U tome i jeste poenta.Ako se samo tvoja zajednica sama brani,onda nema šansu da se odbrani od bilo koga.Ako svoju državu doživljavaš kao skup zajednica sličnih tvojoj,koje pri tome imaju isti interes-odbranu od neprijatelja/okupatora itd.dolazimo do situacije u kojoj je neophodno braniti neku drugu zajednicu da bi mogao očekivati da i ona brani tvoju i da se ne bi našao u situaciji da je još samo tvoja zajednica ostala,a da su sve ostale uništene ili pokorene.Na taj način se definiše i državna granica,te priča o suverenitetu dabija na značaju...
Elem,srednjovekovni Turci su se probili na Balkan i u Evropu uopšte upravo zahvaljujući sebičluku i razjedinjenosti zajednica,a ne nekom svojom snagom.Većina tadašnjih Grka je razmišljala kao i ti danas,pa su olako stradali.Bugarska je bila podeljena na dva dela i svaki deo je mrzeo onaj drugi više od realne opasnosti-Turaka.Kod nas su lokalni feudalci smatrali da nema potrebe da brane tame neke granice,već da treba braniti samo svoju zajednicu...Zvuči li poznato?
Ono što praktično znači kada sam govorio o zajednicama je da bih recimo pristao da branim Kragujevac kao moju zajednicu, pristao bih da branim i Republiku Srpsku kada bi bila napadnuta od strane neke druge vojske, pristao bih da učestvujem u nekoj kontraofanzivi protiv Oluje da je Milošević pokušao da spasi RSK. Ono na šta ne bih pristao je napad na zajednicu koja je otkazala poslušnost državi, mislim na Kosovo i Sandžak, eventualno bih pristao na odbranu severa Kosova i nekih srpskih delova Sandžaka ukoliko bi ti ljudi bili biološki ugroženi.
Što se tiče toga o državi kao organizaciji zajednica
Priznajem da lepo zvuči kada se tako predstavi, ali naša država nije organizovana tako. Zapravo jedino slično tome je organizacija vlasti u Švajcarskoj sa decentralizacijom vlasti, lokalnim narodnim referendumima itd, što je ako se dobro sećam zaostavština Francuske revolucije i tadašnjih ustava (načela jedinstva narodne vlasti). Nisam upoznat sa time da nešto slično postoji, znam za veliku decentralizaciju skandinavskih zemalja ali nisam dovoljno upoznat kako to funkcioniše. Primer bi bila teritorija Rožava u Siriji (ako se tako piše), koja je pod kontrolom Kurda koji su organizovani kao grupe naoružanih zajednica. Ali pitanje je šta će sa njima biti kada se rat dole završi.
Suverenitet je najviša vlast nad nekom teritorijom, prema teoriji o narodnom suverenitetu, suverenitet nad nekom teritorijom ima sam narod koji je organizovan preko predstavničke demokratije gde bira ljude koji u njegovo ime vrše vlast. Suvišno je da govorim o tome šta sa ovom teorijom nije u redu u praksi, tako da nema smisla govoriti o narodnom suverenitetu i integritetu.
Zapravo jako mali broj država u svetu je suveren a da nisu velike svetske sile (Rusija, Kina, SAD). U suverene zemlje bih ubrojao Severnu Koreju, Iran, Kubu i Venecuelu, jer one u praksi imaju suverenitet nad svojom teritorijom.
Šta bi praktično značio u ovom trenutku suverenitet Srbije, značio bi da Srbija ima potpunu vlast nad svojom teritorijom. Tu potpunu vlast bi imali elementi na vlasti u Srbiji, a svi znamo ko je to. Tako da prema mom mišljenju organizacija vlasti, političko uređenje... ko, kako i zašto vrši vlast je nešto najvažnije što treba uzimati u obzir kada neko razmišlja da li bi pristao da brani tu neograničenu vlast (suverenitet). Goli životi ljudi poput recimo onih kolona ozbeglica iz Hrvatske su druga priča, i to nije isto kao odbrana suvereniteta nad nekom teritorijom čiji stanovnici više ne žele da budu deo te države iz čega proizilazi da ne žele njen suverenitet na svojoj teritoriji.
Ukratko pristao bih da branim svoju zajednicu, pristao bih da branim i drugu zajednicu ali ne zbog nacionalističkih motiva već iz čisto moralnih humanističkih razloga.
Za suverenitet države bih ratovao ukoliko bih podržavao političko uređenje te države, samo rođenje nije dovoljno a slepi nacionalizam i patriotizam pogotovo 
Ne bih rekao..
