Док је снимао политичке филмове на апстрактном нивоу, у једном ширем социијално-политичком контексту, Горан Марковић је био велики режисер. Ту нема спора. Његови филмови су чиста антологија. Када се са тог апстрактног, спустио на дневнополитички ниво, престао је бити велики. Његови новији радови, од 2000. на овамо, имају све одлике политички-коректних памфлета, са тенденцијом аутошовинизма. Но, нема везе. Тако је како је.
Вариола је генијалан политички филм. Аналогија са данашњим српским друштвом је фрапантна. Оно је болесно, заражено и нема назнаке да ће се епидемија зауставити. Реџепи је у Србију ушао 1918. и од тада, зараза константно напредује. У неким моментима, човек помисли да је заустављена, али она, као и у филму, увек поприма ново рухо и наставља са својом ђавољом работом. Дакле, та политичка, симболичка основа је бриљантно осмишљена и спроведена у дело. О другој димензији, оној чисто филмској, сувишно је трошити речи. Неке сцене су антологијске, као и неке реплике, попут моје омиљене
Мене су послали из штаба, ја ћу вам помоћи
Шербеџија је некад заиста био глумац, али су и остали на врхунском нивоу. И поред тога што је шок терапија успела, чим сам завршио са гледањем филма, дочекала ме је вест о неминовном поскупљењу струје за наше добро. Дакле, вариола, не само да није нестала, него сваки дан све јаче напада сваку пору, сваки мишић, свако ткиво друштва, на чијем се челу налази управник Чоле са својим менторима из Лондона.
Wyrmwood 7/10 
dobra 
) je kidnapovana od strane zlih ljudi ..... itd 
