Pa dobro, prošlo je već dan-dva da nije bilo nikakvih posebnih novotarija od njih dvoje... Vreme je da nas malo zabave
A to lajanje je kod nas redovna pojava... Dona uredno laje... na prolaznike, zvezde i još koješta... Dokaz da je prilično dobro je i taj: počinje da laje i iz sobe (što joj nije baš običaj).
E... da. Sinoć sam ispisala pa mi se prekinuo internet i nisam poslala.
Donu, kao što je poznato, ostavljam u kući... dobra je uglavnom, na raspolaganju su joj predsoblje i moja soba, uglavnom je u sobi (i na krevetu).
Juče, kad sam bila da je obiđem, izvadim iz torbe uz put kupljene čokolade (dve za kuvanje od po 200g i jednu mlečnu od 80g) i krajnje idiotski i neoprezno ih ostavim na stočiću u sobi...
Kad sam došla sa posla komadiće papira od one mlečne sam našla na krevetu... sa sve (malo) izmazanim prekrivačem (koji stavljam baš zbog Donine navike da mi se penje po krevetu ... ali samo po mom. Ni na jedan drugi neće da se penje... čak ni na poziv). Dakle... nigde drugo nije bilo ni parčenceta papira, ni mrvice čokolade! Ona je uredno tu malu čokoladu prenela na krevet i fino se poslužila!
One dve čokolade, na svu sreću, nije dirala (da jeste, verovatno bi joj pozlilo od tolikog šećera i kakaa). U stvari mi je bilo smešno... osim što sam pomislila kako za nju nije uopšte zdravo da jede čokolade (mislim da ju je prvi put u životu i probala... očito joj se dopalo
). Valjda joj neće biti ništa...
'Bar dan. Sad mm i ja istovarili 1.750kg, verujem da je ovih 750 bilo moje.
)
Mom detetu spala temperatura, ali i dalje tugujemo za malcima.
