eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
eremita, to što si ti neuk i želiš da ostaneš neuk je stvar, koju bi najpametnije bilo da zadržiš za sebe.
Što se tiče laži, naučno dokazane činjenice su upravo - činjenice. Razumem da ti se ne sviđaju, razumem da možda imaš kompleks usled svog neznanja, ali kao što ti je već napomenuto, onog trenutka kada sa tvrdnje da veruješ u nešto, pređeš na tvrdnju da znaš nešto, a pri tome iznosiš gluposti, budalaštine i izmišljotine, što kreacionisti inače rade, nemoj se iznenaditi ako se na tvoj stav obruši sva sila savremene nauke i prikaže te kao tvrdoglavu neznalicu.
Dakle, nisi oduševljen naučno-popularnom emisijom.
OK, ni ja nisam presrećan kako su napravili tu emisiju, uglavnom zato što su je pravile TV ekipe,a ne naučnici.
Pravilno si upotrebio navodnike, jer nije u pitanju naučna emisija, nego naučno-popularna emisija, a to su dve različite stvari.
Što se trovanja mozga tiče, to upravo čine kreacionisti, a ti si vrlo lep primer za tako nešto jer zastupaš stav koji ne poznaješ, protiv teorije koju takođe ne poznaješ.![]()
Знаш шта - ако ти мислиш да је вређање АРГУМЕНТ, буди уверен да си се преварио, ако ти мислиш да ја не умем да вређам, и ту си се преварио... али ипак
пошто се осећам у овој расправи супериорнији у сваком погледу ја тебе нећу
вређати него покушати да ти отворим САЗНАЈНИ ПРОСТОР у испегланом мозгу:
цитат:
Људско познање Бога зависи од две ствари: прво, од природе људских органа сазнања и друго, од природе предмета сазнања. Искуство нам сведочи: људски органи сазнања су ограничени, релативни и несавршени, стога и наше познање Бога јесте ограничено, релативно и несавршено,
Садржина и каквоћа људског познања Бога зависи колико од садржине и каквоће људских органа сазнања, толико и од садржине и каквоће самог предмета сазнања: Бога. Бог може бити, и јесте, предмет људског познања само утолико, уколико су органи људског сазнања способни да Га приме. Од безграничног Бога, људски ограничени органи сазнања могу захватити нешто; од апсолутног Бога, људски релативни органи сазнања могу докучити нешто.
Људско сазнање је ограничено, релативно и несавршено не само у области познања Бога него и у свима осталим областима познања. И у научној, и у философској области познања, људско сазнање може ићи само донекле . Но оно није у стању да обухвати и докучи последњу суштину ствари, живота и света. Кант је тачно изразио ограниченост, релативност и несавршеност људског сазнања, када је разграничио свет: на свет нуменa, тј. суштина недосежних људском сазнању, и на свет феномена, тј. појава подложних људском сазнању. И философија и наука приказују нам свет са његове појавне стране, док суштина света остаје недоступна философском и научном сазнању.
Пошто ово важи у области познања у коме је реч о видљивом, материјалном свету, утолико је природније да то исто важи и у области познања Бога, који је по свему нешто несравњено веће и тајанственије од видљивог, материјалног света. Као што људско сазнање није у стању да докучи суштину света, тако неупоредиво више није у стању да докучи ни суштину Бога. О томе Свето Писмо вели: Бог живи у светлости којој се не може приступити; Њега нико од људи није видео, нити може видети.
Оно што се може сазнати о Богу јесте делатност и дела Божија у свету ("енергије" Божје). Те доступне сазнању силе Божје и енергије по природи својој су вечне. Суштина пак Божја, коју те силе јављају, остаје недоступна за људско сазнање. Помоћу својих органа сазнања људи могу познати дела Божија у свету и себи, и на основу њих говорити о Богу и Његовим особинама. Уствари, тиме се и баве такозвани логички докази људски о постојању Бога. Међу њима су најглавнији ови: космолошки, телеолошки, религијско-историјски и морални доказ.



)





.....................