Mađarska istorijska drama o Karadjordju
-premijera 1812. u Pešti-
U društvenom i kulturnom životu Srba u Pešti i Budimu bio je, svakako, nesvakidašnji događaj, pozorišna predstava u Pešti 1812. g. kada je
na mađarskom jeziku prikazana istorijska drama
glumca i pisca Istväna Baloga o vođi prvog ustanka, Karađorđu. Velikom uspehu kod srpske publike pridonelo je i to što je najveća mađarska glumica onoga vremena —
Deryne Szeppataky Röza otpevala jednu pesmu sama, a drugu u duetu na srpskom jeziku.
Déry Istvánné, Széppataki Róza
(Jászberény, 1793. december 23. – Miskolc, 1872. szeptember 29.)
Muziku za ove pesme
komponovao je na osnovi srpskih narodnih melodija mladi kompozitor Gäbor Mätray.
Gäbor Mätray (1797-1875)
Pesme su počinjale, kao što čuvena glumica piše u svojim memoarima, ovako:
Što mi fajde od mladosti Devojčica, devojčica
Kad prebivam u žalosti Ruža, rumena,
Što ne mogu s drugim biti Ja ne snivara od mog brata,
Ni o danu, ni o noći. Duša rođena.
"Te pesme pribavile su mi toliko slave, toliko priznanja, kakve nije dobio u ono vreme niko. Svaku pesmu morala sam po nekoliko puta otpevati, a posle toga nije bilo kraja burnom tapšanju i izazivanju" — piše ona u svojim sećanjima o ovom velikom glumačkom uspehu.
Pojava samoga Karađorđa i drugih srpskih boraca prvog ustanka na pozornici, pa zajedno sa junacima i grupe seljaka i žena u živopisnoj narodnoj nošnji...
...okolnost da su srpski heroji ovom prilikom govorili mađarski nije mnogo smetala, nije umanjila duboki utisak prizora dramske radnje...
Posetioci predstave, bez obzira na narodnost, morali su se zagrejati i ponositi scenama kada su videli kako Karađorđe sa svojim vojvodama pobeđuje Turke u Ijutim okršajima i oslobađa Beograd od vekovnog zajedničkog neprijatelje Srba i Mađara. To je morao biti jedinstveni, nezaboravni i ogromni doživljaj za sve gledaoce, a osobito za Srbe.
Mađarski pozorišni komad o Karađorđu je usled zabrane vlasti već posle prve predstave skinut sa repertoara. Austrijeska vlada, očito, nije htela da kvari svoje odnose sa Turskom.
Balogova drama je kasnije ponovo igrana i na mađarskom i na srpskom jeziku.
U srpskom prevodu prikazao ju je Joakim Vujić sa svojim "diletantima" (amaterima), u raznim mestima. 1843. g. on je izdao ovo delo pod naslovom
Serbskij vožd Georgij Petrovič, inače narečennij Crnij, ili Otjatije Beograda ot Turaka.
http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/istvan_poth.html
Српски устанак је имао снажног одјека и у Будиму и у Пешти. И не само међу Србима, него и међу Мађарима. Инспирисан борбом српског народа за ослобођење, мађарски глумац и писац Иштван Балог написао је драму Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака, која је приказана у мађарском позоришту 15. а у немачком 27. септембра 1812. године. Иако је после Тицанове буне у Срему (1807), инспирисане српским устанком, појачана цензура српских књига, а фебруара 1808. издато наређење цензорским звањима да не могу дозволити штампање текстова о устанку без одобрења царске канцеларије, Балог је успео да добије дозволу за приказивање, јер је дао изјаву да је драму правио на основу вести из бечке штампе. Трећа представа, која је требало да се одржи 12. новембра, није одржана. Приказивање је забрањено царском наредбом, свакако због пријема на који је наишла код публике, нарочито српске. Иако се више није приказивала у главном граду Угарске, ова драма се "веома много играла двадесетих и тридесетих година, нарочито у провинцијалним градовима" (Б. Ковачек).
Истовремено се на позорници српског културног живота у Пешти јавио сентандрејски учитељ, иначе познати писац и преводилац драмских дела Јоаким Вујић (1772-1847). Вујић је превео и Балогову драму, али није добио одобрење за њено објављивање. Могао је да је штампа тек 1843. године у Новом Саду. Он је ипак успео да организује три представе овога комада, две у Сегедину и једну у Новом Саду, све три у 1815. години. После представе у Новом Саду Намесничко веће је издало наредбу да се драма не сме ни приказивати ни штампати.
http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/matica_srpska/istorijams.html
