Fobije i kako se suociti sa istim

[dobra predskazanja]

msm, lako je vama koji se plasite zmija, paukova, buba i ostalih sitnica. mozete ih uvek uzeti u ruke. sta ja da radim sa velikom belom ajkulom, a za njom ne zaostaju ni tigar, bik i cekic ajklue. sta? da je uzmem u ruke, prigrlim, plivam sa njom u otvorenom moru? da zamislim da je delfin i da se igram sa njom. e nece da moze.

 

[Borac za prava zivotinja]

msm, lako je vama koji se plasite zmija, paukova, buba i ostalih sitnica. mozete ih uvek uzeti u ruke. sta ja da radim sa velikom belom ajkulom, a za njom ne zaostaju ni tigar, bik i cekic ajklue. sta? da je uzmem u ruke, prigrlim, plivam sa njom u otvorenom moru? da zamislim da je delfin i da se igram sa njom. e nece da moze.

Počneš od ovog:

(pazi vreće za spavanje )

Koliko god izgledalo kao zezanje, lečenje nekih vrsta fobija počinje odavde:
kroz igru (najčešće kada je reč o strahu od nekih vrsta životinja).
Gledala sam na Discov. emisiju o terapiji osoba koje pate od arahnofobije: prvo posmatraju slike paukova, zatim dobijaju igračke u obliku paukova, onda im pokazuju žive/prave paukove ... da bi pacijent na kraju uzeo pauka u ruku.

Ovo poslednje se, u slučaju "ajkulofobije", ne preporučuje.

 

[dobra predskazanja]

moracu da razmislim o tim vrecama za spavanje. ne izgledaju lose.

 

[sunasceJeca]

Plašim se visine, dubine (mozda delom jer ne umem da plivam) i insekata (zato mene kampovanje nikada videti neće ) . Ne verujem ja da je baš najbolje sto kazu, tuk na luk, pa kao dete sto ne zna da pliva, pa ga neke pomahnitale majke jel te, bace u vodu . A , jok, necemo tako da lečimo moj strah od vodice... Šalu na stranu, volim vodu i obozavam da se brčkam i znaci dok je vodica do visine vrata ili malo preko.Ne volim duboku vodu, jer sam ne plivač. Cak i kada bih naučila da plivam, ne bih isla u relativno duboku vodu, to jest daleko od obale. Nije to za mene. STo se tiče, visine, jel da skačem padobranom? Mozda bi cak i bilo zabavno, ko zna, pa se toga i rešim. A starh od insekata , buba i tako tih stetočina malenih i nije neki kalsican strah, vec vise neko gadjenje, jer su grozne na izgled (bljaAAAAAAAAAaaaaaak ) pa ih sestra "tepa" umesto mene, ali kampovanje da se "izlečim" od toga i stopim sa inesktima, nece da moze. Pa i nemam toliko strahova, nije bas toliko alarmantno, zar ne?

 

[goldengate]

A starh od insekata , buba i tako tih stetočina malenih i nije neki kalsican strah, vec vise neko gadjenje, jer su grozne na izgled (bljaAAAAAAAAAaaaaaak ) pa ih sestra "tepa" umesto mene, ali kampovanje da se "izlečim" od toga i stopim sa inesktima, nece da moze. Pa i nemam toliko strahova, nije bas toliko alarmantno, zar ne?

ja isto, nije da se plasim nego gade mi se, al samo odredeni
zamislite ove situaciju
dok sam jos ziveo na selu, bio sam tako na njivi i dodem kuci
pred ulaznim vratima skidam obucu i okrenem nesto glavu a na ramenu onaj veliki zeleni skakavac, takav me osecaj obuzme, nesto izmedu straha i gadenja, srce da ti iskoci

 

[***Saint***]

a kako ja da se suočim sa svojom fobijom od ispadanja zuba? msm, strah me da ne polomim sekutiće, da ne ispadnu i sl.
čak me strah i od karijesa na njima
za ostale zube me manje/više briga. možda ja uopšte nemam strah od ispadanja zuba, nego od toga da se izdvojim po vidljivom nedostatku?
svejedno, jednom sam sanjala da mi ispadaju prednji zubi. plakala sam kao kiša, onako istraumirano totalno.

 

[Waterfall]

Prvi put cujem za tu fobiju Saint, ali dobro ima raznih fobija.

Mislim da ljudi ne razlikuju strah od fobije, fobija je patoloski strah od necega.