екстра текст,везан за ову тему...нисам нашао ко је аутор истог,а преносим га са сајта ''Мераклија''
ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО
Д.Ч. - 30. новембар 2010.
Још један у низу шамара претрпела је ових дана фудбалска Србија или оно што је
остало од ње. Након краха на Мундијалу, “сапунице” са бившим селектором (само први
чин, наставак и епилог видећемо на неком суду, а ко зна можда су се њих двојица већ
договорили), пораза репрезентације на терену и ван њега (ал бар им је онај закрабуљени
лик са комбиниркама објаснио ко је овде лопов, што иначе јако интересује Италијанску
и осталу јавност) па до медијског силовања широких народних маса о некаквом сукобу
двојице челника београдског “трамвај двојца” и њиховом рату високоинтелектуалним
саопштењима.
Онда је дошла Лига шампиона. Благи ужас. Дефинитивно, онај мученик, Предраг
Страјнић и ја нисмо гледали исте утакмице. “Перјаница” спортске редакције “Јавног
сервиса” силно се трудио да нам објасни како је Клео прави фудбалски ванземаљац, а
ислужени и неуспешни повратници из иностраних клубова чаробњаци на зеленом
тепиху. Наравно, после неколико лопти у голу несретног Стојковића следи ингениозни
закључак да “пораз сам по себи и није тако лош јер млади играчи Партизана стичу
неопходно искуство играња у Европи”.
Домаћа лига ? Аветњски празне руине на којима осим крезубавих чикица што “цепају”
карте обитавају само ближа родбина и пријатељи играча са ретким изузетцима два
београдска и једног новосадског клуба који се могу похвалити каквим-таквим посетама
на својим стадионима.
Какав фудбал гледамо ? Играче БСК који се у свом шеснаестерцу склањају противницима
па након утакмице њихов тренер каже да намерно није извео најбољи тим. Или можда
челнике Синђелића из Ниша све са шаловима Партизана на утакмици ЛШ само недељу
дана пре њиховог четвртфиналног дуела у Купу са истим клубом.
Сећате ли се жреба за полуфинале истог такмичења од прошле године...
Следи последњи у низу (да је бар последњи...) “бисер” из лабораторије ФСС-мењање
домаћинства између Партизана и Слободе Поинт Севојна.
Поставити питање сврхе оваквог потеза онима који су га смислили, а очекивати разуман
и разложан одговор од истих, равно је рачунању квадратуре круга.
За то време алхемичари из ФСС шетају своја скупа одела и отварају некакве
“куће фудбала” док им се фудбал, којим тако “успешно” руководе, дави у блату.
За кога се уопште игра фудбал у Србији ?
Ако је, како изгледа, циљ тог такмичења да само “они” смеју бити прваци, док сви остали
треба да глуме статисте у филму званом “Јелен суперлига Србије”, хајде онда да
организујемо 30 утакмица годишње између Партизана и Црвене звезде, а остатак веселе
дружине угасимо као покојни ФК “Пролетер” из Зрењнина због дуга од 300 хиљада
еура. Признаћете, тих 300 хиљада мноооого је веће од 20 милиона истих новчаница.
Док се огромна већина сервилних клубова, њихових челника и масе заслепљених
навијача који не виде даље од трамвајске окретнице на Чубури буду јавно или тајно
дивили европским “достигнућима” близанаца уз оркестрирану кукњаву о пропадању
фудбалских центара у Србији из присутне гомиле само ће Ханс Кристијан- Џомба
повикати: “Цар (српски фудбал) је го”.