Овдје је подфорум историја, и сама тема итекако има смисла, да нам помогне у склапању мозаика о поријеклу, те да разумијемо историјске процесе и кретања. Но како то и бива, имамо (имаћемо) чешће злоупотребу тих истраживања, и тежиће се селективним приступом кроз та истраживања дати допринос неком задатом калупу.
Ајд да овако поставимо ствари. Ако одемо 10 генерација "у рикверц", а то није пуно, можда неких 250 година, свако од нас има 1024 претка, тешко да су ту баш сви били тада исте етничке припадности. Ова истраживања ће потврдити оно што и тако знамо, да смо измијешани а и да имамо неког заједничког претка са околним народима или пак оним који живе на другим континентима.
Наравно, примијетиће се и одређене разлике у збирној генетици код колективитета и етничких група. И ту ваља бити врло опрезан са закључцима
Направио сам пресјек за муслимане Санџака у "најреалнијем" смислу. Дакле, у питању су општине Нови Пазар, Рожаје, Тутин, Сјеница, Петњица, Плав и Гусиње.
Стање је оваквo нaкон што је тестирана 151 особа:....
Словенска генетика једва 10.5%, палеобалканска читавих 75%. С тим што нећемо сад намјерно тврдити да је цијела Е-В13 албанска, али огромна већина јесте.
Углавном, ово је сушта супротност од генетске слике босанских муслимана. Што само по себи не би био никакав проблем кад би се радило о људима који су аутосомално блиски босанским муслиманима и који су вјековима били интегрисани културно и језички у босанско муслиманско друштво на начин на који су се Кучи интегрисали у српско-словенски етнос пу 15. вијеку.
Ту је ? шта има доминацију код свијести о колективном идентитету, генетски код и крвна зрнца гдје ће нам генетичка истраживања помоћи да добијемо бољу слику, или припадност културној и духовној сфери и наравно језик.
Историја и живот нам кажу, ово друго, и ту код идентитета генетски код и крвна зрнца и немају важности. Можемо само примијетити да муслимани у БиХ (од 1993-е Бошњаци) имају више генетске сличности са Србима и данашњим Хрватима, него са муслиманима Рашке области илити Санџака иако се тежи, како си и примијетио, некој блискости заснованој прије свега на конфесионалној основи.
Проблем је што Бошњаци покушавају да себе представе као аутентичну етничку групу која је одувијек била засебна цјелина у односу на околну популацију. Да укратко објасним, бошњачка митоманија се темељи на тврдњи да је у средњем вијеку постојала једна словенизована илирска етничка група звана Бошњани, да су сви ти Бошњани по вјери били богумилски јеретици (екстремнији митомани покушавају богумилску секту малтене изједначити с исламом што се тиче вјеровања и пракси, па тврде да су богумили клањали пет пута дневно и молили се директно Богу), те да је по доласку Османлија сваки богумил примио ислам, а притом ниједан католик (Хрват) нити православац (Србин).
То су процеси идентични оним у Црној Гори. И настоји се пошто пото направити отклон од српства, јер ту у том српству, и тој некој вези са извором који их је првобитно обликовао, виде сметњу у процесу конституисања колективитета, бошњачке нације која би имала своју културну и духовну посебност.
И ту је тадашња муслиманска политичка елита 1990их (или крајем 1980их) "открила богумиле" и учинило им се згодним да то упакују у причу о својој генези, тј уауму да прикажу како су одувијек били засебни колективитет.
Наравно, у историјским списима нема нити једног утемељења тој митоманији, нити једног, напротив, немамо записа да су богумили, који јесу постојали у средњем вијеку, по доласку Османлија уопште били присутни на простору Босне, свакако не да се неки преобратио што је био случај са хришћанима и о чему постоје записи.
Ни генетичка истраживања неће дати потврду тој митоманији, а видимо на примјеру Санџака, ствари другачије стоје од жељене слике, мораће импровизовати и произвољно тумачити та истраживања како би одржали у животу ту митоманију.