По неком мом мишљењу има. Чисто са физиолошке тачке гледишта мислим, да су динарци и кромаљонци повезанији, него што уопште влада јавно мњење на овој области.
Када погледамо грађу кромањонаца, небитно о ком подтипу се ради, они нагиљу ка робуснијој грађи, а у случају да се баве спортом они са ралтивном лакоћом набаце веће количине мишићне масе, сасвим супротно од многих других типова попут нордијаца, медитеранаца итд. Динарци чак, иако по природи имају мање мишићне масе, ипак имају малкице робусније зглобове и развијенији скелет и од многих кромањонских типова. И да не запоставимо висок проценат тестостерона. Када се погледа широка маса по теретанама у западној Европи, наши доле са Балкана делом брже расту у ширину, него многи домаћи који користе хемију.
И динарци и кромањонци су углавном добре грађе. Неко ко у породици има и медитеранског или атлант.-мед. типа, је вероватно жгољвији, али углавном сразмерно изгледају. Једина мана оба типа је, да када се хране сасвим супротно, него што је њихов метаболизам природно програмиран, ипак више масти накупе и то углавном на стомаку. Док на пример сви остали евроспки типови веома добру сразмерну поделу масти имају.
Када погледамо разпрострањеност кромањонаца у Европи, јасно се види, да су то све подручја са доминантном И хаплогрупом. Када се погледа разпрострањеност динараца, онда се најчешће ради о И2 подручјима. Постоји могућност, да су динарци уствари настали од кромањонаца, али због сталног боравка у планинама су развили тај горштачки менталитет и веома су отпорни на спољне утицаје, док су кромањонци претежно (не искључино!) живели по равницама и били приморани (поготово при конфликтима са Р1 становништвом тадашње Европе) да се као камелеони прилагоде својој околини и ситуацији.
Има ту још доста каракеристика, које ваља упоредити, али и немам тренутно баш времена нашироко да пишем, а и немам конкретна испитивања, осим личних посматрања.
Грешиш, грешиш жестоко.
Не знам зашто сам конструишеш нешто о чему и сам додајеш, да се не познајеш најбоље са материјом.
Ни ја нисам неки експерт, али Ти веома храбро дајеш неке изјаве без детаљних образложења зашто тако мислиш.
Најглавнији тип у Европи су заправо кромањонци. Од њих после настају разне регионалне варијанте попут балканских дунаваца, централноевропски далофелида и брун типа, нешто источније балтиди, нешто северније од централне Европе трондер и на западнијем северу англо-саксонски тип, онда нешто јужније око Алпа настају алпинци и у једном ширем појасу бореби тип, док на западној Европи се често срећу палеоатлантиди и разне мешавине палеоатлантида са нордидима и медитеранцима.
Друга та грана коју ти спомињеш би пре била грана медитеранаца, нордијаца, иранида, атлантида, берберида итд. који имају сасвим другачију грађу. Ови једни су претежно мезоморфни са мањим локалним варијантама, које имају или ендоморфне или ектоморфне елементе. Док је овај други тип претежно ектоморфан, а има и гомила ендоморфних типова, тек у оним подручијма где је било већих асимилација староседеоца Европе, има и по који са добрим уделом мезоморфних елемената.
Али иако неко препозна неку логику поделе на два типа, никад не бих читав спектар фенотипова у Европи редуцирао на само два првобитна типа.
