Fjodor Mihajlovič Dostojevski

  • Začetnik teme Začetnik teme zbunjena
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Slazem se u potpunosti sto se tice iskrivljenog svijeta... Ali zar je sve uistinu tako crno??? Dostojevski je za mene ipak pisac koji vjeruje u nadu, ljubav, u to da ce ljepota zaista promijeniti svijet... kad ono tamo Miskin skonca bolesniji nego sto je bio na pocetku. Istina je da svijet nije jos dovoljno sazreo da ga ljepota mijenja, ni u vrijeme Dostojevskog a sada jos manje, zapravo postajemo sve nezreliji, sve vise degradiramo, nazalost. Ali, kako rekoh, uvijek postoji NADA.

Sto se tice boralis/borealis bio je to lapsus u pisanju koga sam i sama primijetila, a nadala sam se da ce od strane drugih ostati neprimijecen, kad ono... Hvala, nastojacu da to sto prije ispravim.
 
Uh, nije najpametnije mene pitati te stvari...
...osvrni se samo na sve subverzije isprovocirane knezevom dobrotom...
Da bi neko bio lukav, mora biti inteligentan... ne znam da li je onda
uvrezeno mishljenje da se naivchine bash i ne odlikuju narochitom pamecu...
A, vidish... Mishkin je bio genijalan...
...mogao je biti manipulator kakav se rijetko srece, ali je odabrao da vjeruje
u ljude, uprkos svemu...
...za mene to nije naivnost u svom pravom znachenju...

Ovo je vishe dopuna na tvoj prvi post...
...a za promjenu nick-a uvijek mozesh pitati nekog od nadleznih...
 
Па, и сам Достојевски је био у неку руку '' идиот'' , а од идиотизма до генијалности, мало је. ;)
Достојевски није песимиста, само је реалан.Бар ја тако мислим ;)
 
Нека врста "Мишкина" је и Аљоша Карамазов. Зато треба обратити пажњу на Аљишине разговоре са браћом, нарочито са Иваном, јер Иван представља неки другачији поглед на свет и поставља Аљоши веома незгодна питања (као што је оно о "детињим сузама" и "враћању богу улазнице за рај"). Цело то питање није уопште једноставно; ни сам Достојевски није био недвосмислено уверен у један (било који) од тих погледа на свет. Он је користио своје јунаке да искаже своје, често сасвим различите мисли о неким важним питањима.
 
Trebao je ipak staviti happyend. Tada bi ameri snimili nekoliko rimejka istoimenog filma. Recimo, knez bi bio potencijalni naslednik naftne kompanije i vozio bi stock bubu a Rogozin budzenog Hammera, a Nastasja bi bila poznata tv voditeljka poznata po skandalima.
U nasoj varijanti kneza bi glumio Bozidar Djelic sa yugo kabriom, Rogozin bi mogao biti Velja Ilic ili Cume, a Nastasju bi solidno glumila neka pevaljka, recimo Goca Trzan.
 
Гледала сам то кад сам била веома мала и ничег се не сећам осим једне сцене где Јул Бринер стоји за неком дрвеном говорницом -- то је вероватно оно на крају кад је Мића на суду. У ствари, више памтим мамине коментаре, типа "сачувај боже!".
 
Ameri! Nista bez njih! Tuzno ali istinito! Nije stvar u happy end-u nego u moralnoj pobjedi koju nazalost ne mogu lako da dokucim u ovom romanu. Ima li je?
Vjerujem u onu "Kako posijes tako ces i znjeti", Miskin je zivio u skladu sa tim a sta je dobio!? Ipak, svjesna sam da za taj njegov nacin jos uvijek ljudi nisu dorasli. Odnosno on i jeste poznjeo ono sto je posijao jer nisu samo uslov covjek i sjeme vec i dobra ili losa zemlja. Znam da ovo uzeto iz Biblije i na ovaj nacin iskoristeno malo blesavo zvuci ali mislim da je istiniti.
Da se vratim ja na pocetak: mislim da moza biti drugacije! Ali, moram priznati da sam uvijek bila blesavi optimista!
 
divlja:
Jeste li vi poludeli kad raspravljate o tome da li je roman zavrsio kako treba ili ne? O, boze! :lol:
Kliknite za proširenje...
Da, ko ima pravo da se petlja u djelo jednog Dostojevskog ili bilo koga, ali, svako djelo nema samo jedan kraj, svaki zivot nema samo jedan kraj, pocetak i kraj za mene su uvijek bili relativni u svakom smislu. Mozda ne postoji bolji ili losiji, ali razliciti razlicito porucuju, krajevi, mislim, a u zivotu sve ima svoj smisao. :)
 
aurora boralis:
Nije stvar u happy end-u nego u moralnoj pobjedi koju nazalost ne mogu lako da dokucim u ovom romanu. Ima li je?
Kliknite za proširenje...

Ни ја нисам баш сигурна у "моралну победу". Како време пролази, све више ми се чини да је живот борба, и да кроз ту борбу одрастамо, сазревамо, јачамо, постајемо спремни да преузмемо на себе одговорност за свој живот. Хоћу да кажем - та борба није "l'art pour l'art" (сама себи циљ) него има смисао да нас наведе да извучемо на површину све своје потенцијале за које можда нисмо ни знали, и да се на тај начин остваримо као људи. Мишкин ништа од тога није радио. Све сам склонија мишљењу да његово понашање не може да се правда.
 
Ех, кад би борбе (победе и порази) постојале само у фудбалу, овај свет не би био ово што јесте. :D

Доследност? Ја више волим тзв. "развојне романе" у којима јунак расте кроз догађаје описане у књизи (а то ће рећи -- кроз сам живот).
 
Што се тиче Коеља, ја читам мнооого тежу литературу. :D

Ти, дакле, мислиш да је мене Гете довео у заблуду својим (развојним) романом "Вилхелм Мајстер"? Па, ако је тако, онда сам у добром друштву. :D

Сви они људи које поштујем и волим (Гете није једини) тврдили су да човек може и мора да се развија кроз живот. Сви мудраци, откад је света и века, говорили су да је "живот школа". Наравно, специфична школа у којој не бубамо податке напамет, него стичемо разумевање и мудрост кроз животно искуство. А мудрост, боље него ишта што знам, има моћ да нас натера да се мењамо (=развијамо). Било како било, ја сам данас поприлично другачија него што сам била пре десет година, и драго ми је због тога.

Али све је то скопчано са животним борбама. Не смемо да се предамо и пустимо да нас река носи (као што је, по мом мишљењу, учинио Мишкин).
 
Pa i to je vrlo moguce, posto uglavnom citam sf i o kolima :D
Ne mogu se upustati sa vama u rasprave, nisam dovoljno nacitan, ali kako sam skontao Koeljo pise o veri uglavnom, ali na takav nacin da to ispadne tako lako i izvodljivo, nesto kao Benedikt, a meni je sve to ljiga.
Od Getea sam vise ocekivao ;):D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top