Evro ide na 110 dinara!

Evro bi bez intervencija NBS danas bio na 130!

Ove godine NBS na međubankarskom tržištu potrošila više od 1,4 milijarde evra, da to nije činila, kurs bi već bio oko 130

Narodna banka Srbije potrošila je od početka godine više od 1,4 milijarde evra na odbranu kursa dinara, a da to nije uradila, kurs bi danas bio 130 dinara za evro, kažu domaći analitičari! NBS je juče prodala još 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a kako Press saznaje, do kraja godine na odbranu dinara možemo da potrošimo još oko 3,3 milijarde evra....


Kako navode u PR službi NBS, mogućnost intervencija Narodne banke na deviznom tržištu je određena „raspoloživošću sopstvenih deviznih sredstava".

Neto 5,7 milijardi

- Kada se iz bruto deviznih rezervi isključe obaveze prema inostranstvu i bankama, Narodna banka Srbije trenutno raspolaže sa oko 5,7 milijardi evra, što je takozvana neto aktiva. Iako su ova sredstva u celini raspoloživa, sa njihovom upotrebom smo obazrivi, jer se njima garantuje stabilna likvidnost u dužem vremenskom periodu. Zbog toga se prave precizniji planovi priliva i odliva iz deviznih rezervi Narodne banke. Sa Međunarodnim monetarnim fondom je usaglašeno da ove godine na odbranu dinara možemo da potrošimo najviše 4,6 milijardi evra. Ali i ovaj kriterijum je podložan preispitivanju na svaka tri meseca, ukoliko to zahtevaju unutrašnja ili spoljna ekonomska kretanja. Od početka godine dosad na međubankarskom deviznom tržištu prodali smo 1,36 milijardi evra - navode za Press u Narodnoj banci.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka Mlađan Kovačević podseća da je u oktobru 2008. evro vredeo oko 80 dinara, a sad je prešao 104 dinara.

- Postavlja se pitanje dokle se u tim intervencijama može ići. Narodna banka kaže da to čini da bi sprečila velike dnevne fluktuacije, a suština je da to radi kako bi odbranila precenjenu vrednost dinara. Ako se i dalje ovim tempom bude branio kurs, bojim se da ćemo ceo kredit MMF-a potrošiti na to. Takođe, ključ je kuda te devize odlaze. A one se slivaju u džepove tajkuna, špekulanata i neto uvoznika, dok privreda nema nikakvu korist - kaže Kovačević.

Građani na rubu panike

Upravo zbog toga on smatra da je za evro realan kurs 130 dinara.
- Devizni kurs treba pustiti da sam ide svojim tokom i tek onda će ga formirati ponuda i tražnja na međubankarskom deviznom tržištu. Da nismo prodavali evre iz rezervi, devizni kurs bi verovatno stao na nivou od oko 130 dinara za evro - ocenjuje Kovačević.

Ekonomista Goran Nikolić ističe da NBS ima još dosta sredstava kojima može da ublaži prekomerne dnevne oscilacije kursa.

- NBS koči slabljenje dinara svom snagom jer i nema drugog izbora. Mora da reaguje, jer bi u suprotnom zavladala teška panika među građanima. Samo im još fali da se ujutru probude i da ih strefi neki ludački kurs. Dinar će oslabiti nekoliko procenata i maksimalno će do Nove godine biti na nivou od 108 ili 109 dinara za jedan evro - objašnjava Nikolić.

Dinar nastavio da pada!

Dinar je danas oslabio za 18 para pa je zvanični srednji kurs 104,55 dinara, što je nova rekordno niska vrednost u odnosu na evropsku valutu. NBS je još veći pad dinara sprečila prodajom 50 miliona evra na međubankarskom tržištu čime je ublažila prekomerne oscilacije kursa. Računajući jučerašnju intervenciju, NBS je od početka godine prodala ukupno 1,416 milijardi evra pokušavajući da sačuva stabilnost domaće valute.
---------------

Raspad sistema.... :rotf::rotf::rotf::rotf::rotf:
 
Држава не може да прода записе којима попуњава буџет.

Инвеститори немају поверења да ће динар остати стабилан и то су јасно показали на аукцији државних записа пре два дана када је продато само 17,5 одсто емисије осамнаестомесечних државних папира. Купци записа су биле само две домаће банке. Од страних ни трага ни гласа.

Да су страни инвеститори изгубили веру у српску валуту потврђивало се мање-више и на претходним аукцијама државних записа током јуна када је зависно од аукције продавано тек 30, 40, 60 одсто емисије. Почетком маја, када је држава тек започела с продајом осамнаестомесечних записа, интересовање инвеститора на прве две аукције било је чак четири, пет пута веће од могућности куповине. И то при камати од 9,5 одсто на годишњем нивоу, а сада Министарство финансија трезорске записе није успело да прода ни са каматом од непуних 11 одсто на годишњем нивоу.

Обрт на тржишту државних хартија од вредности настао је несумњиво због тога што динар стално губи вредност и што се не зна када ће се то пропадање зауставити. Од почетка године динар је ослабио осам одсто, а од прошлог лета чак десет одсто. Стручњаци кажу да интерес инвеститора треба тражити на разлици на приносу на евре који достиже два, три, па и до четири одсто и камате од 11 одсто на динарске записе, што значи да динар може да депресира највише седам, осам одсто. По тој рачуници записи су већ „пали на испиту”.

Пад вредности динара тако је довео у питање намеру државе да започне с издавањем дугорочних хартија од вредности ради покрића буџетског дефицита.

Директор Управе за јавни дуг у Министарству финансија Бранислав Тончић каже да су они свесни насталог проблема и да ће покушати да га отклоне. Јер, на последњој аукцији осамнаестомесечних записа успели су да „намакну” око пола милијарде динара или само шестину од три милијарде динара укупне емисије које су јој неопходне за буџетске потребе.

– У јулу ће бити мање аукција дугорочних записа, а смањићемо и обим тих емисија. Повећаћемо емисије тромесечних записа код којих је због краћег рока ризик мањи. Ми морамо да „затворимо” јавни дуг и опција је да се као и прошле године задужимо у еврима код комерцијалних банака. Размишљамо и о емитовању државних хартија индексираних у еврима, или оних код којих би камата била променљива како би инвеститору обезбедила реалан принос – каже Тончић додајући да је лоше то што вишак динара „бежи” у евре, а не у државне записе, чиме се подгрева тражња за том европском валутом. Забрињавајуће је, каже, и то што на последњој аукцији није ни било понуда да би се Министарство финансија евентуално одлучило на повећање камате што значи да тржиште не показује која је то цена по којој би инвеститори били вољни да купују државне записе.

Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, каже да је слаба тражња за државним хартијама од вредности последица несигурности инвеститора у процени очекивања кретања приноса на ове хартије.

– Исто се дешава и на другим тржиштима у околини. Нестабилност у региону умањује апетит за ризиком и то има утицаја и на нас – каже Петровић.

У Уникредит банци, која је била један од већих купаца државних папира, потврђују да је пад тражње за осамнаестомесечним записима Трезора највећим делом проузрокован падом вредности динара у односу на евро у последња два месеца, као и смањењем динарске ликвидности на међубанкарском тржишту.

Економиста Горан Николић не мисли да постоји криза државних записа.

– Динар ће и даље да пада, и то још три, четири одсто, јер све преко тога угрожава пројектовану инфлацију. Када се на јесен курс стабилизује, интересовање инвеститора ће да порасте. Сада само није право време за продају записа. Банке знају да ће се курс стабилизовати јер НБС има велике девизне резерве, само је процена централних монетарних власти да је боље да сада пусте динар да пада. Купци записа увек имају зараду, на осамнаестомесечне записе то је ипак 18 одсто, а мало је вероватно да ће динар толико да изгуби на вредности – каже Николић.

Иначе, од почетка 2009. године па рачунато с последњим аукцијама трезорских записа укупно задужење државе по овом основу, значи дуг с каматом, достигло је 130 милијарди динара. До краја године, према плану, требало би да се увећа на 200–220 милијарди динара. Дефицит је, подсећања ради, пројектован на 107 милијарди динара
 
big bang:
Држава не може да прода записе којима попуњава буџет.

Инвеститори немају поверења да ће динар остати стабилан и то су јасно показали на аукцији државних записа пре два дана када је продато само 17,5 одсто емисије осамнаестомесечних државних папира. Купци записа су биле само две домаће банке. Од страних ни трага ни гласа.

Да су страни инвеститори изгубили веру у српску валуту потврђивало се мање-више и на претходним аукцијама државних записа током јуна када је зависно од аукције продавано тек 30, 40, 60 одсто емисије. Почетком маја, када је држава тек започела с продајом осамнаестомесечних записа, интересовање инвеститора на прве две аукције било је чак четири, пет пута веће од могућности куповине. И то при камати од 9,5 одсто на годишњем нивоу, а сада Министарство финансија трезорске записе није успело да прода ни са каматом од непуних 11 одсто на годишњем нивоу.

Обрт на тржишту државних хартија од вредности настао је несумњиво због тога што динар стално губи вредност и што се не зна када ће се то пропадање зауставити. Од почетка године динар је ослабио осам одсто, а од прошлог лета чак десет одсто. Стручњаци кажу да интерес инвеститора треба тражити на разлици на приносу на евре који достиже два, три, па и до четири одсто и камате од 11 одсто на динарске записе, што значи да динар може да депресира највише седам, осам одсто. По тој рачуници записи су већ „пали на испиту”.

Пад вредности динара тако је довео у питање намеру државе да започне с издавањем дугорочних хартија од вредности ради покрића буџетског дефицита.

Директор Управе за јавни дуг у Министарству финансија Бранислав Тончић каже да су они свесни насталог проблема и да ће покушати да га отклоне. Јер, на последњој аукцији осамнаестомесечних записа успели су да „намакну” око пола милијарде динара или само шестину од три милијарде динара укупне емисије које су јој неопходне за буџетске потребе.

– У јулу ће бити мање аукција дугорочних записа, а смањићемо и обим тих емисија. Повећаћемо емисије тромесечних записа код којих је због краћег рока ризик мањи. Ми морамо да „затворимо” јавни дуг и опција је да се као и прошле године задужимо у еврима код комерцијалних банака. Размишљамо и о емитовању државних хартија индексираних у еврима, или оних код којих би камата била променљива како би инвеститору обезбедила реалан принос – каже Тончић додајући да је лоше то што вишак динара „бежи” у евре, а не у државне записе, чиме се подгрева тражња за том европском валутом. Забрињавајуће је, каже, и то што на последњој аукцији није ни било понуда да би се Министарство финансија евентуално одлучило на повећање камате што значи да тржиште не показује која је то цена по којој би инвеститори били вољни да купују државне записе.

Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, каже да је слаба тражња за државним хартијама од вредности последица несигурности инвеститора у процени очекивања кретања приноса на ове хартије.

– Исто се дешава и на другим тржиштима у околини. Нестабилност у региону умањује апетит за ризиком и то има утицаја и на нас – каже Петровић.

У Уникредит банци, која је била један од већих купаца државних папира, потврђују да је пад тражње за осамнаестомесечним записима Трезора највећим делом проузрокован падом вредности динара у односу на евро у последња два месеца, као и смањењем динарске ликвидности на међубанкарском тржишту.

Економиста Горан Николић не мисли да постоји криза државних записа.

– Динар ће и даље да пада, и то још три, четири одсто, јер све преко тога угрожава пројектовану инфлацију. Када се на јесен курс стабилизује, интересовање инвеститора ће да порасте. Сада само није право време за продају записа. Банке знају да ће се курс стабилизовати јер НБС има велике девизне резерве, само је процена централних монетарних власти да је боље да сада пусте динар да пада. Купци записа увек имају зараду, на осамнаестомесечне записе то је ипак 18 одсто, а мало је вероватно да ће динар толико да изгуби на вредности – каже Николић.

Иначе, од почетка 2009. године па рачунато с последњим аукцијама трезорских записа укупно задужење државе по овом основу, значи дуг с каматом, достигло је 130 милијарди динара. До краја године, према плану, требало би да се увећа на 200–220 милијарди динара. Дефицит је, подсећања ради, пројектован на 107 милијарди динара
Kliknite za proširenje...

THATS WHAT I AM TALKING ABOUT :super:

sa nemogucnoscu da prodaju zapise, nema para za pokrivanje budzetskih rupa, automatski budzetlije ce morati da pritegnu kaise, i krenuce u vecoj meri da ***** i pljuju tadicevu "socijalno odgovornu" vladu :super:
 
Evro bi bez intervencija NBS danas bio na 130!

Narodna banka Srbije potrošila je od početka godine više od 1,4 milijarde evra na odbranu kursa dinara, a da to nije uradila, kurs bi danas bio 130 dinara za evro, kažu domaći analitičari! NBS je juče prodala još 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a kako Press saznaje, do kraja godine na odbranu dinara možemo da potrošimo još oko 3,3 milijarde evra.

Kako navode u PR službi NBS, mogućnost intervencija Narodne banke na deviznom tržištu je određena „raspoloživošću sopstvenih deviznih sredstava.

Link
 
Dinar jači prema evru za 23 pare
1. jul 2010. | 17:00 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Dinar će sutra, posle višednevnog slabljenja, ojačati prema evru za 23 pare ili 0,22 odsto, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 104,3129 dinara.


:ok::ok::ok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Druga najvrednija firma Evrope pod lupom
Odgovora
1
Pregleda
157
Nina
Nina
Nina
Gde se "kriju" milijarderi u Evropi
Odgovora
12
Pregleda
301
doppler
doppler
salko dinamitas
SAD su povecali svoj udio u svjetskoj ekonomiji u zadnjih 30 godina dok su evropske zemlje izgubile dobar dio,da li dolazi promjena u korist Evrope?
Odgovora
1
Pregleda
206
doppler
doppler

Back
Top