Поскупеће кредити у динарима
Повећање обавезних резерви утицаће на смањење производње и продаје, страхују привредници и економисти. – Банкари се надају да ће нове рестриктивне мере допринети јачању националне валуте
Банке ће од понедељка, у складу са новом одлуком гувернера Радована Јелашића, од 100 динара, на пример, у кредите моћи да пласирају само 60, док ће преосталих 40 морати да депонују код Народне банке Србије на име обавезних резерви. Ова вест јуче је обесхрабрила домаће привреднике, јер људима из света бизниса је јасно да повећање обавезне резерве у динарима са 20 на 40 одсто за банкаре значи да поскупљује новац, а да предузетници могу само да се надају вишим каматама на позајмице у динарима.
Како је показала наша јучерашња анкета, исто мисле и економисти. Они додају да намера монетарних власти да повлачењем динара са тржишта покушају да смире раст евра неће дати резултате. Банкарисе, бар за сада, не усуђују да најаве поскупљење зајмова индексираних у националној валути, већ само констатују да ће нове рестриктивне мере утицати на јачање динара.
Према оцени Бошка Живковића, професора Економског факултета, повећањем обавезне динарске резерве смањиће се понуда кредита, повећати каматне стопе на зајмове у динарима, што ће се одразити и на смањење производње.
– Очигледно је да монетарне власти покушавају да смање тражњу девиза. Бојим се да НБС тиме неће ништа постићи, чак ће последице на дужи рок бити негативне, јер се у производњи последице рецесије већ осећају, а поскупљење извора финансирања само ће додатно отежати већ тешку ситуацију – уверен је Живковић.
Према његовим речима, преполовљена и такозвана отворена позиција банака, са досадашњих плус-минус 20 одсто капитала на 10 одсто, значи да ће се банке тако мање излагати девизном ризику. Јер, додаје он, способност банака да се задужују у иностранству биће смањена.
Стеван Аврамовић, председник Уније послодаваца, јуче је оштро критиковао нове рестриктивне мере централне банке. Како каже, финансијска криза се лечи упумпавањем новца на тржиште, а овде је реч о испумпавању динара.
– То ме чуди, јер смо пре два дана са премијером Мирком Цветковићем постигли договор да камате на кредите буду ниже, а десило се супротно. Како ћемо да вратимо зајмове које смо узели, шта ће нам остати кад држави платимо порез, одакле ћемо исплаћивати радницима зараде и како да не отпуштамо запослене, уопште ми није јасно – негодовао је Аврамовић.
Бојан Радун, извршни директор „Нектара”, са друге стране, ову вест је јуче доживео као охрабрење, јер ће, према његовој оцени, то стабилизовати курс динара.
– Наравно да ће се скупљи кредити одразити на пад продаје, али ће се мање куповати само трајна добра, као што су телевизори и бела техника. То се на продају робе краћег рока трајања, као што су сокови, неће одразити, јер се она не купује на кредит – уверен је Радун.
А како ће се ова одлука одразити на мала и средња предузећа, питали смо Васа Лекића, директора фирме „Фудленд”. Каже да је у последњих неколико дана размишљао да уместо кредита у еврима позајми онај индексиран у националној валути. Међутим, нова мера НБС потпуно му је пореметила планове. Јер, јасно му је да ће бити мање динара у оптицају, да ће поскупети кредити, што ће отежати финансирање производње.
– Прави се вештачка несташица динара, тренутно се чува курс и смирују инфлаторни притисци, али није добро што ће привредни сектор бити много погођен. Држава уопште не штитити произвођаче. Она их чак оваквим мерама дестимулише – тврди наш саговорник.
Соња Миладиновски, члан извршног одбора Сосијете женерал банке, јуче није коментарисала да ли нова мера истовремено значи и скупље динарске кредите.
– Несумњиво је да ће повећање обавезне резерве имати двоструки ефекат. Побољшаће се девизна ликвидност банака, али ће се и повећати понуда девиза на тржишту. То ће се, без сумње, одразити на јачање курса динара – истиче наша саговорница.
А. Николић
[објављено: 05/12/2008]
---------------
vidi se da je demokrata novi urednik
politika govori poluistinu. poskupece ne samo krediti u dinarima nego i u evrima i francima.
mislim "krediti u dinarima"
smesno , ko se zaduzuje jos u dinarima kad je kamatna stopa na kredite u dinarima od 20% do cak 35% na godisnjem nivou kolika je kamata na dinarski gotovinski kredit kod cacanske banke ako uzimate kredit bez hipoteke i ziranta
znaci krediti i rate skacu a cenu svega kao i uvek placaju gradjani
