Fenomen Buducnosti

yupiter:
Raja, sta Vi mislite o cinjenici da su samo neki od nas sposobni da kristalno cisto vide Buducnost ?.
Ne samo u kartama, soljama, potpisima, dlanovima, pasulju, ili cemu sve ne,
nego narocito oni koji imaju cistu sliku dogadjaja, kao Nostradamus, familija Tarabica itd.

Moje objasnjenje je, da se sve ovo vec desilo, samo jos nismo dotle stigli, a samo oni sa specijalnim chulima, mogu to da projektuju.

Sve sto postoji je sadasnjost, buducnost je samo vizija, koja postaje sadasnjost, za one koji je dozive.
Recimo, oni koji umru u Leto, za njh nema Zime. ;-)
Bas kao u starim filmovima naucne fantastike u kojima su fantazije bili neki kompjuteri ili neki
mali aparati za komunikaciju bez zica. :lol:
Kliknite za proširenje...

Mislim da si u pravu...........Totalno u pravu........... vrlo interesantno
 
Zivot nas je materijalizacija nasih misli. Svakog momenta mi prvo donosimo misaonu odluku pa tek onda ucinimo fizicku radnju. Skup svih tih fizickih radnji predstavlja materijalizovan nas zivot. Svaka misao nasa mogla bi biti sudbonosna. Mi nijesmo ni svjesni koliko nam svakodnevne misli mogu biti kobne. Siguran sam da kvalitet nasih misli (posebno relacije dobro/zlo) imaju presudan uticaj na ono sto ce nam se dogoditi. Zato bi trebalo da o nasim mislima vodimo vise racuna. Nasa razmisljanja mogu nam pomoci da predvidimo sta ce nam se dogoditi. To cu pokusati da ilustrujem jednim dogadajem zamisljenim u dvije varijante.
Prva varijanta.
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Ma, na kraju krajeva, iako nijesam kriv, izvinucu se lijepo prodavcu. Ljudski je prastati. Svi mi grijesimo" , rekla je osoba A i izasla iz stana. Na pedesetak metara s lijeve strane ugledala je kolegu kojeg je upravo ocekivala. "Da ga sacekm. Ma, necu. Neka on mene saceka na stanu" - rece osoba A i predje preko ulice. (Sa desne strane bilo je upravo zaustavljeno auto a vozac je pricao sa nekim prolaznikom). Osoba A je dosla do prodavnice i sve se zavrsilo, bas, kako je osoba A mogla pozeljeti.
Druga varijanta.
(Pocetna radnja je ista kao kod prve varijante).
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Boze, kakav podlac. Kako je samo mogao da mi to kaze?" - neprestalno je razmisljala o prodavcu osoba A. "Mrzim ga. Iz ovih stopa idem da se obracunam sa njim." Osona A je izasla iz stana da uradi sto je naumila. Upravo ispred stana srela se sa kolegom kojeg je ocekivala. "Hajde, sacekaj me u stanu, brzo cu ja" - rekala je osoba A i zakoracila preko ulice. Upravo u tom momentu vozac koji je, do tada, pricao sa prolaznikom dao je gas. Osoba A nasla se pod tockovima auta.
 
Treca varijanta.
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Ma, na kraju krajeva, iako nijesam kriv, izvinucu se lijepo prodavcu. Ljudski je prastati. Svi mi grijesimo" , rekla je osoba A i izasla iz stana. Na pedesetak metara s lijeve strane ugledala je kolegu kojeg je upravo ocekivala. Buduci pomalo kratkovida, osoba A je zhmirkala u tom pravcu, nesigurna da li je to bash ta osoba... zato nije primetila poveci kesten na trotoaru. Nagazila je na kesten, spotakla se i pala tako da joj se glava nasla na kolovozu, bash u trenutku kada je tuda prolazio autobus. Autobus je smrskao lobanju osobi A.
Ako je za utehu, kesten je istrulio kroz nekoliko dana. Tako mu i treba.

Pouka: nista ne prija tako kao znalachki pripremljen kompot od kajsija.
 
Nije za cudjenje sto ima veoma mnogo varijanti. No, nekome ce, vjerovatno, biti cudno sto je je Treca varijanta od LePiaf bila, skoro, identicana (preko 90%) sa alternativom za moju Drugu varijantu. Naime, zamisljao sam izlazak osobe A (bas ja) iz moga stana, a on je u ulici sa drvoredom kestenova i, upravo sada, svukuda po trotoaru i kolovozu su opali kestenovi. Otuda sam zamisljao i spoticanje o kesten kao uzrok pada pod tockove auta. Razika je jedino u tome sto ja ne bih naznacio brutalnost, a LePiaf je, stice se dojam, namjenjuje bas meni. Ne pogadja me to mnogo, mada ne vidim razlog srdzbi. Skrecem svakome paznju da ozbiljno stojim iza onoga sto kazem i da ne fantaziram ili izmisljam gluposti.
 
Sledeći tekst citat je sa jednog foruma na temi Znakovi pored puta.

"Svako od nas poseduje karakterističan duhovni genetski kod koji predstavlja skoncentrisanu unutrašnju mudrost i sadrži sve poruke vezane za naš zivotni put.
Te poruke poput signala potiču iz vašeg intuitivnog jezgra vaše ličnosti,a funkcija im je da vas vode i usmeravaju kroz sve faze vašeg zivota.
Ovi jasni nagoveštaji su prisutni u svakom trenutku i mogu se javiti na različite načine,i u različitim oblicima.
Mogu imati formu"unutrašnjeg glasa"...ili ka neka vrsta "intuitivnog "bleska;mogu vam doći u pismu,SMS-u,ili odštampani čak i na tako neočekivanom mestu kao što je bilbord ,ili poklopac kakvog proizvoda koji upravo kupujete u marketu....
Najbolji dokaz za to da zaista imate posla sa porukom je to što,ma koliko se vi trudili da je ignorišete,ona je stalno tu,ne napušta vas.Ona se uporno,uvek iznova javlja sve dok vi najzad ne postanete spremni da je pazljivo saslušate i delujete u skladu sa njenom sadrzinom.
Čak i ako niste spremni ili ne želite da ih uvazite,,ako im "zatvorite prozor" ako sadrže vašu istinu naći će način da vas pronađu.
Ima jedna stara izreka:"Sve ono što uporno izbegavate,još upornije vas traži."
Ignorišući unutrašni glas koji vam prenosi oruku,vi samo utičete na to da se one manifestuju na drugi ,negativan način,kao depresija,porok ili jednostavno nezadovoljstvo.
Da bi ste razvili sposobnost da primate i poštujete vlastito unutrašnje saznaje morate naučiti da sebe osluškujete-znači da se aktivno usredsredite na poruke i verbalne i neverbalne,i morate pre svega imati poverenja u sebe i svoju intuiciju..ne samo deklarativno već istinski i bezuslovno ,kao što volite npr.svoje dete ne zato sto ima lepe oči ,..kosu... već jednostavno ŠTO POSTOJI."
 
Znakovi pored puta prisutni su svima, svakog momenta. Svaki događaj je znak pored puta. Kad se postane svestan stalne prisutnosti znakova, lako se po njima upravljati. Svaki znak ima poruku. Poruke je jednostavno dešifrovati. One se direktno implementiraju u emotivni sadržaj. Sve se svodi na ispravno tumačenje emotivnog stanja. Treba slediti one puteve koji u duši izazivaju smirenost i prijatno raspoloženje. Treba se kloniti onih puteva koji izazivaju nemir duše. Što je nemir veći utoliko je veća potreba odustajanja od puta kojim se ide. Mnogo jednostavno!
 
ILLUMINAT:
Zemljače što vrćeš ovu temu - ispušenu lulu. Nema proroka: http://forum.krstarica.com/threads/192342
Kliknite za proširenje...
Nažalost, iz tvojih postova se može jedino saznati da čovek treba težiti destruktivizmu i da je u večom nesaglasju sa samim sobom. Koliko sam mogao razumeti ljudi, od kad su postali svesni svog postojanja, teže harmoniji.
Imalo je uvek pojedinaca koji su mislili drugačije od svih, a mnogi su bili i u pravu. Možda si i ti u pravu, samo ne umeš na pravi način da nas ubediš. Ništa se ne može na silu (predodređenost?). Ne bi na odmet bilo da sarađuješ u ljubavi sa nama, a ne da produbljuješ mržnju. Ok?
 
Morison je rekao pametno na tu temu...

"The program for this evening
is not new. You have seen
This entertainment through and through.
You've seen your birth, your
life and death; you might recall
all of the rest — (did you
have a good world when you
died?) — enough to base
a movie on?"
 
Sudbina nam se kroji, ali smo za nju najviše lično odgovorni. Sve zavisi od našeg izbora. Izbor pravimo svakog momenta. Svaki izbor ostavlja emotivni trag sa porukom koju treba dešifrovati. Ukoliko ishod našeg izbora nije dobar po nas, kreira nam se blago neprijatan događaj koji na našu psihu ostavlja utisak nelagodnosti. Ovo je opomena da idemo putem kojim ne bi trebalo ići. Ako pak nastavimo dalje, ne obazirući se na upozorenja, nižu se nemili događaji sa sve većim psihičkim neprijatnostima. To su šamari koji bi trebalo da nas osveste. Ukoliko se i dalje oglušavamo, posledice su kobne. Ukoliko pak pravimo izbore čija materijalizacija proizvodi u našim emocijama utisak harnonije, onda možemo biti sigurni da smo na pravom putu. To nam je nagrada.

Sve ovo se lako proverava vlastitim iskustvom, ali je bolje pratiti tuđe primere, koji su u toku ili koji su se već dogodili. Najbrži rezultati se postižu eksperimentisanjem sa radnjama za koje se zna da će im rezultati biti negativni po nas (najblaže: pijančenje, obmanjivanje, kockanje, krađa, spletkarenje, ... ) a mi istrajavamo u pokušaju da od njih dobijemo pozitivne rezultate.
 
Evo još sa drugog foruma.

"Unutrasnje "ja" nikada ne laze. Ono uvek govori istinu i nikada nece pokusati da je iskrivi. Ono je objektivno i uvek ce prosuditi najidealnije bilo kakvu situaciju.

Nas svesni deo je sposoban da laze. Mi smo u stanju sami sebe da ubedimo kako je ovo ili ono dobro za nas, kako je to sto radimo neki posao koji zapravo ne volimo za dobrobit porodice, kako je to sto se lose hranimo, pusimo i pijemo alkohol nesto sto nema uticaja na nase zdravlje, kako je to sto varamo partnera ok, itd...

Ali nas nesvesni deo, on belezi svaki nas korak i kroz snove nam salje signale ukoliko gresimo. Poruke su jasne, problem je samo kako nauciti jezik kojim nase nesvesno govori.

Pre svega, mora se biti spreman raditi na sebi. Unutrasnje "ja", guseno je celog zivota svetom koji nam namece pravila. Idemo u skolu, ucimo mnogo stvari koje su zapravo laz, uvereni smo kako sreca lezi u poslovnom uspehu i novcu... Vremenom,nase unutrasnje "ja", potpuno je baceno usenku, i nasa prirodna intuicija se gubi. Neki ljudi imaju vise izrazenu intuiciju, neki manje. Neki uopste ne veruju u intuiciju.

Tu je pocetak!

PRVO - morate biti spremni i verovati da zelite da ostvarite sto bolji kontakt sa unutrasnjim ja.

DRUGO - svakodnevno ili makar sto cesce, obracati se unutrasnjem "ja", razgovarati sa njim sto vise,traziti od njega savet, traziti odgovore. Svi odgovori su zaista u nama, samo je potrebno traziti ih tamo.

TRECE - Biti spreman i verovati u intuitivan osecaj. Cesto ce intuicija da se kosi sa logikom. Sledite intuiciju! Ona nikada ne gresi! Moze pogresiti samo vas los stimung sa intuicijom. Sto vise obracate paznju na ono sto vam unutrasnje bice govori, to ce "stimung" biti bolji.

CETVRTO - Obracajte paznju na svaki "znak", svaki pokret, svaku misao, svako osecanje unutar vas. I najmanja truncica moze biti znak na putu.

PETO - nemojte biti fanatici! Opustite se! Uzivajte u otkrivanju samih sebe."
 
ristob:
Znakovi pored puta prisutni su svima, svakog momenta. Svaki događaj je znak pored puta. Kad se postane svestan stalne prisutnosti znakova, lako se po njima upravljati. Svaki znak ima poruku. Poruke je jednostavno dešifrovati. One se direktno implementiraju u emotivni sadržaj. Sve se svodi na ispravno tumačenje emotivnog stanja. Treba slediti one puteve koji u duši izazivaju smirenost i prijatno raspoloženje. Treba se kloniti onih puteva koji izazivaju nemir duše. Što je nemir veći utoliko je veća potreba odustajanja od puta kojim se ide. Mnogo jednostavno!
Kliknite za proširenje...

Koje si ti poruke pored svog puta sledio onog dana kada si imao saobraćajni udes?
 
ristob:
Zivot nas je materijalizacija nasih misli. Svakog momenta mi prvo donosimo misaonu odluku pa tek onda ucinimo fizicku radnju. Skup svih tih fizickih radnji predstavlja materijalizovan nas zivot. Svaka misao nasa mogla bi biti sudbonosna. Mi nijesmo ni svjesni koliko nam svakodnevne misli mogu biti kobne. Siguran sam da kvalitet nasih misli (posebno relacije dobro/zlo) imaju presudan uticaj na ono sto ce nam se dogoditi. Zato bi trebalo da o nasim mislima vodimo vise racuna. Nasa razmisljanja mogu nam pomoci da predvidimo sta ce nam se dogoditi. To cu pokusati da ilustrujem jednim dogadajem zamisljenim u dvije varijante.
Prva varijanta.
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Ma, na kraju krajeva, iako nijesam kriv, izvinucu se lijepo prodavcu. Ljudski je prastati. Svi mi grijesimo" , rekla je osoba A i izasla iz stana. Na pedesetak metara s lijeve strane ugledala je kolegu kojeg je upravo ocekivala. "Da ga sacekm. Ma, necu. Neka on mene saceka na stanu" - rece osoba A i predje preko ulice. (Sa desne strane bilo je upravo zaustavljeno auto a vozac je pricao sa nekim prolaznikom). Osoba A je dosla do prodavnice i sve se zavrsilo, bas, kako je osoba A mogla pozeljeti.
Druga varijanta.
(Pocetna radnja je ista kao kod prve varijante).
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Boze, kakav podlac. Kako je samo mogao da mi to kaze?" - neprestalno je razmisljala o prodavcu osoba A. "Mrzim ga. Iz ovih stopa idem da se obracunam sa njim." Osona A je izasla iz stana da uradi sto je naumila. Upravo ispred stana srela se sa kolegom kojeg je ocekivala. "Hajde, sacekaj me u stanu, brzo cu ja" - rekala je osoba A i zakoracila preko ulice. Upravo u tom momentu vozac koji je, do tada, pricao sa prolaznikom dao je gas. Osoba A nasla se pod tockovima auta.
Kliknite za proširenje...
Sam si boldovao ovaj deo i ja postavljam isto pitanje: Kakva su tvoja razmišljanja bila onog dana kada si imao saobraćajni udes? Kako ti ta razmišljanja nisu pomogla da predvidiš udes? Ili si predvideo udes, tumačeći svoja razmišljanja ali nisi hteo da utičeš na promenu, jer ti je budućnost "predodređena i zapisana"?
 
ristob:
Zivot nas je materijalizacija nasih misli. Svakog momenta mi prvo donosimo misaonu odluku pa tek onda ucinimo fizicku radnju. Skup svih tih fizickih radnji predstavlja materijalizovan nas zivot. Svaka misao nasa mogla bi biti sudbonosna. Mi nijesmo ni svjesni koliko nam svakodnevne misli mogu biti kobne. Siguran sam da kvalitet nasih misli (posebno relacije dobro/zlo) imaju presudan uticaj na ono sto ce nam se dogoditi. Zato bi trebalo da o nasim mislima vodimo vise racuna. Nasa razmisljanja mogu nam pomoci da predvidimo sta ce nam se dogoditi. To cu pokusati da ilustrujem jednim dogadajem zamisljenim u dvije varijante.
Prva varijanta.
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Ma, na kraju krajeva, iako nijesam kriv, izvinucu se lijepo prodavcu. Ljudski je prastati. Svi mi grijesimo" , rekla je osoba A i izasla iz stana. Na pedesetak metara s lijeve strane ugledala je kolegu kojeg je upravo ocekivala. "Da ga sacekm. Ma, necu. Neka on mene saceka na stanu" - rece osoba A i predje preko ulice. (Sa desne strane bilo je upravo zaustavljeno auto a vozac je pricao sa nekim prolaznikom). Osoba A je dosla do prodavnice i sve se zavrsilo, bas, kako je osoba A mogla pozeljeti.
Druga varijanta.
(Pocetna radnja je ista kao kod prve varijante).
Osobi A se, zadnjih dana, stalno mota po glavi da kupi jedan predmet koji mu se mnogo svidja. Kao prvo, jeftin je a ima svega nekoliko primjeraka. Moze proci pa posle da se kaje.
Ali prodavac, njegov poznanik, ga je grubo uvrijedio, bas juce. "Boze, kakav podlac. Kako je samo mogao da mi to kaze?" - neprestalno je razmisljala o prodavcu osoba A. "Mrzim ga. Iz ovih stopa idem da se obracunam sa njim." Osona A je izasla iz stana da uradi sto je naumila. Upravo ispred stana srela se sa kolegom kojeg je ocekivala. "Hajde, sacekaj me u stanu, brzo cu ja" - rekala je osoba A i zakoracila preko ulice. Upravo u tom momentu vozac koji je, do tada, pricao sa prolaznikom dao je gas. Osoba A nasla se pod tockovima auta.
Kliknite za proširenje...

Ne činili ti se ristob da su ove tvoje varijante poprilično smešne jer u svojoj glavi možeš da ih izmisliš na hiljade i da ih friziraš onako kako odgovaraju tvojim predrasudama.
Ali evo nešto iz tvog realnog života.
Zamisli ovakvu varijantu A: Ti si se spremao na put, ali kao vernik moraš da se pomoliš Bogu za srećno i uspešno putovanje. U molitvi si proveo recimo 30 sekundi. Onda si naišao na čoveka koji je skrenuo sputa i udrio pravo u tebe. (ovo je ono što ti se desilo).
A evo ti i varijanta B: Nisi imao vremena da se pomoliš Bogu i odmah si krenuo. Pošto tvoje kretanje nije uticalo na kretanje osobe koja te je udarila, ta osoba je na istom mestu skrenula u levo ali ti si sa 70km/h preko 500m dalje od tog mesta, jer si 30s ranije krenuo, tako da srećno stižeš na odredište.
 
stnco:
Ne činili ti se ristob da su ove tvoje varijante poprilično smešne jer u svojoj glavi možeš da ih izmisliš na hiljade i da ih friziraš onako kako odgovaraju tvojim predrasudama.
Ali evo nešto iz tvog realnog života.
Zamisli ovakvu varijantu A: Ti si se spremao na put, ali kao vernik moraš da se pomoliš Bogu za srećno i uspešno putovanje. U molitvi si proveo recimo 30 sekundi. Onda si naišao na čoveka koji je skrenuo sputa i udrio pravo u tebe. (ovo je ono što ti se desilo).
A evo ti i varijanta B: Nisi imao vremena da se pomoliš Bogu i odmah si krenuo. Pošto tvoje kretanje nije uticalo na kretanje osobe koja te je udarila, ta osoba je na istom mestu skrenula u levo ali ti si sa 70km/h preko 500m dalje od tog mesta, jer si 30s ranije krenuo, tako da srećno stižeš na odredište.

Sam si boldovao ovaj deo i ja postavljam isto pitanje: Kakva su tvoja razmišljanja bila onog dana kada si imao saobraćajni udes? Kako ti ta razmišljanja nisu pomogla da predvidiš udes? Ili si predvideo udes, tumačeći svoja razmišljanja ali nisi hteo da utičeš na promenu, jer ti je budućnost "predodređena i zapisana"?
Kliknite za proširenje...
U pitanju su samo banalni primeri, da bi se dočarala predstava, pa primedba o izmišljanju nije na mestu.

O mom udesu. Tačnije o dva udesa.

Prvi udes dogodio mi se 15 dana pre drugog. I on je karakterističan za ovu priču. Pri preticanju kamiona, koji se kretao oko 30 km/h, šljunak (preticao sam makadamskim platoom pored asfaltne trake) ispod točkova uzrokovao je da moja kola, pod pravim uglom, prođu tik ispred kamiona. Kako su brzine bile male, vozač kamiona je na vreme prikočio i sve se završilo malim oštećenjem mojih kola udaranjem u kameni zid. U kolima smo bili ja i moja porodica.

Drugi udes (u kolima bili ja i moja supruga) je karakterističan po tome što ama baš ništa nije nagoveštavalo da bi moglo biti udesa. Bukvalno se dogodio s neba pa u rebra! Ja sam vozio oko 70 mk/h potpuno pravolinijskim dijelom puta sa dve kolovozne trake. Iza mene nije bilo vozila. Pedesetak metara ispred mene, na svojoj kolovoznoj traci, stajalo je auto. U tom momentu nisam razmišljao zašto vozilo stoji. Možda sam i pomislio da je tu parkirano. U trenutku kada sam bio na svega par metara udaljenosti ovo vozilo je naglo skrenulo ispred mene, preprečivši put mom vozilu. Sve se dogodilo u trenu i udar se nije mogao izbeći.
A evo šta je pozadina ovog udesa. Vozač ovih kola bio je mladić sa tek dobijenom vozačkom dozvolom. Imao je dovoljno vremena da obavi skretanje ispred mene kad sam ja bio na udaljenosti od 50 m. Međutim, zbog neiskustva, motor mu se ugasio, pa kad ga je upalio ponovo, skrenuo je ispred mene pod trećom brzinom, opet zbog neiskustva, potpuno zaboravljajući na mene, pri čemu se motor ponovo ugasio i kola stala pod pravim uglom na sred moje kolovozne trake.

Što se tiče ovih udesa, ja znam zbog čega su se dogodili. Znam i da sam ja krivac za njih, ali ne zbog vožnje, nego zbog drugih, veoma bitnih, aljkavosti koje sam sebi ranije dopustio. (Nema potrebe da se dalje ispovedam). Znam i da su ovo bile opomene koje su mi upućeme.

Najiskreniji savet: Uočavajte znakove na putu koji su na svakom vašem koraku i analizirajte njihove poruke.
 
ristob:
U pitanju su samo banalni primeri, da bi se dočarala predstava, pa primedba o izmišljanju nije na mestu.

O mom udesu. Tačnije o dva udesa.

Prvi udes dogodio mi se 15 dana pre drugog. I on je karakterističan za ovu priču. Pri preticanju kamiona, koji se kretao oko 30 km/h, šljunak (preticao sam makadamskim platoom pored asfaltne trake) ispod točkova uzrokovao je da moja kola, pod pravim uglom, prođu tik ispred kamiona. Kako su brzine bile male, vozač kamiona je na vreme prikočio i sve se završilo malim oštećenjem mojih kola udaranjem u kameni zid. U kolima smo bili ja i moja porodica.

Drugi udes (u kolima bili ja i moja supruga) je karakterističan po tome što ama baš ništa nije nagoveštavalo da bi moglo biti udesa. Bukvalno se dogodio s neba pa u rebra! Ja sam vozio oko 70 mk/h potpuno pravolinijskim dijelom puta sa dve kolovozne trake. Iza mene nije bilo vozila. Pedesetak metara ispred mene, na svojoj kolovoznoj traci, stajalo je auto. U tom momentu nisam razmišljao zašto vozilo stoji. Možda sam i pomislio da je tu parkirano. U trenutku kada sam bio na svega par metara udaljenosti ovo vozilo je naglo skrenulo ispred mene, preprečivši put mom vozilu. Sve se dogodilo u trenu i udar se nije mogao izbeći.
A evo šta je pozadina ovog udesa. Vozač ovih kola bio je mladić sa tek dobijenom vozačkom dozvolom. Imao je dovoljno vremena da obavi skretanje ispred mene kad sam ja bio na udaljenosti od 50 m. Međutim, zbog neiskustva, motor mu se ugasio, pa kad ga je upalio ponovo, skrenuo je ispred mene pod trećom brzinom, opet zbog neiskustva, potpuno zaboravljajući na mene, pri čemu se motor ponovo ugasio i kola stala pod pravim uglom na sred moje kolovozne trake.

Što se tiče ovih udesa, ja znam zbog čega su se dogodili. Znam i da sam ja krivac za njih, ali ne zbog vožnje, nego zbog drugih, veoma bitnih, aljkavosti koje sam sebi ranije dopustio. (Nema potrebe da se dalje ispovedam). Znam i da su ovo bile opomene koje su mi upućeme.

Najiskreniji savet: Uočavajte znakove na putu koji su na svakom vašem koraku i analizirajte njihove poruke.
Kliknite za proširenje...

:D:D:D Ti ristob kao da ne čitaš moje postove ili ne želiš da shvatiš njihovu poruku.
Ali neka ti bude, ako ti tvoja dva saobraćajna udesa vidiš kao znakove pored puta, onda si nepopravljiv. Samo moj ti je savet da oprezno voziš da ti , dalje ga bilo, neki budući znak ne bude fatalan.
 
Снага Воље:
ristob је само укључио субјективни доживљај у објективно поимање стварности... ;)
Kliknite za proširenje...

Saglasan pogotovu kada kaže: "Nasa razmisljanja mogu nam pomoci da predvidimo sta ce nam se dogoditi.", a malo, malo pa doživi saobraćajni udes, a kada mu se ono što je "predvideo" i desilo (udesi), onda su to znakovi pored puta kojima ga Bog opominje.:D
 
Kad god mi se dešavalo da me ljudi i prilike oko mene prisile na animalan život i biološku borbu, uvek sam uspevao da nađem neslućene i neočekivane utehe i pomoći koje su ličile na prava čuda. U stvari, to su bile proste i jasne misli koje su osvetljavale put na daleko ispred mene i iza mene i time mi davale i tačnu sliku i pravu meru moga položaja. U najgorim trenucima mislio sam ovako: ovaj užas od niskog života cena je kojom se plaća i iskupljuje sve visoko i lepo što smo znali i osećali, a pošto je sve ovo u najužoj uzročnoj vezi sa našom misli o Bogu i našim osećanjem lepote, treba naći snage da se i ovo primi i zavoli isto kao što se vole Bog i lepota sami. I kad oni koji me tlače, truju i jedu, i koji za drugi život i ne znaju, nalaze u sebi snage, izdržljivosti i veštine za borbu, zašto da je ne nađem ja koji sam gledao i koji ću opet videti sjaj drugog, lepšeg života za koji nijedna žrtva nije prevelika i nijedna cena previsoka? (Ivo Andrić, Znakovi pored puta).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top