Evro ide na 110 dinara!

Dinkić dobio nagradu za ekonomskog lidera u Srbiji

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić večeras je nagrađen kao ekonomski lider u Srbiji, po izboru posetilaca sajta EMportal (www.emportal.co.yu).

Nagrada se odnosi na period od 2000. godine do danas, u konkurenciji je bilo deset kandidata, a Dinkić je osvojio 25 odsto glasova posetilaca.

Dinkić je rekao da je ponosan na nagradu jer se odnosi da dug period reformi u Srbiji koje su bile teške, ali su donele stabilnost u makroekonomskom sistemu.

"Ovo će biti podstrek da čvršću ekonomsku politku vodimo u smislu smanjivanja nepotrebnih troškova, ali i omogućavanja građanima da imaju posao, da imaju bolje uslove za život", rekao je Dinkić.

Kako je rekao, to je za njega prva domaća nagrada iz oblasti ekonomije. On je ranije dobio nagradu Ministar godine u svetu, od britanskog časopisa Juromani (Euromoney).

Nagrada za bankara godine dodeljena je predsednici Izvršnog odbora Banke Inteza Draginji Đurić.

Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada najuspešnijoj domaćoj kompaniji za najbolji projekat u oblasti društveno odgovornog poslovanja - kompaniji Soko Štark, za učešhe u finasiranju projekta Sigurna kuća.

Kao medijska kuća koja je najviše doprinela širenju svesti o potrebi da se pomogne najugroženijima, nagrađena je Televizija B92. Nagradu za kompaniju "biznis lider", dobio je Telekom Srbija koji je prošle godine ostvarilo dobit od 350 miliona evra.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52719&sectionId=37

--------------------

ko li je vlasnik ovog em portala? bojan kristo, vlahovic, djelic ili djilas? :hahaha:
 
Тихи:
Dinkić dobio nagradu za ekonomskog lidera u Srbiji

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić večeras je nagrađen kao ekonomski lider u Srbiji, po izboru posetilaca sajta EMportal (www.emportal.co.yu).

Nagrada se odnosi na period od 2000. godine do danas, u konkurenciji je bilo deset kandidata, a Dinkić je osvojio 25 odsto glasova posetilaca.

Dinkić je rekao da je ponosan na nagradu jer se odnosi da dug period reformi u Srbiji koje su bile teške, ali su donele stabilnost u makroekonomskom sistemu.

"Ovo će biti podstrek da čvršću ekonomsku politku vodimo u smislu smanjivanja nepotrebnih troškova, ali i omogućavanja građanima da imaju posao, da imaju bolje uslove za život", rekao je Dinkić.

Kako je rekao, to je za njega prva domaća nagrada iz oblasti ekonomije. On je ranije dobio nagradu Ministar godine u svetu, od britanskog časopisa Juromani (Euromoney).

Nagrada za bankara godine dodeljena je predsednici Izvršnog odbora Banke Inteza Draginji Đurić.

Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada najuspešnijoj domaćoj kompaniji za najbolji projekat u oblasti društveno odgovornog poslovanja - kompaniji Soko Štark, za učešhe u finasiranju projekta Sigurna kuća.

Kao medijska kuća koja je najviše doprinela širenju svesti o potrebi da se pomogne najugroženijima, nagrađena je Televizija B92. Nagradu za kompaniju "biznis lider", dobio je Telekom Srbija koji je prošle godine ostvarilo dobit od 350 miliona evra.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52719&sectionId=37

--------------------

ko li je vlasnik ovog em portala? bojan kristo, vlahovic, djelic ili djilas? :hahaha:
Kliknite za proširenje...


Zar je bitno.... kako rece onaj socijalista danas u stanju nacije.... narod je demokratski izabrao....
 
MISKOVIC I KOMPANIJA TRAZE DA VLADA BRANI KURS OD 82 DIN ZA 1 EURO



Предлог предузетника: бранити курс 82 динара за евро

Делегација пословних људи у Србији затражила је од владе да држава мерама монетарне политике помогне привреди како би се зауставиле негативне последице глобалне финансијске и економске кризе. Међу тим мерама је, како сазнаје „Политика”, и захтев да се заустави даљи пад курса динара, као и да се национална валута брани на граници 82–83 динара за један евро. Уколико се то не догоди, упозорили су бизнисмени из „Привредника”, српска привреда имаће веома велике губитке.

Као друга мера предлаже се укидање обавезне резерве пословних банака код Народне банке Србије.

Из кабинета премијера „Политици” је речено да је делегација бизнисмена разговарала са Мирком Цветковићем о припреми мера за побољшање пословног амбијента као одговора на глобалну економску кризу. Власници српских компанија, према сазнањима „Политике”, од премијера нису тражили да држава оснује специјални интервентни фонд за помоћ привреди уколико држава прихвати мере које су они предложили. Иначе, обе мере примењују и неке од влада у државама региона.

Премијер Цветковић је, наводно, изразио подршку предложеним мерама и обећао да ће разговарати са гувернером НБС Радованом Јелашићем у чијој су надлежности.

„Политика” је затражила мишљење и од гувернера Јелашића, који није био у могућности да коментарише предлоге пословних кругова, али је из Народне банке стигло реаговање у коме се каже да су „све мере које је НБС већ донела биле усмерене на јачање динара, попут повећања референтне каматне стопе и мера за повећање девизне ликвидности банака, али су очито спољни ефекти били јачи и до сада није дошло до јачања домаће валуте“.

Народна банка обавештава јавност да интензивно ради на додатним мерама, уважавајући при том свој основни циљ – очување стабилности цена и финансијског сектора, које ће објавити када их буде усвојио Монетарни одбор.

НБС је поздравила иницијативу да, заједно са представницима владе, разговара са привредницима о мерама које могу да помогну привреди за ублажавање последица светске финансијске кризе.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Predlog-preduzetnika-braniti-kurs-82-dinara-za-evro.sr.html

----------------------------------------

Ekipica koja je sastavila ovu smesnu vladu trazi da ista vlada brani kurs od 82 din za 1 euro. Pokusava Jelasic nije da ne pokusava nego mu treba mesecno milijarda svezeg deviznog kapitala da bi to mogao da uradi - a para nema . Miskovic i ekipa na ovaj nacin ocito je drzavu Srbiju svesno teraju u bankrot


yebote ovi su stvarno vlasnici Srbije i mogu da rade sta god hoce - vise se ni ne kriju

stvarno smo smesnija drzava da smesnija ne moze biti :hahaha:
 
Poslednja izmena:
Herojsko posrtanje
Srpski premijer Mirko Marjanović sakupio je sve svoje skupštinske ekspozee, prigodne govore i intervjue od 1994. do kraja 1998. godine, i obavio knjigu "Iz krize u reforme". Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije, napisao je predgovor za knjigu u kome je premijera Marjanovića, po onoj narodnoj "ja tebi vojvodo, ti meni serdare", imenovao "herojem borbe za ekonomski oporavak". Iz priloženih 500 stranica teksta u tvrdom povezu može se naslutiti Marjanovićeva natčovečanska borba za sprovođenje Programa monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka. Ako već nekog od čitalaca, slušalaca ili gledalaca nije ubedio u ekonomski prosperitet i bolji život, evo prilike da to još jednom pokuša. Sad kad je sve na jednom mestu, može se uočiti velika nesrazmera između obećanja i ostvarenja, između uloženog truda i ostvarenih rezultata, između teorijskih zamisli i svakodnevnih muka običnih građana. Marjanović je obično prenaduvao uspehe, prećutkivao neuspehe, zračio optimizmom i nudio nova spasonosna rešenja. Čitaocima je olakšao posao da samo ne moraju da izvlače nikakav zaključak, jer ga je sam napisao na kraju - "hleba, mleka, šećera i ulja mora uvek biti u prodavnicama, i to po cenama koje su prihvatljive za potrošače". Ako se svih ovih pet godina sprovođenja programa naš heroj zaista borio za ekonomski oporavak, onda je ovo što sada nudi baš malo i zato ne čudi što je predgovor za knjigu pisan kao oproštajno slovo odlazećem premijeru u zasluženu penziju.

Vreme Marjanovićevim iskazima suprotstavlja fakta.

Ključna ličnost

"Ključna i najteža odluka našeg ekonomskog programa glasila je: nema deficita budžeta. Ključna ličnost sprovođenja ekonomskog programa od samog početka 1994. i sve vreme posle toga, bio je Mirko Marjanović. On je nesumnjivo heroj borbe za ekonomski oporavak, kao što je svih ovih teških godina bio jedan od najistaknutijih boraca za slobodu i nezavisnost naše zemlje. Pokazao je ogromnu doslednost i hrabrost, znanje i odlučnost i veliku upornost."

(Iz predgovora jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.)

Cene

Mirko-10.GIF (8460 bytes)Mirko Marjanović: "Vlada Srbije se uvek zalagala za politiku slobodnih cena. Administriranje u ovoj oblasti uvek ima kao posledicu nestašice i bujanje crnog tržišta. Svim raspoloživim sredstvima, uključujući nagovaranja i apele privrednicima, trudili smo se da održimo cenovnu stabilnost, a da pri tom izbegnemo nestašice na tržištu." (Intervju "Politici", 1. januar 1996. godine.) "Cenovnu stabilnost, kao jedan od ključnih ciljeva, je bilo veoma teško postići u ovoj godini, zbog nametnutih ograničenja u ekonomskim odnosima sa inostranstvom, izvršene devalvacije dinara i nužnog prilagođavanja monetarne politike. Vlada Srbije je aktivnim merama i značajnim budžetskim sredstvima uspela da stabilizuje cene i obezbedi dobru snabdevenost tržišta vitalnim proizvodima. Ispravnost takve politike potvrđena je cenovnom stabilnošću krajem godine."

(Govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije povodom usvajanja budžeta za 1999. godinu, 7. decembra 1998. godine.)

Avramov indeks

Tri parametra kojima je bivši guverner NBJ Dragoslav Avramović merio stabilnost cena:
Proizvod

Cena 1. marta 1994.


Cena 1. marta 1999.
Hamburger

1 dinar


15 dinara
Girice

1 dinar


15 dinara
Burek

1 dinar


6 dinara

Zaposlenost

Mirko-8.GIF (9020 bytes)Mirko Marjanović: "Preduzimane su značajne mere u oblasti zaposlenosti i zapošljavanja. Vlada je od početka svog mandata aktivirala socijalni program za zaštitu ugroženih kategorija stanovništva, a naročito za rešavanje problema viškova zaposlenih. Fiskalnim rasterećenjem stimulisano je otvaranje novih radnih mesta, a preko tržišta rada kroz raznovrsne programe (investicione, obrazovne i zapošljavanja mladih) ponovo je radno angažovano preko 200.000 radnika godišnje."

(Govor privrednicima opštine Savski venac, u Beogradu, 4. septembra 19
 
Telekom

Mirko-9.GIF (9439 bytes)Mirko Marjanović: "Sredstva dobijena ovim ugovorom biće striktno korišćena za ostvarivanje ključnih reformskih ciljeva: bržeg rasta proizvodnje i izvoza, razvoja novih preduzeća, dalje promocije moderne tržišne i prema svetu otvorene privrede, otvaranje novih produktivnih radnih mesta i na toj osnovi povećanje zarada i životnog standarda."

(Izjava "Politici", 10. juna 1997. godine.)

Od nepunih 1,8 milijardi nemačkih maraka, za koliko je Italijanima i Grcima prodat Telekom Srbije, 700 miliona maraka otišlo je u penzijski fond Srbije, a ostatak u Fond za razvoj, iz koga su kreditirani izvozni projekti, infrastruktura i poljoprivreda. Gro kredita, uprkos garancijama direktora finansiranih preduzeća, što je Vlada Srbije smatrala dovoljnim, nikada nije vraćeno.

Kurs

Mirko-7.GIF (9591 bytes)Mirko Marjanović: "Program ekonomskog oporavka startovao je 24. januara 1994. godine uvođenjem novog dinara, koji se mogao menjati po fiksnom kursu - jedan novi dinar za jednu nemačku marku... Suština i osnovni sadržaj aktivnosti Vlade Republike Srbije u periodu 1995-1998. je dosledno sprovođenje Programa ekonomskog oporavka. Reč je o kontinuitetu jedne uspešne politike kojom je ostvaren neophodni sklad između ciljeva cenovne i valutne stabilnosti, zatim ciljeva privrednog rasta i povećanja životnog standarda i najzad, ključnih reformskih ciljeva u izgradnji sistema moderne tržišno-socijalne privrede... U leto i jesen dolazi do velikih rasprava o daljoj operacionalizaciji Programa ekonomskog oporavka koja su se, u jednom momentu, svela na pitanje promene kursa, odnosno, devalvacije dinara i njegovo usklađivanje sa tržišnim (crnim) kursom. Monetarne vlasti su insistirale na što hitnijoj devalvaciji, dok je Vlada Srbije smatrala da utvrđivanje novog kursa zajedno sa spoljnotrgovinskom liberalizacijom i drugim merama treba odložiti do trenutka ukidanja, odnosno, trajne suspenzije sankcija. Takvo, sasvim ispravno, opredeljenje je prihvaćeno i novi kurs dinara prema nemačkoj marki u odnosu 3,3 prema jedan utvrđen je krajem novembra 1995. godine, posle trajne suspenzije sankcija UN". (Autorski tekst "Sprovođenje programa ekonomskog oporavka suština je politike Vlade Republike Srbije", na početku knjige, str. 13. i 16.) "Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke, nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenh dugova prebace na celu privredu ili, to priželjkuju iz špekulativnih razloga. Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativnih prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada." (Govor u Narodnoj skupštini Srbije povodom usvajanja budžeta za 1998. godinu, 29. decembra 1997. godine) "...Želim da istaknem da Vlada Srbije ostvaruje pozitivne rezultate na ključnim tačkama usvojenog programa... U ovom periodu došlo je do određenog pomeranja cena, naročito zbog sprovedene devalvacije dinara.
 
u jednom intervjuu, svečanom govoru ili ekspozeu pred parlamentom koji su sakupljeni u knjizi premijer Marjanović ne govori decidirano o devalvaciji dinara izvršenoj u aprilu 1998. godine, kada je utvrđen novi kurs od šest dinara za jednu nemačku marku.

Na dan 9. marta 1999. godine, dileri su nemačku marku na crnom deviznom tržištu u Beogradu prodavali za 9,3 dinara, a otkupljivali za devet dinara.

Zdrava privreda

Mirko-13.GIF (23058 bytes)Mirko Marjanović: "Bez velikog uplitanja ili tutorstva države i njenih organa otvoriće se prostor za slobodno preduzetništvo i privrednu inicijativu. Tamo gde je moguća realna ekonomska računica biće moguća i solidna proizvodnja i uspešna trgovina." (Ekspoze u svojstvu mandatara na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 15. marta 1994. godine.) "Za razliku od prošlogodišnjih prilika, danas svaki poslovni čovek može izračunati šta je rentabilno, a šta nije. Zbog toga, uprkos mnogim objektivnim preprekama (sankcije, raspad tržišta bivše Jugoslavije i sl.), možemo očekivati zamah preduzetništva privredne inicijative i porast proizvodnje." (Intervju "Politici", 16. aprila 1994. godine.) "Stečaj, kao tržišna kazna za loše poslovanje i neizvršavanje ugovora i drugih obaveza mora da se odnosi na sve vrste preduzeća. Pri tome, stečaj ne mora da znači i likvidaciju preduzeća, nego njegovo ozdravljenje i početak efikasnog poslovanja." (Govor na konferenciji SPS-a "Srbija 2000 - Korak u novi vek", u Beogradu, 17. februara 1996. godine.) "Blokada računa velikog broja preduzeća banaka i drugih pravnih lica onemogućava razmenu društvenog proizvoda i kontinuirano povećava nelikvidnost u zemlji i u krajnjoj liniji utiče na smanjenje stope privrednog rasta." (Govor u Narodnoj skupštini Republike Srbije povodom usvajanja budžeta za 1999. godinu, 7. decembra 1998. godine.) "Ubrzaće se rad na pripremi zakonskih rešenja kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka." (Govor na Glavnom odboru SPS-a, 23. decembra 1998. godine.)

Broj nelikvidnih preduzeća i iznos njihovih pristiglih i neizmirenih obaveza povećavali su se iz meseca u mesec, tako da je krajem decembra 1999. godine broj nelikvidnih pravnih subjekata dostigao 31.189, a iznos njihovih neizmirenih obaveza 26,245 milijardi dinara. U njima radi između petsto hiljada i milion ljudi. Broj nelikvidnih se povećao, u odnosu na kraj 1997. godine, za 15,4 odsto, a iznos njihovih dugova za 134 odsto. (Izvor: Institut za tržišna istraživanja, broj 1, 1999. godina.)

Penzije

Mirko-2.GIF (21179 bytes)Mirko Marjanović: "Tačno je da vlada najviše muka trenutno ima sa isplatom penzija. Nije ni čudo, jer ne postoji ni jedna vlada u svetu koja ima zadatak da za penzioni fond obezbedi gotovo isti iznos sredstava koliko za finansiranje celokupnog budžeta... Mi imamo razumevanja za položaj penzionera i njihove zahteve i ne pada nam na pamet da ih ostavimo na cedilu." (Intervju "Politici" povodom godišnjice rada vlade, 18. mart 1995. godine.) "Javnosti je već sigurno poznato da smo u ove dve godine najviše pažnje i napora uložili baš u rešavanje redovnije isplate penzija. I sada Vlada čini sve što može i što je u njenoj nadležnosti da se poboljšaju uslovi isplate penzija i sa stanovišta njihove dinamike i zakonskog nivoa." (Intervju Prvom programu Radio Beograda, 20. marta 1996. godine.) "Uprkos velikim teškoćama u finansiranju penzija za preko 1,4 miliona penzionera, obezbeđena je njihova redovna isplata i u uslovima čvrstog budžetskog ograničenja. Uz to, prosečna penzija u periodu 1994-1997. godine sve vreme je iznosila skoro 90 odsto od prosečne zarade, što je najpovoljniji odnos i u razvijenim zemljama i u zemljama u tranziciji." (Govor privrednicima opštine Savski venac u Beogradu, 4. septembra 1997. godine.)
 
I najvaznije od svega



Bilans reforme: Biće hleba

"Jedan od najvažnijih zadataka vlade je da obezbedi stabilnost cena i normalnu snabdevenost osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Hleba, mleka, šećera i ulja mora uvek biti u prodavnicama i to po cenama koje su prihvatljive za potrošače uključujući i one sa nižim primanjima."

(Govor na Glavnom odboru SPS-a o sprovođenju ekonomske politike u 1999. godini i zadacima SPS-a, 23. decembra 1998. godine)

Ovo je za one mladje generacije.... a i za tebe djeri....
 
Poslednja izmena od moderatora:
Тихи:
Dinkić dobio nagradu za ekonomskog lidera u Srbiji

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić večeras je nagrađen kao ekonomski lider u Srbiji, po izboru posetilaca sajta EMportal (www.emportal.co.yu).

Nagrada se odnosi na period od 2000. godine do danas, u konkurenciji je bilo deset kandidata, a Dinkić je osvojio 25 odsto glasova posetilaca.

Dinkić je rekao da je ponosan na nagradu jer se odnosi da dug period reformi u Srbiji koje su bile teške, ali su donele stabilnost u makroekonomskom sistemu.

"Ovo će biti podstrek da čvršću ekonomsku politku vodimo u smislu smanjivanja nepotrebnih troškova, ali i omogućavanja građanima da imaju posao, da imaju bolje uslove za život", rekao je Dinkić.

Kako je rekao, to je za njega prva domaća nagrada iz oblasti ekonomije. On je ranije dobio nagradu Ministar godine u svetu, od britanskog časopisa Juromani (Euromoney).

Nagrada za bankara godine dodeljena je predsednici Izvršnog odbora Banke Inteza Draginji Đurić.

Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada najuspešnijoj domaćoj kompaniji za najbolji projekat u oblasti društveno odgovornog poslovanja - kompaniji Soko Štark, za učešhe u finasiranju projekta Sigurna kuća.

Kao medijska kuća koja je najviše doprinela širenju svesti o potrebi da se pomogne najugroženijima, nagrađena je Televizija B92. Nagradu za kompaniju "biznis lider", dobio je Telekom Srbija koji je prošle godine ostvarilo dobit od 350 miliona evra.

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52719&sectionId=37

--------------------

Не би ме зачудило да буде предложен од стране старијег брата Тадије, за Нобелову награду за економију!

Ипак је у једном дану затворио профитабилну Београдску Банку! Јединствен случај у свету!

Само се питам које дестиловане будале гласају за таквог лопингера!
Kliknite za proširenje...
 
uzgred i jutros je situacija uobicajena. jelasic prodaje devize , zato kurs raste i pada mesto samo da raste .

debil je stvarno resio da zarad miskovica i ostalih uvoznika iz kluba Privrednik na Dedinju , potrosi i zadnji euro deviznih rezervi.

pre 2 min kurs je bio 91.88 a sada je vec 92.40

10:26:13
92,4020
 
Тихи:
uzgred i jutros je situacija uobicajena. jelasic prodaje devize , zato kurs raste i pada mesto samo da raste .

debil je stvarno resio da zarad miskovica i ostalih uvoznika iz kluba Privrednik na Dedinju , potrosi i zadnji euro deviznih rezervi.

pre 2 min kurs je bio 91.88 a sada je vec 92.40

10:26:13
92,4020
Kliknite za proširenje...

Slabo je to, ochekivao sam da ce preci 93.
Izgleda da nije lako danas nashim deviznim rezervama.
Pametnije bi bilo da te devizne rezerve podeli svim gradjanima.
Cenim da ih ima josh $ 8 milijardi, dakle $1000 svakom gradjaninu.
 
Тихи:
jelasic ce i danas prodati 40-60 miliona eura , tako da racunam da ce kurs sutrasnji biti negde oko 92 do 92.3

inace da ne prodaje ili da proda do 10 miliona kurs bi vec presao 93 kao od sale...
Kliknite za proširenje...

Dobro. I šta sad?:dontunderstand:
Prvo pitanje: šta da radimo mi obični smrtnic?
Drugo: koliko reče da će biti euro do Nove godine?
Treće: šta predviđaš tokom 2009?
Ne pitam kao baba Vangu nego kao nekoga ko liči da prati ekonomska dešavanja i da se razume.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Druga najvrednija firma Evrope pod lupom
Odgovora
1
Pregleda
159
Nina
Nina
Nina
Gde se "kriju" milijarderi u Evropi
Odgovora
12
Pregleda
326
doppler
doppler
salko dinamitas
SAD su povecali svoj udio u svjetskoj ekonomiji u zadnjih 30 godina dok su evropske zemlje izgubile dobar dio,da li dolazi promjena u korist Evrope?
Odgovora
1
Pregleda
207
doppler
doppler

Back
Top