Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

Još jedan "Mavro Srbin", povodom pobede odbojkašica Srbije:
1568099005514.png

Maurizio Monte, italijanski pesnik
"Србија је победила, земља која је отприлике четири пута мања од Италије.
Србија је победила, а има само осам милиона становника (много мање од Ломбардије).
Србија је победила, земља са нижим БДП-ом него сиромашна јужна Италија.
Србија је победила, та 'мала, прљава и лоша' Србија.
Србија је победила, тај 'олош-народ' који никада не сагиње главу.
Србија је победила, без великих банака и осигурања.
Србија је победила, она којој не знате ни географски положај.
Србија је победила, баш она 'ултранационалистичка и ратоборна'.
Србија је победила, иако још сакупља крхотине рата који се никада није ни завршио.
Србија је победила, а ваши омиљени новинари објављују плачљиве чланке о побеђенима, али без икаквих похвала победницима.
Србија је победила, чак и за вас који не знате Иву Андрића.
Србија је победила, она иста који је пре месец дана победила и вашу мушку екипу.
Србија је победила, она која није за вас 'циганска' нација само када вашим тимовима даје своје најбоље спортисте.
Србија је победила, играјући лоше, јер да је играла као што зна играти, ваша илузија би много краће трајала.
Србија је победила, за своје синове који су деведесетих призивали 'мир', а ви сте били глуви.
Србија је победила, она која је копала по рушевинама и закопавала лешеве док сте гледали телевизијске дневнике у којима су у њу упирали прстом.
Србија је победила, она чију сте децу, која су бежала од рата, прихватали само зато што вам је била потребна радна снага.
Србија је победила, сувише празних џепова да би заслужила вашу пажњу.
Србија је победила, она Србија Новака Ђоковића.
Србија је победила, она која не каже 'разумем, господине' пред диктатима Запада.
Србија је победила, за своју универзитетски образовану децу која су чекала, деведесетих година, по три сата у реду да би имала прилику да кажу телефоном 'мама, добро сам'.
Србија је победила, она чије су се новчанице од вечери до јутра претварале у безвредни папир.
Србија је победила, она Србија београдских дечака који су, када чују сирену, бежали кући у нади да бомба неће пасти на њихову зграду.
Србија је победила за тебе, који не пропушташ прилику да кажеш 'сви су они ултранационалисти', а онда се љутиш када у иностранству повезују Италију с мафијом и мандолином.
Србија је победила и за вас који мислите да војничка рука генерала Младића представља цели народ, а да Мусолинијева рука није таква.
Србија је победила, она која спаја ручак с вечером.
Србија је победила, оптужена да бира ултранационалистичке политичаре од стране оних који примећују да у њиховом националном тиму играју црне девојке, чиме изражавају свој расизам.
Србија је победила, она која неће да трампи себе за почасти.
Србија је победила, а ви преувеличавате сребрну медаљу италијанских младих и заслужних девојака.
Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили!", истакао је на италијанском Маурицио Монте, превео књижевник и књижевни преводилац Драган Мраовић, преноси Блиц.
 
Из извора српских народних песама нобеловац Карл Шпителер добио је подстицај да напише седам космичких митова у метрици српске епике.

Екстрамундана

Нобеловац Карл Шпителер (Carl Spitteler; 1845—1924) почетком Првог светског рата, 15. децембра 1914. у Цириху је одржао политички говор “Наше швајцарско гледиште“ са циљем да упозори своје земљаке Швајцарце на строгу неутралност, како би предупредио цепање своје земље. Србе је, између осталог, квалификовао као народ вредан поштовања, народ славне, херојске прошлости, са непревазиђеном народном поезијом.

211212121.png


“О вредности и о праву на живот малих народа и држава ми Швајцарци, као што је познато, имамо другачије појмове. За нас Срби нису “банда“, већ народ и то народ са таквим правом на живот и народ вредан поштовања као било који други народ.
Срби имају славну, херојску прошлост.
Њихова народна поезија по лепоти нема равне, а њихова јуначка поезија је чак изнад свих, јер тако величанствене епске песме као што су српске, од Хомеровог доба није створио ниједан други народ.
Наши швајцарски лекари и болничарке, које су се вратили из балканских ратова, о Србима су нам говорили са симпатијом и хвалом. Иза таквог сведочења ми морамо да формирамо наше мишљење, а не из необјективне хушкачке ратне штампе.


https://www.opanak.rs/svajcarski-nobelovac-o-srbima/


 
Чувени ликови из америчких ратних филмова засновани на јуначким делима наших земљака.
НЕПОБЕДИВИ
НЕ постоји тако мала етничка заједница у САД која је дала више ратних хероја него што су дали Срби. Више од 215 "наших" који су се иселили у Америку, током ратова у прошлом веку, одликовано је највишим Конгресним одликовањем за ратне заслуге. Када сам пријатељу Теду Поу, конгресмену из Тексаса и шефу Српског кокуса, уручио књигу Душана Бапца о српско-америчком херојима, остао је затечен.

Овако, за "Новости", прича Дејвид Вујић, једини живи из велике седморке Срба са мисије "Аполо", који је и сам аутору књиге помогао да направи "индекс" америчко-српских хероја из Првог, Другог, Корејског, Вијетанамског и рата у Заливу. Тринаест генерала са српским коренима у армији САД само је делић ове приче.

Књига Душана Бапца настала је 2017. године. Критеријум за објављивање "војничког си-вија Срба" у америчким униформама било је ордење које су добили у служби.
- Био сам изненађен резултатима релативно кратког истраживања по јавним америчким војним библиотекама, из којег је настала књига "Срби - амерички ратни хероји" - каже, за "Новости", војни историчар Душан Бабац. - Направљен је индекс америчких хероја каквим не може да се похвали ниједан национ сличне величине.

Аутор додаје да га је током рада на књизи фасцинирала сличност радњи у легендарним холивудским ратним филмовима са истинским подвизима војника српског порекла. Како примећује, у блокбастерима, јунаци су клишеирани, и увек су то храбри Американци италијанског, ирског и, обавезно, јеврејског порекла. Срба нема, можда зато и што смо мала дијаспора.

- Као што су Том Хенкс и Стивен Спилберг "спасавали редова Рајана", могли су да спасавају и шесторицу браће Балаћ која су у Другом светском рату бранила Америку, од Пацифика до Европе. У америчком ратном часопису постоји и прича у којој се браћа Балаћ срећу у болници крај Париза, где је један пребачен као пилот Б-17, а други је лежао као рањени пешадинац. То је прича из Хенксовог "Спасавања" - каже Бабац.

Такође, истиче наш саговорник, ни ратовање петорице Добревића није ушло у холивудске приче, мада је најстарији од браће један од деветорице Американаца који су преживели Марш смрти из Батана - историјски догађај из 1941, када су побегли из јапанског заробљеништва и после стотине километара се прикључили корејским герилцима. Један брат је погинуо на Окинави, други је у чину потпоручника постао херој на Пацифику... О јунацима Батана постоји филм, али не и "прави глумац".

Према подвигу Пејића на Гвадал-каналу направљена лутка непобедивих
0018-Pejic.jpg

Иза имена Мајк Пејџ, на основу чијег лика и херојства је направљена лутка - прототип челичног маринца названог Џи-Ај-Џо, налази се Михајло Пејић, маринац који је у првој америчкој бици и поразу на Гвадал-каналу Американцима донео малу победу. Лутка је била синоним за јунака који је остао сам са митраљезом испред Јапанаца и косио их је до последњег метка. Потом је пуцао из пушака погинулих сабораца, а када му је стигло појачање, повео је јуриш на јапански бункер. Све то налази се у Пејићевом ратном досијеу и у образложењу зашто је одликован.

- Интересантно је да су Спилберг и Хенкс снимили филм о Џону Басилионеу (који се такође борио на Гвадал-каналу), али о Пејићу ту нема нема ни речи - наставља Бабац. Ипак, њих двојица су овековечена на слици са стадиона у Аустралији, где су им истог дана уручене Конгресне медаље части.

Сличне "филмске среће" били су и Џорџ Радека из "Прљавих 13", јединице специјалаца која је заиста постојала и прва се у саставу 101. падобранске бригаде искрцала у Европи, и Милош Мајк Кљајић, "фока" из састава америчких специјалаца, који је први допливао до обала Нормандије и сигнализирао плажу на коју су се маринци искрцали.

- "Апокалипса" Френсиса Форда Кополе, да је снимана са правим именима јунака, не би могла да заобиђе барем седморицу Срба, пилота хеликоптера из чувене Прве коњичке бригаде која се појављује на платну. Из састава ове ескадриле настрадали су пилоти Момчиловић, који је летео на "кобри", и Ђелић, на "кајузу", док су најмање петорица Срба била за командама транспортних "чинока" - појашњава наш саговорник.

ШКОРО ИНСПИРАЦИЈА ЗА "ТОП ГАН"
ЏОН Шкоро, пилот у Вијетнаму, као да је био прототип за лик Маверика (Тома Круза) у филму "Топ ган". Момак из Герија у Индијани, у ваздухопловство је ступио као врхунски спортиста - пливач, а потом и првак Америке у мачевању. Током обуке за пилота ловца у бази Рис у Тексасу био је убедљиво најбољи, а школовање је завршио прелећући у бришућем лету своју базу и мали град. Кажњен је због тога отпустом, али се вратио као херој у Вијетнамском рату. Тамо је и погинуо - препричава укратко буран живот Шкора аутор књиге.
Џон Шкоро
0018-Skoro00.jpg


ШКОЛА ПО ШИЈАНУ
ЛЕНС Шијан, капетан пилот на Ф4 током вијетнамске кампање, зарадио је, уз ордење, и част да се по његовом имену назове Ваздухопловна школа у Милвокију, а да испред Међународног аеродрома "Џон Мичел" у овом граду стоји реплика његовог авиона. Такође, постоји и војна медаља за храброст по имену Личанина који је летео у Вијетнаму, био обаран, бежао из заробљеништва, па поново улазио у пилотску кабину.
Ленс Шијан
0018-sijan.jpg

Шесторица браће Балаћ: Боби, Џозеф, Џорџ, Џо,Стив и Мило
0018-01.jpg

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:814193-Холивуд-згрнуо-паре-на-војничкој-храбрости-Срба
 
Poslednja izmena:
Нобеловци у одбрани Србије од злонамерне пропагандне машинерије

Bez ikakvog uvijanja - to je čist genocid
Peter-Handke-PRAVDA-ZA-SRBIJU_slika_O_99157027.jpg



Portugalski pisac i nobelovac Žoze Saramago.:
U balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik — Evropa. Nije moguće da jedan savez, stvoren radi odbrane, preduzme neobjavljen rat, da bombarduje samo radi bombardovanja, i to naočigled nemoćnih evropskih političara i ravnodušnih Evropljana, kojima je oduzeta čak i sposobnost za gnušanje ..
Ruski nobelovac Aleksandar Solženjicin:
Zgazivši Povelju UN, NATO je čitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon - zakon džungle...- Onaj ko je sila — u svemu je u pravu. I u takvom svetu nalažu nam da od sada živimo. Pred očima čovečanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju, a ljudi, u očajanju, napuštaju skloništa, izlaze u živom lancu u smrt, da bi spasli dunavske mostove
Dario Fo, italijanski književnik, nobelovac:
Politika italijanske Vlade je užasna. Užasna je ta potreba za potčinjavanjem, za izvršavanjem tuđih zapovesti, za zavisnošću, umesto za nezavisnošću.

Britanski dramski pisac, nobelovac, Harold Pinter:

- Američka spoljna politika može se definisati ovako: ’Poljubi me u d… ili ću ti razbiti glavu‘. Milošević je odbio da Ameriku poljubi u d… i zato je Klinton razbio glavu srpskom narodu (ne Miloševiću), sa katastrofalnim posledicama po sve na Kosmetu. Opravdanje za ovu akciju, "humanitarni obziri" — očigledno je loš vic. Ova akcija demonstrira izuzetno licemerje SAD i Britanije. Bez ikakvog uvijanja - to je čist genocid. Kad je bomba puna eksera eksplodirala u blizini Old Krompton strita u Londonu, gospodin Bler je to opisao kao varvarski čin. Kada su kasetne bombe eksplodirale na srpskim pijacama, sekući decu na komade, nama je rečeno da je takav čin preduzet u ime "borbe civilizacije sa varvarstvom". Ja bih svakako rekao da Klintona i Blera smatram za ubice. Prava opasnost za svetski mir nije ’bivša Jugoslavija‘, nego SAD.
Nemački nobelovac Ginter Gras, sa nacističkom prošlošću , posle nepunih petnaest godina se pokajao što je podržao akcije protiv Srbije:
To je bila moja pogrešna procena. Danas bih se, sa dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama, zalagao protiv bombardovanja
Austrijski pisac Peter Handke, najveći trn u oku zagovaračima " jedine" zvanične istine o ratovima na tlu bivše Jugoslavije.
Србија је трагична земља због положаја који има, практично једина прикљештена зона којој је Европа, али посебно САД учиниле велику неправду .То је земља прошлости и будућност. Захвалан сам што сам могао да упознам земљу са таквим небом, културом, не само манастирима већ и литературом, сликарством. Захвалан сам што сам се упознао са делом и животом једне Надежде Петровић која је живот добровољно положила током Првог светског рата, што сам упознао велико дело Андрића, Црњанског, Тишме… Захвалан сам што сам могао да се упознам са великим писцима, људима

0476195004_0317312284.jpg


https://www.srbijadanas.com/vesti/d...-srbe-branila-jos-cetiri-nobelovca-2019-10-14
https://iskra.co/srbija/peter-handke-verovao-sam-u-evropu-ali-sam-prestao-da-verujem/
 
Мартин Даворин Јенко (Дворје, 1835Љубљана, 1914)
Njegovi roditelji, Andrej i Marija, bili su imućni seljaci. Njegovo kršteno ime je bilo Martinus (Martin).


Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна БР Словеније. Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици.
2PZk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTWpZN01EQV8vMGNlODlmNjM5OWU5ZTllMGU5NTQyOTEyMjQ2ZDEyMWEuanBlZ5GTAs0CQgCBAAU


Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем ((„Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) ; подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво ( концертне увертире „Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“).ствара прву српску оперету („Врачара“ ) и поставља темеље развоју српске опере.


Најстарија увертира је из 1872.године- "Косово". Настала је после студија у Прагу, грађена у форми италијанске увертире у којој су вешто сједињени ефекти појединих инструменталних група и ефекти појединих инструмената.

Sve ovo postigao je kao austrijski državljanin, jer je srpski državljanin postao tek 30. septembra 1894. na svoju molbu .
Na njegovoj sahrani se svirala pesma "Na grobih" koju je sam komponovao. Ali, mrlju na taj čin su nanele austrijske vlasti koje, tretirajući ga kao srpskog podanika, nisu dozvolile ni održavanje prigodnog, oproštajnog govora. A još gore od toga je došlo kada je otpečaćen pokojnikov testament, napisan ćirilicom, u kojem je stajalo da se deo njegove ostavštine upotrebi za školovanje srpskih siromašnih studenata.

Kada je posle tri godine u ljubljanskom sudu završena ostavinska parnica (testament je od sudskog tumača u Gracu bio preveden na nemački jezik), počela je vansudska vanredna procedura. Naime, izgovarajući se okolnošću da su tada Srbija i Austrija bile u ratu i da su za to svi međusobni sporazumi postali nevažeći. Ministarstvo pravde u Beču je odlučilo da ni poslednja Jenkova volja ne bude sprovedena u delo

http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=53.0
Pročitaj više na: https://www.biografija.org/muzika/davorin-jenko/
https://www.biografija.org/muzika/davorin-jenko/
 
Poslednja izmena:
Мартин Даворин Јенко (Дворје, 1835Љубљана, 1914)

U oblasti horskog stvaralaštva, najpopularnije su bile njegove kompozicije "Sabljo moja dimiskijo", "Što ćutiš, Srbine tužni"., "Cara Dušana marš", kao i

— Bogovi silni
— Bože pravde
— Dodji mi dodji
— Dunte vetri
— Haj
— Hajd junaci
— Himna davorju
— Nek blista u čaši
— Nek dušman vidi
— Spavaš li
— Tiha noći
--- Dvori Davorovi


Originalni naslov pesme "Sabljo dimiskijo" bio je "O Vidovu -dnu". Autor je somborski advokat Dimitrije- Mita Popović, zvan i „somborskim slavujem“.
Jenko je iskoristio za mešoviti hor samo tri strofe.
P_0151_1862_06_b017_009-768x809.jpg
 
Римский-Корсаков "Сербская фантазия"
(Фантазия на сербские темы, ор. 6, 1867, окончат. ред. 1889)

Овим је прилогом почела тема, а видео-запис је нестао.Зато обнављам:


Година 1867. била је изузетно значајна за Русију али и за сав словенски свијет. У Москви је те године организован Општесловенски Конгрес који је пратила и велика етнографска изложба, а 12. маја је у Петровграду, у сали Думе, одржан историјски концерт под вођством страсног и генијалног Балкаријева. Између осталих дјела изведена је по први пут и „Српска фантазија“ Николаја Римског Корсакова. Ово дјело је на захтев публике једино поново изведено. Публика је била на ногама и Срби су знали да нису сами „без иђе икога“!

800px-Walentin_Alexandrowitsch_Serow_004.jpg

Николай Андреевич Римский-Корсаков (1844-1908)
Римски-Корсаков је био плодан композитор. Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају Бесмртни Кашчеј и Бајка цара Салтана. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је Царева невеста, народних опера као што је Мајска ноћ и бајки као што је Сњегурочка. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је „Плес пајаца“ из Сњегурочке, „Поворка племића“ из Младе, „Индијска песма“ из Садка, „Бумбаров лет“ из Бајке цара Салтана, као и свите из Златног петлића и Легенде о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији. Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу Шпански капричо, Руска васкршња увертира и симфонијска свита Шехерезада.
 
Poslednja izmena:
Овим је прилогом почела тема, а видео-запис је нестао.Зато обнављам:


Година 1867. била је изузетно значајна за Русију али и за сав словенски свијет. У Москви је те године организован Општесловенски Конгрес који је пратила и велика етнографска изложба, а 12. маја је у Петровграду, у сали Думе, одржан историјски концерт под вођством страсног и генијалног Балкаријева. Између осталих дјела изведена је по први пут и „Српска фантазија“ Николаја Римског Корсакова. Ово дјело је на захтев публике једино поново изведено. Публика је била на ногама и Срби су знали да нису сами „без иђе икога“!

800px-Walentin_Alexandrowitsch_Serow_004.jpg

Николай Андреевич Римский-Корсаков (1844-1908)
Римски-Корсаков је био плодан композитор. Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају Бесмртни Кашчеј и Бајка цара Салтана. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је Царева невеста, народних опера као што је Мајска ноћ и бајки као што је Сњегурочка. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је „Плес пајаца“ из Сњегурочке, „Поворка племића“ из Младе, „Индијска песма“ из Садка, „Бумбаров лет“ из Бајке цара Салтана, као и свите из Златног петлића и Легенде о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији. Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу Шпански капричо, Руска васкршња увертира и симфонијска свита Шехерезада.
Veliki pozdrav za Banjaluku od koje Beograd, koji se još nije otrgao iz kandži jugoslavizma, treba da uči. Mnogo da uči.
 
Још један Чех из плејаде, Вићентије Петрик

Корачница у част Милоша М. Милојевића




..да допуним:

У Нишу су 1941. године нађене у једној приватној заоставштини две старе композиције (марша) посвећене Милошу Милојевићу. Оба марша за „гласовир“ је сложио Вићентије Петрик 1881. године. Маршеви су литографисани у Литографији Мирослава Јоерговића. На првој страни једне налази се Милошев лик како на коњу улази у ослобођене крајеве. На другој слици је Милош као комадант кора Дежевско-Ибарског, са својима „усташама“ (устаницима).

marmilossmilojevic.jpg


http://srbskenovine.com/milos-s-milojevic/

Др.музикологије Соња Цветковић обрадила је маршеве у чланку: "СИНЕСТЕЗИЈА ВИЗУЕЛНОГ И МУЗИЧКОГ – ВИЋЕНТИЈЕ ПЕТРИК: МАРШ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА"
https://www.milosmilojevic.com/2019...u-dr-sonja-cvetkovic-mars-milosa-s-milojevica
 
Максим Горки у Србији:
„Срби су исто толико Руси колико и ми.“


Максим Горки (1868-1936) , рођен као Алексеј Максимович Пешков, дружио се са револуционарима, бранио је интересе сиромашних и борио се за већа радничка права. Имао је потребу исправи неправду у друштву. ....Написао је неколико дела због којих је постао најпревођенији и најпопуларнији руски писац. Иако је било очекивано, 1933. године није освојио Нобелову награду Пет пута је био номинован за ову награду, али није постао нобеловац.

Maksim-Gorki.jpg


Због нарушеног здравља и потребе за бањским лечењем Максим Горки тридесетих година прошлога века долази у Србију и преко Београда стиже у Врњачку Бању. Дошао је да на бањским изворима тражи лека својој бољци. У кореспонденцији славног писца сачувано је и једно писмо које је из Бање упутио пријатељу Алексеју Ивановичу Бабочкину:

„Ово је наша земља. Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са севера, из Русије, прешао у Украјину. Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЛјУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми. Сећам се да је једном Лењин рекао да је то једини народ који зна да се бори и који хоће да се бори за своју слободу…

Питаш ме како проводим време. Испричаћу ти мало необичну причу. Овде постоји једна планина, која се зове Гоч. По руски, то би значило „барабан“. Међутим, ја се не слажем са тиме. По мени, Гоч није „барабан“, него више личи на јежа. Али је толико привлачан да свако јутро устајем и идем да га погледам. Волим то брдо и мир који налазим у њему."


http://www.rasen.rs/2017/12/maksim-gorki-u-srbiji-srbi-su-isto-toliko-rusi-koliko-i-mi/?
 
Сибирски витезови

назив је Козачког ансамбла Театра народне драме из Иркутска. Вођа Витезова је Михаил Корњев и они су много су пута обишли Србију у протеклим годинама, пр свега због сталне сарадње са Иваном Жигон .Када је било бомбардовање у Србији 1999. године, није им било тешко да пређу 10.000 километара и да буду са Србима.

„Наша је мисија да говоримо истину српском и руском народу, да пред лицем Господа никада не заборавимо да смо братски народ, да имамо нашу једну веру Православну, један језик, културу и обичаје, да смо браћа Словени“, поручио је пре три године у Зрењанину3 вођа ансамбла из Иркутска Михаил Корњев.

18191273_10213224478586027_1220517212_n.jpg


Поред козачке музике, често изводе и песме на српском, а скоро увек су им на репертоару “Марширала Краља Петра гарда” и "Српска се труба с Косова чује"

 
АЛБЕРТ АЈНШТАЈН

Срби су генијалан народ

Један од највећих физичара и најзначајнијих личности у историји света Алберт Ајнштајн, допутовао је у лето 1905. у Каћ, село надомак Новог Сада. Са њим је дошла и супруга, математичарка Милева Марић, и њихов 14-годишњи син. Те године породица Ајнштајн провела је годишњи одмор у Новом Саду, Каћу, Тителу и Београду, а потом долазе и 1907. и 1913. године.

mileva-i-albert-ajnstajn_ls.jpg


Творац теорије релативитета био је неколико пута у Новом Саду. Био је и у Београду, а у поменутој књизи је Ајнштајнов боравак, 1907. године, на основу сведочења савременика, једноставно приказан:

„Имао је дугачку неуредну косу, радостан и насмејан, носио је сина на рамену по новосадским улицама. То је бунило новосадску средину, која је ценила само конвенционалан ред и устаљену учтивост, од чега је он целом својом појавом одступао, па су га назвали ‘онај шашави Марићев зет’… Студенти су се окупљали око његовог стола у кафани ‘Ержебет Кираљи’, где је волео да долази…“ У једном од кафанских разговора, Ајнштајн је казао:

„Ја више не верујем ни лекарима, ни медицини, ни било чему, јер они су против алкохола. Србин пије од рођења, па до смрти; како се роди, како расте, кад путује, кад се жени, кад се сахрањује, па ипак су Срби генијална нација. Ја их тако ценим према мојој жени…“

https://srbin.info/pocetna/aktuelno...-kafanama-srbin-pije-od-rodjenja-pa-do-smrti/
 
Није фелдмаршал Мекензен подигао споменик Србима који су
пребегли и борили се за њих већ онима који су се борили против
њих и убијали његове војнике.
Витештво као симбол Српства.

ДРагослав Бокан доктор Српства.
 

Back
Top