Neozbiljni pesimista
Elita
- Poruka
- 18.635
Igla ispod praga (2016)
http://www.imdb.com/title/tt4768468/
Film vredan gledanja više puta.
Prvenac mladog crnogorskog reditelja Ivana Marinovića je pun pogodak u svakom smislu: scenarija, režije, divne fotografije, glume...
Radnja filma se događa u malom mestašcu na crnogorskom poluostrvu Luštica. Centralni lik je lokalni pop Petar, koji se sukobljava sa grupom svojih parohijana jer odbija da proda zemlju svoje dementne majke stranim investitorima i tako, po njihovom mišljenju, koči razvoj ovog mesta. Pored sukoba sa meštanima i brizi o dementnoj majci, Petra muči odnos i sa sopstvenim sinom, a svi ti događaji dovode do toga da posumnja i sam u sebe...
Već iz sinopsisa može se napraviti paralela sa radovima pokojnog Živka Nikolića, ali daleko od toga da Marinović igra na kartu kopiranja ovog čuvenog reditelja. Marinović uspeva da izgradi svoj stil pričanja priče, uz po meni primetan uticaj ruskih kinematografa u pojedinim sekvencama. Izabrana je zanimljiva tema sa svedenim brojem likova, koji su apsolutno u funkciji radnje i nisu što bi se reklo "u prolazu", već je Marinović "udahnuo život" u njih. Takođe, prirodne lepote Luštice nisu tu samo kako bi reditelj njihovim kadrovima popunjavao "prazne minute", već su deo dekora koji doprinosi potpunom užitku gledaoca.
Centralni zaplet je Nikolićevski: Meštani koji teže inovacijama, trude se da izađu iz te ljušuture zaostalog mestašca i postanu deo modernog društva, ali su u isto vreme glupavo sujeverni i rudimentni. Na jednoj strani ponose se mobilnim telefonom kao simbolom progresa, a na drugoj stavljaju iglu ispod praga zbog sujeverja. Naravno, tu je kao i obično grupa ljudi koja u tome vidi priliku da lepo zaradi.
Marinković se vešto poigrava sa mentalitetom tih ljudi, ali po meni ne toliko banalno kao što je radio Nikolić. Marinovićev humor u filmu je dosta vešto upakovan i pogađa gde treba i kad treba. Upravo ta doza humora dozovoljava Marinoviću da balansira između dva žanra, drame i komedije, i da nađe odgovarajući ritam kako ne bi gledaoca isuviše opeteretio jednim ili drugim elementom.
Značajan podzaplet čini i odnos popa Petra i njegovog sina, dva u potpunosti suprotna karaktera, koji se na kraju razrešava na prilično dirljiv, pomalo i melodramatičan način.
Da ne zaboravim i muzičku podlogu, koja kao da je iz nekog Tarantinovog vesterna.
Na kraju, treba pomenuti i glumce. Veoma zanimljiv kasting gde su na jednom mestu okupljeni glumci iz maltene svih zemalja bivše SFRJ.
Glavna uloga pripala je Makedoncu Nikoli Ristanovskom, koji je pokazao da zna da iznese težinu glavnog lika na svojim plećima. Dobro, u pojedinim trenucima je njegov pristup malo više teatarski, ali vidi se da čovek ima dovoljno glumačkog kvaliteta i talenta za ovakav izazov.
Pored Ristanovskog, tu je i hrvatski glumac Leon Lučev, koji je takođe odličan. Njegov lik balansira između pozitivnog i negativnog, pa je imao dosta težak zadatak da ostane u tom limbu, kako ne bi skrenuo u jedan ili drugi ekstrem.
Seka Sabljić kao baba sa Alchajmerom sasvim uverljiva. Ta njena urođena lucidnost i glumački šarm i ovde dolaze do izražaja. Ljuba Bandović ovde igra lokalnog rmpaliju, u suštini dobričnu, a s obzirom da ovde nije morao da bude u ulozi spasioca filma, pošto je imao dobru ekipu pored sebe, savršeno se uklopio i našao svoje mesto. Jedino me Diklić nije oduševio. E da, dobar je i klinac.
Rapisao se ja, imao bih još dosta toga da pišem, ali najbolja preporuka je da sami odgledate film i da izvučete svoje zaključke i utiske. Verujte mi, nećete se pokajati...
http://www.imdb.com/title/tt4768468/
Film vredan gledanja više puta.
Prvenac mladog crnogorskog reditelja Ivana Marinovića je pun pogodak u svakom smislu: scenarija, režije, divne fotografije, glume...
Radnja filma se događa u malom mestašcu na crnogorskom poluostrvu Luštica. Centralni lik je lokalni pop Petar, koji se sukobljava sa grupom svojih parohijana jer odbija da proda zemlju svoje dementne majke stranim investitorima i tako, po njihovom mišljenju, koči razvoj ovog mesta. Pored sukoba sa meštanima i brizi o dementnoj majci, Petra muči odnos i sa sopstvenim sinom, a svi ti događaji dovode do toga da posumnja i sam u sebe...
Već iz sinopsisa može se napraviti paralela sa radovima pokojnog Živka Nikolića, ali daleko od toga da Marinović igra na kartu kopiranja ovog čuvenog reditelja. Marinović uspeva da izgradi svoj stil pričanja priče, uz po meni primetan uticaj ruskih kinematografa u pojedinim sekvencama. Izabrana je zanimljiva tema sa svedenim brojem likova, koji su apsolutno u funkciji radnje i nisu što bi se reklo "u prolazu", već je Marinović "udahnuo život" u njih. Takođe, prirodne lepote Luštice nisu tu samo kako bi reditelj njihovim kadrovima popunjavao "prazne minute", već su deo dekora koji doprinosi potpunom užitku gledaoca.
Centralni zaplet je Nikolićevski: Meštani koji teže inovacijama, trude se da izađu iz te ljušuture zaostalog mestašca i postanu deo modernog društva, ali su u isto vreme glupavo sujeverni i rudimentni. Na jednoj strani ponose se mobilnim telefonom kao simbolom progresa, a na drugoj stavljaju iglu ispod praga zbog sujeverja. Naravno, tu je kao i obično grupa ljudi koja u tome vidi priliku da lepo zaradi.
Marinković se vešto poigrava sa mentalitetom tih ljudi, ali po meni ne toliko banalno kao što je radio Nikolić. Marinovićev humor u filmu je dosta vešto upakovan i pogađa gde treba i kad treba. Upravo ta doza humora dozovoljava Marinoviću da balansira između dva žanra, drame i komedije, i da nađe odgovarajući ritam kako ne bi gledaoca isuviše opeteretio jednim ili drugim elementom.
Značajan podzaplet čini i odnos popa Petra i njegovog sina, dva u potpunosti suprotna karaktera, koji se na kraju razrešava na prilično dirljiv, pomalo i melodramatičan način.
Da ne zaboravim i muzičku podlogu, koja kao da je iz nekog Tarantinovog vesterna.
Na kraju, treba pomenuti i glumce. Veoma zanimljiv kasting gde su na jednom mestu okupljeni glumci iz maltene svih zemalja bivše SFRJ.
Glavna uloga pripala je Makedoncu Nikoli Ristanovskom, koji je pokazao da zna da iznese težinu glavnog lika na svojim plećima. Dobro, u pojedinim trenucima je njegov pristup malo više teatarski, ali vidi se da čovek ima dovoljno glumačkog kvaliteta i talenta za ovakav izazov.
Pored Ristanovskog, tu je i hrvatski glumac Leon Lučev, koji je takođe odličan. Njegov lik balansira između pozitivnog i negativnog, pa je imao dosta težak zadatak da ostane u tom limbu, kako ne bi skrenuo u jedan ili drugi ekstrem.
Seka Sabljić kao baba sa Alchajmerom sasvim uverljiva. Ta njena urođena lucidnost i glumački šarm i ovde dolaze do izražaja. Ljuba Bandović ovde igra lokalnog rmpaliju, u suštini dobričnu, a s obzirom da ovde nije morao da bude u ulozi spasioca filma, pošto je imao dobru ekipu pored sebe, savršeno se uklopio i našao svoje mesto. Jedino me Diklić nije oduševio. E da, dobar je i klinac.
Rapisao se ja, imao bih još dosta toga da pišem, ali najbolja preporuka je da sami odgledate film i da izvučete svoje zaključke i utiske. Verujte mi, nećete se pokajati...
Poslednja izmena:
+ Jon Bernthal-
