Evro ide na 110 dinara!

Saša Đogović: Srbija je već u recesiji
sreda, 04. mart 2009.

Privreda Srbije već je ušla u recesiju, što se vidi po padu industrijske proizvodnje u prethodna tri meseca i padu spoljnotrgovinske razmene, rekao je saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ocenili su da je privreda Srbije već ušla u recesiju. Saradnik IZIT-a Saša Đogović izjavio je na konferenciji za novinare da se to vidi po padu industrijske proizvodnje u prethodna tri meseca i padu spoljnotrgovinske razmene, pogotovo izvoza.

"U prethodnih šest meseci zabeležen je pad priliva domaćih izvoznih porudžbina, a očekuje se pad i u narednom periodu", rekao je Đogović.

Prema Đogovićevim rečima, ove godine ne treba računati na rast bruto domaćeg proizvoda, jer se očekuje da će biti smanjen i do pet odsto u odnosu na prošlu godinu.

"Glavni udar krize još nije naišao i naredni meseci će biti još teži za srpsku privredu", rekao je Đogović, dodajući da anketa u 200 preduzeća koju radi IZIT pokazuje da 51 odsto privrednika očekuje pad privredne aktivnosti.

Saradnik IZIT-a je ocenio da je Srbija prinuđena da uđe u aranžman sa MMF-om jer postoji visoka nelikvidnost, ali da je potrebno imati dobar plan kako ta sredstva iskoristiti. Potrebno je drastično smanjenje postojećeg budžeta za oko 20 odsto, i kako navodi, smanjenje plata u javnom sektoru i zaposlenih u administraciji, a penzije treba zamrznuti ili čak i smanjiti.

"Treba ukinuti kancelariju za NIP, jer je njena svrha upravo podsticanje javne potrošnje", dodao je Đogović.

Saradnik Instituta objasnio je da bi trebalo uvesti i porez na uvoz robe široke potrošnje da bi se došlo do budžetskog prihoda koji bi se plasirao za podsticanje izvoznih aktivnosti i za jačanje poljoprivrede.

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac smatra da je mnogo novca otišlo na odbranu dinara i da to nije potrebno, jer bi trebalo da kurs bude realan.

Kanjevac je naveo da je šansa za srpsku privredu u dobrim privatnim preduzećima i poljoprivredi i da treba pomagati tim sektorima.

(RTS)
 
PROPALA HYPO BANKA

Hipo bankrot
Austrijska i nemačka štampa uveliko pišu o ogromnom gubitku Hipo banke, za koju se priča da će prodati ispostavu u Srbiji. Otpuštaju 5.600 službenika širom Evrope

BEOGRAD - Hipo Alpe-Adrija banka, za koju se priča da će prodati svoju ispostavu u Srbiji, ostvarila je gubitak od pola milijarde evra u 2008. godini, piše juče i prekjuče austrijski list Klajne cajtung.

U tekstu pod naslovom "500 miliona Hipo gubitka", novinar Adolf Vinkler postavlja pitanje da li će najnoviji gubitak Hipo banke pojesti ranije upumpan kapital Bajernske landesbanke. Banka iz Bajerna je, spasavajući Hipo banku od propasti, prošlog decembra u nju bukvalno upumpala 700 miliona evra, piše ovaj list. Vinkler dalje u tekstu navodi da je zbog loše situacije u kojoj se nalazi ova banka počela sa otpuštanjem radnika u gotovo svim zemljama u kojima posluje.

"Bajernska landesbanka, koja je većinski vlasnik Hipo banke, precrtala je već 350 radnih mesta", piše ovaj austrijski list i dalje navodi da je u centrali Hipo banke u Minhenu već uručeno 50 otkaza, dok je spajanjem dve ćerke banke u Hrvatskoj 300 ljudi ostalo bez posla. Prema pisanju nemačkog lista Sud dojče cajtung, ukupno 5.600 ljudi iz Hipo banke širom Evrope ostaće bez posla. Ove novine do detalja su iznele plan "Herkules", kojim je predviđeno kompletno restrukturiranje Hipo banke, koje podrazumeva jaču kontrolu većinskog vlasnika Bajernske landesbanke nad podružnicama, otpuštanje ljudi i prodaju nekih filijala. Austrijski list Virčafts balt takođe piše da će Hipo Alpe-Adria biti "rekonstruisana", što podrazumeva i nova personalna rešenja. Austrijski mediji, među kojima i Klajne cajtung, pišu da restrukturiranje Hipo banke podrazumeva i prodaju njene podružnice u Srbiji.

"Pored svega, Hipo se prijavila i za 900 miliona evra iz "bankovnog paketa" Savezne vlade Nemačke. Priča se o ulasku države u vlasničku strukturu ove banke", pišu tamošnji mediji.

Na pitanje da li će država Srbija kupiti domaću Hipo banku, ako je centrala bude prodavala, iz kabineta predsednika Vlade Mirka Cvetkovića rekli su da, prema njihovim saznanjima, ta banka neće biti ponuđena na prodaju.
-Ne, direktor Hipo banke je dao izjavu da oni dobro posluju. Tvrdimo da je naš bankarski sistem stabilan, a ukoliko se desi da nekoj banci zatreba pomoć, naravno da ćemo pomoći - rekli su nam u kabinetu predsednika Vlade.

S druge strane, ekonomista Danijel Cvijetićanin smatra da ukoliko većinski vlasnik odluči da proda Hipo banku u Srbiji, država nema pravo da troši pare poreskih obveznika na kupovinu te banke.
- Država im je gotovo besplatno ustupila mesto na tržištu, osnivački kapital za banke bio je svega pet miliona evra. Sada će verovatno državi ponuditi da za tu banku i njene kontaminirane plasmane plati 100 miliona evra. Na taj način oni bi lepo zaradili i otišli odavde - kaže Cvijetićanin i objašnjava da je manje zlo da propadnu depoziti, jer će država u tom slučaju biti na gubitku za novac kojim moraju da obeštete štediše. Cvijetićanin dalje navodi da će, u slučaju da tu banku kupi država i da ona potom propadne, trošak biti dvostruko veći.

- U tom slučaju, centrala bi zaradila na toj transakciji, a potom bi, u slučaju bankrota, država opet morala da isplaćuje štediše. Država bi imala interes da je kupi jedino za pet miliona, koliko su oni i platili za ulazak na ovo tržište, u tom slučaju bi moglo dobro da se zaradi naplatom njihovih potraživanja - rekao je Cvijetićanin.

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-13-03-2009/hipo-bankrot

rokaj
 
HIPO RILESTEJT PRED BANKROTOM
Nemačka banka Hipo rilestejt, specijalizovana za kreditiranje na hipotekarnom tržištu, mogla bi da proglasi bankrot ukoliko 24. aprila ne dobije državnu pomoć, prenosi nemačka štampa.
Kako tvrdi Dojče cajtung, očekuje se da ova banka, sa sedištem u Minhenu, objavi da ima gubitaka od više milijardi evra. Agencije prenose da je ovoj banci neophodno 10 milijardi evra svežeg kapitala kako bi se izvukla iz krize.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić izjavio je juče da će ta banka nastaviti da realizuje biznis plan prema dinamici koja je zacrtana u skladu s poslovnom politikom za 2009. godinu.
 
Druga propast Habsburške imperije

--------------------------------------------------------------------------------
Na pomolu bankarska kriza u Zapadnoj Evropi

Prema pisanju Britanskog nedeljnika Daily Telegraph (link), Morgan Stanley je izneo podatke o zaduženosti Istočne Evrope, prema kojima je spoljni dug, koji je uglavnom kratkoročan, dostigao 1.700 milijardi dolara. Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), tvrdi da će od ovog iznosa Istočnoj Evropi ove godine biti potrebno oko 400 milijardi evra (trećina njihovog BDP-a) za pokriće duga i podršku finansijskog sistema. Postavlja se pitanje, da li je to izvodljivo u situaciji najdublje recesije od Drugog svetskog rata i velikog pada vrednosti istočnoevropskih valuta.

Kao prvi primer zemlje koje se nalazi u finansijskim teškoćama navodi se Rusija, koja je od avgusta 2008. godine na odbranu rublje potrošila oko 36% svojih deviznih rezervi. Pritom je budžet Rusije projektovan pod pretpostavkom cene Uralske nafte na nivou od 95, a njena trenutna cena iznosi svega 33 dolara. Sa druge strane, u Poljskoj, Mađarskoj, Ukrajini, Baltičkim i Balkanskim zemljama, najveći deo kredita je indeksiran u evrima ili švajcarskim francima, a velike depresijacije većine nacionalnih valuta u ovim zemljama sve više dovode u pitanje izmirenje obaveza po kreditima.

Neke države, među kojima je Grčka, dodatno pogoršavaju situaciju pritiscima na svoje banke da se povuku sa Balkana. Nije dovoljna ni podrška Međunarodnog monetarnog fonda, koji je sa 200 milijardi dolara već podržao velik broj zemalja Istočne Evrope: Mađarsku, Ukrajinu, Letoniju, Belorusiju, Island, Tursku, Srbiju. Postavlja se pitanje da li će i kako ove države obezbediti preostali deo sredstava za izmirenje svojih dugova.

Međutim, ovde se priča ne završava. Postavlja se pitanje kako će, u slučaju nenaplativosti ovih kredita, proći zapadnoevropske banke i uopšte zapadnoevropski finansijski sistem. Ovde se naročito ističu austrijske, švedske, grčke, italijanske i belgijske banke, koje su oko 74% svoje aktive plasirale u zemlje u razvoju, među kojima su i istočnoevropske zemlje.

Od pomenutih zapadnoevropskih banaka, austrijske banke su potencijalno među najugroženijim, budući da su u zemljama bivšeg Varšavskog pakta plasirale oko 230 milijardi evra, što je iznosi veći od dve trećine austrijskog BDP-a. Prema navodima bečkog lista Der Standard, stopa nenaplativosti kredita od 10% dovela bi do kolapsa austrijskog finansijskog sektora. EBRD tvrdi da će stopa nenaplativosti potraživanja dostići 10%, možda čak i 20%. Zbog toga je austrijski ministar finansija Josef Pröll prošle nedelje od ministara finansija EU u Briselu zatražio da se odobri oko 150 milijardi evra pomoći za zemlje bivšeg Varšavskog pakta.

Ova ideja je naišla na otpor ministra finansija Nemačke Peer Steinbrück-a koji je tim povodom izjavio: ”To nije naš problem. Videćemo.” Da stav unutar EU još uvek nije usaglašen ukazuje njegova izjava nakon samo dva dana, u kojoj najavljuje mogućnost finansijske podrške zemljama članicama Evropske monetarne unije koje bi se suočile sa problemom refinansiranja duga, a koju je preneo Bloomberg (link). Nemački ministar finansija ovde je imao u vidu zemlje koje su se, pod uticajem efekata ekonomske krize, suočile sa porastom učešća budžetskog deficita u BDP ove godine: Irska (11%), Grčka (3,7%), Španija (6,2%), Italija (3,8%). Povećanje budžetskog deficita ovih zemalja je povećalo njihovu premiju rizika, pa samim tim i cenu refinansiranja duga. Sa jedne strane, ova vrsta pomoći nije predviđena sporazumima unutar EU. Sa druge strane, pomoć Nemačke ostalim zemljama može produbiti nemački deficit budžeta čije će učešće u BDP ove godine ionako biti relativno visoko za ovu zemlju (2,9%). Zbog svega toga, kako zaključuje Daily Telegraph, Berlin neće spasiti Irsku, Španiju, Grčku i Portugaliju, ni kada krah njihovih kreditnih mehurova bude vodio u rastuću docnju, Italiju koja traži prihvatanje plana u EU za emitovanje “obveznica unije”, niti “Austriju od svoje Habsburške avanture”.

Ovakav stav deli i Juergen Michels iz Citygroup Inc. u Londonu. Prema njemu, realističnije rešenje je otkup državnih obveznica ili direktna pomoć ugroženim zemljama od strane Evropske investicione banke ili neke druge multinacionalne organizacije.

Izvor: Daily Telegraph i Bloomberg
ekonomija.org


ROKAAJ MALAAA :super:
 
Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji Vladimir Čupić izjavio je juče da će ta banka nastaviti da realizuje biznis plan prema dinamici koja je zacrtana u skladu s poslovnom politikom za 2009. godinu.
Kliknite za proširenje...

S obzirom na nove okolnosti, najverovatnije ce stedise povlaciti depozite. Medjutim posto sam primetio da je diticni gore citirani gospodin bio skoro na Kopaoniskom Samitu verujem da drzavne strukture stoje iza ove hipove srpske ekspoziture te nije iskljucena neka velika prevara.
 
Rajfajzen internacional banka juče je priznala da je prošle godine u četvrtom kvartalu zapala u tešku finansijsku krizu. U saopštenju kojim je ova banka verovatno reagovala na izveštaj agencije za ocenjivanje kreditnog boniteta svetskih banaka Mudis navodi se da će Rajfajzen na nivou grupe zamrznuti program širenja filijala kao i da je već smanjen broj zaposlenih u Ukrajini i Mađarskoj. Saopštenje je medijima plasirano pod naslovom "Rekordan Rajfajzenov profit".

Mudis je prethodno u svom izveštaju objavio da su zapadnoevropske banke, među kojima i Rajfajzen, ali i neke druge banke koje posluju u našoj zemlji, ušle u grupu rizičnih banaka.

"Njihove istočnoevropske 'kćerke' su u nedavnoj prošlosti doprinele uvećanju profita matičnih banaka, ali su sada, zbog ekonomske krize u regionu, postale rizične", ocenila je agencija Mudis.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je procena pomenute agencije, kad je reč o Srbiji, nažalost, ispravna.

- Za 30 odsto porastao je iznos blokada na računima više od 60.000 firmi. Najveći korisnici plasmana banaka koje kod nas posluju proteklih godina bila su preduzeća. Tako će banke u narednom periodu imati velike poteškoće u naplati svojih potraživanja, a rejting će im padati baš kao što je Mudis predvideo - kaže Kovačević.

Jedan od pokazatelja da je Rajfajzenova podružnica koja posluje u Srbiji zapala u velike probleme jeste kretanje cene jedinica Investicionog fonda Rajfajzen akcije. Cena ovih hartija od vrednosti pala je, od osnivanja ovog fonda do danas, za više od pedeset odsto. Ove investicione jedinice moguće je kupiti na šalterima Rajfajzen banke, a njihova početna cena u avgustu 2007. godine bila je 1.000 dinara. Građani koji su ih tada kupili sada mogu da ih prodaju za svega 446 dinara. Na sajtu ovog fonda nalazi se slika centrale Rajfajzen banke i objašnjenje da ulaganjem sredstava u Investicioni fond možete ostvariti obično viši prinos od onog koji biste ostvarili nekim konvencionalnim oblikom štednje.

U tekstu pod naslovom "Druga propast Habsburške imperije", koji je objavljen na internet portalu ekonomija.org, za koji pišu najbolji srpski ekonomisti, navodi se da su od svih zapadnoevropskih banaka austrijske banke među najugroženijima.

"Austrijske banke su u zemljama bivšeg Varšavskog pakta plasirale oko 230 milijardi evra, što je iznos veći od dve trećine austrijskog BDP", piše na ovom sajtu. Prema navodima bečkog lista Der Standard, stopa nenaplativosti kredita od 10 odsto dovela bi do kolapsa austrijskog finansijskog sektora. EBRD tvrdi da će stopa nenaplativosti potraživanja dostići 10 odsto, možda čak i 20 odsto. Zbog toga je austrijski ministar finansija Jozef Prel prošle nedelje izrazio zabrinutost i tražio od ministra finansija EU da se obezbedi 150 milijardi evra, kojim bi se Austrijske banke izvukle iz krize. Ova ideja je naišla na otpor ministra finansija Nemačke Pera Štajbruka, koji je tim povodom izjavio:
- To nije naš problem.

RADOVAN JELAŠIĆ HABZBURŠKI ĐAK

Guverner Radovan Jelašić juče je saopštio da klijenti Rajfajzen banke ne treba da strepe i da "nedovoljno stručno utemeljeni napisi u pojedinim medijima" ne bi trebalo da budu osnov za postavljanje pitanja o stabilnosti i sigurnosti bankarskog sektora. Jelašić juče nije saopštio da su građani koji su poslušali njegove savete "da treba štedeti u dinarima" prošli kao bosi po trnju kada je za kratko vreme dinar devalvirao u odnosu na evro sa 88,6 dinara na 95 dinara za evro. Proteklih godina guverner Jelašić je u više navrata pokazao neverovatnu lojalnost prema austrijskim bankama. Jelašić je rođen u mađarskom mestu Baja i, u trenutku kada se zaposlio u NBS, nije imao srpsko državljanstvo. Pre nego što je, zajedno sa Mlađanom Dinkićem i Miroljubom Labusom, pozatvarao najveće domaće banke, godinama je radio u jednoj austrijskoj banci.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Druga najvrednija firma Evrope pod lupom
Odgovora
1
Pregleda
170
Nina
Nina
Neno
Evropa ostaje bez čipova, a fabrike staju
Odgovora
16
Pregleda
355
Nervirator
Nervirator
Nina
Gde se "kriju" milijarderi u Evropi
Odgovora
12
Pregleda
382
doppler
doppler

Back
Top