Tonci Provala
Buduća legenda
- Poruka
- 28.769
Neces verovati, ali ta npr. Zemlja pada na Sunce vec 4 milir. godina.
-
- Popularno:
- Poreklo vetra
- Odaberite tortu da vidite koliko ste...
- Vučićev neviđeni skup u Novom Sadu
- Šok otkriće: Dijana Hrka ima dvojnicu?
- Boban Stojanović - Vućićevo biračko...
- Koju pticu izabrati za kućnog ljubimca
- Нови ветрови на Пинку: Руси спроводе...
- OFAC odbio poslednju ponudu za NIS...
- Po indeksu kriminala Srbija na 4. mestu...
- DRAMATIČNO UPOZORENJE ORBANA: Situacija...
evolucija VS kreacija
- Začetnik teme Svabov
- Datum pokretanja
Neces verovati, ali ta npr. Zemlja pada na Sunce vec 4 milir. godina.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Šta je sporno kog gravitacije?
Postoji gravitacija kao sila privlačenja između tela. To nije sporno. Sporno je, izgleda, kako nebeska tela planetnog sistema (kao u našem sunčevom sistemu) ne padnu jedno na drugo usled sila gravitacije. Uzmimo primer dva masivna nebeska tela u bližoj okolini. Ta dva tela će se privlačiti silom koja je jednaka rezultanti sila gravitacije jednog i drugog tela a biće usmerena prema telu veće gravitacije. Kad ne bi postojale nikakve druge sile, onda bi došlo do bliskog susreta ova dva tela, odnosno telo manje gravitacije bi palo na telo veće gravitacije. Ali, svedoci smo da planete i njihovi pratioci od vajkada kruže jedni oko drugii, oko samih sebe i oko sunca. Da bi to bilo moguće apsolutno mora postojati suprotna sila, jednakog intenziteta kao rezultanta sila gravitacije koja će poništiti dejstvo rezultante gravitacije, pa tela neće pasti jedno na drugo, nego će bitiu sistemu rotacije, na određenoj udaljenosti. Ta suprotna sila se može nazvati i antigravitacionom silom, ne ulazeći u mehanizam njenog nastajanja, a koji je sigurno uzrokovan rotacijom tela oko svoje ose, jednog oko drugog i čitavog sistema oko sunca. To bi u stvari bila levitacija koja je prisutna svuda u kosmosu.
Izvesno je da će čovek uskoro ostvariti letilice koje će moći levitirati na bilo kojoj visini od zemlje ili na bilo kojoj razdaljini od nekog drugog nebeskog tela.
Postoji gravitacija kao sila privlačenja između tela. To nije sporno. Sporno je, izgleda, kako nebeska tela planetnog sistema (kao u našem sunčevom sistemu) ne padnu jedno na drugo usled sila gravitacije. Uzmimo primer dva masivna nebeska tela u bližoj okolini. Ta dva tela će se privlačiti silom koja je jednaka rezultanti sila gravitacije jednog i drugog tela a biće usmerena prema telu veće gravitacije. Kad ne bi postojale nikakve druge sile, onda bi došlo do bliskog susreta ova dva tela, odnosno telo manje gravitacije bi palo na telo veće gravitacije. Ali, svedoci smo da planete i njihovi pratioci od vajkada kruže jedni oko drugii, oko samih sebe i oko sunca. Da bi to bilo moguće apsolutno mora postojati suprotna sila, jednakog intenziteta kao rezultanta sila gravitacije koja će poništiti dejstvo rezultante gravitacije, pa tela neće pasti jedno na drugo, nego će bitiu sistemu rotacije, na određenoj udaljenosti. Ta suprotna sila se može nazvati i antigravitacionom silom, ne ulazeći u mehanizam njenog nastajanja, a koji je sigurno uzrokovan rotacijom tela oko svoje ose, jednog oko drugog i čitavog sistema oko sunca. To bi u stvari bila levitacija koja je prisutna svuda u kosmosu.
Izvesno je da će čovek uskoro ostvariti letilice koje će moći levitirati na bilo kojoj visini od zemlje ili na bilo kojoj razdaljini od nekog drugog nebeskog tela.
Dva tela ne padnu jedno na drugo pod uticajem gravitacje ako postoji i kretanje koje nije posledica samo njihovog medjusobnog gravitacionog privlacenja vec i neke druge sile. To je slucaj sa Suncem, koje se krece oko centra galaksije, i zato ga Zemlja stalno "promasuje".
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Ipak je za divljenje ta harmonija.
stnco
Elita
- Poruka
- 17.945
C,c,c,c ,c. Joj pa ristob šta ti je ovo trebalo? Pređi na neku temu iz fizike i postavi pitanje o gravitaciji, o kružnom kretanju, o silama koje deluju i sigurno će se naći neko da ti objasni. "Antigravitaciona sila" .. "a koji je sigurno uzrokovan rotacijom tela oko svoje ose, jednog oko drugog i čitavog sistema oko sunca."
Ovde si "samo" pogrešio što si "sunca" napisao malim slovom, a to je naziv nebskog tela i treba velikim "S", inače je sve kao u "naučnoj literaturi" koju ti čitaš. Joooooj čoveče pa otkud ti ovo, života ti?
geologicarka
Primećen član
- Poruka
- 610
Аууууу ал' ти је фора...
Zasto bih trazio dokaze za nesto sto tvrdim da ne postoji?
Od Proxima sam trazio da objasni nelogicnosti koje se javljaju povodom delovanja navodne gravitacione sile.
Pitanje je bilo upuceno i tebi:
Mnogo manja sila gravitacije Meseca izaziva plime i oseke na Zemlji, a mnogo jaca Sunceva gravitacija - nista?
Kako to - tolika privlacna sila, bez posledica?
A kako su mirisali?
Jel su koristili parfeme ili su u krljust utrljavali etericna ulja?
Valjanje.
Kakva te krljust spopala?
Imali su kozu kao i Zemljani.
Koji to reptili pa imaju krljust?
Tonci Provala
Buduća legenda
- Poruka
- 28.769
Tonci Provala
Buduća legenda
- Poruka
- 28.769
Imas neki proracun?
Tako sto ti ne znas sta uzrokuje plime i oseke. Nije u pitanju jacina gravitacije nego razlika u jacini gravitacije na razlicitim krajevima tela. Mesec je mnogo blize Zemlji pa je razlika u gravitaciji na suprotnim stranama Zemlje u odnosu na Mesec mnogo veca (jer precnik Zemlje u tom slucaju cini relativno mnogo veci deo ukupnog rastojanja nego u rastojanju od Sunca)
Poslednja izmena:
geologicarka
Primećen član
- Poruka
- 610
А је л' Ви знате зашто настаје одбојна електростатичка сила (правим дигресију, зато што видим да не знате шта причате, никако не прихватам да не постоји гравитациона сила).
proximo
Ističe se
- Poruka
- 2.233
Jel to on sad prica o kasiopejcima?
Ovo je strasno sta vi dozvolite sebi. Znaci godinu dana ovde vrti sve u krug sa svojim glupostima. Do sada ni u jednom postu nisi izneo ni jednu cinjenicu a pri tome nisi prihvatio ni jednu naucnu. Za tebe ne postoji dokaz koji ces ti prihvatiti iz razloga jer si fanatik i ti verujes samo u ono sto je u tvojoj glavi. Opet druga stvar je da si jedan od onih koji su na forumu da budu samo refresh i drze ljude na okupu.
Nikada u zivotu nisam upoznao osobo sa toliko malo znanja da se hvata pitanja koja ne razume a pri tome ocekuje da svi prihvate njegove besmislice.
Sto god ti rekao u vezi dokaza koje sam ti dao, govori samo o tvom neznanju ili bezobrazluku, jer ces uvek pogaziti svaku naucnu cinjenicu.
Ostali clanovi foruma, budite prisebni i ne gubite vreme jer covek nemoze da prihvati istinu. Samo vas dzabe vrti u krug. Njemu se cak ni gravitacija ne moze objasniti. Pitanja koja on postavlja su toliko cudna i da nisu strasna bila bi smesna.
Ovo je strasno sta vi dozvolite sebi. Znaci godinu dana ovde vrti sve u krug sa svojim glupostima. Do sada ni u jednom postu nisi izneo ni jednu cinjenicu a pri tome nisi prihvatio ni jednu naucnu. Za tebe ne postoji dokaz koji ces ti prihvatiti iz razloga jer si fanatik i ti verujes samo u ono sto je u tvojoj glavi. Opet druga stvar je da si jedan od onih koji su na forumu da budu samo refresh i drze ljude na okupu.
Nikada u zivotu nisam upoznao osobo sa toliko malo znanja da se hvata pitanja koja ne razume a pri tome ocekuje da svi prihvate njegove besmislice.
Sto god ti rekao u vezi dokaza koje sam ti dao, govori samo o tvom neznanju ili bezobrazluku, jer ces uvek pogaziti svaku naucnu cinjenicu.
Ostali clanovi foruma, budite prisebni i ne gubite vreme jer covek nemoze da prihvati istinu. Samo vas dzabe vrti u krug. Njemu se cak ni gravitacija ne moze objasniti. Pitanja koja on postavlja su toliko cudna i da nisu strasna bila bi smesna.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
A je li isto tako promašuju Zemlju i njeni veštački sateliti pa nikad ne uspevaju pasti na nju? (A ipak padaju). Nisam spreman prihvatiti da je to jedini razlog zašto se nebeska tela planetarnih sisitema nalaze u neprekidnoj rotaciji jednih oko drugih. Sunce se okreće oko centra galaksije, ali zajedno sa njim u tom kretanju su i sve njegove planete. Ono što i naučnike zadivljuje jeste da su parametri kosmosa brižljivo odabrani, jer malo drugačiji da su bili, ovakvog kosmosa ne bi postojalo.
Osim toga, siguran sam da će ljudi proizvesti letilice koje će moći lebdeti na bilo kojoj udaljenosti od Zemlje, a što će se ostvarivati silom koja je suprotna sili gravitavije. Takve letilice ne moraju rotirati oko Zemlje nego će imati mogućnost da se meko vertikalno dižu i spuštaju zavisno od željenog cilja.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
A ti samo znaš da se rugaš. Pročitaj svoje postove pa vidi sadrže li išta osim kritike drugh i ruganja. Za razliku od tebe kapu skidam lightm-u, proximo-u, Sentient-u, insekt-u...C,c,c,c ,c. Joj pa ristob šta ti je ovo trebalo? Pređi na neku temu iz fizike i postavi pitanje o gravitaciji, o kružnom kretanju, o silama koje deluju i sigurno će se naći neko da ti objasni. "Antigravitaciona sila" .. "a koji je sigurno uzrokovan rotacijom tela oko svoje ose, jednog oko drugog i čitavog sistema oko sunca."
Ovde si "samo" pogrešio što si "sunca" napisao malim slovom, a to je naziv nebskog tela i treba velikim "S", inače je sve kao u "naučnoj literaturi" koju ti čitaš. Joooooj čoveče pa otkud ti ovo, života ti?
Inače, nisam došao na forum da prosipam znanje i solim nekome pamet nego prvenstveno da slobodnom i kulturnom razmenom mišljenja naučim.
Poslednja izmena:
Sentient
Primećen član
- Poruka
- 806
Ovde se varas. Naucnike ovo ne zadivljuje. Takodje, ne postoje apsolutno nikakvi dokazi da su vrednosti fizickih konstanti "odabrane". Mnogo verovatnije je da su vrednosti fizickih konstanti rezultat slucaja. Ali su u pravu da ovakvog Univerzuma ne bi bilo da su vrednosti fizickih konstanti i malo drukcije; Univerzum bi bio drukciji.
Takve letelice postoje vec neko vreme, i zovu se helikopteri i avioni sa vertikalnim uzletanjem.
Vestacki sateliti su poslati sa Zemlje. Da bi takav objekat bio u stabilnoj orbiti potrebno je da postigne prvu kosmicku brzinu. Ta brzina zavisi od visine orbite. Povecanjem brzine satelit se podize u visu orbitu (ako postigne drugu kosmicku brzinu onda potpuno napusta orbitu oko Zemlje), smanjenjem brzine se spusta u nizu orbitu. Ako satelit u relativno niskoj orbiti ostane bez mogucnosti pogona on ce usporavati jer se ne krece kroz idealni vakuum. Posle nekog vremena ta brzina ce toliko pasti da dolazi na orbitu u guscoj atmosferi, zbog cega brzina drasticno pada ispod prve kosmicke na povrsini Zemlje, i ne moze vise da se opire gravitaciji i pada na Zemlju.
U osnovi cak i to sa kosmickim brzinama moze da se svede na "promasivanje" mada je to najlakse videti kod objekata sa nezavisnim poreklom.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
A zašto meteori padaju na Zemlju (i druge planete)? Zašto i oni ne bi kružili oko planeta (satelita) na bezbednoj udaljenosti?
Zato sto im se Zemlja nasla na putu.
A sad mala skola gravitacije koja bi trebalo da objasni u cemu je fora.
Koristicu se Njutnovom teorijom gravitacije, jer nema potrebe baktati se sa krivljenjem prostor-vremena u prisustvu velikih masa kada govorimo o pojavama zemlja se vrti oko sunca itd...
Prvo da razjasnimo jednu stvar. Ne postoji nikakva antigravitaciona sila, bar ne zbog II Njutnovog zakona. Drugi njutnov zakon kaze da sila kojom Sunce privlaci Zemlju je ista ona sila kojom zemlja privlaci Sunce. Zbog ovoga se sistem Zemlja - Sunce u stvari vrti oko jedne tacke koja lezi na liniji koja spaje centar zemlje sa centrom sunca. Imajuci u vidu odnos masa Sunce - Zemlja jasno je da se ta tacka nalazi mnogo blize centru sunca nego centru Zemlje. Tako je i u sistemu zemlja - mesec. Ali ne i u sistemu Pluton - Haron, gde se ova dva tela vrte oko jedne tacke koja se nalazi izvan oba tela. Takodje slicni primeri u kosmosu postoje i kod visestrukih zvezda (npr alfa Blizanaca koja je 6-ostruka) Ovde sam zanemario ostale planete jer bi to zakomplikovalo stvar... Sasvim je dovoljno da se pruzi slika o gravitacionom uticaju tela.
Dalje, zemlja kruzi oko sunca po (uzmimo da je tako, iako je elipticna) kruznoj putanji. Sad hocu da zamislite malu tacku koja se vrti po kruznici ciji centar i radijus znate. Nacrtajte na papiru ako vam je volja. Sila kojom sunce deluje na zemlju deluje u pracu povucenom od centra zemlje ka centru sunca. Jasno postoji i obrnuta sila. Sad ova sila izaziva ubrzanje (centripentalno ubrzanje u smeru svog delovanja). I to ubrzanje iznosi a = F/m. Kako vektor brzine pada u pravac tangente na kruznicu po kojoj se zemlja krece i ima smer obrtanja zemlje, a vektor centripentalnog ubrzanja normalno na brzinu, vidi se da on ne moze da promeni intenzitet vektora brizne. Narodski, ne moze da ubrza zemlju niti da je uspori. Ali moze nesto drugo, a to je da menja pravac vektora brzine, odnosno da se narodski izrazim da primorava Zemlju da se obrce oko Sunca. Jasno kao dan. Zbog ovoga zemlja kruzi oko sunca na stabilnoj orbiti. Gravitaciona sila izaziva kruzno kretanje zemlje oko sunca.
Mozemo uzeti u obzir i suprotan slucaj, ali sada pri racunu centripentalnog ubrzanja od sunca ka zemlji koristimo masu zemlje umesto mase sunca. Ocito da je ovo ubrzanje mnogo vece pa se vektor brzine sunca toliko brzo menjati da ne mozemo ni primetiti da se krece oko neke druge tacke a ne samo oko sebe.
Poenta price je, kada bacite kamen na voz kamion, kamen deluje na kamion istom silom F kojom kamion deluje na kamen. Samo sto je ubrzanje kamena a(kamena)=F/m(kamena) mnogo vece od ubrzanja kamiona a(kamiona) = F/m(kamiona) Smislite sebi jednostavan primer.
Nadam se da je sada jasno zasto se zemlja vrti oko sunca. Ako nije ce da doobjasnim.
A sad malo o orbitama. nIje tacno da ne postoji kamenje (veliko i malo) koje se ne vrti oko zemlje. Ako meteroid, asteroid il' sl ima srece pa pod dobrim uglom i sa dobrom brzinom proleti pored zemlje uhvatice se i poceti da kruzi oko nje.
Postoje stabilne i nestabilne orbite. Predpostavite, planete kruze oko zvezda u stabilnim orbitama, a njihovo postojanje je postulirao Kepler. Oko zemlje postoje stabilne orbite po kojima se krecu vestacki sateliti. I mesec uostalom. Zanimljivo je primetiti ovde da mesec bezi od nas 38mm godisnje sto ce reci nece pasti na zemlju vec pobeci.
A sad sex ili Lagranzeve tacke. Lagranzeve tacke jesu mesta na kojima je gravitaciono ubrzanje jednako 0. Takvih tacaka u sistemu Sunce Zemlja ima 5. Od toga neke su stabilne a neke ne. I upravo tu se mogu postaviti geostacionarni sateliti koji su stalno iznag jednog podrucja.
Mala napomena,
U ovom (nadam se uspesnom) pokusaju da razjasnim ove mudrolije na temu gravitacije zanemarivao sam gravitacione uticaje izmedju planeta medjusobno, dakle ignorisao sam sve sem Sunca i Zemlje. Ali je i to dovoljno da se stekne uvid u to kako stvari funkcionisu sa gravitacijom.
Aj vrnite se na temu bas sam pun zelje da se ganjam sa K***cenzurisano
Koristicu se Njutnovom teorijom gravitacije, jer nema potrebe baktati se sa krivljenjem prostor-vremena u prisustvu velikih masa kada govorimo o pojavama zemlja se vrti oko sunca itd...
Prvo da razjasnimo jednu stvar. Ne postoji nikakva antigravitaciona sila, bar ne zbog II Njutnovog zakona. Drugi njutnov zakon kaze da sila kojom Sunce privlaci Zemlju je ista ona sila kojom zemlja privlaci Sunce. Zbog ovoga se sistem Zemlja - Sunce u stvari vrti oko jedne tacke koja lezi na liniji koja spaje centar zemlje sa centrom sunca. Imajuci u vidu odnos masa Sunce - Zemlja jasno je da se ta tacka nalazi mnogo blize centru sunca nego centru Zemlje. Tako je i u sistemu zemlja - mesec. Ali ne i u sistemu Pluton - Haron, gde se ova dva tela vrte oko jedne tacke koja se nalazi izvan oba tela. Takodje slicni primeri u kosmosu postoje i kod visestrukih zvezda (npr alfa Blizanaca koja je 6-ostruka) Ovde sam zanemario ostale planete jer bi to zakomplikovalo stvar... Sasvim je dovoljno da se pruzi slika o gravitacionom uticaju tela.
Dalje, zemlja kruzi oko sunca po (uzmimo da je tako, iako je elipticna) kruznoj putanji. Sad hocu da zamislite malu tacku koja se vrti po kruznici ciji centar i radijus znate. Nacrtajte na papiru ako vam je volja. Sila kojom sunce deluje na zemlju deluje u pracu povucenom od centra zemlje ka centru sunca. Jasno postoji i obrnuta sila. Sad ova sila izaziva ubrzanje (centripentalno ubrzanje u smeru svog delovanja). I to ubrzanje iznosi a = F/m. Kako vektor brzine pada u pravac tangente na kruznicu po kojoj se zemlja krece i ima smer obrtanja zemlje, a vektor centripentalnog ubrzanja normalno na brzinu, vidi se da on ne moze da promeni intenzitet vektora brizne. Narodski, ne moze da ubrza zemlju niti da je uspori. Ali moze nesto drugo, a to je da menja pravac vektora brzine, odnosno da se narodski izrazim da primorava Zemlju da se obrce oko Sunca. Jasno kao dan. Zbog ovoga zemlja kruzi oko sunca na stabilnoj orbiti. Gravitaciona sila izaziva kruzno kretanje zemlje oko sunca.
Mozemo uzeti u obzir i suprotan slucaj, ali sada pri racunu centripentalnog ubrzanja od sunca ka zemlji koristimo masu zemlje umesto mase sunca. Ocito da je ovo ubrzanje mnogo vece pa se vektor brzine sunca toliko brzo menjati da ne mozemo ni primetiti da se krece oko neke druge tacke a ne samo oko sebe.
Poenta price je, kada bacite kamen na voz kamion, kamen deluje na kamion istom silom F kojom kamion deluje na kamen. Samo sto je ubrzanje kamena a(kamena)=F/m(kamena) mnogo vece od ubrzanja kamiona a(kamiona) = F/m(kamiona) Smislite sebi jednostavan primer.
Nadam se da je sada jasno zasto se zemlja vrti oko sunca. Ako nije ce da doobjasnim.
A sad malo o orbitama. nIje tacno da ne postoji kamenje (veliko i malo) koje se ne vrti oko zemlje. Ako meteroid, asteroid il' sl ima srece pa pod dobrim uglom i sa dobrom brzinom proleti pored zemlje uhvatice se i poceti da kruzi oko nje.
Postoje stabilne i nestabilne orbite. Predpostavite, planete kruze oko zvezda u stabilnim orbitama, a njihovo postojanje je postulirao Kepler. Oko zemlje postoje stabilne orbite po kojima se krecu vestacki sateliti. I mesec uostalom. Zanimljivo je primetiti ovde da mesec bezi od nas 38mm godisnje sto ce reci nece pasti na zemlju vec pobeci.
A sad sex ili Lagranzeve tacke. Lagranzeve tacke jesu mesta na kojima je gravitaciono ubrzanje jednako 0. Takvih tacaka u sistemu Sunce Zemlja ima 5. Od toga neke su stabilne a neke ne. I upravo tu se mogu postaviti geostacionarni sateliti koji su stalno iznag jednog podrucja.
Mala napomena,
U ovom (nadam se uspesnom) pokusaju da razjasnim ove mudrolije na temu gravitacije zanemarivao sam gravitacione uticaje izmedju planeta medjusobno, dakle ignorisao sam sve sem Sunca i Zemlje. Ali je i to dovoljno da se stekne uvid u to kako stvari funkcionisu sa gravitacijom.
Aj vrnite se na temu bas sam pun zelje da se ganjam sa K***cenzurisano
Poslednja izmena:
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Zahvaljujem Paganku na iscrpnim informacijama.
Intersesuje me udaljavanje Meseca od Zemlje. Koliko je nekada ranije Mesec bio najviše blizak Zemlji, da li će jednom prestati da se okreće oko nje i gde će posle odlutati u kosmosu? Da li je nekada Mesec bio dio Zemlje koju je neka katastrofa okrnjila?
(Žmurim na zadnju reč tvog posta).
Intersesuje me udaljavanje Meseca od Zemlje. Koliko je nekada ranije Mesec bio najviše blizak Zemlji, da li će jednom prestati da se okreće oko nje i gde će posle odlutati u kosmosu? Da li je nekada Mesec bio dio Zemlje koju je neka katastrofa okrnjila?
(Žmurim na zadnju reč tvog posta).
Obrisao sam je. Otvori sirom oci.
esec “vuce” Zemljine okeane po dnu i to usporava Zemlju (pa se njen dan produzava). Usporenje Zemlje uzrokuje da Mesec ubrzava svoje kretanje. Zbog tog ubrzanja on se udaljava. Mesec se, dakle, udaljava i konacno ce se naci na veoma udaljenoj orbitu oko Zemlje, a oba tela, i Mesec i Zemlja, ce se kretati kao jedno kruto telo i bice okrenuti jedno drugom istom svojom stranom.
Medjutim ni kretanje Meseca u najdaljoj orbiti od Zemlje, izgleda da nece biti stabilno. Ako ni zbog ceg drugog ono zbog Sunca. Zbog sinhronizovanog kretanja Meseca i Zemlje plima koja potice od Meseca bice nepokretna u odnosu na oba tela. Medjutim Sunceve plime ce se i dalje kretati i, ma koliko one bile male, usporavace Zemljinu rotaciju posto ce se pomerati u suprotnom smeru. Time ce se dan produzavati, te kretanje Meseca i Zemlje vise nece biti sinhronizovano. Dan ce postati duzi od meseca i Mesec ce poceti da se krece od zapada ka istoku. Lunarno plimsko ispupcenje na Zemlji ce se opet pokrenuti jer ce pratiti Mesec. Pokusace da ubrza Zemljinu rotaciju. Ali Mesec je sad daleko od Zemlje i njegova gravitacija vice nije toliko mocna. Sile trenja trose njegovu mehanicku energiju (transformisu je u toplotu) i on ne moze da ostane u svojoj orbiti. Pocece da se primice Zemlji, sve blize i blize. I konacno ce pasti na nju. I tu ce biti kraj izucavanja Meseca.
Zemljina rotacija pre izmadju 750 i 900 miliona godina iznosila 18 dana i da je u to vreme bio 481 dan u godini.
Zato se udaljava 38mm godisnje.
O nastanku naseg dragog satelita.
I teorija:
Mesec je nastao voljom bozijom 4004 godine pre n.e.
Danas ova teorija ima samo knjizevnu vrednost.
II teorija
Mesec je nastao zajedno sa ostalim telima od protoplanetarnog diska koji je okruzivao sunce, a zatim se "upecao" u zemljino gravitaciono polje. Ova teorija polazi od razlike izmedju Zemlje i Meseca u pogledu fizickog i hemijskog sastava njihovih stena te zakljucuju da je Mesec morao nastati na nekom drugom mestu. S obzirom na srednju gustinu Meseca to ne bi trebalo da bude izvan Marsove orbite posto dalje planete imaju znatno nizu srednju gustinu (ispod 2 g/cm³) i gradjene su uglavnom od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).
I ova teorija je odbacena....
Jer uzorci stena pristigli sa meseca, pokazuju da je sastavzemlje i meseca prilicno slican...
III teorija.
Ova teorija polazi od slicnosti Zemlje i Meseca bas u njihovom hemijskom sastavu te nastanak ovog satelita locira u blizini nase planete. Istrazivanja zadnjih decenija su pokazala da izmedju Zemlje i Meseca razlike i nisu toliko krupne koliko je to izgledalo u prvi mah kada su uzorci tek poceli pristizati sa Lune, odnosno da se one mogu objasniti i u slucaju nastanka Meseca u komsiluku. Ono sto medjutim ne moze da objasni ova teorija jeste zacudjujuce mala kolicina gvozdja na Mesecu. Ako je Mesec stvoren u okolini Zemlje morao bi biti gradjen od istog materijala kao i Zemlja te bi morao da ima bar priblizno isto toliko gvozdja koliko i Zemlja. A to nije slucaj. S druge strane doneseni uzorci Meseca neobicno podsecaju na materijal spoljnog omotaca Zemlje.
I ona je pala u vodu.
IV teorija
Prvi ju je izneo Vilhelm Henri Pikering 1907. godine, a zatim su je prihvatili i neki drugi istrazivaci medju kojima i Dz. H. Darvin (sin "onog" Darvina) po kome se Mesec na prelazu arhaika i proterozoika otrgao od nase planete sa mesta gde se danas nalazi Tihi okean. Moderna varijanta ove teorije objasnjava i paradoks sa gvozdjem. Naime u procesu formiranja Zemlje gvozdje i drugi teski elementi tonuli su prema dnu, tj. ka centru planete, a laksi elementi su se premestili u gornje slojeve. Deo ovih slojeva se kasnije odlepio od planete da bi se od njega formiralo novo telo - nas Mesec. No, kako je doslo do odvajanja ovog sloja od planete? Postojle su razne spekulacije kako je do ovog odvajanja doslo.....
i konacno.....
Nakon sto se gvozdje u dobroj meri vec koncentrisalo u sredistu planete Zemlja seSudar sudarila sa nekim telom cija je masa bila deset ili nesto vise puta manja od mase Zemlje. Danas takav sudar nije verovatan jer je Suncev sistem u medjuvremanu uredio orbite svojih vecih tela, ali je u ono vreme sigurno bilo mnogo objekata cije su se putanje ukrstale.
Sudar o kome je rec bio je kataklizmican. Izazvao je strahovitu eksploziju od koje se povrsinski omotac Zemlje razneo u okolni prostor i zatim pretvorio u oblak vrele prasine. Visoka temperatura je istisnula svu vodu iz oblaka od koga se zatim formirao satelitski roj cvrstih cestica koje su se medjusobno privlacile i lagano lepile jedna na drugu. Zatim su se stvorile grudve. Najveca je privlacila ostale i tako je rasla. Konacno nastalo je novo nebesko telo, Zemljin satelit. To jos nije bio Mesec kakvog danas vidimo na nebu, ali je vec imao izvesnu moc. Izazivao je plime na Zemlji i usporavao njenu rotaciju. Zbog toga je po zakonima mehanike poceo da se udaljava od Zemlje. Na putu u dalje orbite kupio je ostatke satelitskog roja i uvecavao se, uvecavao....
Sve ovo se dogodilo pre 4,6 milijardi godina. Mesec ne moze biti mladji od toga jer su njegove najstarije stene stare toliko, 4,6 milijardi godina. A ne moze biti ni stariji jer je i citav planetni sistem otprilike toliko star. Najstariji meteoriti su nastali pre 4,6 do 4,7 milijardi godina.
To je to o mesecu otprilike.
esec “vuce” Zemljine okeane po dnu i to usporava Zemlju (pa se njen dan produzava). Usporenje Zemlje uzrokuje da Mesec ubrzava svoje kretanje. Zbog tog ubrzanja on se udaljava. Mesec se, dakle, udaljava i konacno ce se naci na veoma udaljenoj orbitu oko Zemlje, a oba tela, i Mesec i Zemlja, ce se kretati kao jedno kruto telo i bice okrenuti jedno drugom istom svojom stranom.
Medjutim ni kretanje Meseca u najdaljoj orbiti od Zemlje, izgleda da nece biti stabilno. Ako ni zbog ceg drugog ono zbog Sunca. Zbog sinhronizovanog kretanja Meseca i Zemlje plima koja potice od Meseca bice nepokretna u odnosu na oba tela. Medjutim Sunceve plime ce se i dalje kretati i, ma koliko one bile male, usporavace Zemljinu rotaciju posto ce se pomerati u suprotnom smeru. Time ce se dan produzavati, te kretanje Meseca i Zemlje vise nece biti sinhronizovano. Dan ce postati duzi od meseca i Mesec ce poceti da se krece od zapada ka istoku. Lunarno plimsko ispupcenje na Zemlji ce se opet pokrenuti jer ce pratiti Mesec. Pokusace da ubrza Zemljinu rotaciju. Ali Mesec je sad daleko od Zemlje i njegova gravitacija vice nije toliko mocna. Sile trenja trose njegovu mehanicku energiju (transformisu je u toplotu) i on ne moze da ostane u svojoj orbiti. Pocece da se primice Zemlji, sve blize i blize. I konacno ce pasti na nju. I tu ce biti kraj izucavanja Meseca.
Zemljina rotacija pre izmadju 750 i 900 miliona godina iznosila 18 dana i da je u to vreme bio 481 dan u godini.
Zato se udaljava 38mm godisnje.
O nastanku naseg dragog satelita.
I teorija:
Mesec je nastao voljom bozijom 4004 godine pre n.e.
Danas ova teorija ima samo knjizevnu vrednost.
II teorija
Mesec je nastao zajedno sa ostalim telima od protoplanetarnog diska koji je okruzivao sunce, a zatim se "upecao" u zemljino gravitaciono polje. Ova teorija polazi od razlike izmedju Zemlje i Meseca u pogledu fizickog i hemijskog sastava njihovih stena te zakljucuju da je Mesec morao nastati na nekom drugom mestu. S obzirom na srednju gustinu Meseca to ne bi trebalo da bude izvan Marsove orbite posto dalje planete imaju znatno nizu srednju gustinu (ispod 2 g/cm³) i gradjene su uglavnom od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).
I ova teorija je odbacena....
Jer uzorci stena pristigli sa meseca, pokazuju da je sastavzemlje i meseca prilicno slican...
III teorija.
Ova teorija polazi od slicnosti Zemlje i Meseca bas u njihovom hemijskom sastavu te nastanak ovog satelita locira u blizini nase planete. Istrazivanja zadnjih decenija su pokazala da izmedju Zemlje i Meseca razlike i nisu toliko krupne koliko je to izgledalo u prvi mah kada su uzorci tek poceli pristizati sa Lune, odnosno da se one mogu objasniti i u slucaju nastanka Meseca u komsiluku. Ono sto medjutim ne moze da objasni ova teorija jeste zacudjujuce mala kolicina gvozdja na Mesecu. Ako je Mesec stvoren u okolini Zemlje morao bi biti gradjen od istog materijala kao i Zemlja te bi morao da ima bar priblizno isto toliko gvozdja koliko i Zemlja. A to nije slucaj. S druge strane doneseni uzorci Meseca neobicno podsecaju na materijal spoljnog omotaca Zemlje.
I ona je pala u vodu.
IV teorija
Prvi ju je izneo Vilhelm Henri Pikering 1907. godine, a zatim su je prihvatili i neki drugi istrazivaci medju kojima i Dz. H. Darvin (sin "onog" Darvina) po kome se Mesec na prelazu arhaika i proterozoika otrgao od nase planete sa mesta gde se danas nalazi Tihi okean. Moderna varijanta ove teorije objasnjava i paradoks sa gvozdjem. Naime u procesu formiranja Zemlje gvozdje i drugi teski elementi tonuli su prema dnu, tj. ka centru planete, a laksi elementi su se premestili u gornje slojeve. Deo ovih slojeva se kasnije odlepio od planete da bi se od njega formiralo novo telo - nas Mesec. No, kako je doslo do odvajanja ovog sloja od planete? Postojle su razne spekulacije kako je do ovog odvajanja doslo.....
i konacno.....
Nakon sto se gvozdje u dobroj meri vec koncentrisalo u sredistu planete Zemlja seSudar sudarila sa nekim telom cija je masa bila deset ili nesto vise puta manja od mase Zemlje. Danas takav sudar nije verovatan jer je Suncev sistem u medjuvremanu uredio orbite svojih vecih tela, ali je u ono vreme sigurno bilo mnogo objekata cije su se putanje ukrstale.
Sudar o kome je rec bio je kataklizmican. Izazvao je strahovitu eksploziju od koje se povrsinski omotac Zemlje razneo u okolni prostor i zatim pretvorio u oblak vrele prasine. Visoka temperatura je istisnula svu vodu iz oblaka od koga se zatim formirao satelitski roj cvrstih cestica koje su se medjusobno privlacile i lagano lepile jedna na drugu. Zatim su se stvorile grudve. Najveca je privlacila ostale i tako je rasla. Konacno nastalo je novo nebesko telo, Zemljin satelit. To jos nije bio Mesec kakvog danas vidimo na nebu, ali je vec imao izvesnu moc. Izazivao je plime na Zemlji i usporavao njenu rotaciju. Zbog toga je po zakonima mehanike poceo da se udaljava od Zemlje. Na putu u dalje orbite kupio je ostatke satelitskog roja i uvecavao se, uvecavao....
Sve ovo se dogodilo pre 4,6 milijardi godina. Mesec ne moze biti mladji od toga jer su njegove najstarije stene stare toliko, 4,6 milijardi godina. A ne moze biti ni stariji jer je i citav planetni sistem otprilike toliko star. Najstariji meteoriti su nastali pre 4,6 do 4,7 milijardi godina.
To je to o mesecu otprilike.
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
@Paganko
Ali Mesec je sad daleko od Zemlje i njegova gravitacija vice nije toliko mocna. Sile trenja trose njegovu mehanicku energiju (transformisu je u toplotu) i on ne moze da ostane u svojoj orbiti. Pocece da se primice Zemlji, sve blize i blize. I konacno ce pasti na nju. I tu ce biti kraj izucavanja Meseca.
O kojim silama trenja se radi? Vremenski, kad se procenjuje da će Mesec pasti na Zemlju?
Ali Mesec je sad daleko od Zemlje i njegova gravitacija vice nije toliko mocna. Sile trenja trose njegovu mehanicku energiju (transformisu je u toplotu) i on ne moze da ostane u svojoj orbiti. Pocece da se primice Zemlji, sve blize i blize. I konacno ce pasti na nju. I tu ce biti kraj izucavanja Meseca.
O kojim silama trenja se radi? Vremenski, kad se procenjuje da će Mesec pasti na Zemlju?
Poslednja izmena: