strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Nacističko salutiranje na ulici a vežbanje pucanja iz vatrenog oružja u šumi: neonacisti su preuzeli jedno celokupno selo u Nemačkoj a čini se da su vlasti odustale od napora da se reše tog problema. Mesto koje je nekada predstavljalo komunistički istok zemlje sada se pretvorilo u simbol sve većeg uticaja ekstremne desnice u Nemačkoj.
Horst i Birgit Lohmejer su radili na svom životnom snu šest godina, renovirajući kuću u šumi u blizini Jamela, malog sela u blizini Vismara na krajnjem severoistočnom delu zemlje pod nazivom Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Birgit Lohmejer piše krimi romane, njen muž je muzičar i oboje se prave da je sve normalno ovde u Jamelu.
Nije ni malo lako pronaći njihov novi dom. Lohmejeri su proveli mesece vozeći se svakog vikenda po okolnim selima oko Hamburga, gde su donedavno živeli, ali je većina seoskih kuća bila preskupa za njih. Tako su došli do jeftine farme i kućice od crvenih cigala u Jamelu. Pomalo ruinirana, ali nedaleko od Baltičkog mora, kuću nadvisuju stabla javora i lipe, a u blizini je i jezero. Lohmejeri znaju da zloglasni neonacista živi u blizini – Sven Kriger, izvođač građevinskih rušenja i visokopozicionirani član ekstremno-desničarske Nacionalne demokratske partije (NPD). Ono što Lohmejeri nisu znali jeste da su druge komšije osetile na svojoj koži Krigerov teror. On i njegovi saradnici se nalaze u procesu kupovanja celokupnog sela.
Jamel je simbol ekstremno-desničarskog problema koji se godinama poput kuge širi provincijom Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Ruralni region, nekada deo komunističke Istočne Nemačke, ima lošu reputaciju u tom pogledu – NPD, koji glorifikuje Treći rajh, se nalazi u parlamentu od 2006. godine a zločini neonacista su deo svakodnevnog života. U proteklim mesecima je serija napada na političare iz demokratskih partija uzdrmala državu. Ponekad teško da prođe nedelja bez napada bombama napunjenih bojom, desničarskim grafitima ili polomljenim prozorima na neke od lokalnih mesnih zajednica,
Norbert Najzeri, lider Socijal demoratske partije levog centra naziva to „ranom formom terora“. Prozori njegove kancelarije su polomljeni dva puta. Porajinski ministar unutrašnjih poslova Lorenz Kafijer iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kaže da je registrovan „novi nivo“ ekstremno-desničarskog nasilja. On veruje da NPD pokušava da podigne svoj status kod glasačkog tela agresivnim ponašanjem pred pokrajinske izbore u septembru. Jedan lokalni gradonačelnik je zatražio policijsku zaštitu nakon što je u nekoliko navrata dobio pretnje od ekstremista. Nemačka domaća obaveštajna služba, Federalna kancelarija za Zaštitu Ustava (Bundesamt für Verfassungsschutz) je upozorila da NPD postaje sve uticajniji u lokalnim mesnim zajednicama i da neonacisti pokušavaju da se ubace u svakodnevan život.
Nigde nisu toliko uspeli kao u Jamelu. Ukoliko bi desničarski ekstremisti napustili selo, ono bi ostalo prazno. Jamel nije više samo problem na federalnom ili regionalnom nivou, čak je i zvanični Berlin zabrinut tom situacijom.
Član SPD-a Volfgang Tjierse, potpredsednik nemačkog federalnog parlamenta, Bundestaga, je posetio selo pre nekoliko meseci. On je proveo pola sata u kući Lohmejerovih i obećao im podršku u njihovoj borbi protiv neonacista. Do sada se ništa nije promenilo. Jamel simbolizuje činjenicu da postoje mesta u Nemačkoj gde ekstremni desničari mogu bukvalno da rade šta žele.
Kada su se Lohmejerovi preselili ovde 2004. godine, počeli su da popravljaju svoju tek kupljenu kuću i da stvaraju kontakt sa susedima, ali ne i sa neonacistom Krigerom. Oni su bili uvereni da ekstremisti nisu jedini ljudi u Jamelu. Tek nakon nekog vremena su shvatili gde su završili. Malter je spao sa mnogih kuća u selu a jedan krov je kompletno propao. Pivske boce, automobilske gume i kanisteri za benzin su razbacani iza stajališta za autobus. Velike metalne ograde okružuju neke posede dok su agresivni psi zavezani na dugačkom lancu u dvorištu ispred kuća. Niko se ni ne trudi da ukloni svastiku napisanu auto-lakom na ulazu u selo.
Okolo se šetaju mladi ljudi obrijanih glava u vojnim odelima a nacistička rok muzika se može čuti poljem tokom vikenda. Pucnji su odzvanjali iz šume, gde neonacisti vežbaju gađanje. Dok su Lohmejerovi šetali selom, deca su dizala desnu ruku u znak nacističkog pozdrava. Kriger je preoblikovao selo. On je odrastao ovde, sa ocem koji je bio poznati desničarski radikal i koji je terao svog sina da svakog jutra salutira u snegu. Mali Kriger je bio autsajder u školi, sećaju se njegovi poznanici, i nije imao prijatelje sve dok nije pristupio skinhed pokretu. Kao mladić, on je inicirao svoje drugove ekstremiste da napadaju kampove i proveo je određeno vreme u pritvoru zbog provale. Ipak, dugo vremena je on bio jedini neonacista u selu.
„Sada“, kaže Horst Lohmejer, „oni doživljavaju Jamel kao 'nacionalno slobodnu zonu'“ – što je neonacistički termin za mesta kojih se stranci i potomci stranaca moraju plašiti. Ekstremisti su selo preuzeli u samo nekoliko godina. Oni sada poseduju sedam od 10 kuća i izbacili su svakoga ko se nije slagao sa njihovim načelima. Oni su razvaljivali vrata i razbijali prozore, sekli gume, razvijali nemačku imperijalnu ratnu zastavu i proslavljali Hitlerov rođendan. Tokom 1990. su stavljali mrtve piliće na ograde „nepoželjnih“ komšija sa upozorenjem: „Mi ćemo vas spržiti“!
Selo se praznilo i Kriger je ohrabrivao svoje desničarske prijatelje da kupe slobodne kuće. Malobrojni su se potom usuđivali da kroče u Jamel. Neonacisti su pozdravili jedan par koji je želeo da se useli sa grafitom „odjebite“, a ta kuća je nedugo potom izgorela pred njihovo useljenje. Jedini vlasnik imanja koji se usudio da uđe u selo je to uradio u pratnji policije.
Lohmejerovi ipak nisu dozvolili da budu isterani iz Jamela. Svake godine oni organizuju rok festival na polju iza svoje kuće. Guverner Ervin Selering iz SDP-a je bio pokrovitelj festivala od 2009. godine. Policijska ograda razapeta oko mesta dešavanja i obezbeđenje na ulazu su proteklih godina obezbedili da ne dođe do incidenata. Međutim, ovog leta su neonacisti preskočili ogradu, vređajući i napadajući prisutne na koncertu. Policija je tada obavila svoj posao i zaustavila bandite. Ali, policija ne može uvek da štiti Lohmejere jer je najbliža stanica na 12 kilometara od sela.
Horst Lohmejer sedi u kuhinji, zagledan u mapu on prelazi svojim prstom preko puteva i mesta – Grešov, Neu Degtov, Grevesmulen. Potrebno mu je 15 minuta da dođe do prve policijske stanice. Kada se Kriger ženio letos selo je preplavilo nekoliko stotina desničarskih ekstremista iz Nemačke, Holandije i Švajcarske, uključujući istaknute političare NPD-a, poput Štefana Kostera šefa partije za region Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Jamel je postao desničarsko mesto hodočašća, tu dolaze ekstremisti iz cele Evrope da vide selo gde vladaju njima slični. Proslavljali su Krigerovu svadbu do kasno u noć uz nacionalističku rok muziku i vatromet. Lohmejerovi su ležali u krevetu smrznuti od straha.
Gradonačelnik Uve Vandel je bespomoćan pred najezdom ekstremno-desničarskog pokreta u njegovoj zajednici. On sa gorčinom priča o Jamelu.
„Policija, vlasti...niko se ne usuđuje interveniše“, kaže on. „Nacisti nam sam se rugaju u lice“. Vandel napominje da neprestano traži od državnih vlasti da intervenišu. Ministar unutrašnjih poslova i parlamentarna delegacija je došla jednom, dodaje on.
„Zadržali su se 20 minuta, izrazili zabrinutost i potom su otišli“. Jamel je postao mesto bezakonja, žali se Vandel, a vlasti nisu preuzele dovoljno odlučne akcije protiv ekstremista. On kaže da je Krigeru dozvoljeno da baca otpad i građevinski otpad i pali ga nekažnjeno.
Šef odeljenja za javni red u obližnjem Grevesmulenu smatra da visoki zvaničnici pokrajine moraju da se suoče sa problemom ali mu oni odgovaraju da su lokalne vlasti odgovorne za Jamel.
Kriger u međuvremenu ima velike planove. On je postao član okružnog saveta NPD-a od 2009. godine i kupio je fabriku cementa u Grevsmulenu, koju koristi za kancelarije svoje stranke i firme. Na logou kompanije je nacrtana razbijena davidova zvezda sa sloganom „Mi obavljamo prljave poslove“.
Bodljikava žica okružuje fabriku dok se unutar kompleksa čuje lavež pasa. Na tabli na ulazu piše: „Bolje grob nego rob“. Kriger ne želi da komentariše optužbe protiv njega. Sve što kaže je: „Ništa što je napisano o meni nije istina. Ja nemam ni jednu šansu protiv sistema“. Kriger je zaposlio nove radnike poslednjih meseci. On većinom dobija poslove od svojih istomišljenika ali i od lokalnih preduzetnika. Gradonačelnik Vandel kaže da je zgranut koliko se te ekstremno-desničarske strukture pružaju.
„Plašim se drugog, trećeg, četvrtog Jamela“, kaže on.
Neonacisti su postavili veliki kamen na ulazu u selo. Na tabli zakačenoj na kamen piše: „Selo Jamel – slobodno, socijalno, nacionalno“. Znak pored pokazuje mesto Hitlerovog rođenja (Braunau am Inn 855 km) i bivše nemačke gradove Breslau (sada Vroclav u Poljskoj) i Koningsberg (danas Kalinjingrad u Rusiji). Niko nije uklonio kamen. „Digli smo ruke od Jamela“, kaže Vandel.
Samo su Lohmejerovi ostali.
http://www.e-novine.com/svet/svet-reportaza/43638-kraj-sela-neonaci-kua.html
Horst i Birgit Lohmejer su radili na svom životnom snu šest godina, renovirajući kuću u šumi u blizini Jamela, malog sela u blizini Vismara na krajnjem severoistočnom delu zemlje pod nazivom Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Birgit Lohmejer piše krimi romane, njen muž je muzičar i oboje se prave da je sve normalno ovde u Jamelu.
Nije ni malo lako pronaći njihov novi dom. Lohmejeri su proveli mesece vozeći se svakog vikenda po okolnim selima oko Hamburga, gde su donedavno živeli, ali je većina seoskih kuća bila preskupa za njih. Tako su došli do jeftine farme i kućice od crvenih cigala u Jamelu. Pomalo ruinirana, ali nedaleko od Baltičkog mora, kuću nadvisuju stabla javora i lipe, a u blizini je i jezero. Lohmejeri znaju da zloglasni neonacista živi u blizini – Sven Kriger, izvođač građevinskih rušenja i visokopozicionirani član ekstremno-desničarske Nacionalne demokratske partije (NPD). Ono što Lohmejeri nisu znali jeste da su druge komšije osetile na svojoj koži Krigerov teror. On i njegovi saradnici se nalaze u procesu kupovanja celokupnog sela.
Jamel je simbol ekstremno-desničarskog problema koji se godinama poput kuge širi provincijom Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Ruralni region, nekada deo komunističke Istočne Nemačke, ima lošu reputaciju u tom pogledu – NPD, koji glorifikuje Treći rajh, se nalazi u parlamentu od 2006. godine a zločini neonacista su deo svakodnevnog života. U proteklim mesecima je serija napada na političare iz demokratskih partija uzdrmala državu. Ponekad teško da prođe nedelja bez napada bombama napunjenih bojom, desničarskim grafitima ili polomljenim prozorima na neke od lokalnih mesnih zajednica,
Norbert Najzeri, lider Socijal demoratske partije levog centra naziva to „ranom formom terora“. Prozori njegove kancelarije su polomljeni dva puta. Porajinski ministar unutrašnjih poslova Lorenz Kafijer iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kaže da je registrovan „novi nivo“ ekstremno-desničarskog nasilja. On veruje da NPD pokušava da podigne svoj status kod glasačkog tela agresivnim ponašanjem pred pokrajinske izbore u septembru. Jedan lokalni gradonačelnik je zatražio policijsku zaštitu nakon što je u nekoliko navrata dobio pretnje od ekstremista. Nemačka domaća obaveštajna služba, Federalna kancelarija za Zaštitu Ustava (Bundesamt für Verfassungsschutz) je upozorila da NPD postaje sve uticajniji u lokalnim mesnim zajednicama i da neonacisti pokušavaju da se ubace u svakodnevan život.
Nigde nisu toliko uspeli kao u Jamelu. Ukoliko bi desničarski ekstremisti napustili selo, ono bi ostalo prazno. Jamel nije više samo problem na federalnom ili regionalnom nivou, čak je i zvanični Berlin zabrinut tom situacijom.
Član SPD-a Volfgang Tjierse, potpredsednik nemačkog federalnog parlamenta, Bundestaga, je posetio selo pre nekoliko meseci. On je proveo pola sata u kući Lohmejerovih i obećao im podršku u njihovoj borbi protiv neonacista. Do sada se ništa nije promenilo. Jamel simbolizuje činjenicu da postoje mesta u Nemačkoj gde ekstremni desničari mogu bukvalno da rade šta žele.
Kada su se Lohmejerovi preselili ovde 2004. godine, počeli su da popravljaju svoju tek kupljenu kuću i da stvaraju kontakt sa susedima, ali ne i sa neonacistom Krigerom. Oni su bili uvereni da ekstremisti nisu jedini ljudi u Jamelu. Tek nakon nekog vremena su shvatili gde su završili. Malter je spao sa mnogih kuća u selu a jedan krov je kompletno propao. Pivske boce, automobilske gume i kanisteri za benzin su razbacani iza stajališta za autobus. Velike metalne ograde okružuju neke posede dok su agresivni psi zavezani na dugačkom lancu u dvorištu ispred kuća. Niko se ni ne trudi da ukloni svastiku napisanu auto-lakom na ulazu u selo.
Okolo se šetaju mladi ljudi obrijanih glava u vojnim odelima a nacistička rok muzika se može čuti poljem tokom vikenda. Pucnji su odzvanjali iz šume, gde neonacisti vežbaju gađanje. Dok su Lohmejerovi šetali selom, deca su dizala desnu ruku u znak nacističkog pozdrava. Kriger je preoblikovao selo. On je odrastao ovde, sa ocem koji je bio poznati desničarski radikal i koji je terao svog sina da svakog jutra salutira u snegu. Mali Kriger je bio autsajder u školi, sećaju se njegovi poznanici, i nije imao prijatelje sve dok nije pristupio skinhed pokretu. Kao mladić, on je inicirao svoje drugove ekstremiste da napadaju kampove i proveo je određeno vreme u pritvoru zbog provale. Ipak, dugo vremena je on bio jedini neonacista u selu.
„Sada“, kaže Horst Lohmejer, „oni doživljavaju Jamel kao 'nacionalno slobodnu zonu'“ – što je neonacistički termin za mesta kojih se stranci i potomci stranaca moraju plašiti. Ekstremisti su selo preuzeli u samo nekoliko godina. Oni sada poseduju sedam od 10 kuća i izbacili su svakoga ko se nije slagao sa njihovim načelima. Oni su razvaljivali vrata i razbijali prozore, sekli gume, razvijali nemačku imperijalnu ratnu zastavu i proslavljali Hitlerov rođendan. Tokom 1990. su stavljali mrtve piliće na ograde „nepoželjnih“ komšija sa upozorenjem: „Mi ćemo vas spržiti“!
Selo se praznilo i Kriger je ohrabrivao svoje desničarske prijatelje da kupe slobodne kuće. Malobrojni su se potom usuđivali da kroče u Jamel. Neonacisti su pozdravili jedan par koji je želeo da se useli sa grafitom „odjebite“, a ta kuća je nedugo potom izgorela pred njihovo useljenje. Jedini vlasnik imanja koji se usudio da uđe u selo je to uradio u pratnji policije.
Lohmejerovi ipak nisu dozvolili da budu isterani iz Jamela. Svake godine oni organizuju rok festival na polju iza svoje kuće. Guverner Ervin Selering iz SDP-a je bio pokrovitelj festivala od 2009. godine. Policijska ograda razapeta oko mesta dešavanja i obezbeđenje na ulazu su proteklih godina obezbedili da ne dođe do incidenata. Međutim, ovog leta su neonacisti preskočili ogradu, vređajući i napadajući prisutne na koncertu. Policija je tada obavila svoj posao i zaustavila bandite. Ali, policija ne može uvek da štiti Lohmejere jer je najbliža stanica na 12 kilometara od sela.
Horst Lohmejer sedi u kuhinji, zagledan u mapu on prelazi svojim prstom preko puteva i mesta – Grešov, Neu Degtov, Grevesmulen. Potrebno mu je 15 minuta da dođe do prve policijske stanice. Kada se Kriger ženio letos selo je preplavilo nekoliko stotina desničarskih ekstremista iz Nemačke, Holandije i Švajcarske, uključujući istaknute političare NPD-a, poput Štefana Kostera šefa partije za region Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Jamel je postao desničarsko mesto hodočašća, tu dolaze ekstremisti iz cele Evrope da vide selo gde vladaju njima slični. Proslavljali su Krigerovu svadbu do kasno u noć uz nacionalističku rok muziku i vatromet. Lohmejerovi su ležali u krevetu smrznuti od straha.
Gradonačelnik Uve Vandel je bespomoćan pred najezdom ekstremno-desničarskog pokreta u njegovoj zajednici. On sa gorčinom priča o Jamelu.
„Policija, vlasti...niko se ne usuđuje interveniše“, kaže on. „Nacisti nam sam se rugaju u lice“. Vandel napominje da neprestano traži od državnih vlasti da intervenišu. Ministar unutrašnjih poslova i parlamentarna delegacija je došla jednom, dodaje on.
„Zadržali su se 20 minuta, izrazili zabrinutost i potom su otišli“. Jamel je postao mesto bezakonja, žali se Vandel, a vlasti nisu preuzele dovoljno odlučne akcije protiv ekstremista. On kaže da je Krigeru dozvoljeno da baca otpad i građevinski otpad i pali ga nekažnjeno.
Šef odeljenja za javni red u obližnjem Grevesmulenu smatra da visoki zvaničnici pokrajine moraju da se suoče sa problemom ali mu oni odgovaraju da su lokalne vlasti odgovorne za Jamel.
Kriger u međuvremenu ima velike planove. On je postao član okružnog saveta NPD-a od 2009. godine i kupio je fabriku cementa u Grevsmulenu, koju koristi za kancelarije svoje stranke i firme. Na logou kompanije je nacrtana razbijena davidova zvezda sa sloganom „Mi obavljamo prljave poslove“.
Bodljikava žica okružuje fabriku dok se unutar kompleksa čuje lavež pasa. Na tabli na ulazu piše: „Bolje grob nego rob“. Kriger ne želi da komentariše optužbe protiv njega. Sve što kaže je: „Ništa što je napisano o meni nije istina. Ja nemam ni jednu šansu protiv sistema“. Kriger je zaposlio nove radnike poslednjih meseci. On većinom dobija poslove od svojih istomišljenika ali i od lokalnih preduzetnika. Gradonačelnik Vandel kaže da je zgranut koliko se te ekstremno-desničarske strukture pružaju.
„Plašim se drugog, trećeg, četvrtog Jamela“, kaže on.
Neonacisti su postavili veliki kamen na ulazu u selo. Na tabli zakačenoj na kamen piše: „Selo Jamel – slobodno, socijalno, nacionalno“. Znak pored pokazuje mesto Hitlerovog rođenja (Braunau am Inn 855 km) i bivše nemačke gradove Breslau (sada Vroclav u Poljskoj) i Koningsberg (danas Kalinjingrad u Rusiji). Niko nije uklonio kamen. „Digli smo ruke od Jamela“, kaže Vandel.
Samo su Lohmejerovi ostali.
http://www.e-novine.com/svet/svet-reportaza/43638-kraj-sela-neonaci-kua.html
