FILOZOFIJA - LJUBAV PREMA (JEDNOJ) ISTINI

[Ljubo2]

Ako je tačno da je filozofija «LJUBAV PREMA ISTINI», i ako je tačno to što svi misle i tvrde, da: «ISTINA JE SAMO JEDNA», po mom mišljenju, pre nego uopšte počnemo da tragamo za tom «Jednom Istinom» i počnemo da se bavimo filozofijom, u filozofiji bi prvo trebalo PRECIZNO definisati PREDMET o kojem bi trebalo tržiti, pronaći i saznati tu «JEDNU ISTINU».

Već niz godina bio sam aktivan na nekoliko EX-YU foruma filozofije i analizom ogromnog mnoštva raznovrsnih postavljenih tema o kojima se tu raspravlja o svemu i svačemu, lako je izvući zaključak da, zapravo niko ne zna o čemu bi to filozofija trebalo da traži Istinu, pa kad je pronađe da može da se kaže da je upravo TA ISTINA, JEDNA I JEDINA ISTINA.

U ovoj temi, želja mi je i namera da vas pozovem da iznesete vaše predloge o tome šta mislite da bi trebalo da bude GLAVNI PREDMET kojim bi filozofija trebalo da se bavi i istražuje istinu, da bi, kada je pronađe, moglo da se tvrdi da je upravo, TA Istina, JEDNA I JEDINA ISTINA, koja zaslužuje da je pišemo sa Velikim slovom «I»?

Molim da vaši predlozi tog «PREDMETA» filozofije budu što precizniji.

 

[SUPERKULER]

Platonova definicija istinitog suda je važila sve do skora:[[I]B]"Istinit je sud koji govori da je nešto takvo
kakvo zaista jeste:"[/B][/I]

Iskustva s kvantnim događajima,ali I inače s logičkim paradoksima nas opominju da su istine polimorfne
I poliznačne,čak I promenljive zavisno I od pozicija subjekta koji ih saznaje I od pozicija sadržaja saznajnog!
Tek sada vidimo koliko ne znamo!

 

[Illyrian]

Ako je tačno da je filozofija «LJUBAV PREMA ISTINI», i ako je tačno to što svi misle i tvrde, da: «ISTINA JE SAMO JEDNA», po mom mišljenju, pre nego uopšte počnemo da tragamo za tom «Jednom Istinom» i počnemo da se bavimo filozofijom, u filozofiji bi prvo trebalo PRECIZNO definisati PREDMET o kojem bi trebalo tržiti, pronaći i saznati tu «JEDNU ISTINU».

Već niz godina bio sam aktivan na nekoliko EX-YU foruma filozofije i analizom ogromnog mnoštva raznovrsnih postavljenih tema o kojima se tu raspravlja o svemu i svačemu, lako je izvući zaključak da, zapravo niko ne zna o čemu bi to filozofija trebalo da traži Istinu, pa kad je pronađe da može da se kaže da je upravo TA ISTINA, JEDNA I JEDINA ISTINA.

U ovoj temi, želja mi je i namera da vas pozovem da iznesete vaše predloge o tome šta mislite da bi trebalo da bude GLAVNI PREDMET kojim bi filozofija trebalo da se bavi i istražuje istinu, da bi, kada je pronađe, moglo da se tvrdi da je upravo, TA Istina, JEDNA I JEDINA ISTINA, koja zaslužuje da je pišemo sa Velikim slovom «I»?

Molim da vaši predlozi tog «PREDMETA» filozofije budu što precizniji.

Filozofija proucava ono sto se smatra poznatim i jasnim !
Filozof se ne bavi prolaznim stvarima ...

Predmet bi bila cjelina,ne dijelovi !

U istini jeste ono sto jeste ...

 

[louiskrstic]

Može se definisati put do Istine, do određenog stanja ili nivoa Svesti.
Samo razumevanje Istine i interpretacija iste nikada neće biti istovetna kod dve osobe iako će te dve ili hiljadu osoba uvek nastojati i živeti pod jedinstvenim Zakonom, Zakonom Ljubavi.
Ta Istina se realizuje dosezanjem tog visokog stanja svesti koje je duhovne prirode pa samim tim spoznali smo i Kreatora života ili Inteligenciju (ako nekome ta terminologija više leži).
Nažalost, put i način nije preko uma pa samim tim nije ni preko filozofije. Neophodne su duhovne metode pa je zato to duhovni put.

To su postigli Sokrat, Zaratustra, Shamus i Tabriz... koji su prihvaćeni ili ugurani u filozofiju. Drugi koji su dosegli te nivoe bili su i ostali u oblastima religija čija učenja su nažalost iskrivljena.
Tu Istinu (Visoko stanje svesti) treba živeti a ne o njemu/njoj diskutovati ili nagađati šta se "zna kada se bude na vrhu te planine duhovne svesti."

Put do tog visokog stanja Svesti je ljubav i isključivo ljubav a nikako kloparanje praznog uma koji je samo skladište informacija.

"JA sam vaš put, Istina i Život" rekao je Isus ali koji to "JA"? To JA je upravo visoko stanje svesti koje je i sam bio dosegao i iz kojeg je govorio.
Kako danas do tog visokog stanja svesti? Za to je neophodno imati Živog Duhovnog učitelja koji već poseduje To visoko stanje svesti jer samo on zna put i način.
Nažalost, da bi se ovo prihvatilo pojedinac treba prvo da pobedi vlastiti um pa je zato istina jednako nepristupačna kako filozofima tako i religioznim ali i ostalim koji su nabildovali svoj ego.
Bez ljubavi u svom srcu nema nikome ni Istine.

 

[Illyrian]

Može se definisati put do Istine, do određenog stanja ili nivoa Svesti.
Samo razumevanje Istine i interpretacija iste nikada neće biti istovetna kod dve osobe iako će te dve ili hiljadu osoba uvek nastojati i živeti pod jedinstvenim Zakonom, Zakonom Ljubavi.
Ta Istina se realizuje dosezanjem tog visokog stanja svesti koje je duhovne prirode pa samim tim spoznali smo i Kreatora života ili Inteligenciju (ako nekome ta terminologija više leži).
Nažalost, put i način nije preko uma pa samim tim nije ni preko filozofije. Neophodne su duhovne metode pa je zato to duhovni put.

To su postigli Sokrat, Zaratustra, Shamus i Tabriz... koji su prihvaćenu ili ugurani u filozofiju. Drugi koji su dosegli te nivoe bili su i ostali u oblastima religija čija učenja su nažalost iskrivljena.
Tu Istinu (Visoko stanje svesti) treba živeti a ne o njemu diskutovati ili nagađati šta se "zna kada se bude na vrhu te planine duhovne svesti."

Put do tog visokog stanja Svesti je ljubav i isključivo ljubav a nikako kloparanje praznog uma koji je samo skladište informacija.

"JA sam vaš put, Istina i Život" rekao je Isus ali koji to "JA"? To JA je upravo visoko stanje svesti koje je i sam bio dosegao i iz kojeg je govorio.
Kako danas do tog visokog stanja svesti? Za to je neophodno imati Živog Duhovnog učitelja koji već poseduje To visoko stanje svesti jer samo on zna put i način.
Nažalost, da bi se ovo prihvatilo pojedinac treba prvo da pobedi vlastiti um pa je zato istina jednako nepristupačna kako filozofima tako i religioznim ali i ostalim koji su nabildovali svoj ego.
Bez ljubavi u svom srcu nema nikome ni Istine.

Otkud znas da je postojao Isus ?

 

[Ljubo2]

SUPERKULER:

Platonova definicija istinitog suda je važila sve do skora: "Istinit je sud koji govori da je nešto takvo
kakvo zaista jeste:"

Temu sam postavio s namerom da prvo odredimo PREDMET suda, a posle ćemo da raspravljamo o istinitosti suda kojeg budemo dali u vewzi tog PREDMETA. Dakle, prvo da odredimo PREDMET kojim filozofija treba da se bavi, ne bi li tako ovaj forum filozofije ograničili na uži manji izbor i broj tema, jer najveći broj tema na ovom forumu ilozofije nema nikakve veze sa filozofijom.

 

[oziman]

Филозофија је љубав према мудрости а не љубав према истини. Истина је појам проиистекао из логике, из интелекта из његових форми, и ту једино има важења. "Овај суд је истинит, онај није"." Овај је аподиктичан онај проблематичан" и сличне занимације. Као да је то циљ филозофије.

Није. Циљ филзофирања је нешто много више. Стицање знања о томе шта је идеално а шта реално. Шта је појава а шта суштина по себи. То је темељ који када је једном откривен сви остали одговори следе. Остваљајући иза себе моћ сазнања као нешто неадекватно када је суштина по себи, или трансцендентно у питању.
Нећеш до трансцендентног доћи тражећи истину. Није то закључак из премиса. Није то ствар интелекта него непосредног искуства.

Узгред. Да се не би бацали појмовима који немаш појма шта значе. Да ти објасним шта је заправо истина. И који судови у нашем сазнању једини могу добити тај атрибут, апсолутно истинити.

Imamo tri vrste sudova: problematicni, asertoricni i apodikticki.
Ovi poslednji znace apsolutno istiniti, neosporivi.... i oni postoje. Pitanje je samo gde?

Verovali ili ne, u prirodnim naukama takvih sudova nema. Naucni metod ima posla samo sa problematicnim sudovima. Evo jedan primer zakljucavanja na temelju indukcije pri cemu je doneseni sud problematican:

Ako vidimo da jabuka pada sa grane danas a takodje je padala i juce, iz toga cemo indukcijom iz dva pojedinacna slucaja zakljuciti o opstosti to jest PRETPOSTAVITI da ce jabuka padati sa grane na zemlju i sutra. Ali samo pretpostavljamo ..ne mozemo biti sigurni. Mozda sutra jabuke pocnu leteti u nebo kada padnu sa grane. Ne mozemo imati apsolutnu sigurnost da ako se nesto desavalo juce desavace se tako i sutra. Da ce biti tako, samo pretpostavljamo, ili bolje reci verujemo.
Dakle, svi prirodni zakoni su problematicni sudovi a za one koji za ovako nesto prvi put cuju spomenucu jedno ime filozof "Dejvid Hjum" .

Pa koje su to onda neosporne istine?

Apodikticke apsolutne istine postoje samo u onim sudovima koji se ticu apriornih formi opazanja naseg razuma. Kao osnovni uslovi same mogucnosti saznavanja oni predstavljaju apsolutne istine jer tako mora biti i svako saznanje mora biti sa njima u skladu da bi uopste bilo saznanja. Sada i u vjeki vjekov.
Recimo primer:

" U jednoj ravni jednakostranican pravougli trougao nije moguc."

Evo ,ova istina je apsolutna. Takav trougao nije moguce napraviti danas i nece biti moguce sutra...nikada, to je apsolutna istina jer opisuje apriornu formu saznavanja naseg razuma ili odnos u prostoru.

Isto tako, i uvidi koji se ticu neposrednih cinjenica svesti jesu apodikticki, ali nisu dobri primer jer su tesko shvatljivi onom ko ih prvi put cuje.
Barklijeva korelativnost subjekta i objekta jeste takva istina koja glasi:

"Izvan svesti subjekta , objekat nije vise objekat".

Dakle, apsolutne istine postoje u naukama koje se bave apriornim formama samog saznanja kao i u filozofiji koja se bavi neposrednim cinjenicama svesti.

 

[Ljubo2]

IIIYRIAN::

Predmet bi bila cjelina, ne dijelovi !

Treba da preciziraš šta podrazumevaš pod rečju i pojmom "celina", jer to je jako širok pojam koji obuhvata sve moguće teme koje nam uopšte mogu da padnu na pamet. A i kad to uradiš, to i dalje neće da bude PREDMET filozofije, jer će se tada postaviti pitanje šta je SUŠTINE te CELINE , da bi se tek onda dali na traženje Istine o toj SUŠTINI.

 

[Illyrian]

IIIYRIAN::



Treba da preciziraš šta podrazumevaš pod rečju i pojmom "celina", jer to je jako širok pojam koji obuhvata sve moguće teme koje nam uopšte mogu da padnu na pamet. A i kad to uradiš, to i dalje neće da bude PREDMET filozofije, jer će se tada postaviti pitanje šta je SUŠTINE te CELINE , da bi se tek onda dali na traženje Istine o toj SUŠTINI.

Bivstvovanje bivstvujuceg ...

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Филозофија је љубав према мудрости а не љубав према истини.

Svejedno, da li je filozofija ljubav prema "istini" ili "mudrosti", jer i u jednom i drugom slučaju potrebno je znati ŠTA treba da bude PREDMET te "istine" ili "mudrosti"? S obzirom na opšte filozofsko stanovište da: "ISTINA JE SAMO JEDNA". To treba da bude UNIVERZALNA ISTINA, koju, kad budemo znali, tada ćemo znati sve, i neodgovorenih pitanja više neće da bude..Zato i jeste potrebno precizno odrediti PREDMET filozofije, da bi kasnije, kada o njemu budemo saznali istinu, mogli da tvrdimo da sada znamo istinu o svemu.

 

[Ljubo2]

IIIYRIAN:

Bivstvovanje bivstvujuceg

...

E, ovo, "bistvovanje bistvujućeg" ili "postojanje postojećeg", bi već moglo da se uvaži da bude malo pobliže određenje PREDMETA filozofije, jer je razumljivo da Istinu nije moguće saznavati ni o čemu drugom, niti mudrovati, do o ONOME što "bibivstvuje, odnosno, "postoji". Potrebno je još samo da IMENUJEMO to što "bivstvuje", odnosno, "postoji" i PREDMET filozifije će da bude TU.

 

[Nikozis]

Лаж је свуда око нас и у нама самима.

Истина се не може спознати трагањем за њом, јер трагати за истином може само лаж, а лаж не може спознати истину. То значи да трагањем само упадамо из једне лажи у другу. Истина се спознаје само спознајом лажи и то ОВДЕ и САД. Свесност истине јесте свесност о лажи.

Да би се лаж превазишла неопходно је довести до врхунца! - "Само зрело воће отпада"

 

[Ljubo2]

NIKOZIS:

Da istinu ne možemo spoznati dok ne spoznamo laž, to je logika suprotnosti. Da toplo ne možemo znati šta je dok ne upoznamo šta je hladno, da dobro ne možemo znati šta je dok ne upoznamo zlo, da svetlost ne možemo znati šta je dok ne upoznamo tamu itd. itd.

Pa dobro, možda može i tako - kad budemo spoznali sve što je laž, onda ono što na kraju ostane i bude suprotno svemu što je laž, imaće značenje Istine. Ali to je spor put do Istine. Pitanje je postoji li kakav prečac? Ja mislim da postoji. To je da se potrudimo da pronađemo ONO za šta mislimo da je najvažmije, o čemu bi trebalo da usmerimo sve svoje umne spodonmosti i dosadašnja iskustva, da o tome saznamo Istinu. Jer smo se inače na ovom forumu rastočili i gubimo vreme na bezbroj nevažnih tema u kojima preovlađuju laži, bez i malo istine.Eno, gore napred IIIYRIUM je pomenuo "bistvovanje bistvujućeg". To je najpribližnije određenje najvažnijeg predmeta o kojem bi trebalo saznati istinu, da bi tada mogli da tvrdimo da znamo istinu o svemu, jer osim "bistvovanja bistvujućeh" ničeg drugog ni nema o čemu bi istina mogla da se sazna. U tom pravcu su inače, svojim najvećim delom, u pogledu traženja istine, usmerene sve svetske religije, filozovije i nauke. Problem je samo što mi još uvek nismo sigurni u to da li znamo šta je to "bistvujuće koje bivstvuje", jer su mišljenja teologa, filozofa i naučnika oko toga podeljena. Pa sam ja zato i postavio ovaj topik sa zadatkom da razmislimo malo o tome šta ko od nas misli ŠTA je to "bivstvujuće koje bivstvuje" i da vidimo dokle se u okviru svetskih religija, filozofija i nauke stiglo sa saznavanjem istine o "bistvovanju bivtvujućeg" i kakvi su izgledi da se ide dalje i dođe do kraja?

 

[bangg]

Treba teziti ka objektivnosti jer u njoj je istina i u njoj je mudrost...Sta je uopste
objektivnost?To je ono sto ucimo u prvom razredu osnovne skole kao skupove,
ili je pak mozemo pretstaviti preko njih. Toliko je subjektivnih istina da mi ne
znamo ko je u pravu i spada da su svi u pravu po malo i da svi grese po malo...
Znaci uzeti zajednicko u okvirima odredjenih skupova i razloziti ga do te tacke
da ono predstavlja tada skupove objektivnosti,dakle sve te subjektivnosti koje se
objektivizuju masom u skupove predstavljaju odredjene objektivnosti.Vise takvih
skupova-objektivnih spojiti u jedan objektivan skup i obrazloziti sebi zbog cega
je tako kako jeste...
Pronaci objektivnost u sebi preko drugih,to bi trebalo da bude nas cilj u filozofiji.
Kroz objektivnost mi se resavamo mnogih stvari i svog ega i raznih istina i lazi
gde nas i jedne i druge obmanjuju i jesu relativne pojave i dok je tako bice i raznih
carki i razmirica,bice ovakvih diskusija gde svako vuce na svoju stranu i odbacuje
druge , uzdize svoj ego umesto da ga spusta... Objektivnost je van domasaja
pojedinca ali nije van domasaja mase u koju bi pojedinac trebalo da pogleda kako
izvodi zakljucke od skupa do skupa i onda kao jedan celoviti skup tih objektivnih
skupova ce nam prikazati ISTINU i to ne mora znaciti da je ono sto masa govori
objektivna istina jer moze biti i suprotno od toga izvedeno zakljuckom...

- - - - - - - - - -

Mozda nisam bas najbolje objasnio ali je priblizno...

 

[SUPERKULER]

Treba teziti ka objektivnosti jer u njoj je istina i u njoj je mudrost...Sta je uopste
objektivnost?To je ono sto ucimo u prvom razredu osnovne skole kao skupove,
ili je pak mozemo pretstaviti preko njih. Toliko je subjektivnih istina da mi ne
znamo ko je u pravu i spada da su svi u pravu po malo i da svi grese po malo...
Znaci uzeti zajednicko u okvirima odredjenih skupova i razloziti ga do te tacke
da ono predstavlja tada skupove objektivnosti,dakle sve te subjektivnosti koje se
objektivizuju masom u skupove predstavljaju odredjene objektivnosti.Vise takvih
skupova-objektivnih spojiti u jedan objektivan skup i obrazloziti sebi zbog cega
je tako kako jeste...
Pronaci objektivnost u sebi preko drugih,to bi trebalo da bude nas cilj u filozofiji.
Kroz objektivnost mi se resavamo mnogih stvari i svog ega i raznih istina i lazi
gde nas i jedne i druge obmanjuju i jesu relativne pojave i dok je tako bice i raznih
carki i razmirica,bice ovakvih diskusija gde svako vuce na svoju stranu i odbacuje
druge , uzdize svoj ego umesto da ga spusta... Objektivnost je van domasaja
pojedinca ali nije van domasaja mase u koju bi pojedinac trebalo da pogleda kako
izvodi zakljucke od skupa do skupa i onda kao jedan celoviti skup tih objektivnih
skupova ce nam prikazati ISTINU i to ne mora znaciti da je ono sto masa govori
objektivna istina jer moze biti i suprotno od toga izvedeno zakljuckom...

- - - - - - - - - -

Mozda nisam bas najbolje objasnio ali je priblizno...

Svaka čas kako si ovo pojednostavio...
Zaista,skupnim znanjima se bližimo objektivnim istinama!

- - - - - - - - - -

SUPERKULER:

Platonova definicija istinitog suda je važila sve do skora: "Istinit je sud koji govori da je nešto takvo
kakvo zaista jeste:"

Temu sam postavio s namerom da prvo odredimo PREDMET suda, a posle ćemo da raspravljamo o istinitosti suda kojeg budemo dali u vewzi tog PREDMETA. Dakle, prvo da odredimo PREDMET kojim filozofija treba da se bavi, ne bi li tako ovaj forum filozofije ograničili na uži manji izbor i broj tema, jer najveći broj tema na ovom forumu ilozofije nema nikakve veze sa filozofijom.

Ne znaš šta je predmet suda i ne možeš ga odrediti-možeš pretpostavljati svašta ili verovati svašta...Ili verovati svojim čulima...
Sve je to nedovoljno!
Ako si mislio da pomoću sedam sposobnosti odrediš "predmet" izučavanja-samo napred-Ovo je Srbija i udri !

 

[znatizeljni mislilac]

Nema jedne apsolutne istine u filosofiji niti je tako nesto moguce. Postoji samo odredjeno misljenje. Svako filosofsko znanje je relativno, promenljivo, zavisno od pogleda na svet, psiholoskih momenata, stecenih informacija.
Nesto poput slepaca koji dodiruju slona. Tu postoji nacelo paradoksa karakteristicno za sam filosofski metod.
Svako idealizovanje je sustinski negativno. Ne samo u metafizickom smislu (jedinstvo bica i nista, sloboda po sebi) vec i u vrednosnom. A ovo drugo uvek nuzno mora da postane predmet psihologije.
Jer se nema vise sta raspravljati cim neko krene sa tvrdnjom o apsolutnoj istini, pa ostaje samo analiza licnosti, kojom se napada takav stav i to opravdano.
Kao sto kaze Drakce nauka nije nasuprot filosofiji (sto je tacno) ali isto tako nema ni znaka jednakosti.
Ta "nedorecenost" uglavnom putem definicija i stvara zbrku, jer vodi negativnom idealizovanju koje se brzo razotkrije kao apsurd nakon ili novog stecenog znanja ili drugog ugla iz kog se neki problem resava. Pa u tom smislu i iskaz "filosofija je suprotna nauci" moze biti i istinita i lazna, zavisno od toga koliko i kako se objasnjava nesto, iscrpno ili povrsno. Sto je detaljnije to je bolje, jer se uklanja rizik za dvosmislenost.
I Hegel primecuje da se sustina temelji na protivrecnosti, koja ne trpi JESTE i/ili NIJE. A ocigledno to isto postoji i u recima i komunikaciji.
Borba argumentima i logikom je samo najvise vidljiva ali ne glavna, u osnovi svih debata je zapravo borba karaktera, jednog protiv drugog.
Nauka koja se najvise oslanja na empiriju bi trebala toga da bude lisena najvise i tek je tad pozitivna da tako kazem.
Zavisno od napravljenog koncepta svejedno je da li se postavlja rec istina ili mudrost. Niko nema legitimno pravo da napravi univerzalnu definiciju kojoj se ne moze suprotstaviti jednako smislena.
Imajuci u vidu da filosofija apriori odbacuje pad covekove prirode moze se sasvim suprotno definisati ista, dakle negacijom i istine i mudrosti, zavisno od toga sta covek postavlja za ideal.
Nisu dzabe laici smislili "komplimente" za filosofiju.

 

[Harmonica]

Циљ филзофирања је нешто много више. Стицање знања о томе шта је идеално а шта реално. Шта је појава а шта суштина по себи.

Ne, to je cilj tvog filozofiranja. Ne znam samo kako ti ne dosadi da drugima ponavljaš jednu istu pesmu toliko godina.

Počinješ da zvučiš kao da vrbuješ ljude za neku sektu.

 

[Ljubo2]

BANGG:

Treba teziti ka objektivnosti jer u njoj je istina i u njoj je mudrost..

Ako je Istina samo JEDNA, onda mora da postoji nešto samo JEDNO o kojem treba da saznamo tu JEDNU Istiinu i prilikom saznavanja te JEDNE Istine treba biti objektivan. Ali problem je što mi još uvem ne znamo ŠTA je to JEDNO o kojem treba da saznamo Istinu. Topik sam postavio s namerom da pokušamo da odredimo ŠTA bi moglo da bude to JEDNO, pa da tragamo za istinom samo o Njemu, da se ne bi, kao do sada, raslinjavali na sve i svašta, tražeći bezuspešno istinu o svemu i svačemu. A kad bi znali šta je to JEDNo i kad bi saznali Istinou o N jemu, tada bi znali Istinu o svemu, pa tako ne bi moralli da tragamo za itinom o svemu i svačemu. Kao na primer što sve religije stoje na stanovištu da je BOG to JEDNO o kojem, kad znamo Istinu, tada znamo Istinu o svemu, gde odgovor na svako pitanje, o bilo čemu, uvek glasi: BOG.

 

[Ljubo2]

SUIPERKULER:

Ne znaš šta je predmet suda i ne možeš ga odrediti-možeš pretpostavljati svašta ili verovati svašta...Ili verovati svojim čulima... Sve je to nedovoljno! Ako si mislio da pomoću sedam sposobnosti odrediš "predmet" izučavanja-samo napred-Ovo je Srbija i udri !

Ne, nisam mislio na "sedam sposobnosti", to dolazi mnogo kasnije. Mislio sam na nešto drugo. Na nešto čime se nauka već bavi. Konkretno, fizika. Ne tehnološka fizika, već fundamentalna.

Naime, tokom istorije, donedavno svetske religije su držale monopol svakog znanja u čijem središtu je uvek bio BOG kao JEDINA ISTINA. Svi koji su sumnjali u to znanje, koji su radije hteli da provere, da se uvere, da objasne i da znaju, a ne veruju, bili su proglašavani odpadnicima od vere. To su, naravno, najčešće bili filozofi. Pa se tako uporedo sa religijama počela razvijati filozofija.

U svemu ovome ima nešto čudno, a to je da su svi "veliki filozofi" pripadali tamo nekim starim vremenima, a u novijim vremenima i danas gotovo da ih i nema. Ili samo tako izgleda da ih nema? Jer njih ima i to velikih, ali nisu veliki filozofi, već naučnici. Ima ih u velikom broju i to jako uspešnih. To je zato što ranije prave nauke unazad možda 200 godina nije ni bilo. Bila je samo filozofija, koja je u novije vreme prerasla u nauku, pa zato sada neke jake filozofije više i nema, već samo jakih naučnika. Tako da se danas filozofija svela samo na izučavanje dela starih filozofa. Što je ravno mlaćenju prazne slame, jer su sva pitanja kojima su se stari filozofi bavili odavno kroz nauku prevaziđena i podignuta na daleko viši nivo.

Hoču da kažem to da su se prvo svetske religije bavile Istinom o JEDNOM. Zatim su se time bavili filozofi. A danas se bavi nauka i naučnici. Konkretno fundamentalna fizika koja se bavi istraživanjem porijekla materije i svemira. I po mom mišljenju to je ono jedino vredno čime bi i filozofija danas trebalo da se bavi, oslanjajući se na najsavremenija naučna iskustva iz te oblasti. Baviti se starim filozofima i njihovim filozofijama je danas besmisleno i bezvredno. Nauka je ta koja će na kraju da dođe do istih rezultata i otkrića koja će da dobrim delom da se podudare sa učenjima svetskih religija. Uz znanje da do tih verskih učenja i rezultata nisu došli Zemljani, ni kroz religije, ni kroz filozofiju, ni nauku, več su sva ta verska znanja i učenja primljena od viših, vanzemaljskih inteligencija u vidu objava. Danas naša nauka je blizu da dođe do istih rezultata i znanja i zato i jeste potrebno da se manemo starih filozofa i obratimo pažnju na fundamentalnu fiziku i njena otkrića. Posebno na otkriće da materije nema, da je sve enrgija, a da se energija objektivno manifestuje kao vibracija, kretanje, elkrticitet i svetlost. I na otkriće da sve to nastaje iz kvantnog vakuuma koji nije ni energija, ni svetlost, ni elektricitet, ni vibracija, ni kretanje.

Ova saznanja nas vema približavaju religijskim shvatanjima i učenjima JEDNOGA BOGA koji je stvorio svet iz NIŠTA.

 

[oziman]

Ne, to je cilj tvog filozofiranja. Ne znam samo kako ti ne dosadi da drugima ponavljaš jednu istu pesmu toliko godina.

Počinješ da zvučiš kao da vrbuješ ljude za neku sektu.

А по теби је филозофија ствар забаве и разоноде. Па се ето занимаш тако у доколици док ти не досади а онда тражиш у својој чамотињи нешто ново. Нешто да те забави.

Па се чудиш како неком другом нешто не досади.

Сачувај те безвезарије а себе а немој да их пројектујеш на друге.

У филозофији не може ништа да досади јер ништа није ни намењено твојој забави. Него откривању суштине света и живота. Веровао или не.

 

[Illyrian]

IIIYRIAN:

...

E, ovo, "bistvovanje bistvujućeg" ili "postojanje postojećeg", bi već moglo da se uvaži da bude malo pobliže određenje PREDMETA filozofije, jer je razumljivo da Istinu nije moguće saznavati ni o čemu drugom, niti mudrovati, do o ONOME što "bibivstvuje, odnosno, "postoji". Potrebno je još samo da IMENUJEMO to što "bivstvuje", odnosno, "postoji" i PREDMET filozifije će da bude TU.

Samo ...
E, o tome ne znam ništa ...
Mogu samo da nagadjam,a i ostala masa zamnom ...
Nekome je to "ovo",nekome "ono" ,a nije moguce objektivno sagledati "ovo" i "ono" da bi se dobilo "to" ,da bi onda na kraju rekli : "To je predmet filozofije" ...
Sa tom "cjelinom" nemam apsolutno nikakvog dodira,da bih mogao ista da saopstim ...
Ostajem na bivstvovanju bivstvujuceg ...

Cilj filozofa bi trebao biti postizanje ataraksije,a ne spoznaja svijeta!

 

[Harmonica]

А по теби је филозофија ствар забаве и разоноде. Па се ето занимаш тако у доколици док ти не досади а онда тражиш у својој чамотињи нешто ново. Нешто да те забави.

Па се чудиш како неком другом нешто не досади.

Сачувај те безвезарије а себе а немој да их пројектујеш на друге.

У филозофији не може ништа да досади јер ништа није ни намењено твојој забави. Него откривању суштине света и живота. Веровао или не.

Mogli bi da te zamene botom i niko ne bi primetio. Imaš spremne, prežvakane odgovore za sve, koji se automatski napišu kad vidiš određene reči. Vidiš ''dosada'', odmah pišeš ovo. Ovaj tvoj odgovor sam video svaki put kad je neko spomenuo dosadu, često je bilo nebitno i u kom kontekstu. Za tebe stvarno važi onaj Bergsonov citat o nemogućnosti da se zna da li pričamo sa dobro konsturisanim automatonom ili ne, onaj koji besumučno kačiš.

Vidiš, nisam te pitao kako tebi lično ne dosadi već kako ti ne dosadi da je saopštavaš drugima. Svi smo shvatili, ti i ostali idealisti ste došli do granice saznanja i sada vam ostaje još samo da krepate kako biste došli u kontakt sa stvari po sebi. Šta imaš od toga što ponavljaš jedno te isto onima koji su skroz lišeni tog čuvenog filozofskog razbora? Postoji samo jedan logičan razlog zašto neko dolazi na ovaj podforum - a to je da nauči nešto novo. Evo ja sam od tebe naučio svašta za samo godinu dana. Ali ti navodno više nemaš šta da naučiš ni od koga jer si došao do granice ljudske spoznaje.

E zato se stiče utisak kao da vrbuješ za sektu. Ili je to u pitanju ili kroz ubeđivanje drugih ubeđuješ sebe pa kad ti to ne uspe - tešiš se kako su ograničeni.

Možda grešim, ali ne vidim da si u tih godinu dana inkorporirao bilo koji sadržaj koji i najmanje odudara od tvojih zategnutih predstava.

Šta onda uopšte tražiš na forumu?

 

[oziman]

Mogli bi da te zamene botom i niko ne bi primetio. Imaš spremne, prežvakane odgovore za sve, koji se automatski napišu kad vidiš određene reči. Vidiš ''dosada'', odmah pišeš ovo. Ovaj tvoj odgovor sam video svaki put kad je neko spomenuo dosadu, često je bilo nebitno i u kom kontekstu. Za tebe stvarno važi onaj Bergsonov citat o nemogućnosti da se zna da li pričamo sa dobro konsturisanim automatonom ili ne, onaj koji besumučno kačiš.

Vidiš, nisam te pitao kako tebi lično ne dosadi već kako ti ne dosadi da je saopštavaš drugima. Svi smo shvatili, ti i ostali idealisti ste došli do granice saznanja i sada vam ostaje još samo da krepate kako biste došli u kontakt sa stvari po sebi. Šta imaš od toga što ponavljaš jedno te isto onima koji su skroz lišeni tog čuvenog filozofskog razbora? Postoji samo jedan logičan razlog zašto neko dolazi na ovaj podforum - a to je da nauči nešto novo. Evo ja sam od tebe naučio svašta za samo godinu dana. Ali ti navodno više nemaš šta da naučiš ni od koga jer si došao do granice ljudske spoznaje.

E zato se stiče utisak kao da vrbuješ za sektu. Ili je to u pitanju ili kroz ubeđivanje drugih ubeđuješ sebe pa kad ti to ne uspe - tešiš se kako su ograničeni.

Možda grešim, ali ne vidim da si u tih godinu dana inkorporirao bilo koji sadržaj koji i najmanje odudara od tvojih zategnutih predstava.

Šta onda uopšte tražiš na forumu?

Наш духовни склоп је толико заглибљен у материјални глиб. Толико окренут ка мизеријама овога света , ка његовим "вредностима" које се све могу свести на само две, храна и размноажавање.
Знање о идеалитету опажајног света далеко је изван тих циљева и зато се стално гура у страну мноштвом физичких и психичких механизмима. Јер наш интелект није намењен спознању суштине света и живота већ служењу бедним циљевима индивидуалне воље.

Зато је потребно стално понављати стечено знање. Опет и опет. Стално бити у томе. Не дозволити да мизерије свакидашњег живота то знање склоне на страну. Јер тиме прекидамо једини пут ка спасењу.

Јер немој мислити да је ствар по себи тамо негде далеко у облацима. Она је ту буквално иза нас у простору и буквално непосредно испред нас у времену.

За неколико секунди, минута, дана, недеље, месеци , година пар деценија СИГУРНО. Ето нестанка тих слика наспрам тебе које зовеш "реални свет" а уместо њих наступања ствари по себи ма шта она била.
Нико те неће питати за пристанак на то.

Боље да облачимо Сведенбергово рухо на време како се не би нашли голи на свадби.

 

[SUPERKULER]

Nema jedne apsolutne istine u filosofiji niti je tako nesto moguce. Postoji samo odredjeno misljenje. Svako filosofsko znanje je relativno, promenljivo, zavisno od pogleda na svet, psiholoskih momenata, stecenih informacija.
Nesto poput slepaca koji dodiruju slona. Tu postoji nacelo paradoksa karakteristicno za sam filosofski metod.
Svako idealizovanje je sustinski negativno. Ne samo u metafizickom smislu (jedinstvo bica i nista, sloboda po sebi) vec i u vrednosnom. A ovo drugo uvek nuzno mora da postane predmet psihologije.
Jer se nema vise sta raspravljati cim neko krene sa tvrdnjom o apsolutnoj istini, pa ostaje samo analiza licnosti, kojom se napada takav stav i to opravdano.
Kao sto kaze Drakce nauka nije nasuprot filosofiji (sto je tacno) ali isto tako nema ni znaka jednakosti.
Ta "nedorecenost" uglavnom putem definicija i stvara zbrku, jer vodi negativnom idealizovanju koje se brzo razotkrije kao apsurd nakon ili novog stecenog znanja ili drugog ugla iz kog se neki problem resava. Pa u tom smislu i iskaz "filosofija je suprotna nauci" moze biti i istinita i lazna, zavisno od toga koliko i kako se objasnjava nesto, iscrpno ili povrsno. Sto je detaljnije to je bolje, jer se uklanja rizik za dvosmislenost.
I Hegel primecuje da se sustina temelji na protivrecnosti, koja ne trpi JESTE i/ili NIJE. A ocigledno to isto postoji i u recima i komunikaciji.
Borba argumentima i logikom je samo najvise vidljiva ali ne glavna, u osnovi svih debata je zapravo borba karaktera, jednog protiv drugog.
Nauka koja se najvise oslanja na empiriju bi trebala toga da bude lisena najvise i tek je tad pozitivna da tako kazem.
Zavisno od napravljenog koncepta svejedno je da li se postavlja rec istina ili mudrost. Niko nema legitimno pravo da napravi univerzalnu definiciju kojoj se ne moze suprotstaviti jednako smislena.
Imajuci u vidu da filosofija apriori odbacuje pad covekove prirode moze se sasvim suprotno definisati ista, dakle negacijom i istine i mudrosti, zavisno od toga sta covek postavlja za ideal.
Nisu dzabe laici smislili "komplimente" za filosofiju.

Govorite I ti I Bang istu stvar-stremljenje ka objektivnom I to skupnom (jer indukuje!) se bližimo istinama o tim "predmetima" posmatranja...
Tja,veoma je uputno razmatrati ujedno našu pogrešivost u tom procesu...

Mada mi I ova spekulacija "miriše" na neke nedostatke,ali,evo,uslovno neka je tako...

 

[SUPERKULER]

Наш духовни склоп је толико заглибљен у материјални глиб. Толико окренут ка мизеријама овога света , ка његовим "вредностима" које се све могу свести на само две, храна и размноажавање.
Знање о идеалитету опажајног света далеко је изван тих циљева и зато се стално гура у страну мноштвом физичких и психичких механизмима. Јер наш интелект није намењен спознању суштине света и живота већ служењу бедним циљевима индивидуалне воље.

Зато је потребно стално понављати стечено знање. Опет и опет. Стално бити у томе. Не дозволити да мизерије свакидашњег живота то знање склоне на страну. Јер тиме прекидамо једини пут ка спасењу.

Јер немој мислити да је ствар по себи тамо негде далеко у облацима. Она је ту буквално иза нас у простору и буквално непосредно испред нас у времену.

За неколико секунди, минута, дана, недеље, месеци , година пар деценија СИГУРНО. Ето нестанка тих слика наспрам тебе које зовеш "реални свет" а уместо њих наступања ствари по себи ма шта она била.
Нико те неће питати за пристанак на то.

Боље да облачимо Сведенбергово рухо на време како се не би нашли голи на свадби.

Iako veoma poštujem Svedenbergovu mudrost koju nam darovao,veoma grešiš što prepotentno misliš
da je neobično važno znati nešto o duhovnom svetu.
Uopšte nije,a da si pažljivije čitao I ušao u taj iracionalni svet bilo bi ti jasno da je to sasvim nevažno...
Važno je ,utoliko što ga I razumom doživiš...
To je kao kad zavoliš ženu I imaš sreće pa je još I za shvatiti koliko je vredna s dobrim ljudskim osobinama.
To orazumljuje tvoja osećanja,ali tada uvidiš I ostale racionalne nevesele posledice tog razumevanja-ta žena će
biti I starica,a I umrerti ili završiti ovozemaljski put...
Tako da su "blaženi" neumni I "njihovo je carstvo nebesko"
Nije Đezuz (ili ko je već pisao Jevanđelja) bio glup!
Za ozbiljnu filozofiju(metafiziku) je bolja iracionalnost ,a to je Svedenborg I pokazivao svojim duhovnim uzletima koji
se ne oslanjaju na racionalnu logiku već na lucidne emocije I imaginaciju intuicije...
A I šta fali da idem go na svadbu,ali samo s mladom...