Zato što nisu objasnili da ne podržavaju te stavove, nego piše:
Drugim rečima, podržavaju stavove upravo onih koje navodno svrstaju u sekte, eremita.
Ono što ja mislim da uredništvo časopisa "Pravoslavlje" nije ni pročitalo ovaj tekst i da su im strani elementi isti podvalili, kako bi razne naivne budale mogle da isti citiraju kao zvanični stav SPC.
Naravno, za ovako nešto nema nikakvu potvrdu i to je samo rezultat moje nade da SPC ne podržava stavove kreacionista na koje se poziva u svom glasilu, mada ako u zaglavlju stoji:
onda za moju nadu ima veoma malo mesta...
Ево нашао сам нешто па би било добро да ви који се бавите науком бар покушате да разумете ОНЕ КОЈИ СЕ БАВЕ ВЕРОМ, јер наведене ставове у потпуности
подржавам.:
ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР АНДРЕЈ ФИЛИПС
О ЧАРЛСУ ДАРВИНУ
Увод
Само неколико миља одавде, близу Пеглшама (Paglesham) на Ривер Кроучу (River Crouch), у муљу пустих мочвара Есекса (Essex), налазе се остаци ''Бигла'' (''The Beagle''). То је био брод на којем је Чарлс Дарвин пловио до Галапагоса, после чега је написао своје најпознатије дело. Данас, 12. Фебруара 2009. године, овај свет (и стварно мислим ''овај свет'') прославља двестогодишњицу рођења аутора ''Порекла врста''.
О вредностима његове теорије еволуције путем "природне селекције" и даље расправљају римокатолици, а посебно протестанти. Неки од ових задње поменутих су пре неколико година уобличили креационистичку теорију - супротну овој која се назива ''дарвинизам'' - а која се држи креационистичког концепта тзв. ''интелигентног стварања''. Православни хришћани не учествују нарочито у овој дебати јер се она одвија изван Православне Цркве. Како Православље уопште гледа на теорију еволуције и на теорију креационизма?
Теорија еволуције
Као прво, морамо знати да је ово једноставно теорија, ништа више.
Тамо где се не супротставља нашој вери, нема ни проблема, тамо где је против наше вере, ту постаје неприхватљива. Давно је исправно речено да где год постоји сукоб између науке и религије, то је или због лоше науке, или због лоше религије, или због тога што су и једна и друга лоше. Реч ''наука'' (scientia -лат.) значи ''знање'', а ми смо свесни да је наше познавање овог света оскудно и да никада неће бити потпуно. Тако и наше знање о вери, која је знање о Богу, јесте оскудно и никада неће бити много велико. Из овога можемо закључити постоји велика могућност да нешто погрешно схватимо.
Друго, морамо напоменути да је Дарвин био посматрач творевине, аристотеловац, који је уочавао природне феномене палог света не продирући у суштину ствари, у оно што стоји иза творевине, већ само опажајући поједине детаље палог света онакве какви су. Ово само по себи ограничава вредност и релевантност онога што је у томе постигао. Дарвин је намерно искључио Творца из својих посматрања. Њему је била туђа идеја о постојању Промисли, Бога Љубави, Који интервенише у створеном свету и води га Својом руком. По њему, творевина се развила без Бога. Дарвинов је интелект био без-божан, без обзира на то какво је, можда, било његово срце. Због овога,
за оне који вером знају да такав Бог постоји, његова теорија има ограничен значај, зато што искључује кључни део слагалице. Чињеница је да се Дарвинова теорија бави само питањем ''како'' а не и питањем ''ко''. Ако смо свесни овог ограничења, онда можемо боље разумети праве вредности и мане ове теорије.
Као треће, Дарвинова теорија о еволуцији врста негира црквено сведочанство о стварању света садржано у Светом Писму (Постање 1, 21, 24 и 25). Овде је сасвим јасно речено да су прва створења била она која живе у води, да су онда дошла она која лете, а након тога и она која живе на земљи. Сва су стварана сукцесивно и ''по својим врстама''. Другим речима, није било еволуције врста већ стварања много врста, што значи да ајкула није постала орао и орао није постао слон. Сваки је род (''врста'') био и јесте другачији. Како год, такође је јасно да ово објашњење ни у ком случају не искључује процес прилагођавања (ако баш желите, ''еволуције'') унутар врста, где, на пример, птице мењају боје или облик кљуна, или чак и више од тога, прилагођавајући се окружењу. Овде би открића ДНК-а можда могла помоћи у разјашњавању овог процеса адаптације који је Дарвин проматрао на Галапагосу.
И коначно, уз горе наведено, оно у чему се никако не можемо сложити са дарвинизмом, јесте изричитост тврдње да је човек настао од мајмуна. Довољно је јасно из црквеног сведочанства о стварању човека да је људско тело направљено од ''праха земаљскога'' (хемијски елементи из земље), а да је Бог човеку удахнуо ''дух животни'' (Постање 2, 7 ). Из књиге Постања 1, 26 се такође види да је стварање човека било одвојено од стварања животиња. Због тога Црква зна и верује да човек има бесмртну и вечну душу (Постање 2, 7), јер је начињен ''по лику и обличју Божијем'' (Постање 1, 26). Другачије речено, људска су бића различита од животиња баш као што су и биљке различите од животиња (Постање, 1, 11-12). Морају се поштовати различите фазе стварања, поредак стварања, то је нешто чега се сви научници придржавају.
Креационизам
Прво, треба знати да је креационизам само теорија, ништа више. Као што смо већ напоменули,
где теорија није у спору са нашом вером, нема ни потешкоћа, а тамо где јесте, она је за нас неприхватљива. Проблем са креационизмом је тај што он у многим стварима није заснован на посматрању феномена. Као што смо такође истакли, наше познавање вере, која је спознавање Бога, јесте сићушно и никада неће бити нешто велико. Из овога можемо закључити да је велика и могућност да нешто погрешно разумемо.
Друго, примећујемо да су креационисти у извесном смислу платоничари: они почињу од вере у Творца, са чиме се слажемо,
али зато такође тврде да знају ии видљиве чињенице које треба да узмемо у обзир. како је Творац стварао. Овај рационалистички прилаз делује арогантно јер ми једноставно не знамо како је Он то чинио. Ми никада не можемо разумети Створитеља, јер смо само део његовог стварања. Добро је имати општу слику (Бог као Створитељ), али имамо и видљиве чињенице које треба да узмемо у обзир.
У најбољем случају ми можемо само теоретисати и нагађати, што је крајње небитно за нашу основну бригу о спасавању наше душе. Зато можемо изнети закључак да се креационистичка теорија бави само питањем ''ко'' а не и ''како''. Ако ово добро схватимо, онда можемо и имати представу о вредностима и границама ове теорије. Сигурно, Бог је Створитељ, али то како је Он све створио - остаје заувек изван нашег домашаја. Штавише, било која религиозна теорија која се тиме бави, заправо промашује поенту својим бесплодним и недоказивим спекулисањем. Сваки креациониста је подобан да постане жртва оног истог теорисања које користе и дарвинисти.
Треће, у настојању да претвори Бога у некаквог мађионичара, креационизам превиђа сличности у творевини. Рибе, птице, животиње и људска бића - сви имају много тога заједничког. Већина има сличне очи, уши, носеве, уста и унутрашње органе. Што је врста ''виша'', сличности су веће. Тако, људи и шимпанзе немају само слична тела, четири уда, спољашње и унутрашње органе, нагоне, већ и одређени ниво интелигенције и понеке приближне реакције. И поред свега, за Православље ово не значи да је људско биће еволуирало од шимпанзе. То једноставно значи да је људско тело створено по примеру тела шимпанзе. Али за оне који верују у Бога и у вечну и бесмртну душу, људско тело није исто што и људско биће.
И коначно, све што је претходно речено указује на то да нас је све створио исти Творац. У сличностима примата и људи, где научници атеисти виде прилику да порекну Божију руку, ми пак опажамо евидентан пример постојања дела Божијег. Нема потребе порицати очигледну сличност између тела животиња и тела човека. У ствари, разлика између људскога тела и тела шимпанзе није велика, и научници кажу да је чак 98% ДНК-а шимпанзе и човека истоветно (и то нас нимало не чуди). Разлика је у томе што човек има вечну и бесмртну душу, а животиње немају. Другачије речено, разлика није ни телесна ни ментална, већ духовна, није у ономе што је споља, него у ономе што је унутар нас.
http://orthodoxengland.org.uk/darwin.htm
(ja sam ateistički fundamentalista 
)
