Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Steta Vuce sto nisi rodjen u to vrijeme,bio bi vjerovatno zamjenik Benjaminu Kalaju,a i sad bi mogao biti savvjetnik Bakira Izetbegovica
Nisu se ni mogli izjasniti etnicki jer niko nije imao izbora ali zato su skolovani putopisci itd. kao ovaj Njemac koji su bili medju tim ljudima itekako znali o kojem se narodu radi.Znao je to i mostarac Osman Djikic koji je samo jedan od mnogih koji su u to vrijeme pisali o srpstvu i svom narodu.Takve pjesme i takva ljubav su rijetko zabiljezene u narednih stotinu godina.Kako je mogao steci takvu ljubav prema svom narodu u to vrijeme,ne samo on vec i vise drugih pjesnika Srba Islamske vjere u Hercegovini cije su pjesme najvise objavljivane u casopisu "Bosanska Vila",pa samo usmenim predanjem u svojoj porodici kao i svi Srbi na Balkanu koji su prosli vjekove borbe za ocuvanje identiteta i golog opstanka u novim teskim okolnostima.Sve ovo sto sam postavio od Porfirogenita,Ajnharda,Stecaka,pjesama samo je napokon i genetika potvrdila.
Osman Đikić
.
Oh ne plači vilo, utri gorke suze!
Jer već sunce milo i nama se rađa,
Brat se s bratom miri, prestanuće svađa!
I Srbin će stresti opet teške uze !!!
"... Ne, nikad neće, ko se Srbom zove,
Pred vama strepit', nit' se molit vama,
Nećete prepast' oči sokolove
Ovoga svjeta najžešćim mukama!"
Osman Đikić skoro da je priznavao bratsku krv kao prvu i trajnu vezu normalnog i zdravog pulsiranja ljudskog srca. U "Himni Srba muslimana", on poručuje:
"Pojmo pjesmu, nek se vije,
Neka bratska ljubav sije,
Kroz naš zavičaj!
Srpska vila eno hiti,
Da nam lovor-vjence kiti,
Pojmo složno haj!
Књижевни програм листа је одговор Срба Босне и Херцеговине и заједничких матица у Војводини, Србији и Црној Гори, на идеолошки и културни утицај двојне аустроугарске монархије a поготову политике и управе Калаја. Босанска вила се с почетка одређује као књижевни часопис са одређеним националним курсом. Као једини српски лист у БиХ, сматра да има за задатак да српски народ, поред његовог општег просвјетљавања, окупи око себе и да пружи отпор аустроугарској политици. Из Босанске виле види се да су Срби из БиХ мјеродавним идеолошким и културним центром сматрали прије Београд него Беч, прије Нови Сад него Будимпешту прије Цетиње него Трст. Те природне везе Калаји његови следбеници нису могли пресјећи, ма колико то хтјели. Штавише, што су се они више трудили да постигну своје циљеве, то су се Срби више скупљали и угледали на своје матице
Nisu se ni mogli izjasniti etnicki jer niko nije imao izbora ali zato su skolovani putopisci itd. kao ovaj Njemac koji su bili medju tim ljudima itekako znali o kojem se narodu radi.
У томе и јесте проблем. Једино попис становништва по етничкој припадности даје реалну слику. Све остало је само нагађање. Имаш документа из 19. века, на основу којих би се могло рећи да је становништво БиХ етнички српско, а имаш и оних који кажу да је хрватско или бошњачко. Уосталом, јел си прочитао шта пише у ''Летопису Матице Српске'' из 1825. или у тачкама 5.и 6. Гарашаниновог ''Начертанија'' ?
Mocni Vuk ne zna ali zato zna Vatikan i to jos pocetkom XX veka:
According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. Although one in race, the people form in religious beliefs three sharply separated divisions: the Mohammedans, about 550,000 persons (35 per cent), Greek Schismatics, about 674,000 persons (43 per cent), and Catholics, about 334,000 persons (21.3 per cent).
Знам да ни чакавци нису изворни Хрвати, зато што су изворни Хрвати били Турко-Монголи сродни са Аварима, али су чакавци у раном средњем веку пали под власт турко-монголских Хрвата и примили њихово име слично као Словени у Тракији у односу на туркијске прото-Бугаре.
Дакле чакавци су у току целог средњег века носили хрватско име иако ни они нису изворни Хрвати, док су кајкавци и штокавци прихватили хрватско име тек у задњих неколико векова, кајкавци у периоду од 16-ог до 18-ог века, а штокавци углавном у 19-ом а неки тек у 20-ом веку.
У томе и јесте проблем. Једино попис становништва по етничкој припадности даје реалну слику. Све остало је само нагађање. Имаш документа из 19. века, на основу којих би се могло рећи да је становништво БиХ етнички српско, а имаш и оних који кажу да је хрватско или бошњачко. Уосталом, јел си прочитао шта пише у ''Летопису Матице Српске'' из 1825. или у тачкама 5.и 6. Гарашаниновог ''Начертанија'' ?
According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. Although one in race, the people form in religious beliefs three sharply separated divisions: the Mohammedans, about 550,000 persons (35 per cent), Greek Schismatics, about 674,000 persons (43 per cent), and Catholics, about 334,000 persons (21.3 per cent).
И. Гарашанин, ''Начертаније - програм спољашње и националне политике Србије на концу 1844. године''
О ПОЛИТИКИ СРБИЈЕ У СМОТРЕНИЈУ БОСНЕ, ХЕРЦЕГОВИНЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И СЕВЕРНЕ АЛБАНИЈЕ
4. ''...Осим тога, могла би се као трећи степен штампати кратка и општа народна историја Босне, у којој не би се смело изоставити слава и имена неких мухамеданској вери прешавших Бошњака. По себи се претпоставља да би ова историја морала бити списана у духу словенске народности и сасвим у духу народног јединства Срба и Бошњака.''
6. ''На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив имати, неће бити за Србију тежак задатак. Више предострожности и вниманија на против тога изискује то да се католички Бошњаци задобиједу.''
Da ovde ne bih dužio previše jer je tema ipak genetika, u najkraćim rečima ću pokušati - tačno je da je odrednica primarno geografska u srpskim dokumentima ranog XIX veka (u toj će funkciji gotovo u potpunosti nestati krajem istog stoleća), ali je jasno zbog čega nekome može delovati da ima etničku prizmu. E, tako treba prvo sagledati kako je do Letopisa Matice srpske i uopšte srpske inteligencije došla takva etnografska percepcija regiona, a to se desilo zahvaljujući obrazovanim ljudima u nemačkim naučnim centrima i personama kakav je bio recimo Jozef Dobrovski, koji je upravo i izvor za prvi od dva navoda koje je postavio Vuk Gorski. U gledištu slavista ranog XIX st. stvari su se svodile na pokušaje interpretiranja slovenskih naroda (tj. zemalja) i, konkretnije, Južnih Slovena, kao germanskih državica - Saksonije, Bavarske, Frankonije, Tiringije,...u tom stilu, naše zemlje su prikazivane kao zaokružene celine, po nemačkom principu, po kojem su Srbija, Bosna, Crna Gora, Slavonija, Dalmacija, itd...sve te zemlje, činile jedan narod, kome je nadenuto ime Slovenosrpski, po uzoru na narod koji bi odigrao ulogu Pijemonta u južnoslovenskoj rasi. Tako da sve te zemlje imaju određenu etničku prizmu u tom starom etnografskom pogledu, ali kako i nije bio realan tako je i vrlo brzo napušten, zajedno sa svojim ideološkim zamislima o velikoj (slovensko, ilirsko ili kako god) srpskoj naciji tri veroispovesti.
Evo cele prve stranice, prikaza slovenoserpskog kolena (jednog od tri različita kolena na koje se dele Jugoistočni Sloveni, pored slovenskog i ruskog) kojem pripadaju ti Bošnjaci:
Dakle, nije baš da se radi o regijama, već ima i etnografski značaj, jer Srbi nisu bukvalno samo Srbijanci (iako to primarno jesu), već se ističe značaj Velikih seoba Srba odnosno zbog toga što je Matica srpska upravo u Ugarskoj i zbog vrlo dobro poznate srpske crkveno-narodne autonomije u tom kraljevstvu taj narod je tu uključen; no, ipak, obratite pažnju, isključen je iz brojke u Slavoniji samoj (iako se navode migracije u nju), pa su tako Srbi u Slavoniji isključeni iz Serba, jer su navedeni pod Slavonce.
Ne znam da li sam bio dovoljno jasan ali zbog toga ne bi baš trebalo ovo u potpunosti mešati sa nešto striktnije regionalnim terminima kao što su Šumadinac, Mačvanin, Romanijac i slično.
Ovo je ujedno i poreklo Bošnjaka u Načertaniju, koje s jedne strane hronološki pripada ovom vremenu (1844) a s druge je nastalo na originalnom delu koje je napisao stranac kod koga je ovakva terminologija uveliko prodrla...ali kada podsetimo i šta piše u celom dokumentu a ne ovako izvučeno iz konteksta stvari postaju poprilično jasnije:
Načertanije:
Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva pod osobitim vladajućim familijama koje bi se nepremjeno tuđem i stranom uplivu predale; jer bi one među sobom sarevnovale i jedna drugoj zavidile.
Цитирати пјесме тадашњих муслиманских пјесника није никакав извор што се најбоље види из пјесама Мусе Ћазима Ћатића који их је прво писао српству а затим хрватству. И он није усамљен случај. Дакле, они су и тада били поприлично једна дезоријентисана маса и из тога се не може извући никакав закључак о етничкој припадности становништва БиХ. Сафвет-бег Башагић се изјашњавао као Хрват, хоћемо ли онда у тумачењу његовог случаја закључити да је Босна хрватска земља? Не само он него и многи други, мислим чак да прочитах податак да их се много више изјашњавало Хрватима него Србима, и да се од 24 посланика на листи ЈМО на изборима 1920. године чак 15 изјаснило као Хрвати а само 2 као Срби, остали неизјашњени. А и касније их је много више израсло у ''хрватско цвијеће'' него у борце ЈВуО, иако их је и тамо било. Поменути Башагић у својим дјелима чак прави листу знаменитих османских паша који су поријеклом Хрвати. Хоћу да кажем, ако гледамо много ''Бошњаке'' и њихове ''изворе'' постоји много више ствари које их вуку ка Хрватима, или макар то они тако желе. Данас да морају да бирају 99% би их се изјаснило као Хрвати прије него Срби.
Ствар је у томе што српске тврдње нису поткрепњене искључиво песмама. Ако неко изнад цитира песму, не мисли да то значи да нема и других доказа. Песма је цитирана као пример.
Остало што наводиш је небитно. Све само претпоставке, извлачење података из контекста и томе слично. То што се неко окретао како је ветар дувао не мења шта је на првом месту. Добар део муслимана је свој муслимански идентитет стављао изнад свега. Алија Изетбеговић је саврпен пример. Њему је ислам био све и свја, и вера, и нација, и породица. Знао је да је Србин и својевремено се тако и декларисао, али да су околности то захтевао, зарад ислама би се декларисао и као Кинез.
Сафвет-бег Башагић је пореклом Србин. А то како се декларисао је сасвим друга ствар.
OK. Добри одговори, добра и запажања. У оном, што сам горе цитирао, највише ме заправо збуњује део где се говори о ''задобијању'' православних и католичких Бошњака. Чудно је, у најмању руку, да мораш да ''задобијеш'' неког ако он већ има изграђену националну свест идентичну твојој, али, као што рекох, ја се, када разматрам питања модерних националних идентитета у XIX и XX веку, највише ослањам на пописе становништва, јер мислим да пружају најреалнију слику. Ту могућност, нажалост, немамо када зађемо дубље у прошлост, тако да морамо да се ослањамо на разне друге изворе.
Додао бих само за Бошњаке, да се они као национална категорија први пут појављују на попису становништва 2002. године у Србији.
Знам да ни чакавци нису изворни Хрвати, зато што су изворни Хрвати били Турко-Монголи сродни са Аварима, али су чакавци у раном средњем веку пали под власт турко-монголских Хрвата и примили њихово име слично као Словени у Тракији у односу на туркијске прото-Бугаре.
Дакле чакавци су у току целог средњег века носили хрватско име иако ни они нису изворни Хрвати, док су кајкавци и штокавци прихватили хрватско име тек у задњих неколико векова, кајкавци у периоду од 16-ог до 18-ог века, а штокавци углавном у 19-ом а неки тек у 20-ом веку.
koji su dokazi da se tamošnji sloveni čakavci identifikovali sa potomcima turskomongolskih Hrvata?
čakavskim se govori po dalmatinskom primorju i otocima. u ranom srednjom veku, prema DAI, otoci se nalaze u posedu srba.
Pagani:
Zemlju u kojoj sada stanuju Pagani ranije su takođe posjedovali Romani koje je car Dioklecijan preselio iz Rima i naselio u Dalmaciji. Isti Pagani vode porijeklo od nekrštenih Srba iz onog vremena u kojem je njihov poglavar zatražio zaštitu cara Iraklija. Ova je zemlja također bila podjarmljena od Avara i opustošena, a ponovno naseljena u vrijeme cara Iraklija. Nazvani su Pagani zato što nisu prihvatili krštenje u vrijeme kad su svi Srbi primili krštenje. Naziv pagani na jeziku Slavena znači nekršteni ali na jeziku Romeja njihova zemlja se zove Arenta(Neretva) pa se i oni nazivaju Arentani(Neretvljani) sa strane istih Romeja. U Paganiji su naseljeni gradovi Mokro, Verulja(Vrulja), Ostrok i Slavinec(Gradac). Uz to oni posjeduju i ova ostrva: veliko ostrvo Korčula, na kom postoji i grad, drugo veliko ostrvo Mljet, koje spominje sveti Luka u Djelima Apostolskim, pod imenom Melita, na kome je zmija ugrizla Svetog Pavla za prst, a koju je on bacio u vatru, drugo veliko ostrvo Hvar, drugo veliko ostrvo Brač. Tu postoje i druga ostrva koja nisu pod vlašću istih Pagana: ostrvo Hoara(?Sušac?), ostrvo Vis, ostrvo Lastovo.
Zahumljani:
Zemlju Zahumlje su ranije posjedovali Romeji, ja mislim na one Romane koje je car Dioklecijan preselio iz Rima, kako je o njima rečeno u istoriji Hrvata. Zemlja Zahumlje bila je pod vladavinom cara Romeja, ali kad je ono i njegov narod bio podjarmljen Avarima, ono je potpuno opustjelo. Oni koji sada tamo žive u Zahumlju, Srbi su iz vremena onog arhonta koji je tražio zaštitu od cara Iraklija. Oni su nazvani Zahumljani po planini koja se zove Hum i zaista u jeziku Slovena Zahumljani znači oni iza brda, jer se na ovom području nalazi veliko brdo s dva grada na njegovom vrhu, Bona i Hum, a iza tog brda teče rijeka nazvana Bona, što znači Dobra. Pleme prokonzula i patricija Mihajla, sina Višetinog, arhonta Zahumljana potiče od nekrštenih koji su stanovali na rijeci Visli i koji su se zvali Litciki, oni su se naselili na rijeci zvanoj Zahluma. U zemlji Zahumljana naseljeni gradovi su Ston, Mokriskik, Josli(Ošlje), Galumainik, Dobroskik(Dabar).
Ja lično u ovom slučaju verujem Vatikanu pošto se ono što su oni napisali poklapa sa mojim pogledom na tu temu. Praktično nikakvog hrvatskog nacionalnog identiteta u Bosni nije bilo sve do dolaska AU, tačnije, jedno desetak godina kasnije. Slično tome, srpski nacionalni identitet u Bosni je bio na nivou usmenog predanja. Odnosno, znalo se o njemu ali nije igrao neku zapaženu ulogu. Ne može se govoriti o nacionalnom identitetu kakvog danas poznajemo u jednoj islamskoj državi kakvo je bilo Otomansko carstvo. Tamo je pojam etničke pripadnosti bio daleko iza vere.
Što se nekakvog bosanskog/bošnjačkog nacionalnog identiteta tiče, on se stidljivo pojavljuje šezdesetih godina 19. veka ali lagano gubi bitku sa već etabliranim srpskim nacionalizmom i onim koji kod Hrvata u to vreme gradi Starčević. Nije pomoglo ni to što se za njega zauzimala AU kako bi suzbila srpski nacionalizam koji je bio pretnja za njihove strateške interese.
To da se Garašanin odnosi prema Bošnjacima kao već formiranom etničkom subjektu je teza junih bejha internet nacionalista koji tako pokušavaju naći dublji koren za svoju egzistenciju. Ne mogu da verujem da to ozbiljan čovek može da uzme kao argument, pošto je jasno da se radi o regionalnim odrednicama.
u tom stilu, naše zemlje su prikazivane kao zaokružene celine, po nemačkom principu, po kojem su Srbija, Bosna, Crna Gora, Slavonija, Dalmacija, itd...sve te zemlje, činile jedan narod, kome je nadenuto ime Slovenosrpski, po uzoru na narod koji bi odigrao ulogu Pijemonta u južnoslovenskoj rasi. Tako da sve te zemlje imaju određenu etničku prizmu u tom starom etnografskom pogledu, ali kako i nije bio realan tako je i vrlo brzo napušten, zajedno sa svojim ideološkim zamislima o velikoj (slovensko, ilirsko ili kako god) srpskoj naciji tri veroispovesti.
Mi sada imamo nedvosmislenu potvrdu da se radi praktično o jednoj rasi, odnosno, o ljudima istog porekla. Eto, New Advent je za to znao pre 110 godina a neki ne žele da shvate ni danas.
Dakle, nije baš da se radi o regijama, već ima i etnografski značaj,:
Etnografski značaj u Bosni? Vrlo diskutabilno. Čak i kada bi postojao, sasvim sigurno bi bio odvojen od Hercegovine.Jednostavno se govori o etnicitetima omeđenim određenim karakteristikama kako bi se lakše prepoznavali.
Evo cele prve stranice, prikaza slovenoserpskog kolena (jednog od tri različita kolena na koje se dele Jugoistočni Sloveni, pored slovenskog i ruskog) kojem pripadaju ti Bošnjaci:
Koliko mogu da primetim, i ovde se radi i regionalnom razgraničenju. Lep su primer Crnogorci koji su tada sebe smatrali Srbima a ovde se navode kao posebna celina. Apsolutna je istina da su u Bosni živeli katolici, muslimani i pravoslavci ali nemamo ni jedan drugi detalj koji bi posvedočio nekakvoj njihovoj etničkoj posebnosti. Te posebnosti se izmišljaju kasnije i dovode do velikog zla.
ОK. Добри одговори, добра и запажања. У оном, што сам горе цитирао, највише ме заправо збуњује део где се говори о ''задобијању'' православних и католичких Бошњака. Чудно је, у најмању руку, да мораш да ''задобијеш'' неког ако он већ има изграђену националну свест идентичну твојој, али, као што рекох, ја се, када разматрам питања модерних националних идентитета у XIX и XX веку, највише ослањам на пописе становништва, јер мислим да пружају најреалнију слику. Ту могућност, нажалост, немамо када зађемо дубље у прошлост, тако да морамо да се ослањамо на разне друге изворе.
Додао бих само за Бошњаке, да се они као национална категорија први пут појављују на попису становништва 2002. године у Србији.
Znaš kako ne tako davno nije bilo takve nove nacionalne polarizacije u Bosni i Hercegovini kakvu danas imamo? Kod bosansko-hercegovačkih Srba je bilo vrlo retko pronaći takve slučave, ali u slučaju Hrvata dosta je drugačije bilo; postoji pozamašna brojka ljudi koja vrlo rado odbacuje velikohrvatske ideje i identifikuje se sa nasleđem države BiH; nešto takvo je mislim Željko Komšić recimo pričao, dok je svojevremeno bio u Predsjedništvu (a i ranije) - Hrvatstvo je tradicionalno etnokonfesionalno nasleđe koje je kao obeležje identiteta jednog dela stanovništva B-H, dok recimo, svoj jezik naziva po zemlji (bosanskim lingvonimom), slično kao i u slučaju (muslimana) Bošnjaka. To donekle oslikava i činjenično stanje da su Srbi u Bosni nešto bolje i jače izgrađenog nacionalnog identiteta u odnosu na Hrvate, što je pretpostavljam nekako i sasvim razumljivo kada se uporede politički statusi u kojima se nalaze ta dva naroda u toj državi. E pa, znaš kada je HDZ bio u Hrvatskoj u opoziciji i kada se govori da se trebaju zadobiti glasovi ovih ili onih? Ili što neki iz Republike Srpske smatraju da se mora formirati strateška srpsko-hrvatska koalicija u BiH na nacionalnom nivou radi prostog opstanka, oni govore o zadobijanju b.-h. Hrvata.
Nigde mislim da niko nije rekao da su pravoslavni Bošnjaci imali nacionalnu svest izgrađenu identičnu Srbima iz Srbije. Ne znam zašto si to uopšte i pretpostavio. Naravno da to nije slučaj, svakako pre 1840-ih godina, odnosno pre tanzimatskih reformi u Osmanskom carstvu.
Popisi su naravno vrlo dragoceni, ali se i oni, kao i svaki istorijski izvor, moraju tumačiti kritički...a ne bukvalno.
Inače, kada smo već kod popisa...nešto me je tu uvek bunilo. U različitim publikacijama i ovako po internetu nalazio sam popise pojedinih delova, gradova Bosne i Hercegovine iz vremena austrougarske vladavine, sadržavajući statistike o maternjem jeziku. Međutim, objedinjeno nema nigde takvih podataka, zbog čega sam mislio uvek da se maternji jezik u BiH pre Jugoslavije nije uopšte ni popisivao. Zna li neko, možda, odgovor na ovu dilemu?
koji su dokazi da se tamošnji sloveni čakavci identifikovali sa potomcima turskomongolskih Hrvata?
čakavskim se govori po dalmatinskom primorju i otocima. u ranom srednjom veku, prema DAI, otoci se nalaze u posedu srba.
Pagani:
Zemlju u kojoj sada stanuju Pagani ranije su takođe posjedovali Romani koje je car Dioklecijan preselio iz Rima i naselio u Dalmaciji. Isti Pagani vode porijeklo od nekrštenih Srba iz onog vremena u kojem je njihov poglavar zatražio zaštitu cara Iraklija. Ova je zemlja također bila podjarmljena od Avara i opustošena, a ponovno naseljena u vrijeme cara Iraklija. Nazvani su Pagani zato što nisu prihvatili krštenje u vrijeme kad su svi Srbi primili krštenje. Naziv pagani na jeziku Slavena znači nekršteni ali na jeziku Romeja njihova zemlja se zove Arenta(Neretva) pa se i oni nazivaju Arentani(Neretvljani) sa strane istih Romeja. U Paganiji su naseljeni gradovi Mokro, Verulja(Vrulja), Ostrok i Slavinec(Gradac). Uz to oni posjeduju i ova ostrva: veliko ostrvo Korčula, na kom postoji i grad, drugo veliko ostrvo Mljet, koje spominje sveti Luka u Djelima Apostolskim, pod imenom Melita, na kome je zmija ugrizla Svetog Pavla za prst, a koju je on bacio u vatru, drugo veliko ostrvo Hvar, drugo veliko ostrvo Brač. Tu postoje i druga ostrva koja nisu pod vlašću istih Pagana: ostrvo Hoara(?Sušac?), ostrvo Vis, ostrvo Lastovo.
Zahumljani:
Zemlju Zahumlje su ranije posjedovali Romeji, ja mislim na one Romane koje je car Dioklecijan preselio iz Rima, kako je o njima rečeno u istoriji Hrvata. Zemlja Zahumlje bila je pod vladavinom cara Romeja, ali kad je ono i njegov narod bio podjarmljen Avarima, ono je potpuno opustjelo. Oni koji sada tamo žive u Zahumlju, Srbi su iz vremena onog arhonta koji je tražio zaštitu od cara Iraklija. Oni su nazvani Zahumljani po planini koja se zove Hum i zaista u jeziku Slovena Zahumljani znači oni iza brda, jer se na ovom području nalazi veliko brdo s dva grada na njegovom vrhu, Bona i Hum, a iza tog brda teče rijeka nazvana Bona, što znači Dobra. Pleme prokonzula i patricija Mihajla, sina Višetinog, arhonta Zahumljana potiče od nekrštenih koji su stanovali na rijeci Visli i koji su se zvali Litciki, oni su se naselili na rijeci zvanoj Zahluma. U zemlji Zahumljana naseljeni gradovi su Ston, Mokriskik, Josli(Ošlje), Galumainik, Dobroskik(Dabar).
Etnografski značaj u Bosni? Vrlo diskutabilno. Čak i kada bi postojao, sasvim sigurno bi bio odvojen od Hercegovine.Jednostavno se govori o etnicitetima omeđenim određenim karakteristikama kako bi se lakše prepoznavali.
Koliko mogu da primetim, i ovde se radi i regionalnom razgraničenju. Lep su primer Crnogorci koji su tada sebe smatrali Srbima a ovde se navode kao posebna celina. Apsolutna je istina da su u Bosni živeli katolici, muslimani i pravoslavci ali nemamo ni jedan drugi detalj koji bi posvedočio nekakvoj njihovoj etničkoj posebnosti. Te posebnosti se izmišljaju kasnije i dovode do velikog zla.
Obrati pažnju na celi tekst; npr. i na glavu o Rusima i Rusinima. Nisu to baš nekakve prosto (političke) geografske odrednice: nije od zgoreg primetiti i da Hercegovci spadaju u Dalmatince.
OK. Добри одговори, добра и запажања. У оном, што сам горе цитирао, највише ме заправо збуњује део где се говори о ''задобијању'' православних и католичких Бошњака. Чудно је, у најмању руку, да мораш да ''задобијеш'' неког ако он већ има изграђену националну свест идентичну твојој....
Trebalo ih je pridobiti na sjedinjenje sa Srbijom i formiranje zajedničke države, a ne na pripadnost srpskom narodu.
Bošnjak je tada bila samo regionalna odrednica i ništa više. To je samo stariji naziv za Bosanca koji je ponovo aktuelizovan 1993 kad je grupa muslimanskih glavešina iz Bosne na sastanku u sarajevskom hotelu Holidej In odlučila da to bude zvanični naziv za dotadašnje Muslimane. Kasnije su na bilbordima i panoima obaveštavali narod kako nacija treba da im se zove.
Dakle, Bošnjak je regionalna odrednica. Primera radi u Kočićevom delu "Jazavac pred sudom" glavni junak koji se nesumljivo identifikuje kao Srbin što i pominje, u jednom trenutku, misleći na poresku pljačku bosanskih seljaka od strane Austro - Ugarske, kaže (naravno sarkastično): "Za nas blentave Bošnjake i nije drugo". E sad, po onima koji tumače Garašanina slično tebi, i ove bi reči Kočičevog junaka mogle značiti da se ni Kočič ni njegov junak nisu smatrali Srbima, već zasebnom nacijom koja se zove Bošnjaci.
Kakva je bila samoidentifikacija naroda u Bosni u Vukovo doba? Vuk piše ovako o stanju u svim krajevima gde žive Srbi:
"Samo prva tri miliona zovu se Srbi ili Srblji, a ostali ovoga imena neće da prime, nego oni zakona turskoga misle da su pravi Turci, i tako se zovu, premda ni od stotine jedan ne zna turski; a oni zakona rimskoga sami sebe ili zovu po mjestima u kojima žive npr. Slavonci, Bosanci (ili Bošnjaci), Dalmatinci, Dubrovčani itd., ili, kao što osobito čine književnici, starinskijem ali bog zna čijim imenom."
Dakle, Srbi u Bosni i ostalim srpskim krajevima su vrlo dobro znali da su Srbi. Muslimani su se izjašnjavali kao Turci iako je bilo očigledno da se ne radi o pravim Turcima već o populaciji kojoj je zajednička pripadnost islamu, dok su se katolici uvek nazivali samo regionalnim imenima: Slavonci, Bosanci ili Bošnjaci, Dalmatinci, Dubrovčani i slično. Naravno, ta regionalna imena se nisu odnosila samo na njih, ali je za katolike karakteristično da osim regionalne pripadosti nisu znali ni za šta drugo, za razliku od Srba koji su imali i nacionalnu i regionalnu pripadnost.
Bilo je inteligentnijih pojedinaca među katolicima i muslimanima koji su se izjašnjavali kao Srbi, svesni da nemaju nikakvu nacionalnu odrednicu ili imajući nekakvo predanje da su im se preci islamizovali, ali Vuk piše o širokim narodnim masama i njihovoj samoidentifikaciji.
Naravno da se mnogim muslimanskim i hrvatskim šovinistima ove činjenice ne dopadaju, pa će okretati stvari naglavačke, služeći se pri tom neukim i šarlatanskim tumačenjima raznih izvora.
Naravno i da dokaza o ukorenjenosti srpstva u Bosni ima dosta, ali se filipi potrudio da obesmisli svaku argumentaciju i raspravu o tome postovanjem besmislica, kao uostalom i Kor koga jedino zanima njegova haplogrupa.
Kao što rekoh, Srbi u Bosni su se izjašnjavali i kao Srbi u smislu nacionalnosti i kao Bosanci ili Bošnjaci (stariji naziv za regionalnu odrednicu Bosanac), dok katolici nisu znali ni za kakvu drugu odrednicu osim regionalne. Preci pripadnika naroda kojem je danas zvanični naziv "Bošnjaci" su se izjašnjavali kao Turci, pre nego što su se setili da su Bošnjaci.
Kao što rekoh, Srbi u Bosni su se izjašnjavali i kao Srbi u smislu nacionalnosti i kao Bosanci ili Bošnjaci (stariji naziv za regionalnu odrednicu Bosanac), dok katolici nisu znali ni za kakvu drugu odrednicu osim regionalne. Preci pripadnika naroda kojem je danas zvanični naziv "Bošnjaci" su se izjašnjavali kao Turci, pre nego što su se setili da su Bošnjaci.
OK. Добри одговори, добра и запажања. У оном, што сам горе цитирао, највише ме заправо збуњује део где се говори о ''задобијању'' православних и католичких Бошњака. Чудно је, у најмању руку, да мораш да ''задобијеш'' неког ако он већ има изграђену националну свест идентичну твојој, али, као што рекох, ја се, када разматрам питања модерних националних идентитета у XIX и XX веку, највише ослањам на пописе становништва, јер мислим да пружају најреалнију слику. Ту могућност, нажалост, немамо када зађемо дубље у прошлост, тако да морамо да се ослањамо на разне друге изворе.
Зашто те то збуњује? То што је неко Србин не значи да је спреман да диже устанак и гине за српску ствар. Срби су провели векове под туђинском влашћу. Било је оних који су желели да збаце османски јарам, али и оних који нису били спремни да ризикују живот за слободу. ''Задобити" не значи 'посрбити', већ утицати на њих да делују, и то у координацији са српским властима.
Не мисли да пописи нису изложени истим оним утицајима и притисцима који утичу на све друго.
Nigde mislim da niko nije rekao da su pravoslavni Bošnjaci imali nacionalnu svest izgrađenu identičnu Srbima iz Srbije. Ne znam zašto si to uopšte i pretpostavio. Naravno da to nije slučaj, svakako pre 1840-ih godina, odnosno pre tanzimatskih reformi u Osmanskom carstvu.
Мислим да су они који то не тврде у мањини. О каквој то националној свести говориш? Ако се зову Србима, а свој језик српским, онда национална свест јасно постоји. Није ли логично да постоје неке разлике међу Србиам који живе слободно у својој земљи, и оних који су још увек под туђом чизмом? Чине ли их те разлике различитим народима?
...... ја се, када разматрам питања модерних националних идентитета у XIX и XX веку, највише ослањам на пописе становништва, јер мислим да пружају најреалнију слику. Ту могућност, нажалост, немамо када зађемо дубље у прошлост, тако да морамо да се ослањамо на разне друге изворе.
Tada je popisivana samo veroispovest. Jedino je kod Jevreja istovetna nacija i veroispovest, tako da ne znam čemu oslanjanje na popise stanovništva kad se raspravlja o nacionalnoj samosvesti u prošlosti.
Tada je popisivana samo veroispovest. Jedino je kod Jevreja istovetna nacija i veroispovest, tako da ne znam čemu oslanjanje na popise stanovništva kad se raspravlja o nacionalnoj samosvesti u prošlosti.
То је тачно, али не ради се само о томе. Не може се одбацити ни могућност да је било манипулације. Аустроугарима је било у интересу да се увећа број римокатолика, рецимо, а умањи број православних (Турци више нису били претња, али амбиције Срба јесу).
