Iranske elemente na ovom prostoru imaš mnogo pre Sarmata. Zašto to ne bi bili protosloveni.
Zonara jeste živeo u XII veku, ali se poziva na Apijana, koji je savremenik dogadjaja. Njemu su bila dostupni dokumenti koji su danas izgubljeni.
"Било да усвојимо претпоставку да су Сигини оснивачи насеља које су после преузели,
Келти, било да су то Синди, и у једном и у другом случају ови етникони означавају елементе чије
име припада староиранском, односно старо-индиском језику. Појава овог језичког елемента
утолико лакше се може схватити и због тога што је и назив реке, поред које је то насеље
подигнуто, Дунав, такође у тесној вези са староиранским ''дана'', на језику авесте ''дану'', ''дон'' на
језику осетскјом
24
. Говорећи о појавама које су се догодиле у Дакији у току бронзаиог доба, В.
Парван је навео разлоге због којих сматра да су носиоци нове цивилизације тога доба били
иранског етничког порекла
25
.
24
B. Hopps, Reallex, d. germ. Altertumskunde s. v. Danuvius.
25
Parvan, Dacia, 33.
Међу иранске елементе он убраја и Sigynnae. Он сматра да и име Дачана води свој етникон
из иранског језика. Појаву иранских елемената у средњем Подунављу додирује и Херодот кад
говори о Сигинима. Он за њих каже да су слични Међанима који су имали своје колоније у
Подунављу. Херодоту није јасно на који су начин Међани стигли у Панонију, али како он каже ''све
је могуће''. У истој глави (V, 9) Херодот каже да је име Сигини познато и у западној Европи:
''Уосталом, код Лигурацa који станују изнад Марсеја, трговце називају Сигинима''. Тиме је,
сматрамо, сам Херодот довољно јасно осветлио разлоге који су Иранце доводили поред осталих
области југоисточне Европе и у наше Подунавље.
Ако бисмо се определили за Синде као осниваче тога насеља, објашњење њихове појаве у
Подунављу стоји у тесној вези са појавом иранских елемената у јужној Русији и Подунављу
уопште. У јужној Русији то су Синди, становници Кубана и Кимерског Босфора, које Ростовцев
наводи као прве металурге у овом делу Европе
26
. У нашем случају то су могли бити Синди
(Sindoi), иранско-индиско племе, који су у Подунавље стигли кад и Сигини, као трговци и
металурзи, истраживачи рудних лежишта бакра, сребра и злата, по којима су Карпати већ тада
били познати не само Скитима, него и далеком Египту. Могуће је да су Синди још пре Сигина
стигли у Подунавље и Панонију и да су они, уствари, основали то прво насеље које се звало7
Sindhu-dava. Из исте области одакле води порекло и име Данувиус, од старо иранске речи ''dana'' —
''снажан'' или на језику авесте ''дану'' могло је да доспе и име Sindhu — ''рeка''.
27
26
Rostovtzeff, Iranians and Greeks in South Russia, Oxford 1922, 12.
27
Cf. Walde Pokorny, Vergl. Wörterbuch der indogermanischen Sprachen, s. v. sind (h).
Усвајајући тумачење за ''dava'' — насеље, град, значење Sindhu-dava би било: ''Град на реци''.
Тек доцније, кад су Синди и Сигини, који припадају истом етничком стаблу, отишли даље на запад
(зна се да су допрли и до северне Италије), а судећи према Херодоту и до јужне Галије, назив за
ово насеље могао се изменити у Singi-dava.
Нашу хипотезу о иранско-индиском, па самим тим и индоевропском карактеру оснивача
насеља из кога се развио и келтски Singidunum поткрепљује, поред наведених разлога, и појава
Индоскита у источној Европи. Овим именом стари Грци су називали туранска племена која су
продрла и у Дунавску Долину. Међу ова племена можда спадају и сами Сигини, које схолиаст
Аполонија Рођанина назива Скитима, чије су границе допирале до Индије
28
.
28
B. Pauly Wissowa, Realencyclop. s. v. Sind"
http://ponude.biz/9BEFAC45-868A-4A5...Gavela-Praistorijski i anticki Singidunum.pdf
