Geografski fakultet?

[Tijannaa]

Ja cu vam iskucati narednih 50 pitanja, s tim sto mi fale neki odgovori, pa ko ima bila bih zahvalna da mi iskuca

102.B
103./
104.b
105.a
106.Apsolutna vlaznost je kolicina vodene pare izrazena u gramima koju sadrzi 1m3 vazduha.
107.Onos izmedju apsolutne i najvece moguce vlaznosti koju bi vazduh na toj temperaturi mogao da ima do potpunog zasicenja je relativna vlaznost.
108.b
109.Oblacnost se procenjuje slobodnim okom i izrazava se u desetinama neba pokrivenim oblacima.Ako je oblacnost 0-potpuno vedro vreme, a 10-celo nebo pod oblacima.
110.Cumulomnbus, himbostratus
111.Rosa i Slana
112./
113./
114./
115.Vreme predstavlja stanje atmosfere iznak nekog mesta u trenutku osmatranja klimatskih elemenata i pojava.
116.a
117.1v, 2a,3b
118.b
119./
120.Pasata, Monsuna
121.b
122.Mali oblici reljefa i fizicke osobine podloge uslovljavaju varijacije postojece klime i to je mikroklima.To je klima malih povrsina i prizmenog sloja do 2m.
123.Efekat staklene baste
124.96,5%, 2,5%
125./
126/
127.v
128./
129.Panamski kanal, suecki kanal, kilski kanal
130.To je kol soli izrazena u gramima u jednom kg morske vode i izrazava se u promilima.
131.b
132.b
133.Morski, recni i lednicki
134.b
135.Vreme prolaska dva uzastopna talasa
136.v
137.a
138.v
139.a
140.a
141./
142./
143.b
144.a
145.b
146.a
147.vranjska, sijarinska, josanicka
148.a
149.a
150.Zironde, loare i temze
151.Dunav, gang, misisipi

Dakle fali mi 103.,112, 113,114,119,125,126,128,141,142

103. kosava jugo bura
112. 1l vode na m2 zemljine povrsine
113. predstavlja raspodelu padavina po mesecima tokom god.
114. 1-d, 2-g 3-b 4-a 5-v
119. g, d
126. 1-d 2-v 3-a 4-b 5-g
128. severni ledeni i tihi
142. freatska, arteski bunar
Nemam 141. i 125
mislim da je 105. bura i 118.da su sinopticke nek proveri jos neko

 

[Kriss96]

400. /
401. Srbija se nalazi izmedju 18° 49' 13" i 23° 00' 43" istocne geograske duzine i 41° 51' 05" i 46° 11' 25" severne geografske sirine.
402. Najsevernija tacka Srbije nalazi se kod granicnog prelaza Kelebija prema Madjarskoj, (u opstini Subotica).
403. Najjuznija tacka Srbije nalazi se nedaleko od sar-planinskog sela Restelica, na granici prema Makedoniji, u opstini Gora.
404. Najistocnija tacka Srbije je vrh Srebrna glava (1862 m.n.v.), na Staroj planini, na granici Srbije i Bugarske.
405. Beograd je prvi put proglasen za prestonicu Srbije 1403. godine, u vreme vladavine despota Stefana Lazarevica.
406. Balkansko poluostrvo ima povrsinu oko 505 578 km², od koje ostrva zauzimaju 21 500 km² i u njemu zivi oko 45 miliona stanovnika.
407. Prosecna nadmorska visina Balkanskog poluostrva je 540 m, a to je za 200 m vise od evropske.
408. Jovan Cvijic je izdvojio 3 geografse osobine Balkanskog poluostrva: 1) evroazijske osobine; 2) osobine spajanja i prozimanja; 3) osobine odvajanja i izolovanja.
409. Na Balkanskom poluostrvu, uzduzne doline reka Moravsko-vardarska, Nisavsko-maricka i niski prevoji prestavljaju veze izmedju srednje Evrope i Male Azije.
410. U kulturnoj geografiji Balkana nalaze se tragovi starih evropskih kultura i civilizacija jelenske ili grcke, rimske ili latinske, vizantijske, patrijarhalne balkanske i tursko-istocnjacke.
411. Uticaj starih civilizacija ogledaju se u tipovima gradova i sela, tipova kuca, arhitekturi i verskim objektima, nacinu zivota i privredjivanja, folkloru, religijama, jezicima i pismima.
412. U Srbiji su zastupljene izlivne ili povrsinke i intruzivne ili dubinske magmatske stene, koje su grupisane u 3 oblasti: Crnoreckoj (sliv Crnog Timoka), Radansko-toplickoj i Kosovsko-kopaonicko-rudnickoj.
413. Istocno od Srpsko-makedonske mase su planinski venci Karpatsko-balkanske planine.
414. Izmedju centralnog i zapadnog dubinskog raseda leze Unutrasnji Dinaridi, koji se sastoje od vise blokova razlicitog sastava, geoloske istorije i porekla.
415. Centralni Dinaridi su pretezno izgradjeni od mezozojskog flisa i krecnjaka.
416. Tipicni lakoliti u kojima je dominantan granit su Avala, Bukulja i Cer.
417. Severno od Srpsko-makedonske mase i Unutrasnjih Dinarida nastala je Panonska depresija.
418. U geoloskoj gradji Srbije javljaju se nevezani sedimenti: pesak, sljunak i glina koji su rasprostranjeni u: Panonskoj niziji i po dnu kotlina i recnih dolina.
419. Od poluostrva Halkidiki i Solunskog zaliva u Grckoj, kroz Makedoniju i Srbiju, sve do Panonskog basena, rasprostiru se 3 velika razloma Zemljine kore.
420. Prerasti nastaju poniranjem recnog toka na kontaktu krecnjackih i nekrecnjackih stena ili urusavanjem pecinskih tavanica.
421. Na severnoj padini Suve planine usecena je dolina Crvene reke i u njenom izvoristu se nalaze crveni pescari.
422. Najdominantniji faktori klime Srbije su: geografski polozaj (geog.sirina i geog.duzina), reljef, raspored kopna i mora (udaljenost ili blizina velikih vodenih povrsina), vegetacijski pokrivac, uticaj coveka.
423. Kontinentalnim klimatskim uticajem izlozeni su i brdsko-planinski predeli do 800 m nadmorske visine, koji se nalaze na juznom obodu Panonske nizije.
424. Tokom pliocena i kvartara duz centralnog i zapadnog dubinskog raseda bila je izrazena vulkanska aktivnost.
425. Za vreme vulkanske aktivnosti nastala su lezista olovo-cinkanih ruda i kamenog uglja.
426. Aluvijalni ravni su prostrane ravnice pored reka, nastale talozenjem peska ili mulja prilikom njihovog izlivanja.
427. U panonsko-kontinenalnom klimatu izmeren je apsolutni temperaturni maksimum za Srbiju u Smederevskoj Palanci 24. jula 2007. godine i iznosio je 44,9°C.
428. Najsusnija godina u Srbiji je do sada bila 2000. i tada je u Kikindi izmereno samo 223 mm padavina.
429. Umereno-kontinentalna klima zastupljena je u predelima cije su nadmorske visine izmedju 800 m i 1400 m.
430. U vulkanskom tufu kod Kursumlije erozija je oblikovala Djavolju varos.
431. Panonsko-kontinentalna klima odlikuje se toplim letima, ostrim zimama i toplijom jeseni od proleca.
432. Reke Srbije oticu u 3 mora, razvodja sva tri morska sliva sticu se u hidrografskom cvoru, koji se nalazi na Kosovu i Metohiji na Jezerskoj planini.
433. urvinska jezera nastaju kada velika masa zemljista i stena sklizne u recnu dolinum pregradi je i spreci oticanje vode.
434. Drina nastaje spajanjem Tare i Pive i na duzini od 220 km je granica izmedju Srbije i Bosne i Hercegovine.
435. Mlava je duga 78 km i izvire iz Žagubičkog vrela, a uliva se u Dunav.
436. Tisa ima ukupnu duzinu 966 km, a kroz nasu zemlju tece na duzini 164 km, uliva se u reku Dunav, kod Slankamena.
437. Poslednja pritoka Dunava je Timok i nastaje spajanjem Belog i Crnog Timoka kod Zajecara.
438. Lepenac izvire na Sar-planini, protice kroz Sirinićku župu i Kačaničku klisuru i uliva se u Vardar.
439. Od IV i III veka stare ere u ilirske oblasti prodiru Kelti (Skordisci) iy svojih matičnih zemalja u Zapadnoj Evropi.
440. Na prelazu iz starijeg u mladje kameno doba razvija se od VI milenijuma stare ere kultura Lepenskog vira kod Djerdapske klisure.
441. U II milenijumu stare ere balkanske zemlje od Jadranskog mora do Morave i od Dunava do Epira u Grckoj naseljavaju Iliri.
442. U doba naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo, Srbi naseljavaju oblast od Cetine u Dalmaciji, preko Hercegovine, Bosne, Zete, Raske visije i Ibra, do Metohije, Kosova, Toplice, Pomoravlja, Nisave, Suve i Stare planine, Gornjeg Povardarja, Timoka, Braniceva, Posavine, Podrinja, Macve, Kolubare i Sumadije.
443. Najveca sarplaninska lednicka jezera su: Livadičko, Veliko i Malo Jažinačko jezero.
444. Smonice su zastipljene na prostoru Istočne Srbije, brdskog dela Šumadije i Kosova.
445. Zaštićeno prirodno dobro je očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog toga ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj.
446. Najstariji nacionalni park u Srbiji je Fruška gora, površine 25 525 ha, čije su vrednosti zaštićene od 1960. godine.
447. Nacionalni park Tara, površine 19 200 ha, nalazi se u zapadnom delu Srbije i obuhvata najveći deo istoimene planine i planine Zvijezda.
448. Kraška erozivna jezera nastaju u vrtačama, uvalama i rečnim dolinama.
449. U jednoj vrtači na severnoj padini Sokobanjske kotline nalazi se Vrmdzansko jezero.
450. Stanovnistvo centralne Srbije i Vojvodine nalazi se u stadijumu duboke demografske starosti, dok se stanovnistvo Kosova i Metohije smatra jos uvek demografski mladim.

Za odgovor na 400. pitanje nisam sigurna, pa ga nisam ni napisala, tako da, ako neko zna, neka napise. Kasnije cu da iskucam sledecih 50 pitanja, a ako slucajno ne stignem, ostatak cu iskucati sutra.. (Ako postoji neka greska, napisite ispod)

 

[Kriss96]

451. Delibatska pescara je nastala krajem pleistocena i pocetkom holocena kada je kosava donosila pesak sa obala Dunava.
452. Najvaznija nalazista nafte u Srbiji su u Banatu izmedju Kikinde, Zrenjanina i Vrsca i u istocnom delu Backe u okolini Beceja, Backog Petrovog Sela i Titela.
453. Najveci basen lignita u Srbiji je Kosovski i snabdeva ugljem termoelektranu "Obilic A i B".
454. Ugalj se eksploatise na prostoru Srbije od 1804. godine, kada je otvoren rudnik u Vrdniku na Fruskoj gori.
455. Srbija je dobila svoju zeleznicu 1884. godine, pustanjem u saobracaj pruge Beograd-Nis.
456. Raski kraj zahvata slivove reka Raske i Studenice, levih pritoka Ibra.
457. Stari Kolasin je naziv za manji kraj u zivorisnom delu reke Ibar, sa privrednim i kulturnim sredistem u naselju Ribariće.
458. Pešter je prostor koji je smešten izmedju Sjeničke kotline na severu, reke Ibar na jugu, Lima na zapadu i Novopazarske kotline na istoku.
459. Južno Pomoravlje se graniči na istoku sa Bugarskom, a na zapadu sa Kosovom i Metohijom, na jugu se prostire do Kumanovsko-preševske povije, a na severu se završava kod Stalaća.
460. Šumadija se pruža od Save i Dunava na severu, do Zapadne Morave na jugu i od Velike Morave na istoku do Kolubare, Ljiga i Dičine na zapadu.
461. Zapadno Pomoravlje se pruža od Užica do Stalaća i od planina Jelice, Stolova, Željina i Jastrepca do Temića, Kotlenika, Vujana i Koblara.
462. Klima Šumadije je umereno-kontinentalna i odlikuje se izraženim godišnjim dobima, malom količinom padavina i odsustvom jakih vetrova.
463. Ibarski ili dzematski tip nselja razlikuje se od starovlaškog po izrazitoj razbijenosti dzemata, razbacanih po seoskom ataru, pri čemu su kuće unutar dzemata gusto zbijene.
464. Gajnjače su zastupljene na prostoru Šumadije, Podrinja, Zapadnog i Velikog Pomoravlja i Kosova.
465. Aluvijalna zemiljišta su rasprostranjena duž tokova velikih ravničarskih reka, na podlozi formiranoj od peska, šljunka ili ilovače.
466. Černozem je najplodniji tip zemljišta i na prostoru Srbije zastupljen je u Vojvodini, Mačvi, Stigu i Braničevu.
467. Pčinja izvire u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, a u Vardar se uliva uzvodno od Velesa u Makedoniji.
468. Dragovištica nastaje od Božičke i Ljubatske reke, koje se spajaju kod Bosilegrada.
469. Rude bakra se eksploatišu u rudnicima Bor, Veliki Krivelj, Majdanpek.
470. Osnovni tipovi sela centralne i južne Srbije su razbijeni i zbijeni tip.
471. Les se talozio u uslovima hladne i suve zime.
472. Reliktne vrste su svedočanstvo raznovrsnosti drevne flore i faune.
473. Lika je kotlina spuštena izmedju planina Plješevica, Velebit i Mala Kapela.
474. Ibar je najveća pritoka Zapadne Morave, izvire iz jakog vrela na severnoj padini planine Hajle.
475. Proizvodnja papira i celuloze bazira se uglavnom na četinarskom drvetu.
476. Neorganska hemija koristi sirovine mineralnog porekla i proizvode se kiseline i amonijak.
477. Početkom 50-tih godina XX veka usvojena je klasifikacija naselja koja glasi: Naselje je posebna antropogeografska teritorijalna jedinica, posebnog imena, bez obzira na broj kuće.
478. Dragačevo je deo Starovlaško-raške visije u slivu reke Bjelice, desne pritoke Zapadne Morave.
479. Kordun se nalazi u slivu reka Korane i Mrežnice.
480. Republika Srbija ima površinu 88 361 km².
481. Ima 8 suseda: Madjarska,Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska.
482. Civilizacija je skup visokorazvijenih i specificnih duhovnih i materjalnih dostignuća koja znatno utiču na šire okruženje.
483. Za saobraćaj izmedju Srbije i Makedonije su najznacajnije doline Tabanovačke reke, odnosno Preševska udolina, i dolina Lepenca.
484. Stara planina, Vidlič, Ruj i Miljevska planina.
485. 1918.
486. Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora.
487. Geografski položaj je promenljiv odnos njene teritorije prema fizicko-geografskim i društveno-geografskim činiocima važnim za njeno postojanje, razvoj, bezbednost i moć. Deli se na: apsolutni i relativni položaj.
488. Kopaonik, Željin, Goč i Stolovi.
489./
490. -Klisure: Golubačka (Gornja), Gospodjin vir, Kazan i Sipska;
-Kotline: Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska;
491. Velika Morava.
492. Ima ih 5: Palićko, Ludoško, Krvavo, Slano i Kelebijsko.
493. Boroštica u Pešterskom polju (12.5 km).
494. Djerdapsko jezero na Dunavu (253 km²).
495. Gornja Trepča, Sokobanja, Niška, Zvonačka, Bogutovačka banja.
496. Reliktno i endemično stanište Pančićeve omorike nalazi se na prostoru srednjeg toka reke Drine.
497. 1856. godine u banatu; povezivala je Jasenovo i Vračev gaj.
498. 1873.
499. Na Tari, Zlataru i Goliji.
500. Najveći melioracioni sistem je hidrosistem Dunav-Tisa-Diunav u Vojvodini, sa ukupnom dužinom mreže od 929 km.

Ko ima uradjena ova pitanja, neka proveri da nisam mozda negde pogresila.Ostatak pisem sutra..

 

[Kriss96]

Ja cu vam iskucati narednih 50 pitanja, s tim sto mi fale neki odgovori, pa ko ima bila bih zahvalna da mi iskuca

102.B
103./
104.b
105.a
106.Apsolutna vlaznost je kolicina vodene pare izrazena u gramima koju sadrzi 1m3 vazduha.
107.Onos izmedju apsolutne i najvece moguce vlaznosti koju bi vazduh na toj temperaturi mogao da ima do potpunog zasicenja je relativna vlaznost.
108.b
109.Oblacnost se procenjuje slobodnim okom i izrazava se u desetinama neba pokrivenim oblacima.Ako je oblacnost 0-potpuno vedro vreme, a 10-celo nebo pod oblacima.
110.Cumulomnbus, himbostratus
111.Rosa i Slana
112./
113./
114./
115.Vreme predstavlja stanje atmosfere iznak nekog mesta u trenutku osmatranja klimatskih elemenata i pojava.
116.a
117.1v, 2a,3b
118.b
119./
120.Pasata, Monsuna
121.b
122.Mali oblici reljefa i fizicke osobine podloge uslovljavaju varijacije postojece klime i to je mikroklima.To je klima malih povrsina i prizmenog sloja do 2m.
123.Efekat staklene baste
124.96,5%, 2,5%
125./
126/
127.v
128./
129.Panamski kanal, suecki kanal, kilski kanal
130.To je kol soli izrazena u gramima u jednom kg morske vode i izrazava se u promilima.
131.b
132.b
133.Morski, recni i lednicki
134.b
135.Vreme prolaska dva uzastopna talasa
136.v
137.a
138.v
139.a
140.a
141./
142./
143.b
144.a
145.b
146.a
147.vranjska, sijarinska, josanicka
148.a
149.a
150.Zironde, loare i temze
151.Dunav, gang, misisipi

Dakle fali mi 103.,112, 113,114,119,125,126,128,141,142

Neka pitanja ti nisu tacna...118. je pod v, 140. pod b, 144. (mislim da je pod b), 148. pod b, 149. pod b.

 

[Kriss96]

105. jeste jugo, 125. baltiicko i jonsko, 141. pod b (morska doba)

 

[Jadranin]

291. ; 292. ; 301. ; 323. ; 359.

Ako neko ima urađeno nek mi javi da proverim.

 

[Tijana7]

291. ; 292. ; 301. ; 323. ; 359.

Ako neko ima urađeno nek mi javi da proverim.

291. parna masina i razvoj teske industrije
282. motor i elektricna energija
323. Kina i Malezija

 

[geosstudying]

Naso sam vas!

 

[Kriss96]

291. ; 292. ; 301. ; 323. ; 359.

Ako neko ima urađeno nek mi javi da proverim.

291. i 301. nemam, ako neko drugi ima nek napise.
292. Motor i elektricna energija.
323. Tajvan (Kina) i Malezija.
359. (Nisam sigurna)-Spanija, Portugalija i Italija.

 

[Kriss96]

501. Jeste, ali posle prečišćavanja (Dunav, Drina, Raška, Vlasina, Jablanica).
502. (Nisam sigurna xD)-Kontrola količine i kvaliteta otpadnih voda, njihovo obavezno prečišćavanje, stalno praćenje kvaliteta recipijenata, uvodjenje zatvorenog povratnog sistema vodosnabdevanja, ali i povećanja svesti pojedinaca, radne discipline i edukacije u oblasti zaštite životne sredine.
503. U dolinama ravničarskih reka krivudavih tokova nastala su rečna erozivna jezera, tzv. mrtvaje.
504. Najviše ih je pored Tise i Morave, gde ih nazivaju "moravišta" ili "stara Morava".
505. Geografski centri najveće raznovrsnosti sisara su: prostori Srema i karpatske Srbije, potom Bačke, južnog dela Banata, Podrinja, Šumadije i Metohije.
506. Djeravica na Prokletijama (2656 m).
507. /
508. Veliko Djeravičko, Jezero bez dna, Travno, Malo Djeravičko i Crno jezero.
509. /
510. -U užem smislu podrazumeva se sastav stanovništva prema aktivnosti, delatnosti i zanimanju.
- U sirem smislu: sektor vlasništva, izvori prihoda domaćinstva itd.
511. Ugalj, nafta i zemni gas.
512. -Proizvodne delatnosti se grupišu u primarni i sekundarni sektor.
-Neproizvodne delatnosti se grupišu u tercijarni i kvartarni sektor.
513. Pirot, Beograd, Niš i Kragujevac.
514. Iz Gornjeg ledničkog jezera na Šar-planini. Teče kroz Sredsku župu i Prizrensko polje.
515. Kožarska Bistrica.
516. Palićko, Fruškogorsko,Vršačko, Smederevsko, Šumadijsko, Krajinsko (Timočko), Župsko, Kruševačko, Metohijsko itd.
517. -Pšenica: Bačka, Srem, Banat, Posavina, Stig, Timočka krajina, Donje Pomoravlje i delovi Leskovačke, Niške, Kosovske i Metohijske kotline.
-Kukuruz: Srem, Bačka, centralni i južni Banat, Mačva, Posavina, Stig, Pomoravlje i Timočka krajina.
518. Energetika, rudarstvo, metalurgija (crna i obojena), metalopreradjivačka, mašinska, bazna hemijska industrija i industrija gradjevinskog materijala.
519. Prehrambena, tekstilna, industrija kože, gume, drvna industrija, laka hemijska i duvanska industrija.
520. U Boru, Zvečanu kod Kosovske Mitrovice (Trepča), Šapcu (Zorka), Zajači.
521. U Beogradu, 1849. godine.
522. Izmedju dolina Kolubare, Ljiga i Dičine na istoku i Drine na zapadu.
523. (Nisam sigurna) Kosovo polje, Nerodimlje, Kosovsko Pomoravlje,Sirinićka župa, Malo Kosovo, Pećki podgor, Prizrenski podgor, Reka, Has, Podrima, Rugovo, Hvosno, Sredska, Prekovode, Prekoruplje, Gora i Opolje.
524. Iz Rusije, Kine,Libije, Rumunije itd.
525. Izgradjeno je 5 (Vrla I-IV i Lisina).
526. 1850. godine u Vrbasu.
527. Podignuta je 1900. godine.
528. 1722. godine u Pančevu.
529. /
530. Pojava salaša.
531. (Nisam sigurna)-Feliks Romulijana kod Zaječara, Šarkamen kod Negotina, Trajanova tabla u Djerdapskoj klisuri, Ravno kod Knjaževca, Remesijana kod Bele Palanke, Lepenski vir, Lazareva pećina.
532. Grdelička klisura, Leskovačka i Niško-aleksinačka kotlina.
533. Izvire na Prokletijama,a teče kroz Rugovsku klisuru.
534. Posle Oktobarske revolucije.
535. Naselili su se krajem 9. veka i formirali Ugarsku.
536. Junička sa Djeravicom, Hajla, Žljeb, Mokra gora, Bogićevica.
537. Odorovsko kod Dimitrovgrada, Berovičko kod Pirota i Divljakovačko kod Despotovca.
538. Zastupljeno je na Šar-planini, Karpatsko-balkanskim planinama, Prokletijama, Peštarskoj visoravni, planinama zapadne i jugoistočne Srbije i u delovima Banata.
539. 2 (Ovčar banja i Medjuvršje).
540. Najveći ribnjak je Ečka u Banatu.
541. Zadužbina Uroša Nemanjića; sagradjen je izmedju 1263-1268.
542. Ima ih 5: Pećka, Dečanska, Prizrenska, Loćanska i Kožnjarska Bistrica.
543. Bela Palanka (525 mm) i Prokuplje (529 mm).
544. Severni Kučaj, Krš, Tupižnica, Tresibaba, Svrljiške planine, Belava i Vlaška.
545. Miroč, Veliki greben, Deli Jovan i Stara planina.
546. Na Kosovu i Metohiji,, u jugoistočnoj Srbiji, RAškoj oblasti, Pomoravlju, Mačvi i Kolubari.
547. Zapadna Morava.
548. Beograd, Novi Sad, Bogojevo, Apatin, Smederevo, Prahovo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica.
549. Duga je 475 km; ima 254 tunela; najduži tuneli su: Zlatibor i Sozina.
550. Procenjene su na preko 22 milijarde tona i najveci deo rezervi cini lignit.
551. Drina, Dunav (u Djerdapu), Morava, Lim, Timok, Vlasina.
552. Na rudne (metalne) i nerudne (nemetalne).
553. 1) Epoha najstarijeg ili primitivnog rudarstva-predantički i antički period; 2) Srednjovekovno rudarstvo-XIV vek; 3) Novo rudarstvo-posle oslobodjenja od Turaka.
554. /
555. Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas), minerali (uran, torijum), i različiti prirodni procesi i pojave u prirodi (sunčevo zračenje, vetar, geotermalni izvori, tekuće vode).
556. Pripada zbijenom tipu. Rasprostranjen je od Dunava do Južnog Pomoravlja.
557. Pod urbanizacijom se podrazumeva razvoj i rast gradova uopšte.
558. Od značaja su banje: Klokot kod Uroševca i Ilidza kod Peći.
559. Pod prirodnim kretanjem se podrazumevaju promene u stanovništvu koje nastaju pod uticajem radjanja (nataliteta) i umiranja (mortaliteta).
560. Izgubila je od 800 000 do 1 200 000 stanovnika.
561. /
562. Ravničarska, brdska, niskoplaninska i planinska zona.
563. Mečje leske, Pančićevog maklena, kavkaske lipe, jorgovana, ruja ili tise.
564. Obradivo zemljište (81,7%).
565. /
566. Centri mašinogradnje su: Niš, Užice, Kraljevo, Kruševac, Valjevo itd.
567. Zemunu (Galenika), Vršcu (Hemofarm), Šapcu, Leskovcu, Zrenjaninu, Prizrenu i Subotici (veterinarski lekovi).
568. Poznat je kao prirodno mrestilište riba i rezervat ptica.
569. Najviše ih ima na prostorima Kninske krajine, izmedju reka Krke i Cetine, Ravnih Kotara i Kraških polja-Kninskog, Petrovog i Kosovog.
570. Dobila je ime po beloj nošnji srpskog stanovništva, a bila je deo nekadašnje Vojne krajine.
571. Turizam je skup odnosa i pojava koje su u vezi sa putovanjima i boravkom posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište ni njihova privredna delatnost.
572. Oko 11 000 porodica.
573. Hleb.
574. Deli se na proizvodnju organskih i neorganskih hemijskih materija.
575. Deva i Babaj Boks kod Djakovice.
576. 207 km.
577. Ibar, Lab, Sitnica i Nerodimka.
578. Na Šar-planini i Prokletijama
579. /
580. Kopaonik, Zlatibor, Tara,Zlatar, Divčibare, Fruška gora, Vršačke planine, Goč, Avala, Stara planina, Rudnik, Kosmaj i druge.
581. -Vinogradarstvo: Vlasotince, Leskovac.
-Povrtarstvo: Leskovac, Aleksinac.
582. Oko reka Uvac, Golijske Moravice, izvorišnih delova Drine i Lima.
583. Djerdapska klisura na Dunavu, Ribarsko-gornjačka na Mlavi, Sićevačka na Nišavi, Vratarnička na Belom Timoku i Vladikine ploče na Visočici.
584. U Ibarskom basenu (Baljevac, Jarando); u Istočnoj Srbiji (Vrška čuka, Podvis, Rtanj, Krivi vir, Tresibaba itd).
585. Ruma.
586. Zaslon, osnovan je 1459. godine.
587. /
588. Masovan odlazak stanovništva usled rata ili nekih drugih nedaća naziva se egzodus.
589. Oko 100 000 ljudi.
590. U XVIII veku, posle proterivanja Turaka.
591. pod V i G.
592. pod A, D i E.
593. pod B.
594. pod V.
595. pod V.
596. pod V.
597. pod G.
598. pod G.
599. pod V.
600. pod B i G.

Ova pitanja sto nemam, neka napise neko ko zna.. Nadam se da sam bila od neke pomoci..

 

[geosstudying]

Ljudi dajte pitanja od 200 do 400 ona su najzajebanija.

 

[Tijannaa]

501. Jeste, ali posle prečišćavanja (Dunav, Drina, Raška, Vlasina, Jablanica).
502. (Nisam sigurna xD)-Kontrola količine i kvaliteta otpadnih voda, njihovo obavezno prečišćavanje, stalno praćenje kvaliteta recipijenata, uvodjenje zatvorenog povratnog sistema vodosnabdevanja, ali i povećanja svesti pojedinaca, radne discipline i edukacije u oblasti zaštite životne sredine.
503. U dolinama ravničarskih reka krivudavih tokova nastala su rečna erozivna jezera, tzv. mrtvaje.
504. Najviše ih je pored Tise i Morave, gde ih nazivaju "moravišta" ili "stara Morava".
505. Geografski centri najveće raznovrsnosti sisara su: prostori Srema i karpatske Srbije, potom Bačke, južnog dela Banata, Podrinja, Šumadije i Metohije.
506. Djeravica na Prokletijama (2656 m).
507. /
508. Veliko Djeravičko, Jezero bez dna, Travno, Malo Djeravičko i Crno jezero.
509. /
510. -U užem smislu podrazumeva se sastav stanovništva prema aktivnosti, delatnosti i zanimanju.
- U sirem smislu: sektor vlasništva, izvori prihoda domaćinstva itd.
511. Ugalj, nafta i zemni gas.
512. -Proizvodne delatnosti se grupišu u primarni i sekundarni sektor.
-Neproizvodne delatnosti se grupišu u tercijarni i kvartarni sektor.
513. Pirot, Beograd, Niš i Kragujevac.
514. Iz Gornjeg ledničkog jezera na Šar-planini. Teče kroz Sredsku župu i Prizrensko polje.
515. Kožarska Bistrica.
516. Palićko, Fruškogorsko,Vršačko, Smederevsko, Šumadijsko, Krajinsko (Timočko), Župsko, Kruševačko, Metohijsko itd.
517. -Pšenica: Bačka, Srem, Banat, Posavina, Stig, Timočka krajina, Donje Pomoravlje i delovi Leskovačke, Niške, Kosovske i Metohijske kotline.
-Kukuruz: Srem, Bačka, centralni i južni Banat, Mačva, Posavina, Stig, Pomoravlje i Timočka krajina.
518. Energetika, rudarstvo, metalurgija (crna i obojena), metalopreradjivačka, mašinska, bazna hemijska industrija i industrija gradjevinskog materijala.
519. Prehrambena, tekstilna, industrija kože, gume, drvna industrija, laka hemijska i duvanska industrija.
520. U Boru, Zvečanu kod Kosovske Mitrovice (Trepča), Šapcu (Zorka), Zajači.
521. U Beogradu, 1849. godine.
522. Izmedju dolina Kolubare, Ljiga i Dičine na istoku i Drine na zapadu.
523. (Nisam sigurna) Kosovo polje, Nerodimlje, Kosovsko Pomoravlje,Sirinićka župa, Malo Kosovo, Pećki podgor, Prizrenski podgor, Reka, Has, Podrima, Rugovo, Hvosno, Sredska, Prekovode, Prekoruplje, Gora i Opolje.
524. Iz Rusije, Kine,Libije, Rumunije itd.
525. Izgradjeno je 5 (Vrla I-IV i Lisina).
526. 1850. godine u Vrbasu.
527. Podignuta je 1900. godine.
528. 1722. godine u Pančevu.
529. /
530. Pojava salaša.
531. (Nisam sigurna)-Feliks Romulijana kod Zaječara, Šarkamen kod Negotina, Trajanova tabla u Djerdapskoj klisuri, Ravno kod Knjaževca, Remesijana kod Bele Palanke, Lepenski vir, Lazareva pećina.
532. Grdelička klisura, Leskovačka i Niško-aleksinačka kotlina.
533. Izvire na Prokletijama,a teče kroz Rugovsku klisuru.
534. Posle Oktobarske revolucije.
535. Naselili su se krajem 9. veka i formirali Ugarsku.
536. Junička sa Djeravicom, Hajla, Žljeb, Mokra gora, Bogićevica.
537. Odorovsko kod Dimitrovgrada, Berovičko kod Pirota i Divljakovačko kod Despotovca.
538. Zastupljeno je na Šar-planini, Karpatsko-balkanskim planinama, Prokletijama, Peštarskoj visoravni, planinama zapadne i jugoistočne Srbije i u delovima Banata.
539. 2 (Ovčar banja i Medjuvršje).
540. Najveći ribnjak je Ečka u Banatu.
541. Zadužbina Uroša Nemanjića; sagradjen je izmedju 1263-1268.
542. Ima ih 5: Pećka, Dečanska, Prizrenska, Loćanska i Kožnjarska Bistrica.
543. Bela Palanka (525 mm) i Prokuplje (529 mm).
544. Severni Kučaj, Krš, Tupižnica, Tresibaba, Svrljiške planine, Belava i Vlaška.
545. Miroč, Veliki greben, Deli Jovan i Stara planina.
546. Na Kosovu i Metohiji,, u jugoistočnoj Srbiji, RAškoj oblasti, Pomoravlju, Mačvi i Kolubari.
547. Zapadna Morava.
548. Beograd, Novi Sad, Bogojevo, Apatin, Smederevo, Prahovo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica.
549. Duga je 475 km; ima 254 tunela; najduži tuneli su: Zlatibor i Sozina.
550. Procenjene su na preko 22 milijarde tona i najveci deo rezervi cini lignit.
551. Drina, Dunav (u Djerdapu), Morava, Lim, Timok, Vlasina.
552. Na rudne (metalne) i nerudne (nemetalne).
553. 1) Epoha najstarijeg ili primitivnog rudarstva-predantički i antički period; 2) Srednjovekovno rudarstvo-XIV vek; 3) Novo rudarstvo-posle oslobodjenja od Turaka.
554. /
555. Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas), minerali (uran, torijum), i različiti prirodni procesi i pojave u prirodi (sunčevo zračenje, vetar, geotermalni izvori, tekuće vode).
556. Pripada zbijenom tipu. Rasprostranjen je od Dunava do Južnog Pomoravlja.
557. Pod urbanizacijom se podrazumeva razvoj i rast gradova uopšte.
558. Od značaja su banje: Klokot kod Uroševca i Ilidza kod Peći.
559. Pod prirodnim kretanjem se podrazumevaju promene u stanovništvu koje nastaju pod uticajem radjanja (nataliteta) i umiranja (mortaliteta).
560. Izgubila je od 800 000 do 1 200 000 stanovnika.
561. /
562. Ravničarska, brdska, niskoplaninska i planinska zona.
563. Mečje leske, Pančićevog maklena, kavkaske lipe, jorgovana, ruja ili tise.
564. Obradivo zemljište (81,7%).
565. /
566. Centri mašinogradnje su: Niš, Užice, Kraljevo, Kruševac, Valjevo itd.
567. Zemunu (Galenika), Vršcu (Hemofarm), Šapcu, Leskovcu, Zrenjaninu, Prizrenu i Subotici (veterinarski lekovi).
568. Poznat je kao prirodno mrestilište riba i rezervat ptica.
569. Najviše ih ima na prostorima Kninske krajine, izmedju reka Krke i Cetine, Ravnih Kotara i Kraških polja-Kninskog, Petrovog i Kosovog.
570. Dobila je ime po beloj nošnji srpskog stanovništva, a bila je deo nekadašnje Vojne krajine.
571. Turizam je skup odnosa i pojava koje su u vezi sa putovanjima i boravkom posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište ni njihova privredna delatnost.
572. Oko 11 000 porodica.
573. Hleb.
574. Deli se na proizvodnju organskih i neorganskih hemijskih materija.
575. Deva i Babaj Boks kod Djakovice.
576. 207 km.
577. Ibar, Lab, Sitnica i Nerodimka.
578. Na Šar-planini i Prokletijama
579. /
580. Kopaonik, Zlatibor, Tara,Zlatar, Divčibare, Fruška gora, Vršačke planine, Goč, Avala, Stara planina, Rudnik, Kosmaj i druge.
581. -Vinogradarstvo: Vlasotince, Leskovac.
-Povrtarstvo: Leskovac, Aleksinac.
582. Oko reka Uvac, Golijske Moravice, izvorišnih delova Drine i Lima.
583. Djerdapska klisura na Dunavu, Ribarsko-gornjačka na Mlavi, Sićevačka na Nišavi, Vratarnička na Belom Timoku i Vladikine ploče na Visočici.
584. U Ibarskom basenu (Baljevac, Jarando); u Istočnoj Srbiji (Vrška čuka, Podvis, Rtanj, Krivi vir, Tresibaba itd).
585. Ruma.
586. Zaslon, osnovan je 1459. godine.
587. /
588. Masovan odlazak stanovništva usled rata ili nekih drugih nedaća naziva se egzodus.
589. Oko 100 000 ljudi.
590. U XVIII veku, posle proterivanja Turaka.
591. pod V i G.
592. pod A, D i E.
593. pod B.
594. pod V.
595. pod V.
596. pod V.
597. pod G.
598. pod G.
599. pod V.
600. pod B i G.

Ova pitanja sto nemam, neka napise neko ko zna.. Nadam se da sam bila od neke pomoci..

565. najvise u okolini Arilja
529. prostor istocne slavonije i zapadnog srema. Obuhvata ravnicarski kraj izmedju usca dunava, osijeke,vukovara i vinkovca
509. vrnjacka, niska,gamzigradska,ribarska,novopazarska,sijarinska, pecka banja
507. zemljoradnja i stocarstvo
579. izvrsena je prema uzrastu turista, broju ucesnika,vremenu najpogodnijem za turisticka kretanja, turistickim vrednostima kojima se turisti upucuju, duzini boravka.
ostale odgoovore nemam
Hvala ti puno

 

[geosstudying]

Opstu geografiju ili gozs.

 

[geosstudying]

Prijemni.infostud.com/termini_ispita_upis_prvi_rok_2015/26/6/Univerzitet-u-Beogradu. Nije jos nista objavljeno na sajtu fakulteta,mada Infostud cesto ima informacije za prvu ruku...Makar imamo neke smernice oko datuma... :/ Ja biram Turizmologiju....Ostatak ekipe???

Gozs ili opstu geografiju

 

[Happinessss]

Ljudi na faksu je samo drustvo do jaja
imam odgovore od prosle dine ako treba nekom

Imas li ih jos uvek?

 

[Kriss96]

Da li bi mogao neko da mi napise odgovore na ova pitanja: 144, 173, 187, 190, 213, 214, 215, 216, 218, 219, 226, 228, 229, 233, 234, 236, 238, 239, 246, 250, 257 (bosvas?), 266, 275, 278, 282, 286, 301, 324, 349, 350, 359, 400, 561....a 241 (po redu idu: bela,yuta, mesovita i crna?)..

 

[Happinessss]

Je l' sigurno moze da se uci samo iz tih pitanja, sigurno budu sva ista na prijemnom kao u informatoru, nista ne menjaju ? Zvuci mi previse dobro da bi bilo istinito...

 

[geosstudying]

Da li bi mogao neko da mi napise odgovore na ova pitanja: 144, 173, 187, 190, 213, 214, 215, 216, 218, 219, 226, 228, 229, 233, 234, 236, 238, 239, 246, 250, 257 (bosvas?), 266, 275, 278, 282, 286, 301, 324, 349, 350, 359, 400, 561....a 241 (po redu idu: bela,yuta, mesovita i crna?)..

Hej Kriss96, ocigledno je da imamo problem sa istim pitanjima. Drustvenu sam najgore uradio. Evo nekih mojih odgovora koje mislim da znam.
144. Ne
173. / (Jedino na koje nemam odgovor iz fizicke)
187. A2,B1,V5,G4,D3,Đ6
190. Tropske kisne sume,tropske monsunske,tvrdolisne zimzelene sume, lišćarske listopadne sume i cetinarske sume.
Od 213-219 NEMAM POJMA!
226. Više
228,229,233,234,236,239, 246( ovo pitanje je resivo jer je u pitanju odabir drzava, zar ne?) ,250,
257. Jeste Bovaš :
266. Australija i Novi Zeland
275./
278. Kazahstan,Turkmenistan, Uzbekistan, Tadzikistan i Kirgistan. Vrvt.
282. Usluzno zanatstvo, saobracaj, trgovina,ugostiteljstvo, turizam.
286./
301. NEMAM POJMA A CINI SE LAKO.
324. Bodova, automobila i brzih vozova
349. Nafta gas i fosfati ( nisam siguran za ovo pitanje)
350. Juznoafricka Republika
359./ ( nemam pojma i ne mogu da nadjem taj podatak)
400. Jelinska civilizacija, rimska,vizantijska,tursko-istocnjacka i srednjoevropska.
561. Grad koncentrise glavne proizvodne i usluzne funkcije(industrija,saobracaj, uprava,trgovina,finansije, skolstvo, zdravstvo , kultura itd.)
A 246. Bela,mesovita,zuta pa crna.
Nadam se da sam pomogao.

Drustvenu geografiju sam najgore uradio i prosto me nerviraju ona glupava pitanja. Odakle mi znamo za Meksiko i Indiju i promile (ne znamo da racunamo). Uzeli su to pitanje iz onog dela kad ti u knjigu postave pitanje za proveru znanja, mislim da ne znaju ni oni. Btw, AKO NEKO MISLI DA SAM POGRESIO NEKA ME ISPRAVI!! ^__^…

Kriss ili bilo ko je l imaS/TE odgovor na( osim ova pitanja sto ne znamo ni Kris ni ja) i na ova pitanja:

235( od prosle god pise 40 a u mojoj knjizi 50 st/kmkv?????)
253.?
294.?
257.?
302.? Sv. Toma ????

Ajmo ljudi pomažite, nemoj samo da se prepisuje.
Kriss koj smer?

 

[Kriss96]

Hej Kriss96, ocigledno je da imamo problem sa istim pitanjima. Drustvenu sam najgore uradio. Evo nekih mojih odgovora koje mislim da znam.
144. Ne
173. / (Jedino na koje nemam odgovor iz fizicke)
187. A2,B1,V5,G4,D3,Đ6
190. Tropske kisne sume,tropske monsunske,tvrdolisne zimzelene sume, lišćarske listopadne sume i cetinarske sume.
Od 213-219 NEMAM POJMA!
226. Više
228,229,233,234,236,239, 246( ovo pitanje je resivo jer je u pitanju odabir drzava, zar ne?) ,250,
257. Jeste Bovaš :
266. Australija i Novi Zeland
275./
278. Kazahstan,Turkmenistan, Uzbekistan, Tadzikistan i Kirgistan. Vrvt.
282. Usluzno zanatstvo, saobracaj, trgovina,ugostiteljstvo, turizam.
286./
301. NEMAM POJMA A CINI SE LAKO.
324. Bodova, automobila i brzih vozova
349. Nafta gas i fosfati ( nisam siguran za ovo pitanje)
350. Juznoafricka Republika
359./ ( nemam pojma i ne mogu da nadjem taj podatak)
400. Jelinska civilizacija, rimska,vizantijska,tursko-istocnjacka i srednjoevropska.
561. Grad koncentrise glavne proizvodne i usluzne funkcije(industrija,saobracaj, uprava,trgovina,finansije, skolstvo, zdravstvo , kultura itd.)
A 246. Bela,mesovita,zuta pa crna.
Nadam se da sam pomogao.

Drustvenu geografiju sam najgore uradio i prosto me nerviraju ona glupava pitanja. Odakle mi znamo za Meksiko i Indiju i promile (ne znamo da racunamo). Uzeli su to pitanje iz onog dela kad ti u knjigu postave pitanje za proveru znanja, mislim da ne znaju ni oni. Btw, AKO NEKO MISLI DA SAM POGRESIO NEKA ME ISPRAVI!! ^__^…

Kriss ili bilo ko je l imaS/TE odgovor na( osim ova pitanja sto ne znamo ni Kris ni ja) i na ova pitanja:

235( od prosle god pise 40 a u mojoj knjizi 50 st/kmkv?????)
253.?
294.?
257.?
302.? Sv. Toma ????

Ajmo ljudi pomažite, nemoj samo da se prepisuje.
Kriss koj smer?

Haha dobro i to je nesto..hvala Ako neko imaa ostataak, molim vas, pisite xD E,ja cu da probam geoprostorne osnove zivotne sredine, mada bih ja najradije upisala geos, ali svi mi kazu kao nemoj to, gde ces da radis, i tako sam odlucila ovaj smer da upisem, pa sta bude..

 

[TamaraTasa93]

Da li neko ima odgovore na pitanja 200-400???

Ona me najvise muce...Moze i na mail ili private
Hvala unapred!!

 

[geosstudying]

Haha dobro i to je nesto..hvala Ako neko imaa ostataak, molim vas, pisite xD E,ja cu da probam geoprostorne osnove zivotne sredine, mada bih ja najradije upisala geos, ali svi mi kazu kao nemoj to, gde ces da radis, i tako sam odlucila ovaj smer da upisem, pa sta bude..

I ja bih Geoprostorne osnove zivotne sredine. A koji tacnije posao moze s ovim smerom?? Zainteresovan sam i za geografiju smer tu bar profesor mozes da budes. Imas odgovor na neka od ovih pitanja sto sam ispisao?

 

[geosstudying]

Je l' sigurno moze da se uci samo iz tih pitanja, sigurno budu sva ista na prijemnom kao u informatoru, nista ne menjaju ? Zvuci mi previse dobro da bi bilo istinito...

Pa do sada kazu da da. Imas ta pitanja resis ih naucis i to je to.

 

[Kriss96]

Hej Kriss96, ocigledno je da imamo problem sa istim pitanjima. Drustvenu sam najgore uradio. Evo nekih mojih odgovora koje mislim da znam.
144. Ne
173. / (Jedino na koje nemam odgovor iz fizicke)
187. A2,B1,V5,G4,D3,Đ6
190. Tropske kisne sume,tropske monsunske,tvrdolisne zimzelene sume, lišćarske listopadne sume i cetinarske sume.
Od 213-219 NEMAM POJMA!
226. Više
228,229,233,234,236,239, 246( ovo pitanje je resivo jer je u pitanju odabir drzava, zar ne?) ,250,
257. Jeste Bovaš :
266. Australija i Novi Zeland
275./
278. Kazahstan,Turkmenistan, Uzbekistan, Tadzikistan i Kirgistan. Vrvt.
282. Usluzno zanatstvo, saobracaj, trgovina,ugostiteljstvo, turizam.
286./
301. NEMAM POJMA A CINI SE LAKO.
324. Bodova, automobila i brzih vozova
349. Nafta gas i fosfati ( nisam siguran za ovo pitanje)
350. Juznoafricka Republika
359./ ( nemam pojma i ne mogu da nadjem taj podatak)
400. Jelinska civilizacija, rimska,vizantijska,tursko-istocnjacka i srednjoevropska.
561. Grad koncentrise glavne proizvodne i usluzne funkcije(industrija,saobracaj, uprava,trgovina,finansije, skolstvo, zdravstvo , kultura itd.)
A 246. Bela,mesovita,zuta pa crna.
Nadam se da sam pomogao.

Drustvenu geografiju sam najgore uradio i prosto me nerviraju ona glupava pitanja. Odakle mi znamo za Meksiko i Indiju i promile (ne znamo da racunamo). Uzeli su to pitanje iz onog dela kad ti u knjigu postave pitanje za proveru znanja, mislim da ne znaju ni oni. Btw, AKO NEKO MISLI DA SAM POGRESIO NEKA ME ISPRAVI!! ^__^…

Kriss ili bilo ko je l imaS/TE odgovor na( osim ova pitanja sto ne znamo ni Kris ni ja) i na ova pitanja:

235( od prosle god pise 40 a u mojoj knjizi 50 st/kmkv?????)
253.?
294.?
257.?
302.? Sv. Toma ????

Ajmo ljudi pomažite, nemoj samo da se prepisuje.
Kriss koj smer?

246. u knjizi pise: bela, mesovita, zuta i crna..ali je na crtezu prikazano: bela, zuta, mesovita i crna xD nzm da li je greska, ali i na netu pisem: bela, zuta, mesovita i crna...pls nek pogleda jos neko
257. Bovas ili Bosvas xD koliko ja znam sa s je xD
259. Ovde san stavila: Spanija, Portugalija i Italija..nek proveri jos neko dal moze ovako da se napise.

235. Ja sam stavila 50..tako pise kod mene u knjizi, ako ne budu priznali, tuzicu ih xD
253. 60%
294. SAD, Kina, Japan.
257. Bosvas valjda xD
302. Sv. Toma.

Ima li ovde jos ljudi ili samo geosstudying i ja razmenjujemo pitanja?xD

 

[Tijana7]

Ide li neko od vas na pripremnu nastavu?

- - - - - - - - - -

235. jeste 50 jer je tako po ovoj knjizi sto su napisali da trebaju odghovori iz nje

- - - - - - - - - -

235. jeste 50 jer je tako po ovoj knjizi sto su napisali da trebaju odghovori iz nje

 

[TamaraTasa93]

Ja cu iskucati od 200-285 pitanja...

201.Fizicka, drustvena i regionalna geografija
202.Geografija stanovnistva, geo.naselja, istorijska geo., politicka geo., ekonomska geo.
203.Geografija stanovnistva u uzem smislu, geografija gradova, geografija seoskih naselja, etnografija
204.Demografijom, ekonomijom, sociologijom, urbanizmom, etnologijom
205.Arhitekturom, urbanizmom, sociologijom, ekonomijom
206.Poljoprivrednu, industrijsku, saobracajnu, trgovinsku, turisticku
207.Prirodnih, drustvenih, tehnickih
208.Proizvodne, organizaciono-tehnicke, socio-ekonomske
209.Energija, sirovine, radna snaga, trziste, voda, lokacija objekata, saobracajni uslovi
210./
211.Aleksandar Humbolt
212.Razmer, koordinatna mreza, okvir karte. oslona tacka, kartografska projekcija
213./
214.1mm
215./
216./
217.Valjkaste, kupaste, azimutne
218.2500m
219.Geo.sirine i geo. duzine
220.Izohipse
221.Izobate
222.Reljef, voda, biljni svet, naselja, saobracajnice, administrativne granice, privredni i kulturni elementi
223. Od 1:100 do 1:10 000
224. Od 1:25 000 do 1:200 000
225.1:300 000
226.Vise
227.Opste, posebne
228. Za 210 000, godisnje 80 000 000
229.11 promila
230.Natalitet, Mortalitet
231.1.Emigracija, 2.Imigracija, 3.Migracija
232.Pecalbarstvo
233./
234./
235.50 st/km2
236.Azija: Banglades, Mauricijus, Barbados, Evropa: Holandija, Belgija
237.5486 m n. v
238. U Delti i dolini Nila
239./
240.Od 20 do 65 godina
241.43%-Bela ( Evropeidna), 31%- Zuta (Mongoloidna), 19%-Mesovita, 7%-Crna
242.Spanci, Portugalci, Francuzi, Italijani, Rumuni
243.Hinduizam, Budizam, Konfucijanstvo, Sintuizam
244.Aktivno, Nezaposleno (izdrzavano)
245.Arapske drzave, jugozapadna azija, supsaharsja afrika
246./
247.Cirilica (nastala od glagoljice)
248. Gvatemala, Haiti
249.Banglades, Avganistan
250.Kinesko, Japansko, Koreansko
251.Degrarizacija, Revitalizacija
252.Glavne proizvodne i usluzne funkcije
253.60%
254.London, Peking, Tokio, Pariz
255./
256.Klajdsajd, Tajnsajd, Merzisajd, Rur, Slezija, Don-Bas
257.Bovas (Boston-Vasington)
258.Sela razbijenog, sela zbijenog tipa
259.Matematicko-geografski, fizicko-geografski, ekonomski-geografski, politicko-geografski
260.Otvorene, Zatvorene
261.Protektorat, kolonija, pridruzene zemlje, prekomorski posedi, teritorije pod okupacijom
262.Republike, Monarhije
263.Indonezanska ostrva, Holandski Anti, Holandska Gvajana
264.Angola, Mozambik, Gvineja Bisao
265.Indijski potkontinent, malajsko poluostrvo
266,Australija, Novi Zeland, neka ostrva u okeaniji
267.Alzir, Tunis, Maroko
268.Velikoj Britaniji, Francuskoj
269.Finska, Letonija, Litvanija, Estonija
270.Togo, Kamerun, Juugozapadna Afrika, Tanganjika, Ruanda-Urundi
271.Nemacka, Italija, Madjarska, Bugarska, Albanija
272.Strani kapital ; Multinacionalne kompanije
273.Estonija, Letonija, Litvanije
274.Laos, Kambodza, Vijetnam
275./
276.Jordan, Izrael
277.Bahrein,Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati
278./
279.Libija, Sudan, Alzir, Tunis, Maroko
280.Cad, Centralnoafricka republika, Kongo, Gabon
281.Gvajana, Jamajka, Trinidad i Tobago, Bahami
282.Usluzno zanatstvo, saobracaj, trgovina, turizam, ugostiteljstvo
283.Orudje za rad (alati, masine itd...)
284.Sirovine mineralnog, biljnog i zivotinjskog porekla (metali, nemetali, vuna, pamuk, drvo, zito...)
285.Prirodni, drustveni, tehnicki