Ok, razmislićemo i o njima
Ti si potpuno u pravu što se tiče obzervacije ovakve supernove - mi samo kod bližih supernovi možemo da uočimo samu zvezdu koja je eksplodirala, dok na velikim daljinama ne možemo. Ono što vidimo je daleka galaksija koja odjednom postaje milion puta sjajnija.
Zašto? Verovatno zato što zvezde ili planete te galaksije koje su od nas udaljenije nego
Supernova reflektuju sjaj Supernove prema nama.
Potpuno je nebitno da li možemo doslovno da razlikujemo sam objekt koji zrači ili ne.
Pa nije baš nebitno jer ga samog ne bismo videli, a i vremena i putevi reflektovane svetlosti
se razlikuju
Ali ako je ovo suviše komplikovano za razumevanje, možemo uzeti i bliže stvari. Recimo, SN1987A je bila vidljiva golim okom, i možemo je razaznati kao pojedinačnu zvezdu kroz teleskop bez problema. Udaljenost je 168 000 ly, što se prenosi u razliku u stizanju svetlosti od 20 dana po svakih 100 m/s razlike u relativnoj brzini. Da je tvoja teorija tačna, u toku posmatanja ove supernove, prve opservatorije koje bi je videle bi bile one na strani Zemlje koja se okretala suprotno od nje; pa zatim na strani Zemlje okrenute njoj; pa tek onda na strani Zemlje koja se okreće prema njoj.
Ne mora da znači. Polazni front svetlosti različitih brzina je linearan t. j. prva je najbrža svetlost pa
malo sporija pa još malo sporija i tako redom, ali sva mesta koja su dostigle te svetlosti nalaze se na
pravoj liniji odnosno mogu se spojiti pravom linijom, međutim, promena brzine tačaka na Zemljinoj
površini t. j. komponente brzine usmerene prema Supernovoj nije linearna nego sinusna pa prve
brzine svetlosti ne možemo videti osim kao mestimični izuzetno kratak treptaj najviše na dva mesta.
Dakle izvori na Supernovoj moraju biti na takvim mestima i emitovati svetlosti određenih brzina i u
određena vremena tako da na Zemlju dolaze istovremeno i to brzinom c.
Budući da u nekom vremenu postoji ogroman broj izvora Supernove koji emituju svetlosti različitih
brzina – uvek je moguće formirati konfiguraciju izvora odnosno „odabrati” vremena emitovanja tako
da odgovarajuće svetlosti istovremeno stignu do Zemlje. „Odabiranje” vrše promatrači jer između
nepravovremeno emitovanih svetlosti koje nemaju odgovarajuću brzinu ne detektuju ni jednu već
samo onu koja je emitovana pravovremeno i koja ima onu brzinu koja sabrana sa brzinom neke
tačke na Zemlji na određenom mestu ima vrednost c.
„Gašenje” Supernove se verovatno odvija na svim mestima istovremeno pa je i dolazak mraka isti
kao i dolazak početnih svetlosti.
Mi vidimo bliže supernove kao pojedinačne zvezde...
Da, ali to ne znači da ta zvezda nije “porasla” a ima i intenzivnije kretanje izvora i prema Zemlji i od nje
? Supernova eksplodira polako, tokom vekova, prvo šaljući najsporiju svetlost, pa onda sve bržu, i to tako da sve svetlosti na Zemlju stignu u isto vreme? Otkud supernova zna koliko je Zemlja udaljena?
Tamo niko nije bio i ne zna koliko šta traje izuzev po vestima koje nam donosi svetlost. Već sam rekao da
najbržu svetlost nikada i ne detektujemo već je važna sinhronizacija vremena emitovanja sa brzinama tačaka
na Zemljinoj površini. Supernova „ne zna” ništa, ali šalje različite brzine od kojih neke mogu da formiraju
prsten, poluprsten i sl koji mogu biti detektovani istovremeno u svakoj tački Zemlje dok god takvi prstenovi
dolaze odnosno dok se Supernova ne ohladi
No, kakve veze ima obasjavanje Sunca sa bilo čim?
Pa Supernovu obično ne vidimo po danu
E, sad. Hajde da potpuno ignorišemo šta je to Algol. Uzmimo, recimo, da je Algol zapravo praktični vic nekog tinejdžerskog vanzemaljca, koji je usmerio prema Zemlji neki supersnažan izvor svetlosti, koji periodično menja boju i snagu. Potpuno je nebitno za našu analizu ovde!
Zgodan primer, ali ja bi vanzemaljca zamenio sa zemaljcem jer svi smo mi vanzemaljci dok smo
živi, a kad nas u zemlju spreme tek onda ćemo biti pravi zemaljci. Neka taj zemljanin ima dva
mitraljeza i neka mitraljezi izbacuju jednak broj metaka u sekundi, ali jedan šalje brže metke od
drugog. Neka oba gađaju mete koje su na istoj udaljenosti – frekvencija prolaženja metaka kroz
mete je potpuno ista bez obzira na činjenicu da meci imaju različitu brzinu što znači da su u obe
mete istovremeno neki meci ili su mete istovremeno prazne.
Ako mete približavamo frekvencija će porasti i obrnuto – po Dopleru
Uzmimo sada samo jedan mitraljez i gađajmo neku opservatoriju na Zemlji. Kada se opservatorija
približava mitraljezu imaće veću frekvenciju od one kada se udaljava
Smatrajmo Zemlju kao neku tačku na koju u određenom vremenskom intervalu dolazi određen broj
metaka – neka je taj interval jednak vremenu jednog hablovog obilaska oko Zemlje.
I na opservatoriju i na habl u tom intervalu dolazi jednak broj metaka, međutim, na hablu će u tom
intervalu biti uočljiv i crveni i plavi i nikakav spektralni pomak dok će u opsevatoriji biti uočljiv
samo crveni ili samo plavi ili samo nikakav – dakle promatrači na hablu i na Zemlji istovremeno
vide različite stvari. Isto se mora događati i na opservatorijama na Zemlji koje istovremeno ne
vide isto.
Kao što vidiš iako moja hipoteza izgleda sasvim jednostavno – stvari su vrlo komplikovane – u gornjem
primeru čak nisam mnogo ni govorio o različitim brzinama. Ali nekim vrsnim matematičarima sam
zatražio da napišu opšti izraz za promenu frekvencije nekog pulsara po mojoj hipotezi i ni jedan mi
nije mogao ispuniti želju. Ne moraš da veruješ u moju hipotezu, ali zadatak je sam po sebi kao
matematički problem vrlo interesantan – probaj pa ćeš videti.
Ti si potpuno u pravu što se tiče obzervacije ovakve supernove - mi samo kod bližih supernovi možemo da uočimo samu zvezdu koja je eksplodirala, dok na velikim daljinama ne možemo. Ono što vidimo je daleka galaksija koja odjednom postaje milion puta sjajnija.
Ovo je citat iz tvoje ranije poruke, ali sam tek sad primetio neodrživost ove izjave po STR.
Razmisli o ovom što si rekao. Po STR nije moguće da galaksija ODJEDNOM zbog supernove tako zasija.
Ja i endi smo se kompromisno složili. On tvrdi da nauka nema osnova da negira postojanje Boga, bar kao pokretača, (čak tvrdi da ima naučnika koji upravo zastupaju tu tezu), a ja ne negiram evoluciju, niti živih bića niti materijalnih objekata univerzuuma, nego smatram da je ta evolucija unaprijed inteligentno osmišljena i odvija se sama od sebe, zahvaljujući precizno odabranim parametrima i striktnim zakonima koji vladaju u tom univerzuumu. Jedino gdje se razilazimo je što ja tvrdim daTvorac (pokretač univerzuuma) nije prekinu vezu sa svojom tvorevinom, nego je neprekidno u kontaktu, bar sa ljudima na Zemlji, koji su najviši poznati domet evolucije žive materije u kosmosu.
?
. Zato moram da te podsetim na jednu njegovu izjavu koja je izgledala nekako ovako: religiju neće da sahrani evolucija nego neurobiologija. Jedino dobro za tebe što nećeš imati prilike da patiš, a loše za mene što neću imati prilike da likujem
).
