a strah od ajkula?
imam fobiju od ajkula, najverovatnije. resenje je jednostavno, ne idem na njihovu teritoriju, ne ulazim u more. i niej to strah od vode, ne plasim se ulaska u bazen, ni od dubine. nego konkretno od ajklua.
Da se ponovim s jednog drugog mesta:
Zahvaljujući filmu (Jaws) Stivena Spilberga iz 1974, a po romanu Pitera Benčlija, pola zemaljske kugle naprasno se zainteresovalo za ovu životinjsku vrstu, posebno za Charcharodon charcharias, tj. „veliku belu.“ Ovaj rod ajkula živi u toplim morima, pa ih tako ima i u Jadranskom (sic!). Izuzetno je proždrljiv i, kao i svim morskim psima, zubi im rastu celog života. Najveći do sada uhvaćen primerak bio je dugačak 12 metara.
No, ajkula je, u brojnim nastavcima ovog filmskog serijala, bivala znatno duža, negde čak i tridesetak metara. Davane su joj neverovatne, naučno nepotkrepljene sposobnosti, kao, na primer, visok koeficijent ajkulovske inteligencije. U tim filmovima ona proganja ljude i sveti im se zbog nekih davnih razmirica (ribari su joj ubili bebu; oni iz „NASE“ su je držali zatvorenu i za njen rad nisu je adekvatno nagrađivali, pa se njen iskonsko-slobodoljubivi duh probudio i pobunio protiv takve eksploatacije; ljuta je na nekog doktora Mengelea, oličenog u karakteru izvesnog dr.mr.sci – uopšte uzev, osetljiva na nepravdu). Zbog toga im ona jede čamce, ruši velike akvarijume, proždire sve što stigne, s posebnim akcentom na pojedinca – glavnog vinovnika njene zlehude sudbine. Njene čeljusti su, simbolično, vrata pakla, ulaz u donji svet. Pre nego što napadne ljude, ona preteći izbaci svoje leđno peraje i kruži, kruži ... sve dok nam se ne zavrti u glavi. Tada iznenada zaroni, a mi baš onda zažmurimo, kao da smo i sami zaronili pod vodu. Tako ne vidimo ništa od njenog slasnog hranjenja (kasnije nas, eventualno, režiser nadmudri pa, taman kad se opustimo, zapljusne nas slika nekog nesvarenog ljudskog ostatka koji leži na plaži poput kese za đubre ili crknute hobotnice).
Nakon ovog filmskog serijala, mnogi od nas oboleli su od „ajkulofobije“ i putovanje na more zamenili izletima u banje ili skijanjem.
Dakle, mislim da se ova fobija teško može lečiti kao, npr, entomofobija, kada se pacijent postepeno privikava na insekte (prvo gleda fotografije, zatim žive primerke, pa se postepeno navikava da ih uzme u ruke).
Zlozi, kažu da se od ajkule čovek može odbraniti ako je tresne pesnicom u njonju.
Mada, mislim da to nije tačno.