Sad cu vam ispricam
Krenemo mi tako i stignemo do Avale, ispod u stvari. Ajmo kao putem, i naravno, suma, ajmo precicom, krenemo, kad neko drvo, ne lezi vraze, moram ja da se popnem, i tako skrenemo sa puta, al nema veze, nekako se popnemo do samog tornja, iza onog restorana haha, mi iz grmlja a restoran pun
I tako krece avantura. Nije bas prijatno ici liftom, pritisak u usima, neko dete pocelo da vristi u liftu, majka smiruje....otvaraju se vrata a ono....milina....malo hladno jer je zasticeno staklom na sredini a okolo je otvoreno
Boze kakav pogled, prelep, ceo grad na daljinu...
Obisla, slikala svaki kutak, drug ostao dole, ja sama usla...
Spomenik, setnja, slikanje, nema guzve...
Sledeci vikend koji mi bude slobodan, ma kakvo vreme bilo, idem rano rano ujutru, kada nema zive duse, i tada jedino moze da se oseti svaki kutak one prirode
I tako...detlici kuckaju po drvecu, ima pasa, pecurkica na svakom delu sume, lisce zuto zuto, prekrilo sve, cuje se i ona ptica, da li je kobac sta li je...bubamarica puno puno, najezda, skacem da bih ih skinula sa odece....milina...
Samo sedeti i uzivati
