Генетичка генеалогија

  • Začetnik teme Začetnik teme Kor
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ahil71:
Међани нису иста група народа као Персијанци и Асирци.
Култура им је другачија. Суштински другачија.
Асирци су настали мешањем једног несемитског племена, сврстаног у групу азијских племена, и разних семитских група, и сумерског и амоританског порекла.
Међани су се у подручје северозападно од језера Умрије доселили у 10. веку пне. Додуше, није ово прво ни аријевско ни индоевропско племе које се населило на тај простор (историчари их разликују).
У Персијском царству говорио је се арамејски језик, из семитске групе језика.
За династију Ахменида се каже да је мешовитог персијко-аријевског (због ћерке Међанског краља) порекла.
За почетак прочитајте Херодотову Историју. Међани су први народ који се ослободио од Асираца. Херодот само за њих каже сда су Аријевци.
Персијанци су од Међана (и то каже Херодот) преузели начин одевања, али то још увек не значи да су етнички сродни.
А начин одевања је исти ко код Панонских Сигина.

Заиста је бесмислено губити време са тобом, ти си безнадежан случај.
Надам се барем, да ћеш коначно одустати од манира да свима делиш лекције.
Kliknite za proširenje...

Ма ти си потпуно безнадежан случај. Као што ти је Сварожић већ рекао, Персијанци и Асирци немају никакве везе, а ја додајем да немају никакве везе ни по култури. Култура старих Иранских народа била је заснована на Авестама и Заратустријској религији, на исти начин како је култура Индуса била заснована на Ведама и Хиндуизму, и Ирански народи су културно најтешње везани са Индусима. Што се тиче Међана и Персијанаца, Сварожић ти је ту дао одличан пример. То да се у Персијском царству говорио арамејски је ноторна глупост (ако мислиш као службени јхезик), односно ноторна бесмислица (ако мислиш да је било људи у Персији који су говорили арамејски). Па чак ни Арапи нису успели да наметну свој језик Иранцима, иако су освојили читав Иран и успели да им наметну ислам. Асирци су и на врхунцу своје моћи држали само минорни део Ирана, док су Иранци вековима држали целу Асирију (њен централни део). Једино у том смислу се може рећи да се у Персијском царству говорио арамејски - говорио се у областима које су Персијанци покорили. Арамејски језик, тачније његова млађа варијанта Сирјачки или Сиријски језик, је за Иранце био важан са другог аспекта - као језик који су Ирански научници изучавали заједно са Персијским, Грчким и Санскритом, јер су то били језици на којима је у то време било исписано гро научне, филозофске и религијске литературе. Тај језик је био један од главних језика и у чувеној Академији у Гундишапуру, која је била најзначајније интелектуално средиште западног света у 6. и 7. веку.

Није ми јасно зашто си запео да по сваку цену Персијанце прогласиш за не-Аријевце. Ако Херодот за Међане каже да су Аријевци, то не значи да је рекао да то нису остали ирански народи. Уосталом, није Херодот једини историчар. За ту прастару историју Ирана најбољи извор су Авесте.

И, да будемо јасни, ја не делим свима лекције. И не могу да их делим онима који знају боље од мене, могу да их делим само теби! :D
 
Poslednja izmena:
dublin:
Jeste ostao nezapazen. Nisam stigao sve da procitam i hvala sto si mi skrenuo paznju na ovo. E sad da ne kazem da sam ti rekao da ce da se pokaze da koren svih dinarika u zemlji Luzicke kulture odakle su se kasnije prosirili na ostrva....
Kliknite za proširenje...
Онда би и било схватљивије зашто гомила људи један одређени фенотип (дунавски кромањонац) сврстава у регију Лужице, западне Чешке, јужнозападне Пољске, јер им средња Европа дође као извор кретања/настанка. (?)

Пре него што сам се позабавио антропологијом и фенотиповима ме је увек збуљивало а неки пут и иритирало зашто многи Немци (или ако с налазим у некој другој земљи) мисле, да сам Чех или Пољак (из Шлезије), а не Србин. Али како се испоставило, пошто познајем пар њих са предавања, који имају релативно сличан изглед тог дунваског кромањонца (2-3 Немаца и 1 Пољак) и њих увек етикетирају као Чехе или Пољаке (ок овај један стварно има пољске корене). Ја када сам био у Чешкој пар дана, независно од свакодневне ситуације, али увек су на чешком са мном почели да говоре.

Недавно сам на немачкој државној телевизији гледао један документарац о небеском диску Небре и народу, који га највероватније израдио. И кажу археолози, да су били поприлично крупни (онај један скелет је био чак ~1.85м), лобања је по мојој процени изгледала као у класичног кромањонца. Били су добро (високо)развијени, имали монетарно развијен систем, одлично су познавали астрономију, према налазима можда се може рећи да су били трговци, били су прострањеније царство, а можда су били и већа сила, јер прва налазишта неких битки из тог времена су много далеко ван тог подручја, тако да је та регија била центар, а пограничја су пре била на западу негде између реке Рајне/Лабе, на југу око Дунава/Драве и на истоку око реке Висле/Дњестра.

Према алатима и остатцима животиња су ваљда имали веома развијену индустрију хране и били су мајстори у производњи сирева. Што делом и не би било чудно, зашто је толеранција на лактозу баш на овом подручју највиша:
a1922_2648.18.10.jpg


Доста занимљивих ствари је у вези тог народа/културе речено, ако некога детаљније занима, има пар немачких документараца о том народу, које ћу свеједно погледати:
па ако некога такође занима, могу најбитније информације овде у пар тачака записати. Али ако је то тачно, да се извор првобитне И2 групе налази на том подручју, онда би се неке ствари појасниле, а ни теза да је И2 најстарија на Балкану не би била баш тако погрешна.
 
kada se pogleda arheologija irske, i kada se uporedi s arheologijom centralne evrope, uvek se nesto pojavi prvo u centralnoj evropi, onda na juznom baltiku pa zatim u irskoj i severozapadnim delovima engleske. i to od pocetka bronzanog doba do vikinga. (I2)

takodje imamo i drugi vektor kulturnih promena koji ide sredozemlje, iberija, irska i juzni deo engleske....(R1b)
 
Blagoje³:
...
па ако некога такође занима, могу најбитније информације овде у пар тачака записати. Али ако је то тачно, да се извор првобитне И2 групе налази на том подручју, онда би се неке ствари појасниле, а ни теза да је И2 најстарија на Балкану не би била баш тако погрешна.
Kliknite za proširenje...

Није ствар само у томе да је то подручје можда извориште хаплогрупе I2, већ и у томе да је ту највероватније и извориште I2a1-Din. Такође, имајте у виду и то да је то подручје (тачније Шлезија) највероватније и прапостојбина Бастарна.
 
interesantna emisija. do 2500 pne stonehenge je bio glavni religijski centar britanije. onda je naprasno napusten. ovo se poklapa sa pojavom prvih beaker ljudi koji su sa sobom doneli metalno (bakarno i broznano) oruzje. Ovi ljudi su dosli iz centralne evrope i prva generacija je zakopana u kurganima u okolini stonehenga. druga generacija je bila rodjena u britaniji, sto govori o nacinju sirenja. grupa ratnika dodje na odredjenu teritoriju, pokupi zene, napravi decu, stvori koliniju, poske par generacija, nova grupa mladih ratnika se pomeri dalje i ponovi ceo proces. ovde se gubo originalni muski geni i zamenjuju dosljackim....

http://www.ucl.ac.uk/archaeology/calendar/articles/20130311b

http://www.channel4.com/programmes/secrets-of-the-stonehenge-skeletons
 
Kyrios:
Није ствар само у томе да је то подручје можда извориште хаплогрупе I2, већ и у томе да је ту највероватније и извориште I2a1-Din. Такође, имајте у виду и то да је то подручје (тачније Шлезија) највероватније и прапостојбина Бастарна.
Kliknite za proširenje...

Da, ta priča oko Bastarna je poprilično interesantna...
 
dublin:
interesantna emisija. do 2500 pne stonehenge je bio glavni religijski centar britanije. onda je naprasno napusten. ovo se poklapa sa pojavom prvih beaker ljudi koji su sa sobom doneli metalno (bakarno i broznano) oruzje. Ovi ljudi su dosli iz centralne evrope i prva generacija je zakopana u kurganima u okolini stonehenga. druga generacija je bila rodjena u britaniji, sto govori o nacinju sirenja. grupa ratnika dodje na odredjenu teritoriju, pokupi zene, napravi decu, stvori koliniju, poske par generacija, nova grupa mladih ratnika se pomeri dalje i ponovi ceo proces. ovde se gubo originalni muski geni i zamenjuju dosljackim....

http://www.ucl.ac.uk/archaeology/calendar/articles/20130311b

http://www.channel4.com/programmes/secrets-of-the-stonehenge-skeletons
Kliknite za proširenje...

Да ли се сећаш откада ти ја то говорим - дошли су, побили, поробили, староседеоци су бежали докле су могли, до рубова према Атлантику, и од њих је преживела само она мањина (и то баш мањина) која се асимиловала...
 
Kyrios:
Ма ти си потпуно безнадежан случај. Као што ти је Сварожић већ рекао, Персијанци и Асирци немају никакве везе, а ја додајем да немају никакве везе ни по култури. Култура старих Иранских народа била је заснована на Авестама и Заратустријској религији, на исти начин како је култура Индуса била заснована на Ведама и Хиндуизму, и Ирански народи су културно најтешње везани са Индусима. Што се тиче Међана и Персијанаца, Сварожић ти је ту дао одличан пример. То да се у Персијском царству говорио арамејски је ноторна глупост (ако мислиш као службени јхезик), односно ноторна бесмислица (ако мислиш да је било људи у Персији који су говорили арамејски). Па чак ни Арапи нису успели да наметну свој језик Иранцима, иако су освојили читав Иран и успели да им наметну ислам. Асирци су и на врхунцу своје моћи држали само минорни део Ирана, док су Иранци вековима држали целу Асирију (њен централни део). Једино у том смислу се може рећи да се у Персијском царству говорио арамејски - говорио се у областима које су Персијанци покорили. Арамејски језик, тачније његова млађа варијанта Сирјачки или Сиријски језик, је за Иранце био важан са другог аспекта - као језик који су Ирански научници изучавали заједно са Персијским, Грчким и Санскритом, јер су то били језици на којима је у то време било исписано гро научне, филозофске и религијске литературе. Тај језик је био један од главних језика и у чувеној Академији у Гундишапуру, која је била најзначајније интелектуално средиште западног света у 6. и 7. веку.

Није ми јасно зашто си запео да по сваку цену Персијанце прогласиш за не-Аријевце. Ако Херодот за Међане каже да су Аријевци, то не значи да је рекао да то нису остали ирански народи. Уосталом, није Херодот једини историчар. За ту прастару историју Ирана најбољи извор су Авесте.

И, да будемо јасни, ја не делим свима лекције. И не могу да их делим онима који знају боље од мене, могу да их делим само теби! :D
Kliknite za proširenje...

Ја лепо прекуцам шта кажу историчари, а ти кажеш да причам глупости.
Значи, нисам ја глуп. Или су глупи институти који су написали ове књиге или си ти глуп.
Као што упарно гураш ову причу о бастарнима, иако научници кажу да припадају германској култури (додуше нису баш јединствени, али се, у најмању руку мора показати резерва).
Дакле, ко је глуп? Ти или ови што по разним институтима проучавају историју.
 
Poslednja izmena:
svarozic:
Nisi u pravu za Persijance (ovo je grčki naziv).. Persijanci i Međani su veoma slični narodi nastali od arijevskih doseljenika pomiješanih sa starosjediocima... Persijanci nemaju veze sa Asircima, osim po kulturi, to je sve isti civilizacijski uticaj...
Ovako grubo bih Persijance i Međane uporedio sa srednjevijekovnim Bošnjanima i Rašanima...
Preporučio bih ti Olivera Potežicu i njegovu knjigu Drevna Persija...
Kliknite za proširenje...

Није спор око тога да ли је иѕворно племе Персијанаца индоевропско (вероватно јесте), већ да ли су сви Иранци Аријевци.
На територији југозападног Ирана имамо староеседелачке Еламце, који ту живе од каменог доба.
Југозападно од Урмија живе Манејци.
Прво су се населили Индоаријевци, поделили су се у две групе, једна је населила Индију, а друга основала краљевство Митани, на запдау.
Крајем 2. миленијум талас индоевропских народа прешао је Кавказ.
Међани су први организовали етноплитичку заједницу, са моћним свештеницима Магима. Док Херодот каже да су Међани протерали Кимерце, по другим изворима Кимерци су прихватили врховну власт Кимераца.
Персијанци су мало племе које се населило код Елмаца, оснажило тако што је било покорно Асирцима, касније искористивши родбинске везаме са Међанским владарима и на крају искористивши сукоб Мага и међанских владара.
Језик новог Персијског царства је америјатски, док је Заратруста извршио верску реформу и прогласио чаробњаке преварантима, забрањује кремирање...
Јзик Аријеваца Међана је изгубљен.
Касније су и Парћански споменици систематски уништавани, тако да немамо ни трагове овог језика.
Оно што је за нас занимљиво је то да Херодот повезије Међане и панонске Сигине. По тврди да они за себе кажу да су дошли из медије, са тим да он изражава одређен степен сумље.
Занимљиво је и то да је култ Митре имао јако упориште у Панонији, Сербинум му је био главни центар, а и сам цар Лициније је био следбеник овог култа.
По Порфирогениту ту живе некрштени.
Blagoje³:
Онда би и било схватљивије зашто гомила људи један одређени фенотип (дунавски кромањонац) сврстава у регију Лужице, западне Чешке, јужнозападне Пољске, јер им средња Европа дође као извор кретања/настанка. (?)

Пре него што сам се позабавио антропологијом и фенотиповима ме је увек збуљивало а неки пут и иритирало зашто многи Немци (или ако с налазим у некој другој земљи) мисле, да сам Чех или Пољак (из Шлезије), а не Србин. Али како се испоставило, пошто познајем пар њих са предавања, који имају релативно сличан изглед тог дунваског кромањонца (2-3 Немаца и 1 Пољак) и њих увек етикетирају као Чехе или Пољаке (ок овај један стварно има пољске корене). Ја када сам био у Чешкој пар дана, независно од свакодневне ситуације, али увек су на чешком са мном почели да говоре.

Недавно сам на немачкој државној телевизији гледао један документарац о небеском диску Небре и народу, који га највероватније израдио. И кажу археолози, да су били поприлично крупни (онај један скелет је био чак ~1.85м), лобања је по мојој процени изгледала као у класичног кромањонца. Били су добро (високо)развијени, имали монетарно развијен систем, одлично су познавали астрономију, према налазима можда се може рећи да су били трговци, били су прострањеније царство, а можда су били и већа сила, јер прва налазишта неких битки из тог времена су много далеко ван тог подручја, тако да је та регија била центар, а пограничја су пре била на западу негде између реке Рајне/Лабе, на југу око Дунава/Драве и на истоку око реке Висле/Дњестра.

Према алатима и остатцима животиња су ваљда имали веома развијену индустрију хране и били су мајстори у производњи сирева. Што делом и не би било чудно, зашто је толеранција на лактозу баш на овом подручју највиша:
Доста занимљивих ствари је у вези тог народа/културе речено, ако некога детаљније занима, има пар немачких документараца о том народу, које ћу свеједно погледати:
"Измешаност И2ц и З 93,, по мени иде у прилог Клосовљевој тези о повратном таласу Р1а, са Балкана.
Нема у Индији И2, што би значил да је ова група раније кренула, пре мешања са И2а, или да су И2ц племена, која су пратила Аријевце застала у Ирану.
Такође ни међу Сарматима немамо И2ц, што отежава теорију о Иранском пореклу Сармата. Или су И2ц племена само праатила ове миграције без мешања."
Овде сам нашао потврду да Индоаријевци и Ираноаријевци нису део истог таласа насељавања.
Такође Кимерци нису протерани, већ су интегрисани у Међане, па они могу бити И2ц.
Могуће да је Кимерци, Кимери, Цимбри Сигини, заједнички назив за све И2 народе (можда чак и нека И1). И2а су углавном Срби/Трибали.
Значи имали би Р1а Аријевце, И Кимбре, Р1б Гале, Ј2 Пеласте. Илири и Хелени су политичке творевине.
За Ските нисам сигуран да ли су Р1а или Р1б. Херодот каже да скти себе зову Сколтои, што је блиско Хеленском називу за Келте, Келтои. Обичаји Скита ми не делују као блиски Словенским, па би могли бити Р1б.
Што се Персијанаца тиче, могу бити Р1а Аријевци, али и Р1б, немамо довољно елемната да би то утврдили. Слично и Хетити.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
Ја лепо прекуцам шта кажу историчари, а ти кажеш да причам глупости.
Значи, нисам ја глуп. Или су глупи институти који су написали ове књиге или си ти глуп.
Као што упарно гураш ову причу о бастарнима, иако научници кажу да припадају германској култури (додуше нису баш јединствени, али се, у најмању руку мора показати резерва).
Дакле, ко је глуп? Ти или ови што по разним институтима проучавају историју.
Kliknite za proširenje...

Не намеравам да се даље убеђујем са тобом, уморио сам се твојих фантазија. Знам да углавном тражиш само оне изворе из којих можеш извући извесну "потврду" твојих фантазија, али ако ипак хоћеш да прочиташ нешто веродостојније, ево ти пар линкова:
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/293577/Iranian-languages
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/452817/Persian-language
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/45669/Avestan-language
Да будем искрен, не верујем да ћеш то читати, али можда неко други хоће. Ево и пар извода
[table="width: 1000"]
[tr]
[td]Ancient (Old) Iranian[/td]
[td]Of the ancient Iranian languages, only two are known from texts or inscriptions, Avestan and Old Persian, the oldest parts of which date from the 6th century bc. Avestan was probably spoken in northeastern Iran, and Old Persian is known to have been used in southwestern Iran. Other ancient Iranian languages must have existed, and indirect evidence is available concerning some of these. Thus, from the 5th-century-bc historian Herodotus, the Median word for “female dog” (spaka) is known, and a number of Median loanwords have been recognized in the Old Persian inscriptions. In addition, a number of Median personal names are attested in various sources. It is likely that all those languages that are known only from the Middle Iranian period were in fact spoken in a less developed form in the ancient period. It is possible that the same observation applies to some of those modern Iranian languages that are not attested in the earlier periods.

The degree of mutual intelligibility that existed among the ancient Iranian languages is not known with certainty. The differences in the nature of the surviving sources have to be borne in mind. On the one hand, there is the religious poetry of Zoroaster in the Avestan language and, on the other, the official inscriptions of the Achaemenid rulers in Old Persian. Differences in the method of transmission present a further difficulty in the way of direct comparison. Nevertheless, it can safely be stated that the degree of mutual intelligibility must have been much greater between the ancient languages than between the Middle Iranian languages and that those languages geographically closer to each other probably were mutually understood better than those spoken in areas farther apart.

Avestan can hardly be said to be known beyond the ancient period, although only the earliest texts, the Gāthās, are as old as the 6th century bc, and the later texts represent the language of several subsequent centuries. Old Persian, on the other hand, itself spanning the 6th to the 4th century bc, was continued more or less directly by the various forms of Middle Persian. Even in this case, however, although both Old and Middle Persian represent the language of the royal court, the considerable differences between them remain unexplained.[/td]
[td][/td]
[/tr]
[tr]
[td]The Old Iranian stage[/td]
[td]Old Persian was the language of the Achaemenid court. It is first attested in the inscriptions of Darius I (ruled 522–486 bc), of which the longest, earliest, and most important is that of Bīsitūn. At Bīsitūn are also inscribed versions of the same text in Elamite and Babylonian, and fragments of an Aramaic version on papyrus documents from Elephantine (modern Jazīrat Aswān) also exist. Old Persian words and names also are to be found in large numbers as loanwords in contemporary Elamite sources and in 5th-century-bc Aramaic documents.

As early as the time of Darius the Great’s successor, Xerxes I (ruled 486–465 bc), the inscriptions show linguistic tendencies characteristic of the development from Old to Middle Persian. After Xerxes the production of original Old Persian inscriptions declined, probably as a result of the wider adoption of Aramaic and Elamite as the usual means of writing. With Artaxerxes III (ruled 359/358–338 bc), Old Persian inscriptions came to an end. The break is marked by Alexander’s destruction of Persepolis in 330 bc.

By far the largest part of attested Old Iranian is written in the language now usually called Avestan, after the Avesta, the name given to the collection of works forming the scripture of the Zoroastrians. The name itself is Middle Persian. In former times this language was called Zend, another Middle Persian word, which refers to the Middle Persian (Pahlavi) commentary on the Avesta. Because the homeland of the Avestan language was long thought to be in Bactria, it was often in the past called Bactrian. Bactrian is now used to designate a different Iranian language belonging to the Middle Iranian period.

Since the beginning of the 20th century it has been generally accepted that the homeland of the Avesta was Khwārezm, which in ancient times included both Merv and Herāt. Merv is now in Turkmenistan, Herāt in northwestern Afghanistan.

The oldest part of the Avesta is known as the Gāthās, the poems composed by Zoroaster (Zarathustra), the founder of the Zoroastrian religion. His date is uncertain but is traditionally ascribed to the 7th to 6th century bc. The so-called Khurda Avesta (“Little Avesta”) is a miscellany of texts of later date, the oldest parts of which may have been composed about 400 bc. The language of the Khurda Avesta is different in many details from that of the more archaic language of the Gāthās, and it may even represent a different dialect. Many uncertainties surround the detailed interpretation of the Avesta as a result of the method of transmission. The Avesta was not recorded until after the language had ceased to be used, except by Zoroastrian priests. The present manuscripts date from the 13th century and later, although they reflect the recording of the priestly tradition in the special Avestan script during the 6th century ad.
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[tr]
[td]Avestan language[/td]
[td]Avestan language, also called (incorrectly) Zend Language, eastern Iranian language of the Avesta, the sacred book of Zoroastrianism. Avestan falls into two strata, the older being that of the Gāthās, which reflects a linguistic stage (dating from c. 600 bc) close to that of Vedic Sanskrit in India. The greater part of the Avesta is written in a more recent form of the language and shows gradual simplification and variation in grammatical forms. When the canon of the Avesta was being fixed (4th to 6th century ad), Avestan was a dead language known only to priests. It probably ceased to be used as an everyday spoken tongue about 400 bc, but the sacred word was passed down through oral tradition. Avestan was written in a script evolved from late Pahlavi writing, which, in turn, derived from Aramaic.
[/td]
[td][/td]
[/tr]
[/table]
 
И?
Авестан, мртав језик свештеника који се некад користио у Североисточном Ирану је близак санскриту.
Североисточни Иран нема никакве везе ни са Међанима, ни са Персијанцима. Могу имати везе са Индоаријевцима, које сам помињао (у Иран стигли пре Иараноаријеваца, део отишао на запар Ирана, а други део у Индију)..
Ово само иде у прилог почетној тези да Персијанци нису доследни настављачи Медске културе.
Медски језик је изгубљен, Маги стављени ван закона, а религиа реформсана у најбитнијим елементима.
Но, занимљиво је ово да се на медском женски пас каже "спака". Ми имамо реч керуша, али да је изведено од "пас", "пашче", како би било? "Паска"?

Који ли је ово народ? Скити? Сармти? Или су ово прави Индоаријевци?
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
И?
Авестан, мртав језик свештеника који се некад користио у Североисточном Ирану је близак санскриту.
Североисточни Иран нема никакве везе ни са Међанима, ни са Персијанцима. Могу имати везе са Индоаријевцима, које сам помињао (у Иран стигли пре Иараноаријеваца, део отишао на запар Ирана, а други део у Индију)..
Ово само иде у прилог почетној тези да Персијанци нису доследни настављачи Медске културе.
Медски језик је изгубљен, Маги стављени ван закона, а религиа реформсана у најбитнијим елементима.
Но, занимљиво је ово да се на медском женски пас каже "спака". Ми имамо реч керуша, али да је изведено од "пас", "пашче", како би било? "Паска"?

Који ли је ово народ? Скити? Сармти? Или су ово прави Индоаријевци?
Kliknite za proširenje...

За писмене људе је позиција Старо-персијског (и уопште Персијског) језика у оквиру фамилије Индо-Иранских језика сасвим добро објашњена. Али, Жика Контраш је нешто посебно...
 
Kyrios:
За писмене људе је позиција Старо-персијског (и уопште Персијског) језика у оквиру фамилије Индо-Иранских језика сасвим добро објашњена. Али, Жика Контраш је нешто посебно...
Kliknite za proširenje...
Који индоевопски језик није сродан, да не кажем у оквиру фамилије индо иранских језика.
Говорим о ближем одређењу.
svarozic:
Druže, to je jezik naroda Hazare, indoevropskog naroda u Avganistanu... oni nemaju veze sa starim Hazarima...
Kliknite za proširenje...
Ово је већ конструктивна примедба. хвала. Мада нисам сигуран да немају везе, но, није важно.
 
Poslednja izmena:
Ahil71:
Који индоевопски језик није сродан, да не кажем у оквиру фамилије индо иранских језика.
Говорим о ближем одређењу.
Kliknite za proširenje...

http://sr.wikipedia.org/sr/Персијски_језик

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Мапа распрострањености персијског језика Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: стари персијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњи персијски језик (пахлави) и нови персијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.
Kliknite za proširenje...
 
Кренули смо од научних радова, а завршили на википедији.
Дакле на територији Ирана имамо стероседеоца.
Први насељеници су Индоаријевци. Део се ппреселио на западне границе Ирана, а део отишао на исток према Индији. Ово може бити овај стари Персијски језик авесте, који се говорио у североисочномирану и рано изумро, осто да живи као језик свештенства. Ово нема везе са Персијскким племеном.
Други талас досељавања између 1300 г пне и 900 гпне. У овом таласу сеу се населили и Аријевци Међани, чији је језик остао непознат, али има основа да се претпостави да је највише повезан са јужнословенским језицима (читај српским), и том културом.
У овом периоду у суседству Елмаца, настанује се мало племе Персијанаца, које сплет историјских околности избацује у први план. Културне елементе су преузели од разних народа, створили мултикултуларно царсво, раскрстили са међанским наслеђем. Службени језик у царству је Арамејски, религија Залатруизам. Дали су изворни персијанци Аријевци. Цитиро сам шпанске историчаре који експлицитно кажу да је ахменнадијанска династија мешовитог аријевско - персијског порекла, при чему ово аријевско долази од Међана. Може бити да они нису у праву, али то ти недаје право далепиш квалификације на све стране. Ја бих ипак рекао да су у праву, када праве разлику између изворних Песијанаца и осталих индоевропских народа Ирана.
Мислим да смо доста ближи Међнм, а ксније и Праћанима, него изворним Персијанцима, па и и Индоаријевцима На жалост оба језика су заборављена.
 
Ahil71:
Кренули смо од научних радова, а завршили на википедији.
Дакле на територији Ирана имамо стероседеоца.
Први насељеници су Индоаријевци. Део се ппреселио на западне границе Ирана, а део отишао на исток према Индији. Ово може бити овај стари Персијски језик авесте, који се говорио у североисочномирану и рано изумро, осто да живи као језик свештенства. Ово нема везе са Персијскким племеном.
Други талас досељавања између 1300 г пне и 900 гпне. У овом таласу сеу се населили и Аријевци Међани, чији је језик остао непознат, али има основа да се претпостави да је највише повезан са јужнословенским језицима (читај српским), и том културом.
У овом периоду у суседству Елмаца, настанује се мало племе Персијанаца, које сплет историјских околности избацује у први план. Културне елементе су преузели од разних народа, створили мултикултуларно царсво, раскрстили са међанским наслеђем. Службени језик у царству је Арамејски, религија Залатруизам. Дали су изворни персијанци Аријевци. Цитиро сам шпанске историчаре који експлицитно кажу да је ахменнадијанска династија мешовитог аријевско - персијског порекла, при чему ово аријевско долази од Међана. Може бити да они нису у праву, али то ти недаје право далепиш квалификације на све стране. Ја бих ипак рекао да су у праву, када праве разлику између изворних Песијанаца и осталих индоевропских народа Ирана.
Мислим да смо доста ближи Међнм, а ксније и Праћанима, него изворним Персијанцима, па и и Индоаријевцима На жалост оба језика су заборављена.
Kliknite za proširenje...

Ti uopšte ne slušaš šta ti pričamo... ovo je sve netačno, blago rečeno...
 
Ahil71:
Кренули смо од научних радова, а завршили на википедији.
Дакле на територији Ирана имамо стероседеоца.
Први насељеници су Индоаријевци. Део се ппреселио на западне границе Ирана, а део отишао на исток према Индији. Ово може бити овај стари Персијски језик авесте, који се говорио у североисочномирану и рано изумро, осто да живи као језик свештенства. Ово нема везе са Персијскким племеном.
Други талас досељавања између 1300 г пне и 900 гпне. У овом таласу сеу се населили и Аријевци Међани, чији је језик остао непознат, али има основа да се претпостави да је највише повезан са јужнословенским језицима (читај српским), и том културом.
У овом периоду у суседству Елмаца, настанује се мало племе Персијанаца, које сплет историјских околности избацује у први план. Културне елементе су преузели од разних народа, створили мултикултуларно царсво, раскрстили са међанским наслеђем. Службени језик у царству је Арамејски, религија Залатруизам. Дали су изворни персијанци Аријевци. Цитиро сам шпанске историчаре који експлицитно кажу да је ахменнадијанска династија мешовитог аријевско - персијског порекла, при чему ово аријевско долази од Међана. Може бити да они нису у праву, али то ти недаје право далепиш квалификације на све стране. Ја бих ипак рекао да су у праву, када праве разлику између изворних Песијанаца и осталих индоевропских народа Ирана.
Мислим да смо доста ближи Међнм, а ксније и Праћанима, него изворним Персијанцима, па и и Индоаријевцима На жалост оба језика су заборављена.
Kliknite za proširenje...

Па ја сам те упутио на озбиљан извор, где су писали озбиљни историчари, а ти окрећеш на YouTube, где се изгледа највише "образујеш". Не разумем зашто Међане везујеш за Аријевце (који су иначе дошли са друге стране Каспијског мора у односу на Међане). Да ли и ту имаш неку теорију, о некој наводној чвршћој вези Међана и Срба, па ти стога сметају Персијанци? Хоћеш ли да негираш и Аријевско порекло Индуса?

И како можеш да тврдиш да Међански језик (о коме, као што и сам кажеш, ништа не знаш) "је највише повезан са јужнословенским језицима (читај српским), и том културом", када се јужнословенски језици (читај српски) нису разликовали од осталих словнских језика све до 8. или 9. века. Немам времена да ти тражим неки веродостојнији извор (који ти ионако нећеш прочитати), задовољи се поново википедијом

Прасловенски језик се вероватно појавио негде између 1500. и 1000. п.н.е. у јужној половини подручја прабалтословенског језика. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим словенским језицима добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих словенских језика [2]. На датом подручју нађено је много археолошких локалитета, што говори о постојању праисторијских култура.

Током старог века подручје насељено Словенима (и где се говорио прасловенски језик) обухвата је области река Висле, Буга, Дњепра и Припјата, што се поклапа са данашњим просторима источне Пољске, јужне Белорусије и северозападне Украјине.

Зенит прасловенског језика везује се за раздобље 5. и 6. века, када се он нагло шири са сеобама словенског становништва на запад, југ, исток и север. Истовремено почиње издвајање појединих дијалеката. И поред тога, верује се да је у 8. веку исти језик говорен од Солуна на југу до Великог Новгорода на северу. За два века језичко подручје прасловенског језика проширено је неколико пута. Овако брзо ширење прасловенског језика (и словенског живља) и данас је загонетка.

У 9. веку јављају се последње промене у прасловенском језику, које су биле својствене свим његовим дијалектима. Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини словенски језици. Без обзира на то, и за следећих 4-5 векова може се говорити „општесловенској језичкој разумљивости“. Ово потврђује и делатност Светих Ћирила и Методија, који су крајем 9. века без већих мука ширили хришћанство на словенском дијалекту из околине Солуна међу словенима из Велике Моравске (видети: Црквенословенски језик).

Као последња особина постојања прасловенског језика сматра се губитак „слабог јера (Ъ)“, који с догодио у различитим подручјима догодио негде између 10. и 12. века.У ово време појављују се и први писани извори, у којима се очитава појава значајних разлика. То је довело до појаве тзв. „редакција“, од којих су настали данашњи словенски језици.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top