Luctor
Primećen član
- Poruka
- 853
3. Недоследности, нелогичности и лингвистичке манипулације албанских аутохтониста
Увод
Овде сам намерно написао "албанских аутохтониста", а не илириста, јер они у својатањима иду много даље од Илира, иако ћу се углавном бавити тврдњама око Илира. Пре него што наведем неке конкретне примере, хтео бих да укажем на следеће ствари. Као што знамо, албански језик је индоевропски и као такав показује одређену сличност са свим другим индоевропским језицима у већој или мањој мери. Исто важи и са српским, са немачким, па и са неким мањим попут келтског велшког итд. Дакле, између свих могу да се нађу речи које звуче исто или слично и значе исто или слично. Узмимо нпр. српске речи: мајка, млеко, брег, сунце, свиња, гроб, нос, око. На немачком су те исте речи: mutter, milch, berg, sonne, schwein, grab, nase, augen. Видимо да су те речи врло сличне једне са другима и значе исто. Да ли из тога следи да су Немци Срби, или Срби Германи, или Немци воде порекло од Срба или Срби од Немаца? Наравно да не. Исто важи и за древне индоевропске језике. Неки индоевропски су ближи једни другима, од неких других индоевропских језика, па се зато сврставају у групе, попут германских, словенских, балтичких, романских, келтских, иранских и сл. Неки други језици се не могу сврстати у те шире групе, па остају изоловани у оквиру породица индоевроспких језика. Неки од њих су већ споменути албански, јерменски и грчки. Код грчког је занимљиво да је код њих преживео древни дорски грчки на Пелопонезу, као "цаконски" (изведено од лаконски), а такође је преживео релативно архаични грчки језик код народа Саракатсана (Каракачана), пастирског народа који су били историјски присутни у Грчкој, Македонији, Бугарској и јужној Албанији. Признати су као етничка заједница у Грчкој и Бугарској. Они су можда потомци древних Македонаца, можда нису.
Такође, језици се мењају током времена и трпе утицаје, неки више, неки мање. Тако нпр. енглески и француски звуче радикално другачије него њихове верзије из средњег века, а нарочито енглески је трпео тако велике утицаје романског средњевековног француског после норманске инвазије, да је англосаксонски језик пре Нормана скоро потпуно неразумљив говорницима савременог енглеског. Са друге стране, савремени италијански, тј. стандардни италијански који има основу у тосканском је јако сличан, па чак скоро исти као језик Дантеа из 13-14. века. Словенски језици су ту негде у средини између ова два екстрема. Такође језици који спадају у исту породицу могу бити неразумљиви једни другима, попут келтских језика. Тако Велшани који причају велшки (Cymraeg) углавном не разумеју Ирце који причају ирским гелским језиком (Gaeilge), иако су оба келтска језика. А шкотски гелски је скоро истоветан ирском. То треба узети у обзир када неки скачу да праве паралеле између неких речи из балканских језика (ма ком народу припадали) и Келта користећи се ирским и велшким терминима, јер су Келти на Балкану припадали изумрлим континенталним Келтима, углавном сродним Галима из Француске, чији је језик био другачији од оних у Британији, а по древним изворима сви Келти од Галије до Галатије (келтска колонија у Малој Азији) су говорили мање више истим језиком. Све ово оставља простор за велику манипулацију, кроз лингвистичке асоцијације.
Дакле, може да се нађе веза између свих савремених индоевропских језика и оних древних. Тако може да се нађе веза између српског и санскрита, али такође између енглеског и санскрита. На основу неких сачуваних фрагмената, а нарочито тамо где су сачувана значења речи у древним изворима, можемо да отприлике утврдимо сродност древних изумрлих језика са савременим. Тако има индиција да трачански језик показује склоност ка балтичким и словенским језицима, иако је јасно да није баш био исто што и ови, а то је јер имамо у старим грчким изворима значења њеких трачанских речи, као што знамо топониме Трачана и Дачана, јер су исти били на узнапредовалом ступњу културе, и што су имали огромну размену са Грцима. Са друге стране, имамо језике за које постоји огроман број писаних споменика,па чак и натписа на папирусима, попут етрурског, за којег се не зна шта значи, јер не постоје сачувана значења речи, па се лингвисти довијају на разне начине да објасне, што кроз посредно изведених значења из латинских речи које се сматрају позајмљеним из етрурског. Генерално се сматра да етрурски није индоевропски што по оном што ту пише,а такође јер такође древни извори тврде да тада још увек жив етрурски језик не звучи као ништа слично што су они могли да чују код свог или других језика, али га везују за такође изумрли ретски и лемноски језик. Речник етрурског је саставио римски цар Клаудије (сам етрурског порекла), али нам он није нажалост опстао.
Са друге стране, што се тиче илирског ту је још већи проблем, јер ми немамо нити велики број записа (само пар малих фрагментарних који се приписују Илирима), нити то да древни аутори наводе значење њихових речи. Остали су нам лична имена, топоними и одређен броз назива, без упућивања на њихово значење. Као што сам навео раније, ми чак не знамо да ли су сви Илири говорили исти језик и имали исти идентитет. Такође имамо месапски, који се сматра илирским (из јужне Италије), од којег постоје соллидни записи за које не знамо шта значе. Неки покушавају да их преводе користећи албански, на већ унапред датој претпоставци да је албански потомак илирског, али не треба заборавити да српски деретићевци то исто раде поводом древних натписа и такође налазе смисао у томе, јер већ унапред претпостављају да су они на српском. Стари Грци су били фасцинирани Трачанима и њиховим обичајима, и има јако пуно спомињања истих код њих, а Илира не баш толико. Такође, Римљани нешто не спомињу претерано илирске лингвистичке специфичности, као ни Грци. Што можда упућује на то да тај "илирски" је можда био донекле разумљив обема. А по свему судећи "илирски" је био индоевропски језик, као албански, али и као и српски, латински, грчки, немачки, келтски и сл. што оставља могућност налажења сличности са свим индоевропским језицима, па самим тим да свако ко хоће може да направи везу са њим, ако жели.
Увод
Овде сам намерно написао "албанских аутохтониста", а не илириста, јер они у својатањима иду много даље од Илира, иако ћу се углавном бавити тврдњама око Илира. Пре него што наведем неке конкретне примере, хтео бих да укажем на следеће ствари. Као што знамо, албански језик је индоевропски и као такав показује одређену сличност са свим другим индоевропским језицима у већој или мањој мери. Исто важи и са српским, са немачким, па и са неким мањим попут келтског велшког итд. Дакле, између свих могу да се нађу речи које звуче исто или слично и значе исто или слично. Узмимо нпр. српске речи: мајка, млеко, брег, сунце, свиња, гроб, нос, око. На немачком су те исте речи: mutter, milch, berg, sonne, schwein, grab, nase, augen. Видимо да су те речи врло сличне једне са другима и значе исто. Да ли из тога следи да су Немци Срби, или Срби Германи, или Немци воде порекло од Срба или Срби од Немаца? Наравно да не. Исто важи и за древне индоевропске језике. Неки индоевропски су ближи једни другима, од неких других индоевропских језика, па се зато сврставају у групе, попут германских, словенских, балтичких, романских, келтских, иранских и сл. Неки други језици се не могу сврстати у те шире групе, па остају изоловани у оквиру породица индоевроспких језика. Неки од њих су већ споменути албански, јерменски и грчки. Код грчког је занимљиво да је код њих преживео древни дорски грчки на Пелопонезу, као "цаконски" (изведено од лаконски), а такође је преживео релативно архаични грчки језик код народа Саракатсана (Каракачана), пастирског народа који су били историјски присутни у Грчкој, Македонији, Бугарској и јужној Албанији. Признати су као етничка заједница у Грчкој и Бугарској. Они су можда потомци древних Македонаца, можда нису.
Такође, језици се мењају током времена и трпе утицаје, неки више, неки мање. Тако нпр. енглески и француски звуче радикално другачије него њихове верзије из средњег века, а нарочито енглески је трпео тако велике утицаје романског средњевековног француског после норманске инвазије, да је англосаксонски језик пре Нормана скоро потпуно неразумљив говорницима савременог енглеског. Са друге стране, савремени италијански, тј. стандардни италијански који има основу у тосканском је јако сличан, па чак скоро исти као језик Дантеа из 13-14. века. Словенски језици су ту негде у средини између ова два екстрема. Такође језици који спадају у исту породицу могу бити неразумљиви једни другима, попут келтских језика. Тако Велшани који причају велшки (Cymraeg) углавном не разумеју Ирце који причају ирским гелским језиком (Gaeilge), иако су оба келтска језика. А шкотски гелски је скоро истоветан ирском. То треба узети у обзир када неки скачу да праве паралеле између неких речи из балканских језика (ма ком народу припадали) и Келта користећи се ирским и велшким терминима, јер су Келти на Балкану припадали изумрлим континенталним Келтима, углавном сродним Галима из Француске, чији је језик био другачији од оних у Британији, а по древним изворима сви Келти од Галије до Галатије (келтска колонија у Малој Азији) су говорили мање више истим језиком. Све ово оставља простор за велику манипулацију, кроз лингвистичке асоцијације.
Дакле, може да се нађе веза између свих савремених индоевропских језика и оних древних. Тако може да се нађе веза између српског и санскрита, али такође између енглеског и санскрита. На основу неких сачуваних фрагмената, а нарочито тамо где су сачувана значења речи у древним изворима, можемо да отприлике утврдимо сродност древних изумрлих језика са савременим. Тако има индиција да трачански језик показује склоност ка балтичким и словенским језицима, иако је јасно да није баш био исто што и ови, а то је јер имамо у старим грчким изворима значења њеких трачанских речи, као што знамо топониме Трачана и Дачана, јер су исти били на узнапредовалом ступњу културе, и што су имали огромну размену са Грцима. Са друге стране, имамо језике за које постоји огроман број писаних споменика,па чак и натписа на папирусима, попут етрурског, за којег се не зна шта значи, јер не постоје сачувана значења речи, па се лингвисти довијају на разне начине да објасне, што кроз посредно изведених значења из латинских речи које се сматрају позајмљеним из етрурског. Генерално се сматра да етрурски није индоевропски што по оном што ту пише,а такође јер такође древни извори тврде да тада још увек жив етрурски језик не звучи као ништа слично што су они могли да чују код свог или других језика, али га везују за такође изумрли ретски и лемноски језик. Речник етрурског је саставио римски цар Клаудије (сам етрурског порекла), али нам он није нажалост опстао.
Са друге стране, што се тиче илирског ту је још већи проблем, јер ми немамо нити велики број записа (само пар малих фрагментарних који се приписују Илирима), нити то да древни аутори наводе значење њихових речи. Остали су нам лична имена, топоними и одређен броз назива, без упућивања на њихово значење. Као што сам навео раније, ми чак не знамо да ли су сви Илири говорили исти језик и имали исти идентитет. Такође имамо месапски, који се сматра илирским (из јужне Италије), од којег постоје соллидни записи за које не знамо шта значе. Неки покушавају да их преводе користећи албански, на већ унапред датој претпоставци да је албански потомак илирског, али не треба заборавити да српски деретићевци то исто раде поводом древних натписа и такође налазе смисао у томе, јер већ унапред претпостављају да су они на српском. Стари Грци су били фасцинирани Трачанима и њиховим обичајима, и има јако пуно спомињања истих код њих, а Илира не баш толико. Такође, Римљани нешто не спомињу претерано илирске лингвистичке специфичности, као ни Грци. Што можда упућује на то да тај "илирски" је можда био донекле разумљив обема. А по свему судећи "илирски" је био индоевропски језик, као албански, али и као и српски, латински, грчки, немачки, келтски и сл. што оставља могућност налажења сличности са свим индоевропским језицима, па самим тим да свако ко хоће може да направи везу са њим, ако жели.