gost 80673
Iskusan
- Poruka
- 6.484
Odlican uvod, preuzeto sa http://forum.b92.net
Staza Hokenhajmring Baden-Virtenberg, Hokenhajm, Nemačka
Dužina kruga: 4574 m
Broj krivina: 18
Broj krugova: 67 (306,458 km)
Rekord staze: 1:13.780, Kimi Rajkonen, Meklaren, 2004.
Još jedna trka sa veoma dugom i bogatom tradicijom, VN Nemačke se organizuje skoro u kontinuitetu još od 1926. kada je nemački Auto-klub AvD organizovao prvu trku pod tim nazivom na stazi Avus u Berlinu. No, Granpri trkanje u Nemačkoj seže još dalje u prošlost, do 1904. i trke za Kup Gordona Beneta organizovanoj na 117 km dugačkoj stazi Taunus na javnim planinskim putevima između Oberuzela i Vajlburga i nazad.
Kup Gordona Beneta je bilo takmičenje koje je organizovano svake godine a organizaciju bi dobila zemlja proizvođač pobedničkog automobila iz prethodne godine. Smatra se za preteču kasnijeg Granpri trkanja. Pošto je 1903. pobedio Kamij Jenaci na Mercedesu, sledeđe godine trka je pripala Nemačkoj. Trka je bila veliki uspeh, i pobedio je Leon Teri na Rišar-Braziru.
Pobednik prve auto-trke u Nemačkoj Leon Teri, Taunus 1904.
Podstaknut velikim zanimanjem javnosti za ovu trku, brat nemačkog Cara Vilhelma II Princ Hajnrih prihvata se organizovanja trke na istoj stazi svake godine 1907. - 1911. Za prvu godinu simbolično pokroviteljstvo je darivao Car lično, pa je otud ova trka nazvana Kajzerprajs ("Careva nagrada"). Na prvom izdanju ove trke pobeđuje Feliče Nazaro na Fiatu.
Negde u isto vreme AvD započinje izgradnju staze Avus u predgrađima Berlina. Zamišljena pre svega kao poligon za testiranje najnovijih automobila ova staza se sastojala od dva dugačka paralelna pravca povezana sa dve jednostavne krivine-ukosnice na svojim krajevima. Finansijski problemi odlažu kompletiranje neophodne infrastrukture za stazu sve do posle 1. svetskog rata, kada ona konačno biva dovršena 1921. uz obilatu pomoć industrijalca i političara Huga Štinesa. Štines je prikupio sredstva za izgradnju same staze tako što ju je uključio u trasu budućeg supermodernog auto-puta, dok je novac za izgradnju tribina i kontrolnog tornja donirao iz sopstvenog džepa. Tako su stvoreni svi uslovi za organizaciju prve trke za VN Nemačke.
Prva VN Nemačke organizovana je na Avusu 1926. godine kada pobeđuje veliki Rudi Karačola.
Karačola vozi počasni krug, Avus 1926.
Već sledeće godine trka se seli na Nirburgring, stazu sagrađenu kao deo programa za prevazilaženje posleratne ekonomske depresije na čijoj izgradji je bila uposlena prava armija nezaposlenih Nemaca. Locirana u planinskom masivu Ajfel, u svom originalnom izdanju ovo je bio pravi monstrum od staze, koja se sastojala od dve petlje, veće severne (Nordšlajf) i manje južne (Zidšlajf) koje je povezivao kompleks sa boksovima i pravcem start-cilj takozvani Betonšlajf. Dužina kompletnog kruga iznosila je 28,265 km uz čak 187 krivina svih mogućih profila, bez dve iste na stazi.
Danas Betonšlajf više ne postoji, ustupivši svoje mesto novoj GP stazi, dok se Zidšlajf odavno više ne koristi i ne održava propadajući prepušten prirodnim silama. Još samo Nordšlajf opstaje od originalne konfiguracije staze iako već skoro 35 godina kako Granpri bolidi ne zalaze na njega.
Pre izgradnje Nirburgringa, još od 1922. na tom prostoru su se po javnim putevima održavale auto-trke tzv. Ajfelrenen koje su nastavile da se organizuju paralelno sa VN Nemačke. Na prvom Ajfelrenenu pobedili su Fric i Hans fon Opel u - čemu drugo - Opelu.
1927. kada je otvoren Nirburgring Ajfelrenen postaju trke sportskih automobila - dvoseda dok na VN Nemačke voze GP bolidi - jednosedi mada u periodu 1931. - 1939. i na jednoj i na drugoj trci učestvuju GP bolidi. Ova trka nastavlja da se organizuje i nakon 2. svetskog rata, prvo za F2 bolide, zatim za DTM, da bi se početkom XXI veka ugasila.
Na prvoj VN Nemačke održanoj na kombinovanoj kompletnoj stazi u Nirburgringu 1927. godine pobeđuje Oto Merc na Mercedesu. Rekord kompletnog kruga oko Nirburgringa postavlja 1929. pobednik VN Nemačke Luj Širon na Bugatiju, 15:06.1, što je bila i poslednja prilika kada su GP bolidi vozili kompletnu konfiguraciju staze. Od tada pa nadalje, uz samo jedan izuzetak (1960. kada se trka vozila na Zidšlajfu) VN Nemačke postaje neraskidivo vezana za Nordšlajf.
U međuvremenu, GP trke nastavljaju da se voze i na Avusu, koji je 1936. "unapređen" dodatkom visoko nagnute krivine na svom severnom kraju, koja dobija nadimak "Zid smrti", čime se podižu prosečne brzine na neverovatne nivoe. Avus postaje poprište obaranja mnoguh brzinskih rekorda - prosečna brzina koju je ostvario pobednik trke 1937. Herman Lang od 260 km/h nije dostignuta na Indi 500 tokom sledeće 3 decenije!
Severna krivina na Avusu pred 2. svetski rat
Avus je bio poprište jedne zvanične trke za svetski šampionat, VN Nemačke 1959. Poslednji put su tu organizpvane trke 1999. godine nakon čega je staza porušena.
Za sezonu 1940. sagrađena je potpuno nova staza Dojčlandring kraj Drezdena, no zbog izbijanja 2. svetskog rata tu nikada nisu vožene trke. Nakon rata, poraženoj Nemačkoj je bilo zabranjeno učestvovanje u auto-sportu sve do 1951. kada se VN Nemačke obnavlja na Nordšlajfu Nirburgringa i uvrštava u kalendar svetskog šampionata.
Nordšlajf, takozvani "Zeleni pakao", 22,8 km, 160 krivina, staza koja generacijama uliva strahopoštovanje svakom ljubitelju auto-trka. Uz stazu Šarad u Klermon-Feranu u Francuskoj jedna od dve najkompleksnije i vozački najzahtevnije Granpri staze na svetu, ali sigurno bez konkurencije najopasnija staza na kojoj su se ikada potrkali GP bolidi gde je zbog dužine kruga praktično nemoguće organizovati adekvatnu redarsku i medicinsku službu pa je često svaki čak i naizgled banalan udes mogao da ima fatalne posledice.
Nirburgring-Nordšlajf (sa Betonšlajf kompleksom start-cilj i boksovima) kakav je vožen za trke svetskog šampionata
Na Nordšlajfu su u F1 bolidu živote izgubili između ostalih i Onofre Marimon, Piter Kolins, Karel Godin de Bofor...
Džeki Stjuart je rekao kako bi svaki put pred odlazak na trku za VN Nemaćke u Nirburgringu zastao pred svojom kućom bacivši jedan dug pogled na nju, ne znajući da li će je ikada više ponovo videti.
Krajnje neprihvatljiva situacija sa bezbednošću na Nordšlajfu kulminira 1976. kada, po nagovoru aktuelnog svetskog šampiona Nikija Laude, vozači započinju protest odbijajući da voze trku. No, uz ucene organizatora i pritisak javnosti koja ih optužuje za kukavičluk, odluka pada da se trka ipak vozi. Već u prvom krugu dolazi do loma na ogibljenju Laudinog bolida koji naglo skreće udesno, izleće sa staze koja na tom delu nije ničim obezbeđena i udara u golu kamenu liticu. Od siline udara Laudi spada kaciga sa glave a bolid se odbija nazad na stazu, sipajući gorivo iz raspuklih rezervoara. Na sve to naleće prvo Bret Landžer, udarajuci Laudinu olupinu koja pri tom eksplodira u plamenu, a zatim i Harald Ertl.
Landžer, Ertl, a za njima odmah i Gaj Edvards i Arturo Merzario koji su se zaustavili na mestu nesreće, u nedostatku redara pokušavaju ručnim aparatima za gašenje požara da obuzdaju plamenu stihiju. Lauda je zaglavljen u bolidu, ne može da se oslobodi sigurnosnih pojaseva. Konačno, Merzario uspeva da ih otvori i on i Edvards ga konačno izvlače iz plamena nakon nekoliko minuta golgote.
Tek tada pristižu prvi redari i vatrogasno vozilo.
Ostatak priče je poznat - Lauda u bolnici pada u komu i nekoliko dana boravi između života i smrti da bi se već 6 nedelja kasnije, još uvek sa nezaceljenim opekotinama, vratio na stazu u Monci i upisao se zauvek u legendu. U isto vreme, to je bio poslednji put da su F1 bolidi grmeli Nordšlajfom - organizacija trke za VN Nemačke se seli na Hokenhajmring.
Nirburgring ponovo postaje poprište borbi F1 bolida tek 1984, kada je otvorena nova moderna GP staza gde se te godine vozila trka za VN Evrope.
Tokom 60-tih godina nezvanične F1 trke se organizuju i na stazi Zolitudring kraj Štutgarta, poznatijoj po trkama za motociklističku VN Nemačke.
Staza u Hokenhajmu je izgrađena 1932. kao Mercedesov poligon za testiranje automobila. U svojoj originalnoj konfiguraciji ona je bila značajno duža, skoro simetričnog oblika, sa tzv. Ostkurve ("Istočna krivina") na delu koji se protezao šumom kraj reke Rajne, i sa Vestkurve ("Zapadna krivina") na delu koji je prolazio kroz samo naselje Hokenhajm.
1965. gradi se Autoban koji preseca stazu na dva dela odvajajući naselje od ostatka staze. Tada se gradi tzv. Stadium sekcija, sa kompleksom sporijih krivina, novim pravcem start-cilj i boksovima, uz tribine za preko 100.000 gledalaca - vozači kažu da je vožnja kroz Stadium nešto jedinstveno jer toliko ljudi na tako malo prostora stvaraju buku koja može da se čuje i u bolidima preko buke motora!
Staza Hokenhajmring Baden-Virtenberg, Hokenhajm, Nemačka
Dužina kruga: 4574 m
Broj krivina: 18
Broj krugova: 67 (306,458 km)
Rekord staze: 1:13.780, Kimi Rajkonen, Meklaren, 2004.
Još jedna trka sa veoma dugom i bogatom tradicijom, VN Nemačke se organizuje skoro u kontinuitetu još od 1926. kada je nemački Auto-klub AvD organizovao prvu trku pod tim nazivom na stazi Avus u Berlinu. No, Granpri trkanje u Nemačkoj seže još dalje u prošlost, do 1904. i trke za Kup Gordona Beneta organizovanoj na 117 km dugačkoj stazi Taunus na javnim planinskim putevima između Oberuzela i Vajlburga i nazad.
Kup Gordona Beneta je bilo takmičenje koje je organizovano svake godine a organizaciju bi dobila zemlja proizvođač pobedničkog automobila iz prethodne godine. Smatra se za preteču kasnijeg Granpri trkanja. Pošto je 1903. pobedio Kamij Jenaci na Mercedesu, sledeđe godine trka je pripala Nemačkoj. Trka je bila veliki uspeh, i pobedio je Leon Teri na Rišar-Braziru.
Pobednik prve auto-trke u Nemačkoj Leon Teri, Taunus 1904.
Podstaknut velikim zanimanjem javnosti za ovu trku, brat nemačkog Cara Vilhelma II Princ Hajnrih prihvata se organizovanja trke na istoj stazi svake godine 1907. - 1911. Za prvu godinu simbolično pokroviteljstvo je darivao Car lično, pa je otud ova trka nazvana Kajzerprajs ("Careva nagrada"). Na prvom izdanju ove trke pobeđuje Feliče Nazaro na Fiatu.
Negde u isto vreme AvD započinje izgradnju staze Avus u predgrađima Berlina. Zamišljena pre svega kao poligon za testiranje najnovijih automobila ova staza se sastojala od dva dugačka paralelna pravca povezana sa dve jednostavne krivine-ukosnice na svojim krajevima. Finansijski problemi odlažu kompletiranje neophodne infrastrukture za stazu sve do posle 1. svetskog rata, kada ona konačno biva dovršena 1921. uz obilatu pomoć industrijalca i političara Huga Štinesa. Štines je prikupio sredstva za izgradnju same staze tako što ju je uključio u trasu budućeg supermodernog auto-puta, dok je novac za izgradnju tribina i kontrolnog tornja donirao iz sopstvenog džepa. Tako su stvoreni svi uslovi za organizaciju prve trke za VN Nemačke.
Prva VN Nemačke organizovana je na Avusu 1926. godine kada pobeđuje veliki Rudi Karačola.
Karačola vozi počasni krug, Avus 1926.
Već sledeće godine trka se seli na Nirburgring, stazu sagrađenu kao deo programa za prevazilaženje posleratne ekonomske depresije na čijoj izgradji je bila uposlena prava armija nezaposlenih Nemaca. Locirana u planinskom masivu Ajfel, u svom originalnom izdanju ovo je bio pravi monstrum od staze, koja se sastojala od dve petlje, veće severne (Nordšlajf) i manje južne (Zidšlajf) koje je povezivao kompleks sa boksovima i pravcem start-cilj takozvani Betonšlajf. Dužina kompletnog kruga iznosila je 28,265 km uz čak 187 krivina svih mogućih profila, bez dve iste na stazi.
Danas Betonšlajf više ne postoji, ustupivši svoje mesto novoj GP stazi, dok se Zidšlajf odavno više ne koristi i ne održava propadajući prepušten prirodnim silama. Još samo Nordšlajf opstaje od originalne konfiguracije staze iako već skoro 35 godina kako Granpri bolidi ne zalaze na njega.
Pre izgradnje Nirburgringa, još od 1922. na tom prostoru su se po javnim putevima održavale auto-trke tzv. Ajfelrenen koje su nastavile da se organizuju paralelno sa VN Nemačke. Na prvom Ajfelrenenu pobedili su Fric i Hans fon Opel u - čemu drugo - Opelu.
1927. kada je otvoren Nirburgring Ajfelrenen postaju trke sportskih automobila - dvoseda dok na VN Nemačke voze GP bolidi - jednosedi mada u periodu 1931. - 1939. i na jednoj i na drugoj trci učestvuju GP bolidi. Ova trka nastavlja da se organizuje i nakon 2. svetskog rata, prvo za F2 bolide, zatim za DTM, da bi se početkom XXI veka ugasila.
Na prvoj VN Nemačke održanoj na kombinovanoj kompletnoj stazi u Nirburgringu 1927. godine pobeđuje Oto Merc na Mercedesu. Rekord kompletnog kruga oko Nirburgringa postavlja 1929. pobednik VN Nemačke Luj Širon na Bugatiju, 15:06.1, što je bila i poslednja prilika kada su GP bolidi vozili kompletnu konfiguraciju staze. Od tada pa nadalje, uz samo jedan izuzetak (1960. kada se trka vozila na Zidšlajfu) VN Nemačke postaje neraskidivo vezana za Nordšlajf.
U međuvremenu, GP trke nastavljaju da se voze i na Avusu, koji je 1936. "unapređen" dodatkom visoko nagnute krivine na svom severnom kraju, koja dobija nadimak "Zid smrti", čime se podižu prosečne brzine na neverovatne nivoe. Avus postaje poprište obaranja mnoguh brzinskih rekorda - prosečna brzina koju je ostvario pobednik trke 1937. Herman Lang od 260 km/h nije dostignuta na Indi 500 tokom sledeće 3 decenije!
Severna krivina na Avusu pred 2. svetski rat
Avus je bio poprište jedne zvanične trke za svetski šampionat, VN Nemačke 1959. Poslednji put su tu organizpvane trke 1999. godine nakon čega je staza porušena.
Za sezonu 1940. sagrađena je potpuno nova staza Dojčlandring kraj Drezdena, no zbog izbijanja 2. svetskog rata tu nikada nisu vožene trke. Nakon rata, poraženoj Nemačkoj je bilo zabranjeno učestvovanje u auto-sportu sve do 1951. kada se VN Nemačke obnavlja na Nordšlajfu Nirburgringa i uvrštava u kalendar svetskog šampionata.
Nordšlajf, takozvani "Zeleni pakao", 22,8 km, 160 krivina, staza koja generacijama uliva strahopoštovanje svakom ljubitelju auto-trka. Uz stazu Šarad u Klermon-Feranu u Francuskoj jedna od dve najkompleksnije i vozački najzahtevnije Granpri staze na svetu, ali sigurno bez konkurencije najopasnija staza na kojoj su se ikada potrkali GP bolidi gde je zbog dužine kruga praktično nemoguće organizovati adekvatnu redarsku i medicinsku službu pa je često svaki čak i naizgled banalan udes mogao da ima fatalne posledice.
Nirburgring-Nordšlajf (sa Betonšlajf kompleksom start-cilj i boksovima) kakav je vožen za trke svetskog šampionata
Na Nordšlajfu su u F1 bolidu živote izgubili između ostalih i Onofre Marimon, Piter Kolins, Karel Godin de Bofor...
Džeki Stjuart je rekao kako bi svaki put pred odlazak na trku za VN Nemaćke u Nirburgringu zastao pred svojom kućom bacivši jedan dug pogled na nju, ne znajući da li će je ikada više ponovo videti.
Krajnje neprihvatljiva situacija sa bezbednošću na Nordšlajfu kulminira 1976. kada, po nagovoru aktuelnog svetskog šampiona Nikija Laude, vozači započinju protest odbijajući da voze trku. No, uz ucene organizatora i pritisak javnosti koja ih optužuje za kukavičluk, odluka pada da se trka ipak vozi. Već u prvom krugu dolazi do loma na ogibljenju Laudinog bolida koji naglo skreće udesno, izleće sa staze koja na tom delu nije ničim obezbeđena i udara u golu kamenu liticu. Od siline udara Laudi spada kaciga sa glave a bolid se odbija nazad na stazu, sipajući gorivo iz raspuklih rezervoara. Na sve to naleće prvo Bret Landžer, udarajuci Laudinu olupinu koja pri tom eksplodira u plamenu, a zatim i Harald Ertl.
Landžer, Ertl, a za njima odmah i Gaj Edvards i Arturo Merzario koji su se zaustavili na mestu nesreće, u nedostatku redara pokušavaju ručnim aparatima za gašenje požara da obuzdaju plamenu stihiju. Lauda je zaglavljen u bolidu, ne može da se oslobodi sigurnosnih pojaseva. Konačno, Merzario uspeva da ih otvori i on i Edvards ga konačno izvlače iz plamena nakon nekoliko minuta golgote.
Tek tada pristižu prvi redari i vatrogasno vozilo.
Ostatak priče je poznat - Lauda u bolnici pada u komu i nekoliko dana boravi između života i smrti da bi se već 6 nedelja kasnije, još uvek sa nezaceljenim opekotinama, vratio na stazu u Monci i upisao se zauvek u legendu. U isto vreme, to je bio poslednji put da su F1 bolidi grmeli Nordšlajfom - organizacija trke za VN Nemačke se seli na Hokenhajmring.
Nirburgring ponovo postaje poprište borbi F1 bolida tek 1984, kada je otvorena nova moderna GP staza gde se te godine vozila trka za VN Evrope.
Tokom 60-tih godina nezvanične F1 trke se organizuju i na stazi Zolitudring kraj Štutgarta, poznatijoj po trkama za motociklističku VN Nemačke.
Staza u Hokenhajmu je izgrađena 1932. kao Mercedesov poligon za testiranje automobila. U svojoj originalnoj konfiguraciji ona je bila značajno duža, skoro simetričnog oblika, sa tzv. Ostkurve ("Istočna krivina") na delu koji se protezao šumom kraj reke Rajne, i sa Vestkurve ("Zapadna krivina") na delu koji je prolazio kroz samo naselje Hokenhajm.
1965. gradi se Autoban koji preseca stazu na dva dela odvajajući naselje od ostatka staze. Tada se gradi tzv. Stadium sekcija, sa kompleksom sporijih krivina, novim pravcem start-cilj i boksovima, uz tribine za preko 100.000 gledalaca - vozači kažu da je vožnja kroz Stadium nešto jedinstveno jer toliko ljudi na tako malo prostora stvaraju buku koja može da se čuje i u bolidima preko buke motora!
,na kompu bio pogresan datum namesten
E bas mi je zao... 
Šteta. Ali šta se može. 
Po meni najveci favorit za pobedu je Alonso.
