Генетичка генеалогија II

15 најближих популација (у просеку) Бошњацима, Македонцима и Бугарима на аутосомалном прорачуну K13 Eurogenes.

4kEXq3l (2).png
9GN5zcV.png
ytpsEie.png
 
Како се објашњава ова блискост са Молдавцима?

Молдавци имају подједнак однос словенске и палео-балканске генетике као Срби и Бошњаци. Молдавци су "словенскији" од Румуна.

Молдавци су у просеку на првом месту добили Србе, а Срби Молдавце. Молдавцима су Румуни на трећем месту по блискости у општем просеку.

YK7ySFB (3).png
sKxgA3P.png
 
Poslednja izmena:
Молдавци имају подједнак однос словенске и палео-балканске генетике као Срби и Бошњаци. Молдавци су "словенскији" од Румуна.

Молдавци су у просеку на првом месту добили Србе, а Срби Молдавце. Молдавцима су Румуну на трећем месту по блискости у општем просеку.

Pogledajte prilog 790392 Pogledajte prilog 790396
Управо то ми је интересантно. Да ли је то онда случајност? Јер географски су нам свакако даље од већине побројаних народа.
 
Управо то ми је интересантно. Да ли је то онда случајност? Јер географски су нам свакако даље од већине побројаних народа.

Срби и Молдавци су базично микс Словена и палео-Балканаца. Случајно се десило да је удео словенских и палео-балканских гена код Срба и Молдаваца врло сличан, иако су удаљени стотинама км. Молдавци су нам ближи од Румуна аутосомално иако не граниче с нама, а са Румунима се додирујемо.
Кад су мушке лозе у питању (y днк) ту нема блискости са Молдавцима у новије доба, има али 1500-2000 година или више уназад. Народи са којима Срби имају највише временски ближих поклапања по y днк (до пар стотина година) уназад су Бошњаци и Хрвати.
 
Poslednja izmena:
Пресјек за источни Санџак без Бијелог Поља. Дакле, то су Рожаје, Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Плав, Гусиње и Петњица.
Тачно је 200 тестираних. Подаци су из базе Бошњачког ДНК Пројекта.

Е-В13 је заступљена са 46%.
Р1б (скоро цијела је BY6111) je 18%.
И2а је 15%.
Ј2б-М241 је 5%.
Г2а је 4%.
Ј2а је 3%.
Р1а и И1 су по 2%.
Ј1 је 1.5%.
Г1 и Т1 су по 1%.
И2а2 и Д су по 0.5%.
 
Пресјек за источни Санџак без Бијелог Поља. Дакле, то су Рожаје, Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Плав, Гусиње и Петњица.
Тачно је 200 тестираних. Подаци су из базе Бошњачког ДНК Пројекта.

Е-В13 је заступљена са 46%.
Р1б (скоро цијела је BY6111) je 18%.
И2а је 15%.
Ј2б-М241 је 5%.
Г2а је 4%.
Ј2а је 3%.
Р1а и И1 су по 2%.
Ј1 је 1.5%.
Г1 и Т1 су по 1%.
И2а2 и Д су по 0.5%.
Шта је ту бошњачко? :P
 
Шта је ту бошњачко? :P

Издијелио сам геополитичку регију Санџак у 3 области управо по генетском критеријуму.

Муслимани из ових 7 општина које сам генетски обрадио у горњем посту су већином албанског поријекла. Асимиловали су се у муслиманску популацију која је изворно била српска, те су оставили свој генетски печат, али су изгубили свој језик. Данас се скоро сви сматрају Бошњацима.

У Бијелом Пољу је ситуација другачија, тамошњи муслимани су већим дијелом српског поријекла, иако уз примијетан малисорски уплив.

Пријепоље, Пљевља, Прибој и Нова Варош су све супротно, тамошњи муслимани су доминантно српског поријекла.
 
Штокавска муслиманска популација у Србији и Црној Гори мање-више је равномјеран српско-албански амалгам. Ту није само Санџак, ту су и Подгорица, Бар и Улцињ, као и Косово (албански елемент у та три града и на Косову је доста јак међу муслиманском популацијом која говори српски језик).
 
Издијелио сам геополитичку регију Санџак у 3 области управо по генетском критеријуму.

Муслимани из ових 7 општина које сам генетски обрадио у горњем посту су већином албанског поријекла. Асимиловали су се у муслиманску популацију која је изворно била српска, те су оставили свој генетски печат, али су изгубили свој језик. Данас се скоро сви сматрају Бошњацима.

У Бијелом Пољу је ситуација другачија, тамошњи муслимани су већим дијелом српског поријекла, иако уз примијетан малисорски уплив.

Пријепоље, Пљевља, Прибој и Нова Варош су све супротно, тамошњи муслимани су доминантно српског поријекла.

Муслимани из такозваног западног Санџака би требали имати јаке везе са Источном и Старом Херцеговином. Код муслимана из Пријепоља и околине има доста дробњачке I1-P109 (код Срба још више).

Значи Санџаклије укупно гледано имају највише албанско (малисорско) и брдско (из црногорских брда) поријекло, а мање херцеговачко (углавном у тзв. западном Санџаку).
Има ли старих Рашана међу Санџаклијама? Старинаца Рашке има мало и међу Србима у Рашкој, а међу муслиманима их мора бити још мање.
 
Da li postoje genetičko-genealoški podaci o Cincarima i odnosu haplogrupa u njihovoj populaciji tj. populacijama?
Postoji rad koji se bavi različitim vlaškim skupinama na prostoru današnjeg Balkana, uglavnom u Makedoniji, južnoj Albaniji i Grčkoj i njihovom poređenju sa stanovništvom u njihovoj blizini, i neki momci su se bavili istraživanjem tih haplotipova (haplotipovi su na kraju, od stranice 22-29) i nešto pisali o tome na Poreklu, ali pojma nemam gde. U suštini, nema velike razlike između Vlaha i okolnog stanovništva i te razlike su mnogo veće između različitih vlaških skupina nego između okolnog stanovništva i njih

Therefore, it seems that the Aromun populations do not constitute a homogenous group separated from the rest of the Balkan populations, but that they present relative heterogeneity, especially for paternal lineage composition, between themselves. The non-significance of the paternal differentiation of Aromun populations versus non-Aromuns is probably due to this high Aromun heterogeneity, meaning that most genetic distances between any Aromun group pair are greater than those between any non-Aromun population pair. In spite of their possible historical common origin, the geographical isolation between the Aromun populations analysed, plus the cultural isolation from their neighbours, may have favoured the action of genetic drift on their paternal lineage composition even at the level of binary markers

http://ychrom.invint.net/upload/ibl...d maternal lineages in the Balkans show a.pdf
 
Postoji rad koji se bavi različitim vlaškim skupinama na prostoru današnjeg Balkana, uglavnom u Makedoniji, južnoj Albaniji i Grčkoj i njihovom poređenju sa stanovništvom u njihovoj blizini, i neki momci su se bavili istraživanjem tih haplotipova (haplotipovi su na kraju, od stranice 22-29) i nešto pisali o tome na Poreklu, ali pojma nemam gde. U suštini, nema velike razlike između Vlaha i okolnog stanovništva i te razlike su mnogo veće između različitih vlaških skupina nego između okolnog stanovništva i njih



http://ychrom.invint.net/upload/iblock/5fa/Bosch 2006 Paternal and maternal lineages in the Balkans show a.pdf
Hvala za rad Suave.
 
Hvala za rad Suave.
Nema problema. Našao sam poruku u kojoj je Siniša analizirao genetski sastav Vlaha iz pomenutog rada. Možda nađeš nešto zanimljivo. nama mogu biti najzanimljiviji haplotipovi iz Andon Pocija sa juga Albanije zbog povećane prisutnosti I2a1 haplogrupe, dok bi za ostalo trebao prebirati po YHRD bazi podataka da im nađem poklapnja a to je malo vremenski zahtevno. Pozdrav i svako dobro

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=638.msg120797#msg120797

Sinišina šema je gore na početku strane.
 
Da li postoje genetičko-genealoški podaci o Cincarima i odnosu haplogrupa u njihovoj populaciji tj. populacijama?
Jedna zanimljiva poruka koja se tiče meglenskih vlaha sa foruma Anthrogenice

https://anthrogenica.com/showthread...L38-gt-BY14026&p=719456&viewfull=1#post719456

Pošto vidim da ne otvara baš na poruci broj četiri, evo dela poruke na koji sam mislio:

... did test some people of Meglen. Most I2-Y3120, Y18331 and PH908, but two E-V13 (Y37) as well, apart from I-L38.
 
То је текст Жељка Мушовића.

Y-DNA HAPLOGROUP I2a1a2b (L621 … -CTS10228 -Y3120
Y-DNA Haplogroup I2a1a2b (L621 ... - CTS10228 - Y3120) , 2020
Željko Musović
https://www.academia.edu/43716527/Y_DNA_HAPLOGROUP_I2a1a2b_L621_CTS10228_Y3120

Не могу да нађем његов став о словенском језику на Балкану.
Да ли је стигао са Склавенима - Склавима, у шестом и седмом столећу, или су га домороци баштинили по балканским забитима?
Čovjek se preziva Musović (ne Mušović), porijeklom je Cuca iz Krivošija. Bio mi je profesor. O slovenskom jeziku na Balkanu imate u knjizi https://www.academia.edu/34974566/Genetika_istorija_i_bajke_pdf
 

Back
Top