Faze odrastanja

wow kakva tema
znaci vako
ja sam 99....i nisam imala nikakve faze osim odvikavanja od cucle:D
ne
ja sam 94 i nisam imala vecih faza...kako da kazm...imala sam samo jednu fazu
pocela je pocetkom sedmog razreda kad sam pocela da lupetam gluposti i svi ljudi u mojoj okolinu smatraju da sam malo opichena iako to nije istina
moje lupanje gluposti nema veze s tim
ja to radim jer mi je dosadno i smaraju me papucharske fore i tako te gluposti kojima se smeju samo krajnje umobolni likovi,a ima ih puno
 
Hmmmm, ja sam 92 god, jos uvek se osecam kao dete lol
Let me see... negde u 5. razredu sam poceo da budem otvoreniji za nove stvari, druzeljubiviji (ranije sam bio veoma zatvoren), u periodu 6-7 razreda sam skontao mnogo stvari, prosao kroz mnogo problema, kroz mnogo razocarenja, bio sam u nekoj "crazy" fazi, dosta sam se izdvajao iz okoline, poceo da radim neke stvari "na svoj nacin"... u 8. razredu sam vec poceo malo "zrelije" da se ponasam, vise sam ucio, kocentrisao se na ispravljanju svojih mana i naglasavanju vrlina, poceo sam da razmisljam o mnooooogoooo stvari, sve je pocelo da me interesuje vise nego pre... tad sam bio jako naivan, sto me je dovelo do najveceg razocarenja - u prijateljstvo... najburnija godina do sada je definitivno 2007. , toliko sam se promenio tokom tih 12 meseci, da nisam mogao da prepoznam sebe... to se nastavlja sada... u zadnje vreme imam potrebu da dramim, prenaglo reagujem, ispoljim emocije po svaku cenu... najvise me nervira to sto se mnogo menjam, i ne znam sta mogu da ocekujem za 3,4 meseca... hopefully, I'll survive :lol:
 
pa bio sam mnogo povuceniji i emotivniji nego sad...mnogo sam verovao mnogo prastao...a za uzvrat sam malo dobijao...nekako kad sam dosao u srednju sam postao drugaciji....mnogo ozbiljniji i opusteniji nego ranije....i svoj neki stil i oblacenja i ponsanja sam promenio...bukvalno sam nekako drugi covek....zavrsetak osnovne i sad sa pocetkom srednje nema veze s vezom....ziveo sam bukvalno receno od danas do sutra....nisam imao neke ozbiljnije ambicije tako je bilo sve do 8 razreda ....u 8 sam prolazio kroz razne sranja i da se malo trgnem i uozbiljim....bavio sam se sportom tad cesto i trenirao sam sad me to zanima samo rekreativno a nasao sam se u muzici....previse sam bio nekako ne spretan....uvek sam zeleo da se iskazem da sam neki naj...faca....ali sam vremenom shvatio da to ipak nije najvaznije....zivot me je par puta sibao...dosao sam do ozbiljnog zakljucka da zivot nije prava linija....okvirno moj zivot nije bio preterano ni lep ni radostan naucio sam dosta toga...ali i pored toga ja sam ostao i radostan i pun optimizma jer zivot ide dalje...zapravo vedar duh...jednostavno budi to sto jesi radi to sto znas....to bi bilo odprilike to neki opis...valjda sam ubo temu kako treba...
 
prvo te biju i ne branis se
pa te onda biju a ti se branis
i na kraju ti bijes
kad ti postane nezanimljivo
to znaci da si postao matora drtina
aj sad na posao i moli se da te nesto zgazi
e nisi ti srece moraces na posao
da trpis neku vjesticu od sefice dok ti se kolege sprdaju
e to znaci odrasti
ja jos uvjek bijem
daj boze da potraje8-)
 
E,ova tema je tako lepa i prava stvar je za podforum Tinejdzeri,sta je sad unistavate?!Ajde tutanj ako nemate nista makar malo pametno da kazete.
Hm,imam skoro 14,i tek sam u "tom periodu" odrastanja,ali sam dosta stvari promenila kod sebe,stvorila sam vec neki deo licnosti,koji mi se svidja.
Uvek sam bila stidljiva sa nepoznatim ili manje poznatim ljudima,a sa svojima sam bila jako bliska.Od negde sestog razreda sam shvatila kako biti srecan,kako postici nesto sto zelis,s kime se treba druziti,kako izbeci nesto sto ne zelis da ti se desi...mnogo sam razmisljala o takvim stvarima.
Bila sam mala,naivna devojcica,koja svima veruje,ali kada se neke "stvarcice" dese,mogu to jako da promene.Inace,kad smo kod promena,toliko toga sam htela da promenim kod sebe.Na "psihickom" planu je bilo mnogo toga sto je kod mene bilo za menjanje,po mom misljenju.Htela sam da postanem drustvenija,komunikativnija,iskrenija,samouverenija,hrabrija...,a sto se tice fizickog izgleda,htela sam da smrsam.
Prosle godine su mi se ti snovi ostvarili.Samim tim sto sam dosta smrsala,ljudi oko mene su poceli drugacije da me gledaju,momci da mi prilaze,cak i one male lazi kao sto su "sad sam ucila"(a ustvari nisam) su nestale,kao i one vece.Dobila sam "svoje misljenje",pocela potpuno iskreno da razgovaram sa ljudima,iznosim otvoreno svoje misljenje,pocela sam da cenim ljude.Ne kazem da sam ranije bila tracara,ali sada ne ogovaram.Ocene su mi sve bolje,a lakse ucim.Sada uvek pokusavam da shvatim ljude,da se stavim u njihov polozaj.
Sve ovo mi se desilo prosle godine,i nisam bas planirala...takodje sam postala mnogo duhovitija.Bolja sam drugarica.
Ne znam,sve je bolje.Pre mi je svaki dan bio isti,a zvuci glupo,sad mi to malo nedostaje.
Treba jos dosta toga da dozivim,a ovo je do sad.Tj.prosle godine:lol:
 
Evo moje biografije :D

Ajde ovako..odrastao sam uz starije drustvo, od malih nogu po ceo dan blejao na ulici i po raznim podrumima gde su se odrzavale probe slusajuci filozofiju starijih koju nikako nisam mogao da shvatim...
U osnovnoj skoli sam bio ono sto se kaze faca...nije bilo ucenika koji nije znao za mene, bio sam i odlican ucenik,isao u muzicku,bavio se sportom sa druge strane imao opasno drustvo,dugu kosu...u toj fazi sam bio roker cini mi se ...ali bez ikakvih poroka...
Onda je dosao prvi srednje, osnivam pank bend u kome sam pevac,sisam se i farbam u crveno...svi su me znali kao "onog malog pankera"...napustam sprot i okrecem se porocnom zivotu, tada jos nisam pusio ali je napijanje je bila redovna stvar...zaljubljujem se u devojku koja je takodje bila pankerka i postajemo bas popularni jer smo bas bili svoji i nikome nismo ostajali duzni...
Taj bunt je trajao do 3. godine dok se nisam opametio...ostao sam panker ali ne toliko ekstreman, u medjuvremenu sam prosao kroz sve i svasta (tuce,hapsenja,sex,droga,alkohol,svirke,devojke) ponovo pocinjem da ucim i postajem "ozbiljan" tako zavrsavam gimnaziju i upisujem knjizevnost, prelazim u stan u kome sam stanujem...ucim,na zezam se mnogo...eto to je trenutno stanje...ipak u ime starih dobrih vremena i dalje vodim nocni zivot samo ne toliko ekstreman kao nekada...:D
 
Nije u tome poenta,biti razlicit iz inata...Radi ono sto i sama volis bez obzira da li to drugi vole,ili ne....

Mislim da je tokom odrastanja vazno biti sto otvoreniji,komunikativniji,vedriji.,nikako povucen u sebe.Ipak je to period gradjena sopstvenog identiteta,licnosti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top