Gledali... Obrazložili... Ocenili... part 2

Jules

SF film

Glumci: Ben Kingsley,Harriet Sansom Harris,Jane Curtin

Milton( Ben Kingsley )živi sam,mirnim rutinskim životom u malom gradu na zapadu Pensilvanije, sve dok se NLO i njegov vanzemaljski putnik sruše u njegovo dvorište. Stvari se zakomplikuju kada dve komsinice (Harriet Sansom Harris i Jane Curtin) otkriju Julesa nakon čega i vlada brzo shvati gdje je.

 
Ogledao sam pre izvesnog vremena 'Oslo trilogiju' norveškog reditelja Joachima Trier-a. Dovoljno o radu ovog norveškog autora govori zapis sa Vikipedije gde se njegovi filmovi opisuju kao 'melanholične meditacije egzistencijalnih pitanja ljubavi, ambicije, memorije i identiteta'. Samim tim mi je blizak, iako nisam znao šta da očekujem dok sam se spremao za gledanje.

Trilogija sadrži sledeće filmove: Reprise, Oslo, 31. august i The worst person in the world.

Reprise je po meni najslabiji deo trilogije, sam film je relativno dobar, govori o dvojici mladih prijatelja koji sanjaju literarni san, da napišu svoja remek dela i da se proslave u svetu književnosti. Jedan uspeva, drugi propada u svom pokušaju (bar na početku), pa onda ovaj koji je uspeo završi na psihijatriji, i odatle se polako film razvija u jednu tihu, ravnomernu meditaciju njihovih svakodnevnih života i turbulencija u Oslu (koji je zapravo pravi junak svakog od ovih filmova, kao inače vrlo lep grad, bar za mene). Prate nas scene sa koncerata, ljubavne dileme i lomovi, usamljeni legendarni pisci koji se kriju u depresivnim stanovima Osla, zatim pokušaji pisanja, ostvarenja snova, slike lokalnih prijatelja koji se okupljaju po koncertima i raznim drugim lokacijama gde boravi mladež... kao što rekoh, film je najslabiji deo trilogije, iako je u suštini okej, ali nema tu nekog vrhunca niti dublje poruke.

Oslo, 31. august je drugi deo trilogije i ujedno najbolji. Ovaj film je po meni čisto remek delo egzistencijalizma, melanholije (a pomalo i nihilizma). Glavni junak je lečeni heroinski ovisnik koji ima 34 godine i upravo je pušten sa rehaba. Jako je depresivan i odmah pokušava da se ubije, ali ne uspeva. Čitav film staje u taj jedan dan, poslednji dan avgusta, dakle kasnog leta, i pun je melanholije. Naš junak smatra da je za njega sve završeno, da nema snage da krene ispočetka, on obilazi prijatelje, odlazi na razna mesta, intervjue za posao koje nasilno prekida, zove bivšu devojku na telefon i izjavljuje joj ljubav, pa kasnije opet zove i poriče, luta Oslom, osluškuje razgovore u kafićima, upoznaje ljude koji su još uvek u cvetu mladosti i to ga dodatno deprimira... i sam kraj filma zatvara savršeno ovaj apsurdni, nihilistički krug neodlučnosti, i daje savršen poslednji čin ovom remek delu. Za ovaj film topla preporuka od mene - a može se gledati i bez drugih filmova, ako baš želite.

The worst person in the world je treći deo trilogije, i takodje odličan film. Opet se govori o životu jedne svakidašnje osobe, mlade Julie, koja upisuje medicinu pa napušta, upisuje psihologiju pa napušta, postaje fotograf, pa i to napušta, nalazi muža koji je stariji od nje i poznati strip crtač... film se bavi njenim životom u Oslu, njenom unutarnjom nestabilnošću, i sva tri filma (pa i ovaj) imaju nešto nihilističko u sebi, jer su junaci nesnadjeni, stalno nešto rade, pa prekinu, stalno se gube u tim svojim vrhuncima i padovima... ovo je (nakon drugog dela) najbolji deo trilogije, prava poslastica jednog naizgled običnog, a turbulentnog života u ovom prelepom gradu.

Kao što sam gore napisao, filmove možete gledati i odvojeno, ili sva tri redom kao ja, ali bez obzira na sve, ako ne volite ovu tematiku, onda svakako preporučujem drugi deo Oslo, 31. august koji je po meni jedan od najboljih filmova ikad. Tako da topla preporuka za trilogiju.

 
Pratim ovde tvoje kinematografske izbore, respekt ostvarenjima, ali sam uvek iznova zapanjen mozda ne tim sentimentom, vec nacinom na koji se uporno trudis da ucitas nihilizam u tkivo egzistencionalizma... To nisu isti pojmovi, nisu cak ni slicni. Verujem da bih iz tih filmova izvukao neku jezgrovitiju poruku potpuno drugaciju od one koju se ti trudis da nadjes, postaje pomalo naporno, u prvom redu jer insistiras na tome kao na nekom svom licnom izboru... a uopste se ne radi o tome, sumnjam da su bas to poruke tih autora. ;) Evo, recimo, dacu ti primer bas iz skandinavske kinematografije na koju si skoro bacio oko.
Nedavno je u Beogradu odrzan festival dokumentarnih ostvarenja "7 velicanstvenih", gde je gostovao svedski reditelj Karl Olson koji je tu predstavljao svoj novi dokumentarac po imenu "Zimska bajka"... Sad, sta je specificno za skandinavske zemlje? Osecanje melanholije.. :cool: Ali da li samo za te severno-evropske krajeve, zar osecanja imaju svoj geografski limit, sta? Naravno da ne. :) Svakako razlikuju se, nije isto norveska, portugalska, sibirska, iranska melanholija... No to je osecanje koje je svugde od vajkada poznato coveku.... ;) Cudno, samozatajeno osecanje, uvijeno u tisinu i misticizam. Kako ga drugome predstaviti? Mozda jedino odgovorom na pitanje koje ti neko postavi:"Kako si...?" :cool:E, pa, vidis ovako; svedski reditelj Karl Olson u maniru srodnom ovom pitanju, zamoljen je da objasni Balkancima (s njima znanom melanholijom i turbo-zalopojkama) sta je glavna karakteristika svedske melanholije.. :) Odgovorio je na sledeci nacin:

- "Uopšteno govoreći, verujem da je melanholija univerzalno osećanje. Ali bilo je zanimljivo umetnički interpretirati to osećanje, jer je veoma kompleksno. Melanholija može biti izuzetno tužno stanje uma, a istovremeno može biti doživljena kao nešto prilično romantično i lepo. Sećanje na nekoga ili nešto što je izgubljeno, preminuli prijatelj ili priroda iz našeg detinjstva, može biti veoma bolno. Ali istovremeno, ne želimo da izgubimo to sećanje.

Gledano iz tog ugla, verujem da postoji nešto kulturološki specifično u vezi odnosa severnoevropljana prema melanholiji - skloni smo da naglašavamo njene romantične i pozitivne aspekte. Beloruska autorka Svetlana Aleksijevič napisala je da “Rusi vole da trpe”, i mislim da se nešto slično može reći i za Šveđane - skloni smo da vidimo nešto pozitivno u patnji i melanholiji."
:)
Ovde mozes biti na mestu gde se lome koplja...;) Sta je ovaj covek ovde zapravo saopstio: da li je u svedskoj melanholija pozitivno vezujuce tkivo, pozitivno uzdizuci socijalni fundament unekoliko prijajuceg predznaka, ili je to karikiranje vezano za svaki cudljivi narod i njegove zazorne osobine, pa kao sto se kaze da balkanci vole da teraju inat, tako bi rusi i svedjani imali da vole patnju...?:confused: Ako ta dilema ovde nekom jos nije resena, sledeci pasus mozda daje razresenje...
Olson, naime, biva upitan da li preferira igrane ili dokumentarne filmove. On daje zapanjujuc, vizionarski odgovor koji takoreci razvejava magle mnogima...:cool:

- "Ne vidim dokumentarac kao žanr, već kao metod. Reditelji koji se bave fikcijom ili dokumentarnim metodama žele isto - stvaranje scena s osećajem autentičnosti. Samo koristimo različite metode kako bismo to postigli. Zato verujem da moja inspiracija dolazi i od reditelja fikcije i od reditelja dokumentaraca, i od onih koji koriste oba metoda. Vidim sebe u istoj tradiciji kao na primer Zajdl i Glavoger u Austriji, Varda i Tati u Francuskoj, Anderson u Švedskoj i Kaurismaki u Finskoj. Svi oni proučavaju civilizaciju i ljudsko ponašanje na poseban način, čineći da vidimo stvari koje nam svakodnevni život obično skriva.... (moj) film je moj sopstveni, veoma ličan opis švedske zime i švedske melanholije, kao i refleksija severnoevropskog čoveka i njegovog odnosa prema okolini."
Dakle, iz ovog pasusa nema sumnje: ono sto melanholiju cini podnosljivom, sto je cini prostirucom, sto joj daje draz je njena istovetnost zivotu. ;) :) Ono sto nihilizam kao krajnju rezignaciju transformise u dalji tok egzistencije i razloga za zivot je (ne)dremljivo oko posmatraca koje prati svoj kurs i ne skrece sa njega bezrazlozno i bespotrebno, jalovo, tek samo u unutrasnji jarak... Ono uzima sav total na sebe, ne odvraca pogled u stranu. Ono nalazi lepotu u patnji. Smisao i kako rekoh, razlog za zivot... :) I to je zbilja severnjacka melanholija. ;) Da li je ista od ovog ulazi pod plavi sesircic....? :cool: :)
 
Black_star:
Pratim ovde tvoje kinematografske izbore, respekt ostvarenjima, ali sam uvek iznova zapanjen mozda ne tim sentimentom, vec nacinom na koji se uporno trudis da ucitas nihilizam u tkivo egzistencionalizma... To nisu isti pojmovi, nisu cak ni slicni. Verujem da bih iz tih filmova izvukao neku jezgrovitiju poruku potpuno drugaciju od one koju se ti trudis da nadjes, postaje pomalo naporno, u prvom redu jer insistiras na tome kao na nekom svom licnom izboru... a uopste se ne radi o tome, sumnjam da su bas to poruke tih autora. ;)
Kliknite za proširenje...

Možda si i u pravu, nemam pojma, ja ne mogu drugačije. Generalno, ne pišem na forumu da bih u vezi bilo čega bio u pravu, nego da dam svoje subjektivno vidjenje i opišem stvari na svoj način. Moje opise filmova treba uzeti kao subjektivno vidjenje i preporuku, ne kao neku apsolutnu istinu. Moguće da ima i nekih drugih poruka u tim filmovima, ja ih i naslućujem pa ponekad i spomenem, ali stvarno se ne trudim kako će to da ispadne niti me preterano zanima... msm ako su ti gadni moji postovi ili naporni ne moraš da čitaš, nikakav problem.

I ja na forumu ne čitam postove mnogih autora, mnoge sam i stavio na ignor odmah kad primetim da lupaju gluposti, bacaju neke bezvezne šale ili su polu-pismeni. Jbg previše je kratak ovaj život da bismo i na forumima koji su mesto za zabavu trošili nerve i mozak na nešto što nam je naporno ili nas prosto ne zanima. Pozdrav i svako dobro
 
Da se vratim na temu. Baš su mi se zaredjale, da ne kažem osladile ove trilogije, evo sad sam po prvi put pogledao čuvenu trilogiju Three colors: Blue, White and Red Krištofa Kišlovskog koji je režirao i sjajnu seriju Dekalog, po mnogima najjaču u istoriji. Video sam da su sami filmovi zasnovani na idealima francuske buržoaske revolucije - Liberte, Egalite, Fraternite. Iako je ovo dobra polazna osnova za ove filmove, po meni je sporedna stvar.

Three colors: Blue - govori o jednoj andjeoskoj ženi koja je bila udata za slavnog kompozitora klasične muzike dok on, zajedno sa njihovim detetom, nije nastradao u saobraćajnoj nesreći. Koliko sam video sama žena em što je duša od osobe, em je pravi umetnički genije jer je prepravljala, dopunjavala a bogami i pisala mnoge klasične komade svog slavnog muža, ne potpisujući se pritom. Nakon te tragedije ona prvo pokušava da se ubije, pa ne uspeva, da bi odlučila da se skroz udalji iz svog prethodnog života, da prekine sve veze sa prethodnim boravištem, ljudima, bilo čim što je podseća na prošlost. Plus pokušava da uništi poslednji muzički komad svog muža, koji je trebalo da bude izveden na nekakvoj proslavi Evropske unije. Iako se čini da u tome uspeva, ipak je melodije i tonovi tog komada prate kroz film kao trauma, kao i ljudi i razni drugi dogadjaji što joj ne dopuštaju da potpuno uništi prethodnu sebe... Film je odličan, bavi se emocionalnom slobodom osobe koja je večno podmetala grbaču za druge ljude i širila altruizam bez ikakve nagrade, poslednje scene su (bar za mene) posebno potresne, a isprva sam se pitao - kako ideal slobode (liberte) odgovara ovom filmu, ovo je pre fraternite jer ona ima tu dobrotu i bratski odnos u sebi čak i prema huljama najobičnijim, da bih kasnije dobio odgovor da se radi o emocionalnoj slobodi osobe koja je emotivni rob drugih...

Three colors: White je najjednostavniji film u trilogiji i meni se najviše dopao. Ovde imamo Karola Karola, koji se razvodi od svoje prelepe žene Dominique jer mu se ne diže, impotentan je skroz. Ona ga ponižava i namešta za razne stvari i stavi mu policiju za vrat i jadni čovek završi u metrou kao klošar. Tu sreće jednog zemljaka, Poljaka, koji ga pita za uslugu (da ubije nekog), i pomaže mu (indirektno) da pobegne iz Francuske i da se domogne Poljske. On u tome uspeva i kreće da kuje genijalan plan za osvetu nad svojom bivšom ženom... naslovni glumac i glumica su genijalni u glavnim ulogama, a sam film se zasniva na idealu francuske revolucije 'egalite' - jednakost, jer ovaj namučeni čovek pokušava da izjednači priču, da se osveti i da tako dobije satisfakciju. Čista desetka, baš sam uživao.

Three colors: Red je treći film, dobar je kao i prethodna dva ali mi se iskreno najmanje svideo. Jedino mi je sam kraj bio zanimljiv, da ne pričam sad zašto. Film se zasniva na idealu 'Fraternite', dakle bratstvo medju ljudima, i govori o devojci, studentkinji koja je ujedno i part-time model i manekenka. Ona ima posesivnog dečka u Engleskoj i treba da ga poseti, a pre toga saznaje da je njen komšija, cinični i razočarani bivši sudija, ujedno i manijak koji špijunira ceo komšiluk u stilu Ilije Čvorovića, prisluškuje sve razgovore i ima udicu na svakoj kući. Tu ona postaje njegov prijatelj, odvijaju se razne bizarne situacije, ona je protiv toga što on radi pa se to razvija u filozofsku diskusiju, pa se kasnije ispostavlja da je ovaj čovek-sudija u stanju i budućnost da predvidja a bogami i da se pokaje... sve u svemu dobar, sadržajan film, a kraj je posebno zanimljiv, ali mi je ipak slabiji od prethodna dva.

Trilogija je kvalitetna, i topla preporuka od mene, ali za razliku od prethodne Oslo trilogije preporučujem da se ova filmska trilogija pogleda redom, od prve ka poslednjoj, da bi se sve pohvatalo jer ima i preplitanja izmedju filmova.

 
Regina Mills:
Najbolji deo po meni je Plavo, ima i najlepšu muziku. Belo sam jedva odgeldala do kraja.
Kliknite za proširenje...

Ali zašto? Drugi deo je baš vrhunski film, meni je recimo treći najslabiji mada svakako ima vrednost. Zapravo moraću opet da ga odgledam pa da utvrdim do kraja svoj sud.

Drugi deo ('Belo') je i jako zabavan uradak, na neki način i komedija, mada i daleko više od toga, meni se jako dopada i dinamika izmedju glavnih glumaca (Karol i Dominique). Mada dobro, svako ima svoj ukus, nema potrebe da namećemo nekome svoje mišljenje :)
 
Da se vratim na temu. Pogledao sam po meni jako finu dramu iz 2013-e godine, zove se Mother of George. Radnja se dešava u Bruklinu u porodici nigerijskih doseljenika, i vrti se oko njihovih (vrlo neobičnih) porodičnih običaja i navika. Glavna junakinja Ayodele je sveže venčana za svog supruga, on sa bratom drži restoran brze hrane u Bruklinu, i naravno - kao u svakoj zatucanoj, patrijarhalnoj sredini, glavni fokus je na tome da treba da se rodi dete, da novopečeni bračni par tako ovenča svoju ljubav i brak i usreći majku muža, vrlo dominantnu staru crnkinju koja 'kosi i vodu nosi', ali ima i tu staračku mudrost pa i fleksibilnost, zna starica kako se upravlja jednom takvom porodicom. Naravno, tu odmah izbijaju problemi, jer Ayodele nikako da zatrudni, trude se oboje ali deteta nema, pa nema. Šta je u pitanju? Odmah muževljeva majka njoj daje neke afričke napitke za plodnost, šalje je kod nekih vračeva i 'eksperata', ali opet ništa, i Ayodele, naša junakinja, počinje da sumnja da je u mužu problem, da on ne može da napravi dete. Ali avaj, to je jako zatucana sredina, ne može ona muža da privoli da ode kod doktora, i tu dolazi do velike drame u porodici... da ne pričam sve, koga zanimaju ovakve teme kao mene npr., ko voli te emigrantske porodične odnose ljudi koji u Ameriku dolaze iz nekih zabiti, svakako će mu se svideti. Ali ako ste više za akciju, za eksplozije i jaka dešavanja na ekranu, ovaj film nije za vas. Od mene preporuka.

 
Richard III:
Možda si i u pravu, nemam pojma, ja ne mogu drugačije. Generalno, ne pišem na forumu da bih u vezi bilo čega bio u pravu, nego da dam svoje subjektivno vidjenje i opišem stvari na svoj način. Moje opise filmova treba uzeti kao subjektivno vidjenje i preporuku, ne kao neku apsolutnu istinu. Moguće da ima i nekih drugih poruka u tim filmovima, ja ih i naslućujem pa ponekad i spomenem, ali stvarno se ne trudim kako će to da ispadne niti me preterano zanima... msm ako su ti gadni moji postovi ili naporni ne moraš da čitaš, nikakav problem.

I ja na forumu ne čitam postove mnogih autora, mnoge sam i stavio na ignor odmah kad primetim da lupaju gluposti, bacaju neke bezvezne šale ili su polu-pismeni. Jbg previše je kratak ovaj život da bismo i na forumima koji su mesto za zabavu trošili nerve i mozak na nešto što nam je naporno ili nas prosto ne zanima. Pozdrav i svako dobro
Kliknite za proširenje...
Znam da kacis subjektivna misljenja, to uvidjam, koliko-toliko deskriptivna, pa stoga i ostavim komentar, jer je to tesko prevideti... :p :cool: Sta ces, forum se cita, pa se cita...Mozda je to do mene, pa je to meni problem, al sta da radim kad sam radoznao. :) Mozda time razbijam monotoniju, ali resavam melanholiju. ;) Nemam tu neku generalnu zamerku, sve je inkluziv...sem mozda ovog prvog spomenutog - monotonije opisa i tema. Ali i to varira. Mozda nesto pise izmedju redova, ali ne kapiram, ne iscitavam...uvek neko isto, neizdefinisano, ali staticno mesto. Film su i pokretne slike. ;) :cool: Pa i obicna slika rotira mastu iznutra. :cool: Da ne zazvuci uvredljivo, ali nanjusim nesto budjavo kao Danska. Pomalo trulo, kao truli zub. Sad, ja znam i osecam svu umetnost toga, to sporno nije... Sve je super u zanosu, sem finalne statike..Znam da objektivna nije, da moze biti samo subjektivna. Pardon, ali kad prevlada trulo, postoji opasnost da inficira zdravo.. Isto kao zub...Ostavis ga takvog, moze te i ubiti sepsom na kraju. ;) Zato i za njega statika nije resenje, vec levo-desno dinamika, pokrene se pa se i izvadi. Kao kad peva Dino Dvornik: "Vadi zub..nije ti drug". :lol::mrgreen::cool: Ostane lepa uspomena. :P Lepa je (umetnicki) i pravda i nepravda, ali tesko ces ultimativnu satisfakciju naci u tome, valjda je to ono sto pokusavam da kazem... :) Umetnost, pa i film je prosto...zasebna zivotinja.:) Moze da davi kao piton, a moze i da ti ukaze put i do najmagicnije duge, kao jednorog. :) Najbitnije je da voli coveka, veruje u njega, pa nek izgleda i trulo kao zivi mrtvac. ;)
E, pa kad smo vec kod toga, da prilozim i ja nesto skoro gledano, film "Mrtvi ne umiru" od reditelja kome je jedan od omiljenih glumaca bas ovaj iz trejlera tvog poslednjeg gore opisa, sto glumi muza, slucajnost ili ne... :D Ima ga i u "Noci na zemlji", "Granicama kontrole", i jos par filmova....slavnog Dzima Dzarmusa. :cool: Neobicno, u "Mrtvima..." ga nema, ali zato ima gomila drugih njemu omiljenih glumaca, uglavnom izvikanih i vrlo poznatih, plus legendarnih muzicara (Igi Pop, Tom Vejts) uz moderne pop pevacice (Selena Gomez?!) i repere (RZA) kao primera zaraze niotkuda.:confused: No nista nije bez veze kod Dzima... ;) Ovo je metaforicka horor-drama s blagim elementima komedije i predstavlja Dzarmusovo umetnicko vidjenje popularnog horor zanra: zombi-apokalipse, uz duplo tuce zanimljivih citata iz pop-kulture i raznih opustenih `artizama` po kojima je Dzarmus vec poznat...ponajpre reference na "Noc zivih mrtvaca" i njegovog reditelja, cuvenog Romera. :cool: Premda Dzarmus cesto rezira interesantne i napete filmove, cesto na ivici farse i groteske, ovde je uz sve te sebi svojstvene elemente uspeo ne samo da dekonstruise horor zanr, vec i da ga ostvari na upecatljiv nacin i cak da podigne atmosferu jeze za ceo 1 nivo..!:eek:
Neobicni karakteri, povezani gustim emotivno neizrecivim lepkom ucmalog zivota malog americkog grada cinicnog naziva "Centervill" i jos cinicnije table na ulazu: "Jako lepo mesto" zaticu sebe sa svojim odlukama i nacinima zivota u sred situacije kada dan krene da traje mnogo duze nego inace jer je Zemlja promenila ugao svoje ose rotacije, menjajuci svojstva svog magnetnog polja, zbog cega pocinju da se desavaju neobicne stvari, gde, kada konacno padne noc, vrhunac predstavlja povratno dejstvo mesecevog zracenja na zemlju kada mrtvi krenu da ustaju iz svojih grobova. :confused: Dzarmus vesto koristi sve stereotipe zanra da ih ubaci u potpuno novi, svez, ali i truo konteks danasnjeg zivota... Kroz mrtve i njihove monomanske, neumrle i jos zive opsesije on na magican, maestralan nacin vrsi kritiku danasnjeg materijalizma, ropstva zeljama, strastima, koristi ih kao simbole uspomena koji proganjaju zive i sliku covecanstva koje se tragicno i beznadezno hrani - samim sobom... :( Najveca provala u filmu, sto samo jednom beskrajno bezrezervnom zavisniku jedino od dobre vutre kao sto je Dzarmus moze pasti na pamet :P jeste rusenje 4. zida umet.percepcije, tj. iluzije filma, kad se dva junaka posvadjaju u kolima jer ne znaju kud ce od okolnog uzasa...Ovaj jedan kaze da zna kako ce se sve zavrsiti jer je procitao scenario filma. :lol: Dzim mu je, naime, dobar ortak i dao mu je da procita...:mrgreen: Njegov drug i kolega se naljuti, jer je mislio da mu je Dzarmush veci prijatelj nego ovome... Ali, samo na gledaocima ostaje da saznaju taj kraj. ;)
Od mene, zbog svega vidjenog, zbog jeze, strasne atmosfere, duhovitosti, referenci, odnosa medju ljudima i podkonteksta svega toga, ocena: 8,5 :cool:
ems.cHJkLWVtcy1hc3NldHMvbW92aWVzLzQ2MGE3Mzk2LTZmYTAtNDI2Ny1hZDk5LWRkOTAzY2Y4OGUyNy53ZWJw

https://www.imdb.com/title/tt8695030/
 
Pogledah malopre vrhunski, vrlo neobičan i netipičan vampirski film, horor-dramu iz 2016-e pod imenom The Transfiguration. Iskreno me je začudilo da ga nisam ranije gledao, mada mislim da sam čuo za njega, jer ovaj film poseduje mnoge aspekte i elemente koje jako volim, a već sam ih spominjao gore (meditativnost, pomalo melanholičan i hladan, usporen ton kamere, plus su tu neke od meni zanimljivih tema - vampirizam, omladinska ghetto kultura i crnačko okruženje, osećaj usamljenosti, otudjenosti i slično).

Glavni lik je mali crnac, četrnaestogodišnjak, koji je pritom i vampir (ili veruje za sebe da je vampir?). U svakom slučaju je serijski ubica. Ako je pak zaista i vampir, vrlo je netipičan, jer i sam kritikuje zvaničnu verziju vampira u filmovima tipa Tvajlajt - naime, on može da hoda po suncu, moguće ga je ubiti, nema natprirodnu snagu ni brzinu niti išta slično, dakle sasvim svakidašnji dečak, osim što mora da se dovija i nekako obezbedi dozu krvi koja mu treba. Tu su i maštarije, vampirski planovi koje crta i piše u svesci-dnevniku... naravno, vrlo je aktivan, penkalom koje skriva oštar nož reže vratove žrtava i pije im krv kad ih pronadje i izoluje. Milo (kako se ovaj klinac zove) ima i prilično letargičnog brata, bivšeg člana neke crnačke bande, a ima i iskustva sa članovima te iste bande jer ga maltretiraju na ulici kad god ga vide, psuju ga itd. Usput upoznaje i maltretiranu devojku Sophie, kojoj rodjeni deda gasi cigarete po rukama i telu, koja pruža seksualne usluge po ulici, reže se po rukama i samopovredjuje, ali kad upozna Milo-a na neki način se zaljubi u njega, i polako otkriva (ili ne otkriva?) njegove vampirske sklonosti...

Ono što je meni ovde zanimljivo je put ka transgresiji glavnog lika, ona mora da se dogodi, dakle ta neka pozicija usamljenika koji je otudjen i koji postepeno prelazi na mračnu stranu, ali i njegova mogućnost kajanja, to što ipak poseduje savest za razliku od tipičnog filmskog portreta vampira (stvarnog ili umišljenog) koji kolje i pije krv i ne staje, samo se hrani. Dakle jako, jako dobar, štaviše sjajan film, čak bih mogao da ga svrstam u deset, petnaest omiljenih, sporost kamere, metodičnost prizora i ta neka blaga melanholija i otudjenost me pomalo podsećaju i na moj omiljeni film, The Boy iz 2015-e o kom sam, ja mislim, već pisao... topla preporuka!

 

No One Will Save You (3+/5)​

No_One_Will_Save_You-946522251-large.jpg

https://www.imdb.com/title/tt14509110/
Погледао синоћ, мислим ок је концепт, слупано је сконтати тек пред крај филма да уопште не постоји конверзација у филму. лол :lol:
А ја као скидао титл.Да, на прву ће многи помислити ово је још један филм о ванземОљцима.Али није баш тако.
Ово је пре свега једна унутрашња вишеслојна конверзација-драма-трагедија убачена у небитну причу о ванземаљцима.
Шалим се, ок је филм све у свему, занимљив концепт, кратак али јасан.Примјетан је мален буџет али интелигентна режија га доста добро камуфлира ( то волем), сценарио и режију је радио исти лик, коректно заиста коректно не сада ремек дјело али коректно.
Плус велики барем за мене Гардијан критика-рецензија је била доста брутална и оштра те оцијенила филм као велики промашај.
 
The Equalizer 3
Ocena 7
Akcija
Glumci:Denzel Washington,Dakota Fanning,Eugenio Mastrandrea

Nakon što je otišao u penziju sa pozicije vladinog hitmana Robert Mekal (Denzel Vašington) pokušava da pronađe pravdu za sve potlačene. U završnom delu filma, Robert se nalazi u južnoj Italiji gde pokušava da okrene leđa svojoj prošlosti, ali kad shvati da su ljudi s kojima se tamo zbližio pod kontrolom lokalnog mafijaša Mekal odlucuje da zaustavi mafiju i spase svoje prijatelje.

 
spavach:
on je osho u penziju jos od prvog dijela..a nit je osho u italiju da okrene ledja proslosti, vec da spoji proslost i buducnost..fina najava za 4 dio..meni je 3 najbolji, mnogo zajebanije izgleda, opasnije i cak muzika u tim nekid momentima ko da pokusava ukazati da se ne treba zajebavati sa njim..
Kliknite za proširenje...
Meni je misljenje podeljeno. :) Slazem se da je 1.deo, kao tada skroz svez koncept, mozda i najbolji, sa 2-om vec pada kvalitet radnje, pogotovu rasplet,
dok je 3.deo neka vrsta cudnjikavog kompromisa 1.i 2.dela; najveca zamerka mi je kratkoca filma, jer "pravda/osveta se sluzi hladna", za to treba posloziti sve kockice dobro i pametno, razliti tu strast i zar po etapama dok ne dodje do samog vrhunca, sto znaci da je sve to potrebno i vreme, pa tako dva sata pa i kusur minuta deluje pametno i uzbudljivo utroseno. :) Ovde to nije slucaj, 3.deo traje oko sat i po, a totalni debakl je izbegnut zanimljivim raspletom, radikalno drugacijim od totalno dosadnog i neprivlacnog u 2.delu (nalik onom u 1.gde je to jos dobar zicer ;) :cool:). Svejedno, rasplet ovde, za razliku od 1.dela - dolazi nekako prebrzo, pa upravo to kvari uzitak i ranije domete Denzelovog karaktera. U tu svrhu, pokusalo se zaista impresivnom i zlocestom elektronskom muzikom dodatno "naelektrisati" fabula, i to ostaje kao zanimljiva dimenzija filma, ali nekako paralelna, i ne mnogo bitna po finalan utisak svega. ;) Razmisljanje mi ide u tom smeru da je, kao kod prethodna dva dela, ucinjeno poprilicno u zahvatu/ volumenu/ obimu znacajnih (akciono-krimogeno-politicko-socijalnih-dramskih-psiholoskih-emo) stvari kojima se prethodnici epski imaju pohvaliti... :) ali se samo kod treceg dela negde iskrtarilo na samoj elaboraciji isprava podjednako debelog volumena ovih sastojaka. Koji je razlog za to, cemu tolika zurba, ne znam, ali je to utisak...:confused: Da nije toga, bilo bi 8,5.. ovako, ocenjujem ga sa 7,5. :cool:
 
My Big Fat Greek Wedding 3

Simpaticna komedija za subotnje ili nedeljno popodne

Nakon što je Tula sa uzem,cerkom, bratom i tetkama otputovala u Grčku na porodično okupljanje, na koje je pozvana u rodno selo njenog pokojnog oca
..ona pokusava da pronađe prijatelje iz detinjstva svog oca na osnovu njegovog dnevnika i starih slika

 
Odgledao sam dosta neobičan psihološki horor iz 2012-e pod nazivom Berberian sound studio.

U suštini, ovo nije klasičan horor, pun jump-scareova, klanja naživo i sličnih akrobacija, nego jedna vrlo neobična, paranoična priča koja nema jasno definisan završetak.

Simpatični, krotki debeljuca Gilderoj kog igra Toby Jones dolazi u nekakav italijanski filmski studio da kao tonac radi na filmu o konjima (bar mu je tako rečeno).

Medjutim, već na startu je jasno da se ne radi o filmu za ljubitelje konja, nego o okultnom slešeru u žanru italijanskog giallo filma. Nekakve veštice su nahvatane od strane inkvizicije i bivaju brutalno mučene, a na našem junaku je da kao tonac uz pomoć šargarepa, lubenica, lišća i ostalih pizdi materina napravi uverljive zvuke klanja, mučenja, mrcvarenja, povlačenja za kosu. Tu su i dve iskusne vokalistkinje Silvija i Klaudija koje u gluvoj sobi vrište, stenju ne bi li proizvele zvuk koji veštice u filmu ispuštaju tokom mučenja.

Naš glavni junak odmah primećuje da su njegove muške kolege, nekakvi italijanski ton-majstori i inženjeri vrlo grubi i neotesani, seksistički nastrojeni ljudi. Uz to, zvuci koje stvara i zahtevi ovih italijana postaju sve brutalniji i krvaviji, pa on postepeno pada u halucinacije i ludilo, gubi kontakt sa Engleskom, postaje dezorjentisan jer sve to jako utiče na njega...

Film nije za svakog, ne treba sad očekivati neki horor spektakl, ali se meni dopao izmedju ostalog i zbog paranoidnog socijalnog konteksta jer pokazuje kako jedan krotki, dobri čovek propada pred agresivnim, neotesanim pojedincima u svom radnom okruženju.

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
„Lilo i Stič“ prvi holivudski film u 2025.
Odgovora
2
Pregleda
180
Nina
Nina

Back
Top