Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

content


content

content
 
На дан почетка агресије НАТО-а на Србију, 24.марта ове године, на америчкој амбасади у Москви осванули су натписи светлосним сноповима:

Никада нећемо заборавити
Никада нећемо опростити
Више то нећемо дозволити
Нас и Срба 200 милиона


https://dnevnadozabeograda.com/nas-...y3yt1L07Tcj_SXWAu6pday-BF_2c8PwohOlgCKMAPyfm4

Screenshot_20220324_134709-1024x573.jpg
 
Аустријски надвојвода Лудвиг Салватор , принц Тоскане
Ludwig Salvator (1847- 1915) Erzherzog von Österreich und Prinz von Toskana.
Ludwig_Salvator_von_%C3%96sterreich-Toskana.jpg



Године 1870., географ и етнограф Лудвиг Салватор објавио је књигу СРБИ СА ЈАДРАНА (Die Serben an der Adria) , њихове врсте и ношња. Све приложене илустрације су на лицу места насликани акварели под управом аутора од стране сликара Емила Лојфера, Гвида Манеса и Петера Маикснера. Акварели су осликани у виду портрета који истовремено испуњавају двоструку намену а то је да прикажу ношњу и карактеристике народа тог подручја. Штавише, већина њих приказује у позадини и специфичности природе тих области. Објављених 45 цртежа садрже у скоро истом броју женске и мушке ношње из Ровиња, Шибеника, Задра, Оребића, Дубровника , Сења, са Пага, из Книнске области, Боке Которске и Црне Горе.

%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0.jpg


%D0%9D.%D0%9D.-%D0%B8%D0%B7-%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%A1%D0%B5%D1%9A%D0%B0.jpg


Сви акварели из књиге:
https://srbski.weebly.com/105710881...072-105710721083107410721090108610881072.html



 
“Путниче, кад станеш крај костију ови’, на колена клекни, главу доле пови!
Овде лежи Србин, широм света хваљен, у туђину догнан, затворен и спаљен”.


Протестантски немачки пастор Фридрих Дисендорф из села крај Оснабрука упознао је Србе као затворенике логора. На сахрани преосталих Срба, маја 1945.године, одржао је говор:

То су Срби! (1945)​

Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је, у ствари, изразито материјална победа. Ту победу су они однели.

Али овде, међу нама, има један народ коју је извојевао једну другу и много лепшу победу – победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби!

Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој Отаџбини.

Убијали смо стотину Срба, који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је, иначе, представљао власт окупатора насилника. Па не само то да смо чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна.

Знали смо да се овде, међу нама, налази 5.000 официра Срба, који су некада представљали друштвену елиту у својој земљи, а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади.

Знали смо да код Срба тиња веровање:
Ко се не освети, тај се не посвети!

И ми смо се, заиста, плашили, освете тих српских мученика.

Бојали смо се да ће они, по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовања, рушење и разарање наших домова.

Међутим, како је било?

Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су — миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили!

Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била — „Србија!“

Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама, које је наш Гете тако волео...

Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима, који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.


https://www.nasiusvetu.com/izdvajamo/38203/vidovdan-u-osnabriku-pomen-na-srpskom-vojnickom-groblju/
https://svetasrbija.org.rs/2021/05/06/немачки-пастор-фридрих-грисендорф-о-с/
https://www.rastko.rs/istorija/delo/10078
 

https://weltwoche.ch/story/heldenvolk-der-serben/

Renomirani švajcarski nedeljnik Veltvohe (Weltwoche) objavio je 9. januara 2022.godine autorski tekst Kristofa Morgela, istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske SVP/UDC o "Herojskom srpskom narodu" (Heldenvolk der Serben).​

​

Srpska nacija ima istoriju punih borba i žrtvi. Evropa mnogo duguje ogromnoj srpskoj spremnosti da se žrtvuje.​

Retko koji je drugi evropski narod bio kritikovan tako brutalno u Zapadnoj Evropi u poslednje tri decenije kao što je Srbija. Većina međunarodnih izjava posle raspada Jugoslavije bila je negativna, i često praćena strašnim neznanjem....​

​

Johan Volfgang Gete se divio srpskoj narodnoj poeziji najviše, pored ljubavnih pesama zadivljujuće lepote, o epovima Marka Kraljevića (1335–1394 / 95): "On je najviši i najneukrotiviji od svih srpskih junaka, bezgranične snage, bezuslovnih želja i ciljeva".​

​

Pogrešno bi bilo misliti da je srpsko carstvo propalo na Kosovu Polju, pošto je posle te bitke opstalo još sedam decenija u ekonomskom i kulturnom procvatu. Ipak, istoričar Hajnrih Gelcer iz Bazela govorio je o svetsko-istorijskoj bedi tog nesrećnog dana 1389. godine koji je oteo vlast od Srba koji opisuje kao "sjajni narod, najplemenitiji od svih slovenskih plemena". Srbija je sve do 1459. pružala uporni otpor Turcima koji su napredovali, ali je na kraju podlegla njihovom naletu....​

​

..Oni nisu ništa manje moderni i otvorenog uma od bilo kog drugog naroda. A mitovi o njenoj herojskoj prošlosti važni su za njen život, kao što su legende o Telu i zakletvi na Ritli za nas Švajcarce. Srbi su odavno od heroja istorije postali heroji svakodnevice. ​

​

​

​

[tekst preveden u celosti ]https://istorijasrbijes.blogspot.co...GwHs26s17lm3RUn2Vct-ILLgcExhvd4J4Py7mrJzfwlf8[/SPOILER]​

 

Јарослав Чермак​

Jaroslav Čermák, (1831- 1878) чешки сликар.
Jan_Vil%C3%ADmek_-_Jaroslav_%C4%8Cerm%C3%A1k.jpg


Почео је од 1858. да се занима словенством, па је најпре обишао Моравску и предео око Татри у Словачкој, а након тога обишао је Хрватску, Далмацију, Херцеговину и Црну Гору. Црногорци су му се посебно свидели, па је ту сакупио доста народне ношње, оружја и алатки и вратио се у Париз. Када је 1862. по други пут долазио у Црну Гору књаз Никола му је уручио посебно одликовање. Учествовао је 1862. око Цетиња у борбама против Турака и за то учешће награђен је медаљом за храброст. Други пут боравио је три месеца у Црној Гори и тада је насликао кнеза и кнегињу. У последњим годинама живота завршио је слике Босна године 1877. и Повратак у згариште после битке, а како су те слике биле изложене у париском салону пред Берлински конгрес и изазвале су пажњу. Оне су представљале и дипломатску помоћ српском народу у тим критичним тренуцима.

Међу његове најпознатије слике спадају:
  • Рањен Црногорац
  • Херцеговачко робље враћа се на своја згаришта
  • Црногорка на љубавном састанку
  • Црногорска мати
  • ( Prijenos slika iz crnogorskog dvora,
  • Povratak crnogorskih izbjeglica 1877,
  • Hercegovačko roblje vraća se na svoja zgarišta,
  • Crnogorka na ljubavnom sastanku,
  • Crnogorska mati....)
Умро је 23. а,....прила 1878. у Паризу.
Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1869.

herceg_1867.jpg
The Slavs of Herzegovina, 1867,
1473_R_a_%C4%8Cerm%C3%A1k.jpg
Jaroslav Cermak.
 
Путопис аутора Едварда Хилтон Јанга (E. Hilton Young) под називом „Српски војник у борби” (The Serbian Soldier in Action), први пут је публикован у енглеском месечном часопису „Најнтинт сенчури енд афтер” (Ninetеenth century and after), покренутом 1877.г. Овакви текстови нису били чести, али се већ са првим успе- сима српске војске 1914, а нарочито након тешке 1915. појављује неколико књига у којима Британци веома повољно пишу о Србима, њиховој војсци нарочито, као и о земљи и становништву уопште.

Аутор текста је лорд Едвард Хилтон Јанг, припадник британске аристократске породице Јанг и каснији носилац титуле први барон Кенет (Baron Kennet of the Dene), рођен 1879. године.
Студирао је на Универзитетском колеџу у Лондону и Тринити колеџу у Кембриџу. Био је помоћник уредника часописа The Economist, градски уредник The Morning Post-а и лондонски дописник финансијског додатка Њујорк тајмса (The New York Times). Његова прва књига, Foreign Companies and Other Corporations, излази 1912. Током рата (1915.) изашла је његова књига System of National Finance, чија су каснија допуњена издања била стандард за креирање британског буџета све до педесетих година двадесетог века.

Убрзо након уласка Уједињеног Краљевства у Први светски рат, пријављује се у добровољачку резерву Краљевске морнарице (Royal Naval Volunteer Reserve), где је примљен већ у септембру 1914. Током рата био је ангажован на различитим задацима на бојиштима широм Европе: 1914. служио је у бази Скапа Флоу на Оркнијским острвима у Шкотској, где се налазила британска Велика флота; затим у оквиру Британске поморске мисије у Србији под командом контраадмирала Ернеста Трубриџа од краја 1914. све до јануара 1916, са којом је заједно са српском војском прешао Албанију ; на обали Фландрије у Белгији, у нападу на луку Зебриж код Брижа у Белгији у априлу 1918, где је тешко рањен, због чега му је ампутирана десна рука; као и у Британској мисији у Русији као подршка белоармејцима у грађанском рату након Октобарске револуције, где је био командант оклопљеног воза јужно од града Архангелска на крајњем северу Русије. Своја богата ратна искуства описао је у ратним мемоарима публикованим 1920. под називом By Land and Sea.Након рата, као резултат његових ратних искустава, излази још једна књига, овога пута књига поезије под називом A Muse at Sea
Носилац је неколико одликовања и почасти своје земље, како војничких, тако и цивилних. Осим тога, одликован је и од стра-не Краљевине Србије, у којој је провео део својих ратних година и чијим ратним напорима у најтежим моментима је одушевљено дао свој допринос. Носилац је ордена Карађорђеве звезде 4. реда и Медаље за храброст „Милош Обилић”. Поред тога, током рата одликован је и француским Ратним крстом
.

Edward Hilton Young.jpg



"Први пут сам се упознао са Српском армијом у јуну 1913, пред сам почетак Другог балканског рата, кад сам путовао кроз Македонију и северну Албанију под окриљем српског Генералштаба. Ништа се тада није могло чинити више немогућим од тога да ћу се једног дана борити у рову, раме уз раме, са својим пријатељима са летњег одмора. Али Рат је учинио да је све могуће. Неком невероватном приликом – коју сад сматрам срећном колико и чудном– нашао сам се поново у Београду прошлог септембра, служећи у Британској поморској мисији, која је била послата на Дунав у фебруару, под командом контраадмирала Трубриџа. Путујући за Смедерево 5. октобра, стигао сам тамо 24 часа пре него што је грунула олуја, а немачка главнина почела да форсира прелаз преко Дунава у долину Мораве. Већ недељу дана група Британаца била
је са српском првом линијом одбране на обали реке. Имали смо тада добру прилику за посматрање сељачког ратништва у борби.

Последњих година путници се из Србије често враћају са утиском да је типичан српски војник остарео и сломљен јадник, одевен у одрпану сељачку одећу, наоружан застарелом пушком мартинком и са главом прекривеном капом од грубе овчије коже. Ово је највероватније због тога што већина путника пролази кроз земљу железницом, а пругу чува трећи позив, последња резерва, која не добија униформу и добија најлошије оружје. Телесна грађа људи првог позива (регуларне војске) и другог позива (прва резерва) довољно је добра. Срби су ситни људи у поређењу са западним Европљанима, али су мишићави, чврсти и способни, и без жртвовања ефикасности издржавају глад, хладноћу, врелину, влагу, премореност или излагање које би пук западних Европљана избацило из строја. Током двадесет четири часа, на пример, које сам провео са пуком на брду Царина изнад Смедерева, људи су храњени само једном, у подне, и то само хлебом. То је вероватно био изузетак, с обзиром да су бомбардовање и борбе били у току. Обично људи у рововима добијају паприкаш или супу за вечеру, послату колицима са пољском кухињом. Међутим, они никад не једу пре поднева, а за вечеру не добијају ништа осим хлеба. Многи допуњују ове порције сиром, киселим млеком, колачима или свињетином коју им повремено доносе супруге са њихових имања. Жене и старци ће прећи пола земље да однесу потрепштине својим синовима и мужевима у рововима. Као последица тога, често српски транспортни воз личи на низ група које иду на излет. Сељак се одазвао мобилизацијском позиву са сопственим запрежним колицима и паром волова, које сам вози, носећи хлеб или муницију за војску. Жена га на фронту посећује са завежљајем освежавајућих посластица. Његови синови добили су одсуство из сеоске базе преко брда, и вратили се по свој део. Породица седи на запрежним колима поред пута и гости се, док вредни породични пријатељи, пар волова, помаљају главе и гледају.

Овај домаћински елемент у војној организацији има одјека у односима између официра и људства. Збуњујуће је за једног Енглеза да види мешавину грубости и присности у начину на који су људи дисциплиновани и вођени. Ван борбе, официр може да кињи или чак и удари војника на начин који би у нашој војсци водио до војног суда. Али на пољу, официр и војник постају старија и млађа браћа, а пуковник им је свима отац. Присност је делом демократска, делом патријархална. Демократска је реч којом то објашњава официр странцу. „Ми смо демократска нација”, каже он, кад страни официр затекне пуковника како дели хладну јагњетину на пању са својим заставником, или уколико странац не успе да сакрије гест који одаје непријатност кад се позив на чај односи и на његовог посилног. Овакви демократски односи су природни у националној војсци без аристократије, где је редов често добро образован колико и официр.

Патријархални елемент војне дисциплине и вођства је веома изражен услед природе српске цивилизације, и последица је њених добрих страна. Сећам се сцене која то осликава.
Трећег дана борби у Смедереву затекао сам се стојећи у штабу генерала који је командовао овом облашћу. Било је то у шупи на низбрдици међу блатњавим пољима кукуруза, коју су направили да изгледа као по- моћна зграда на имању. Свуда унаоколо биле су колибе пуковског логора, прикривене тако да личе на низове малих купастих пла- стова сена, веома карактеристичне за српске долине. Аустријски аероплан који је зујао около оправдао је потребу за прикривањем. Три чете пука другог позива марширале су уз брдо и зауставиле се у близини. Генерал је дошао до врата своје шупе, и прва чета је по- звана да дође до њега. Он се вичући обраћао војницима; нисам мо- гао да разумем много тога, али сам наслутио да им је дао им неки задатак који је носио посебну опасност, као и да им је објашњавао шта морају да ураде. Прво је питао да ли неко од њих познаје терен, а неколицина људи је одговорила „Да”. Имао је краћу расправу са њима у вези са путањама и тереном. Онда им је објашњавао да се уздрже од пуцања, да се не плаше аероплана, и тако даље. Сваки час би говорио „Разумеш?”, а људи су тихо одговарали „Разумем!” Коначно, просто је рекао „‚Ај‘те, Срби!”, а мале мрке фигуре су тешким и лаганим кораком кренуле ка реци. Објашњења су редом дата свакој од три чете.
Био је то чудно присан поступак, генерал доводи људе у своје одаје, као што би отац учинио са својом децом. Један посматрач осетио је да се овде налази народ под оружјем који је такође и породица, удружен са једном мишљу одбране за- једничког блага, подједнако драгоценим свакој српској души.

То је тај квалитет просте једнодушности, пријатељи Србије верују са сигурношћу, који ће је кроз све привремене поразе повести ка коначној победи. Негована поред сељачких огњишта, српска национална идеја преживела је четири века турске надмоћи. Потребно је више од бруталности немачке инвазије или суровости аустријске администрације да би се уништила тако издржљива биљка. Можемо осетити горку сатисфакцију при помисли на муке које чекају најновијег завојевача ове неукротиве расе.



 
..наставак

Три рата, у суштини, до те мере су унапредила борбене квалитете српског војника да у њему има снаге чак и кад би, према свим устаљеним правилима, требало да је готов. Његова способност да издржи, његова тиха храброст, упркос сасвим обесхрабрујућим околностима, најбоље су дошли до изражаја код Смедерева. Сила ангажована тамо није била велика; српске званичне поруке говориле су нам да је то само сила за прикривање. Био је то притисак на реке, готово одсечен од било какве подршке. Тамо је требало да издрже четрдесетосмочасовно бомбардовање из силовите колекције највећих аустријских хаубица...Доле код обале били су српски ровови. Једва да су то били заклони, танке укопине у блату према реци, прикривене одозго грањем, и јарак на копненој страни не дубљи од три стопе у најбоље ископаним деловима. Били су попуњени посадом људи другог и трећег позива наоружаних старим пушкама и бомбама. Дан и ноћ током четрдесетосмочасовног бомбардовања непријатељ је преоравао ове ровове научном прецизношћу.....Никаква храна им се није могла дотурити. Свега неколико наређења претпостављених официра могло им је бити достављено. Непријатељ је био сакривен преко реке у врбо- вим шумама, и они нису имали на кога да пуцају. Морали су да седе мирно и слушају прасак високозапаљивих граната и гелера који им се приближавају дуж обале реке, да осећају како експло- дирају око њихових ушију, и пролећу напред ка реци. У било које доба дана или ноћи на било ком месту Немци су могли да започну прелаз; а Срба је била тек шачица, отприлике један човек на сваких пет јарди рова...........Не само да су то добро подносили, онако како би друге добре трупе то подносиле, већ је изгледало као да нису имали ни свест о томе да уопште подносе неку тешкоћу. Они су били у потпуности равнодушни како према бомбардовању, тако и према сопственој изолованости; било је очигледно да није било унутрашњих немира са којима је требало да се изборе; кад је чудовиште праснуло у винограду тик уз брдо, а његови делићи се разлетели по околини зујећи лагано попут љутих оса, неко би рекао „Ако!” са уморном резигнацијом, док би се други насмејао. Разговарали су пригушеним гласовима...............

Није било деморалисаних међу преживелима у рововима на реци. За ово треба за-хвалити српском темпераменту, који је, вероватно, својствен било којем неисквареном становништву где преовлађују сељаци земљорадници који живе тешким животом и имају једноставне идеје. Отресли су са себе дејства бомбардовања као што вода склизне с паткиних леђа, и кренули у сумрак у борбу бомбама и мецима, и с великом енергијом и умећем са своје обале терали групе које су се искрцавале.

. Ова сељачка војска не размишља превише или не брине уопште. Наслеђујући традицију вековног угњетавања, подноси је простодушно, а као доказ вере да живот није вредан живљења без националне слободе. Уколико би српски војник могао да се изра- зи, рекао би да ако Србија умре, онда умире и духовни живот сва- ког Србина. Шта значи онда његов физички живот у поређењу са животом Србије?

На овим брдима између Вардара и Мораве гори пламен националног патриотизма вероватно истом чистотом и снагом као и пламен патриотизма било где у свету. Освајање може да га помрачи, али не и да га угаси, осим уништењем расе у чијим срцима он гори. Сачувати га да поново засија светло као никад до- тад, свети је задатак.”"


 
Poslednja izmena:
Ко је све до сада свирао марш "На Дрину" Станислава Биничког, посвећен Церској бици?

.......preteče “Bitlsa” – britanski “Šedousi”, “Džokersi” iz Belgije, švedski “Spotniks”, Jirgen Ingman, te Džejms Last. Potom ga snima megazvezda Klif Ričards i Čet Etkins, pa Frank Sicilijano i čuvena Meri Lafort. Oprobao se i virtuoz orgulja Čeri Vajner, a muzička ikona SAD Peti Pejdž s njim je napravila ogroman uspjeh. I konačno, tu nedavno svirali su ga “Lajbah” i Kapetan Harp.

Naravno, i mnogi domaći muzičari nisu odoleli taktovima neponovljivog “Marša”, donoseći svoje obrade poput: R. M. Točka i grupe “Smak”, Džonija Štulića i “Azre”, Bore Dugića, Mome Stanojevića, Dušana Jakšića, Cuneta i mnogih drugih. Najizvođeniju verziju snimio je čuveni Carevac, i sam vojnik Velikog rata, uz čiju violinu čujemo muževni bariton Ljubivoja Vidosavljevića.

..“Marš na Drinu” su, pored ostalih, izvodili i sledeći muzičari: Dekarnis Klatnen, Karel Duba, Roberto Delgado, Valter Šolc, “Horst bend und zajn orkestar”, Leon Jang, String Koral, Homer i Džetro, “Boema Valhaus bend”, Frenki Janković, “Nešvil String bend”, Bert Landers i Konrad Grej, Henri Arland i Hans Bertram, Gintner Noris i “Bundesver big bend”, “Ritmus im blut”, “Anri Domnerus sekstet”, Kurt Henkels, Hazi i Ostervald, Bob Kapers i “Bal strit džez bend”, Bajernkapel Minderzdorf i mnogi drugi.

https://stil.kurir.rs/lifestyle/zan...tI6nmL0S2E8d1YYRPUT1q4czX35cSkf5KUWA2S_as2JhI

VIDEO
https://www.youtube.com/watch?v=jNAJeLxmqRE
https://www.youtube.com/watch?v=MYQTeXRg770
https://www.youtube.com/watch?v=ibk8vEVJm8g
https://www.youtube.com/watch?v=G9qG-7GQUkg
https://www.youtube.com/watch?v=XVF8GvLrMVU
https://www.youtube.com/watch?v=70ujX4iIj8s
https://www.youtube.com/watch?v=s95R_CWe2wE
https://www.youtube.com/watch?v=ovuxRH1HQTo
https://www.youtube.com/watch?v=DgggUlqj3fA



Meni je najdraže kako kompoziciju nastalu u čast pobede Srba nad Austrougrima, svira austrijski državni orkestar u bečkom Muzikferajnu:
 
Drina, little wooden soldier boy
Playmate for your little drummer boy
He'll grow big and tall
And leave you for a living doll
He'll be glad
But you'll never know it
For if you could show it
You'd be sad

Drina, life is just a big parade
Marching to a wedding serenade
Lovers, when in bloom
Become a happy bride and groom
How they dance, full of gay romance
While wooden hearts are left without a chance

Music, music, swinging, and dancing
Hopping to the polka band
Hoopla, hoopla, happy is the bride
When everybody kisses her hand
Singing and dancing, drinking to the future
Wishing happiness and joy
Someday, Drina, maybe you'll be happy
With another little drummer boy


Lovers when in bloom
Become a happy bride and groom
How they dance, full of gay romance
While wooden hearts are left without a chance

Music, music, swinging, and dancing
Hopping to the polka band
Hoopla, hoopla, happy is the bride
When everybody kisses her on the hand
Singing and dancing, drinking to the future
Wishing happiness and joy
Someday, Drina, maybe you'll be happy
With another little drummer boy

 
Drina quando ti innamorerai
Drina quante cose capirai
tutto cambierà, potrai sorridere
però credi a me
stai lontana ancora
credi a chi ha sofferto più di te

Drina non innamorarti mai
Drina tieni la felicità
gioca ancora un pò
non aver fretta di sognare, credi a me
stai lontana ancora
credi a chi ha sofferto più di te

Dopo dopo, poco tempo dopo
dopo viene il tempo dell'amor
dopo dopo, poco tempo dopo
quando tu nemmeno lo saprai (x2)

Drina quando il giorno tuo verrà
Drina tutto questo capirai
tutto cambierà, se ti innamori, cambierà
tu però sta lontana ancora,
credi a chi ha sofferto più di te

Dopo dopo, poco tempo dopo
dopo viene il tempo dell'amor
dopo dopo, poco tempo dopo
quando tu nemmeno lo saprai (x2)
https://lyricstranslate.com/it/marie-laforet-drina-lyrics.html

 

КУЛТ КРАЉА МИЛУТИНА И КНЕЗА ЛАЗАРА У РУСКОЈ ЦРКВИ​


Пијанисткиња и теолог др Ана Рашковић, након дугогодишњег истраживања у Русији и Ватикану, саставила је нотни зборник „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”.
677z381_Ana_Raskovic_foto_licna.jpg

Ово дело је нотни зборник транскрипција песама из служби Св. Симеону Мироточивом, светитељима Сави и Арсенију, Св. краљу Милутину и Св. мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију и представља прву антологију оваквог типа на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.

Иако је замишљена да буде део ширег пројекта посвећеног изучавању српских култова у Русији, књига је урађена као самостални нотни зборник у коме су све песме класификоване, транскрибоване и представљене у богослужбеном поретку у упоредном неумском и савременом нотном запису.

Ауторка је током једне деценије истраживачког рада у Русији и Ватикану сакупила, класификовала, транскрибовала и објавила записе песама српским светима из 56 руских богослужбених неумских рукописа насталих претежно у руским манастирским срединама између 16. и 19. века.

https://www.politika.rs/scc/clanak/479984/Pesme-sccpskim-svetima-u-ruskoj-crkvenopojackoj-umetnosti)))))))))))))))))))))
https://www.eparhijazt.com/sr/news/...a-milutina-i-kneza-lazara-u-ruskoj-crkvi.html
https://knjizarariznica.rs/?product=21913
 
У Националном музеју Првог светског рата у Канзас Ситију налази се "Пантеон рата" (La Pantheon de la Guerre”) , највећа кружна панорамска слика (402м х 45м), с укупно 6.000 истакнутих ликова савезничких снага.

Наравно, значајно место заузима Краљевина Србија са Краљем Петром и Регентом Александром. Приказан је и Никола Пашић, све српске војсковође, војници са Милунком Савић у првом плану и српски народ.Уз Србију је наравно насликана и Црна Гора са Краљем Николом на челу.

Слика је рађена током ратних година. Започета је 1914. год. Њу су смислили Пјер Карје-Белез и Огист Франсоа-Мари Горге, а сликало 20 уметника.
Први пут је приказана у згради на Тргу инвалида у Паризу у октобру 1918. год. Изложбу је отворио председник Ремон Поенкаре, а до 1927. год., када је продата Америци, видело је 18 милиона људи.

panteon rata.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
404
leki1
leki1
P
General Mihail Černjajev kao deo ruske propagande
Odgovora
17
Pregleda
422
Povijest
P
Nina
Zašto se kaže - lupa kao Maksim po diviziji?
Odgovora
4
Pregleda
296
Mrkalj
Mrkalj

Back
Top