Filozofsko pitanje dana..

  • Začetnik teme Začetnik teme Gerda
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Dionys:
Mlatisa nece da prizna zivotinjstvo modernog svijeta. Zivotinjstvo promiskuiteta. Zivotinjstvo jednakosti. itd. Bitno je da je u "gradu" (betonskom kavezu)
Kliknite za proširenje...

Zar i ti nisi u gradu yebiga, rekao si da si u nekom nemačkom gradu, ili sam ja nešto pogrešno protumačio. Ja sam u gradu, iskreno selo je lepo kao neka zamisao, da se čovek odmori, bleji sa ljudima, ali ne znam šta bih radio tamo trajno, dosadno je. Gledam klipove Miroljuba, stalno priča o tome kako sprema ukusne biljne palačinke, jede, brčka se u gumenom bazenu, sadi paradajz... dakle priča o svemu osim o onom najbitnijem, a to je da tamo kod njega nema ničega i da je dosadno. Svuda okolo pustoš i praznina, on kaže "odavde kontrolišem situaciju u voćnjaku", a u voćnjaku nema nikoga.

Ne kapiram šta je fora sa selom, sediš u kući po ceo dan, izadješ do trafike... grad je grad, čak i mali gradovi su bolji od sela, a o velegradu da ne govorim, stalno se nešto dešava.
 
Kako da te ne drze u kavezu kada nisi za medju ljude...
Neko ko nije sposoban ni u modernom svetu, najvise voli da hvali robovlasnistvo gde i najveca budala moze da gospodari ako mu je neki predak nosio zarac i klao i ubijajo i decu, da bi postao neko i nesto.
Pozivati se na takve likove je zverstvo, malih slabih ostecenih mozgova....

Miroljub Petrovic moze da zivi i na selu, odakle je verovatno i otisao, a kao sivonja moze da protera svoju volju koju je razvio kopirajuci prave domacine....jer ima porodicu kojoj se posvetio. Oni koji to nemaju muvaju se po gradovima ko gluvi kucici trazeci zabavu, jer nisu sposobni da nesto korisno rade. Onaj ko ima ideje i sebi je zacrtao ciljeve moze da zivi i u gradu i na selu, jer se necim aktivno bavi, a da nije muvanje, prevare, ubijanje, pljackanje....mnoge znam koji lepo zive na selu a rade gde god ima posla ili su poslom vezani i garantovano im nije dosadno.
 
Richard III:
Zar i ti nisi u gradu yebiga, rekao si da si u nekom nemačkom gradu, ili sam ja nešto pogrešno protumačio. Ja sam u gradu, iskreno selo je lepo kao neka zamisao, da se čovek odmori, bleji sa ljudima, ali ne znam šta bih radio tamo trajno, dosadno je. Gledam klipove Miroljuba, stalno priča o tome kako sprema ukusne biljne palačinke, jede, brčka se u gumenom bazenu, sadi paradajz... dakle priča o svemu osim o onom najbitnijem, a to je da tamo kod njega nema ničega i da je dosadno. Svuda okolo pustoš i praznina, on kaže "odavde kontrolišem situaciju u voćnjaku", a u voćnjaku nema nikoga.

Ne kapiram šta je fora sa selom, sediš u kući po ceo dan, izadješ do trafike... grad je grad, čak i mali gradovi su bolji od sela, a o velegradu da ne govorim, stalno se nešto dešava.
Kliknite za proširenje...
Odakle trafika u pravom srpskom selu? Hahahaha najjaci si sa trafikom. A to sto si napisao da sede kuci po ceo dan, a sta rade pola ljudi i omladine po gradovima, bleje na kompu, tv, i ostalim aparatima. Isto to mozes i u selu danas!
 
Nema niceg u modernom gradu sem visokog intenziteta primitivizma. Od njega se i odmarate kad dodjete na selo, metabolizam vam se detoksikuje.
A ja sam vjerovatno neka vrsta Don Kihota. U stanju sam da ljude zamisljam daleko boljim nego sto jesu, s tim da izbjegavam da ih upoznajem. Rado pricam s njima kao da su najbolji ljudi koje sam ikad upoznao. Tako je i Nice isao medju narode koje ne razumije, pa je zamisljao, pogotovo gledajuci stare gradjevine po Italiji, da je u nekom drugom vremenu, sa drugim ljudima. Nasa predstava je nas svijet.
 
Ocuvani animalizam je vrlo inspirativan za razliku od suvoparne intelektualne dvolicnosti bazirane na izgledu i materijalnom statusu....recimo, neko ko se brzo obogati ima jos animalizma u sebi i onda pravi budalastinu odlaska u svemir sa minimalnom sekundarnom zastitom, pa cak i logicarski mozak Ilona Maska napravi takav izlet...a kud nece zena da slusa takve budale...zar i nice nije skocio u ludilo iz sasvim neopravdanih, animalnih razloga?
 
Kao sto Nietzsche kaze: visa osjecanja su strahopostovanje, uzvisenost, ponos, zahvalnost, ljubav [Zora 33], a osjecanja su vrednosni sudovi.
Ocigledno je da se ova individualna osjecanja mogu razviti samo kroz vrednosne sudove izvan morala. I sto prije to bolje - kroz odgoj.
 
Jel moralno abortirati? Jel moralno gledati kako ti komsija umire od gladi dok nemas mesta u svom frizideru? Jel moralno gledati pomoc za decu u vidu sms a ne poslati poruku? Jel moralno deklarisati ljude na vaksere i antivaksere, stvarati tako podelu medju njima. Koliko god da te sredina moralisala, za neke stvari moras se roditi moralan! Najbolji primer morala sam video u vojsci od moraliste, koji me je ucio da u nemoralnim situacijama moras odbiti komandu! Al je zaboravio da me pita da nisam koji slucajem amoralan!
 
Moral je uglavnom predrasuda koja se nametne kad se neko osjeca lose, o uzrocima patnje. On nije posledica dubokog promisljanja o uzrocno posledicnim vezama. Duboki ljudi su na margini, a drustvom upravljaju oni koji najbolje osjecaju ove predrasude. Kojima ove predrasude najduze sluze kao motiv. Tako ce kod Jugoslovena neki psovac imati privilegije, jer je to tamo logicna reakcija na patnju. I psovati je moralno.
 
Kao sto je Nice objasnio u Zori, postoje dvije tipicne interpretacije patnje: "neko je kriv za to i ja treba da mu se osvetim"; "bogovi se svete zbog nekih grijehova zajednice."
Tako moze neko slucajno da se javi iz inostranstva na forumu i on nehotice postaje uzrokom sve patnje na i izvan foruma.
 
Vrlo je tesko ostati covjek i ne pasti pod ove kolektivne predrasude. Zbog tih predrasuda zivotinje su izmislile vjestinu kamufliranja.
Covjek nije iskljuciv ni prema jednoj naciji. On nalazi ponesto dobro i prednosti kod svih evropskih naroda.
Ostalo je vrlo malo ljudi. Oznaka za covjeka je filozof, homo sapiens. I da, "nemoj ti meni da filozofiras, moralisi!"
 
Poslednja izmena:
Cak i zivotinje imaju kolektivnu odgovornost, moral obuhvata i to, ali i duhovnost, a najvise intelekt....
Prva covekova moralna ogranicenja su odanost i postovanje, koje se nalaze i kod zivotinja. Religija donosi mnoga moralna i intelektualna odredjenja, ali stvarni moral pocinje sa tvojim aristokratama koji obuhvata i verska i univerzalna moralna ogranicenja, ali unosi i kulturna, intelektualna.
Od te kulminacije usvojenog morala moralna ogranicenja se polako gube, ali i dalje ostaju univerzalna ogranicenja sada kao intelektualna i duhovna gde jaca i empatija sa duhovnim razvojem coveka. Dakle, to nisu predubedjenja, vec sasvim realna uzrocno posledicna promisljanja sa primesom duhovnosti kao napredne ljudske vrline. Covek prosto upoznaje i svoju duhovnost koja prelazi granice metafizickog i izlazi iz intelektualno, uzrocnoposledicno realnog opsega, sto ne znaci da nema promisljanja, jer je to pitanje izbora.
 
Ko razume shvatice, ali specijalno za tebe....kod zivotinja imas roj, copor, porodicu u zavisnosti od vrste i njihovi odnosi su razliciti, ali nose odgovornost pripadnosti. Kod coveka imas zajednicu koja prerasta u pleme, pa zatim u familije, a onda u feude i drzave, gde se javljaju kulturni iskoraci duhovnosti koje aristokratija ugradjuje u moral.
Iza toga kriminalci uvode snagu novca kojim na drzavnom nivou unistavaju moral do tada izgradjen i snagu aristokratije, a delove morala pretvaraju u moral interesa, medjutim, i oni zadrzavaju duhovnost koja je delom posledica nezameranja sa religijom, a delom posledica duhovnog rasta coveka (ali i intelektualnog) filozofija to razvija kroz humaniste, a 20. vek je eksplozija kulturnog razvoja kroz umetnost, arhitekturu, nacin zivota, scenu...kroz koje se velica duhovnost, ne intelekt, vec duhovnost...kraj 20. veka pored tehnoloskog razvoja, pa informativnog se odlikuje duhovnim razvojem oslobodjenim diktata bilo koje vrste(religije ili drzave) i tu se pojavljuje univerzalni moral, vec proklamovan kroz religije i drzavne institucije, ali bez njihovog uticaja tipa mitinga bez licnog interesa( recimo protiv rata ili protiv rasizma, protiv nasilja bilo koje vrste, ali i protiv materijalizma, protiv zagadjenja zemlje....) Dakle, univerzalni moral je iskonski, a siri se i van domena uzroka i posledica, sto ti zoves slabost, a realno je intelektualna snaga koja sebi moze da dozvoli da se iskaze javno.
 
Aristokratija ne ugradjuje u moral, nego u vrline i iste u umjetnost. Medjutim, nije sva umjetnost aristokratska, odnosno vrla. Ako sta svestenici ukradu od aristokratije i ugrade u "svete knjige", to onda pravi pometnju, a to onda znaci da je sveta knjiga za rulju (gdje je pomijesan svetac i probisvijet).
Isto tako danas nemas pravog filozofa koji bi se bavio politickom filozofijom, jer ta nije politicki i demokratiski korektna, zato sto nema robova i svi smi robovi mediokritetstva.
Ti si rekao da zivotinje imaju duha, to je najveci prestup ucinjen prema duhu.
Iskonski moral je zivotinjski. On podrazumijeva da se zivotinje suzdrzavaju kako bi u okviru drustva ispunjavale interes. Gleda se interes zivotinjskog "drustva", pa kroz taj interes se "zasluzuje" vlastiti interes. U sustini radi se o ksenofobiji i kod "ljudi" i kod zivotinja.

Nasilja koja drustva vrse su odusak za strahove i patnje pretrpljene iz nepoznatih uzroka. (Zora)

"Umjetnost" 20. vijeka je puna najnizih poriva, osjecanja i pobune protiv visokih osjecanja. Sve je puno prijetnje, ekstremnog, sputanog, primitivizma i svega sto je tipicno za zivotinje. Moracu jednom napraviti spisak da se jasno razlikuju ljudska od zivotinjskih osjecanja.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Dionys
Nihilizam: pitanje snage i slabosti
2
Odgovora
25
Pregleda
665
Dionys
Dionys
PogledSProzora
Zašto su ljudi danas emotivno nepismeni?
2
Odgovora
35
Pregleda
835
luda nasta
luda nasta

Back
Top