Etničko porijeklo Albanaca

[Luctor]

3. Недоследности, нелогичности и лингвистичке манипулације албанских аутохтониста

Увод

Овде сам намерно написао "албанских аутохтониста", а не илириста, јер они у својатањима иду много даље од Илира, иако ћу се углавном бавити тврдњама око Илира. Пре него што наведем неке конкретне примере, хтео бих да укажем на следеће ствари. Као што знамо, албански језик је индоевропски и као такав показује одређену сличност са свим другим индоевропским језицима у већој или мањој мери. Исто важи и са српским, са немачким, па и са неким мањим попут келтског велшког итд. Дакле, између свих могу да се нађу речи које звуче исто или слично и значе исто или слично. Узмимо нпр. српске речи: мајка, млеко, брег, сунце, свиња, гроб, нос, око. На немачком су те исте речи: mutter, milch, berg, sonne, schwein, grab, nase, augen. Видимо да су те речи врло сличне једне са другима и значе исто. Да ли из тога следи да су Немци Срби, или Срби Германи, или Немци воде порекло од Срба или Срби од Немаца? Наравно да не. Исто важи и за древне индоевропске језике. Неки индоевропски су ближи једни другима, од неких других индоевропских језика, па се зато сврставају у групе, попут германских, словенских, балтичких, романских, келтских, иранских и сл. Неки други језици се не могу сврстати у те шире групе, па остају изоловани у оквиру породица индоевроспких језика. Неки од њих су већ споменути албански, јерменски и грчки. Код грчког је занимљиво да је код њих преживео древни дорски грчки на Пелопонезу, као "цаконски" (изведено од лаконски), а такође је преживео релативно архаични грчки језик код народа Саракатсана (Каракачана), пастирског народа који су били историјски присутни у Грчкој, Македонији, Бугарској и јужној Албанији. Признати су као етничка заједница у Грчкој и Бугарској. Они су можда потомци древних Македонаца, можда нису.

Такође, језици се мењају током времена и трпе утицаје, неки више, неки мање. Тако нпр. енглески и француски звуче радикално другачије него њихове верзије из средњег века, а нарочито енглески је трпео тако велике утицаје романског средњевековног француског после норманске инвазије, да је англосаксонски језик пре Нормана скоро потпуно неразумљив говорницима савременог енглеског. Са друге стране, савремени италијански, тј. стандардни италијански који има основу у тосканском је јако сличан, па чак скоро исти као језик Дантеа из 13-14. века. Словенски језици су ту негде у средини између ова два екстрема. Такође језици који спадају у исту породицу могу бити неразумљиви једни другима, попут келтских језика. Тако Велшани који причају велшки (Cymraeg) углавном не разумеју Ирце који причају ирским гелским језиком (Gaeilge), иако су оба келтска језика. А шкотски гелски је скоро истоветан ирском. То треба узети у обзир када неки скачу да праве паралеле између неких речи из балканских језика (ма ком народу припадали) и Келта користећи се ирским и велшким терминима, јер су Келти на Балкану припадали изумрлим континенталним Келтима, углавном сродним Галима из Француске, чији је језик био другачији од оних у Британији, а по древним изворима сви Келти од Галије до Галатије (келтска колонија у Малој Азији) су говорили мање више истим језиком. Све ово оставља простор за велику манипулацију, кроз лингвистичке асоцијације.

Дакле, може да се нађе веза између свих савремених индоевропских језика и оних древних. Тако може да се нађе веза између српског и санскрита, али такође између енглеског и санскрита. На основу неких сачуваних фрагмената, а нарочито тамо где су сачувана значења речи у древним изворима, можемо да отприлике утврдимо сродност древних изумрлих језика са савременим. Тако има индиција да трачански језик показује склоност ка балтичким и словенским језицима, иако је јасно да није баш био исто што и ови, а то је јер имамо у старим грчким изворима значења њеких трачанских речи, као што знамо топониме Трачана и Дачана, јер су исти били на узнапредовалом ступњу културе, и што су имали огромну размену са Грцима. Са друге стране, имамо језике за које постоји огроман број писаних споменика,па чак и натписа на папирусима, попут етрурског, за којег се не зна шта значи, јер не постоје сачувана значења речи, па се лингвисти довијају на разне начине да објасне, што кроз посредно изведених значења из латинских речи које се сматрају позајмљеним из етрурског. Генерално се сматра да етрурски није индоевропски што по оном што ту пише,а такође јер такође древни извори тврде да тада још увек жив етрурски језик не звучи као ништа слично што су они могли да чују код свог или других језика, али га везују за такође изумрли ретски и лемноски језик. Речник етрурског је саставио римски цар Клаудије (сам етрурског порекла), али нам он није нажалост опстао.

Са друге стране, што се тиче илирског ту је још већи проблем, јер ми немамо нити велики број записа (само пар малих фрагментарних који се приписују Илирима), нити то да древни аутори наводе значење њихових речи. Остали су нам лична имена, топоними и одређен броз назива, без упућивања на њихово значење. Као што сам навео раније, ми чак не знамо да ли су сви Илири говорили исти језик и имали исти идентитет. Такође имамо месапски, који се сматра илирским (из јужне Италије), од којег постоје соллидни записи за које не знамо шта значе. Неки покушавају да их преводе користећи албански, на већ унапред датој претпоставци да је албански потомак илирског, али не треба заборавити да српски деретићевци то исто раде поводом древних натписа и такође налазе смисао у томе, јер већ унапред претпостављају да су они на српском. Стари Грци су били фасцинирани Трачанима и њиховим обичајима, и има јако пуно спомињања истих код њих, а Илира не баш толико. Такође, Римљани нешто не спомињу претерано илирске лингвистичке специфичности, као ни Грци. Што можда упућује на то да тај "илирски" је можда био донекле разумљив обема. А по свему судећи "илирски" је био индоевропски језик, као албански, али и као и српски, латински, грчки, немачки, келтски и сл. што оставља могућност налажења сличности са свим индоевропским језицима, па самим тим да свако ко хоће може да направи везу са њим, ако жели.

 

[Luctor]

Наставак увода трећег дела

Што се тиче самог албанског, чак и сама енглеска Википедија (која иначе у многим примерима форсира албанску митоманију) мора да каже поводом албанског језика следеће:
https://en.wikipedia.org/wiki/Albanian_language

Albanian constitutes one of the eleven major branches of the Indo-European language family,[61] within which it occupies an independent position.[62] In 1854, Albanian was demonstrated to be an Indo-European language by the philologist Franz Bopp. Albanian was formerly compared by a few Indo-European linguists with Germanic and Balto-Slavic, all of which share a number of isoglosses with Albanian.[63] Other linguists linked the Albanian language with Latin, Greek and Armenian, while placing Germanic and Balto-Slavic in another branch of Indo-European.[64][65][66] In current scholarship there is evidence that Albanian is closely related to Greek and Armenian, while the fact that it is a satem language is less significant.[61]

Иако на почетку се тврди да је албански "палеобалкански језик" и то се наводи као доказана чињеница, не као могућност, такође се види да су лингвисти спекулисали око класификације и сродности са другим индоевропским језицима и види се да су предлагане разне могућности. Тврди се да је тренутно прихваћено да је албански блиско повезан са грчким и јерменским. Занимљиво да сва три језика имају заједничку црту да су изоловани од других фамилија индевропских језика. Такође сам споменуо да је албански такође сродан са изумрлим фригијским језиком из Мале Азије, који је био сродан како грчком, тако јерменском и албанском. А јерменски се такође говорио дубоко у Малој Азији, пре јерменског геноцида, и сада се говори у близини Мале Азије. Дакле, албански језик је блиско сродан двема малоазијским и блискоисточним индоевропским језицима и једним европским. Шта је онда ту вероватније, да је он европског или малоазијског порекла? Дакле, лингвистика нам оставља отворену могућност да је албански можда малоазијског порекла, а то је поводом оног шта сам писао раније у другом делу мог текста.

А када сми код лингвистике, да пређемо на албанске аутохтонистичке аргументе:

Назив Илира је албанског порекла

Албански илиристи и аутохтонисти тврде да је име Илира: Ἰλλυριοί, Illyrii у ствари албанска реч, јер по њима то на албанском значи "бити слободан", јер на савременом албанском "слобода" је lirinë, или liri, док i, ji би требало да значи "буди".

За значење тих речи, онима које занима прилажем овај непотпун албанско-енглески речник, у којем се оне могу наћи:
https://fsi-languages.yojik.eu/languages/DLI/Albanian/Albanian-English Dictionary.pdf

Звучи прилично убедљиво, зар не? Ево шта каже енглеска Википедија:
https://en.wikipedia.org/wiki/Ilir_(name)

Ilir is an Albanian masculine given name,[1] derived from i lirë, which means "illyrian" and "being free" in the Albanian language.[2] It is also the Albanian way of referring to an "Illyrian" male.[3]

Значи, име "Илир" је у албанском пре свега изведено од имена Илира и означава истог, а та кованица која везује са албанским значењем је направљена релативно скоро и није постојала раније, што се види на примеру познатих албанаца тог имена истог линка, где сви албанци који носе то име су рођени у скорашње време, када је албанска илироманија узела маха. Иначе, у албанском постоји још једна реч која може бити везана за слободу: çiltërsi, али она има примарно значење као "отвореност".

Оно што је овде битно та иста реч "слобода" је на романском арманском (цинцарском): iliftirii, или алтернативно lirtare. Као доказ прилажем енглеско цинраски речник:
https://farsharotu.org/wp-content/u...o-Romanian-Dictionary-©Society-Farsharotu.pdf

Дакле, испада да је цинцарска реч много ближа називу Илира од албанске, и да овде нема потребе за прављењем кованица, а да је алтернативна цинцарска реч за исту скоро иста као она која се користи у албанском. Иначе, цинцарска реч iliftirii је сродна (вероватно преузета) грчкој ελευθερία (elephteria) што значи исто. А алтернативна реч је наравно потпуно романска, и изведена је из латинског libertas. Па се поставља велико питање, да ли је албанска реч за слободу изворно албанска, или преузета од тих Цинцара, или чак старих романских Далмата који су историјски живели или живе на подручју Албаније? Рецимо шпанска реч libre значи "слободан", звучи скоро исто као албанска реч lirë, која значи исто, тако да је питање шта је ту уопште аутентично албанско, и колико се језик мењао временом.

Рецимо, шпански је романски настао од латинског, и то је очигледно. На шпанском "бити слободан" је ser libre, а на латинском liberum esse, а назив древних Илира би по албанским илиристима требало да буде истоветан са албанском кованицом изведеном из савременог албанског говора?!

А колико је то све сумануто, обратимо како српски деретићевци тумаче име древних Скита. Наиме, као што знамо у српском језику постоји израз скитач, скитница, скитање што је истоветно са лутањем. Скити су иначе били познати номадски народ, и коњаници који су јахали широм степа Евроазије. Дакле, не само да имамо српску реч која је скоро иста као име Скита, него чак српски назив дословно објашњава начин живота Скита и њихове особине. Дакле, Скити су били Срби, ствар је јасна. Али као што сам рекао сами Скити себе нису звали Скити, већ Scoloti, а на истоку су Ските називали Saka. Сад, овај други назив подсећа на македонски "сакам" тј. "волим", па би Скити требало да су Македонци.

А што се тиче Илира уопште не знамо шта је тај назив значио, да ли су сами Илири себе тако називали, и да ли је то уопште илирска реч, тако да то отвара простор за манипулације и националистичке митоманске пројекције.

Наставиће се

 

[Mrkalj]

Значи, име "Илир" је у албанском пре свега изведено од имена Илира и означава истог, а та кованица која везује са албанским значењем је направљена релативно скоро и није постојала раније, што се види на примеру познатих албанаца тог имена истог линка, где сви албанци који носе то име су рођени у скорашње време, када је албанска илироманија узела маха. Иначе, у албанском постоји још једна реч која може бити везана за слободу: çiltërsi, али она има примарно значење као "отвореност".

Оно што је овде битно та иста реч "слобода" је на романском арманском (цинцарском): iliftirii, или алтернативно lirtare. Као доказ прилажем енглеско цинраски речник:
https://farsharotu.org/wp-content/u...o-Romanian-Dictionary-©Society-Farsharotu.pdf

Дакле, испада да је цинцарска реч много ближа називу Илира од албанске, и да овде нема потребе за прављењем кованица, а да је алтернативна цинцарска реч за исту скоро иста као она која се користи у албанском. Иначе, цинцарска реч iliftirii је сродна (вероватно преузета) грчкој ελευθερία (elephteria) што значи исто. А алтернативна реч је наравно потпуно романска, и изведена је из латинског libertas. Па се поставља велико питање, да ли је албанска реч за слободу изворно албанска, или преузета од тих Цинцара, или чак старих романских Далмата који су историјски живели или живе на подручју Албаније? Рецимо шпанска реч libre значи "слободан", звучи скоро исто као албанска реч lirë, која значи исто, тако да је питање шта је ту уопште аутентично албанско, и колико се језик мењао временом.

Nemaju Šiptari parsto svojih reči. To je kreol-pidžin jezik. Kad romanske i slovenske reči slete na pretvrdo uvo, dobiješ šiptarske reči.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1679187

Nemaju Šiptari parsto svojih reči. To je kreol-pidžin jezik. Kad romanske i slovenske reči slete na pretvrdo uvo, dobiješ šiptarske reči.

Neka me neko ispravi ako sam pogrešio, ali zar pidžin nije naziv za izuzetno pojednostavljeni jezik kojim se populacija uopšte služi osnovno stanovništvo.

Kao npr. nigerijski pidžin engleski?

 

[Luctor]

Наставак изношења аргумената албанских аутохтониста:

Илирски Albanoi су претече Албанаца

Као што је већ раније споменуто у овој теми, Клаудије Птоломеј у својој "Географији", узгредно спомиње некакав град Ἀλβανόπολις (Albanopolis) као и племе (или народ) Ἀλβανοί (Albanoi) на територији данашње централне Албаније, чија је тачна локација проблематична, али где албански илиристи инсистирају да је у близини албанског града Кроје, где је настала прва политичка јединица савремених Албанаца (како се то тумачи), "кнежевина Арбанон", илити "Рабан" како су је називали средњевековни Срби, коју је основао неки архонт по имену Прогон, који је владао око града Кроје у Албанији. Иначе, Proyonu значи "пасторак, усвојеник" на цинцарском:

Дакле, имамо Albanoi>Arbanitoi (први потврђени назив за Албанце)>Albanesi (Shqiptaret). Дакле, Албанци живе на подручју где су ти живели, име им је скоро исто као тог племена, а алтернативно такође подсећа на исто, значи ствар делује јасна и убедљива. Али да ли је заиста тако?

Као прво, Клаудије Птоломеј је био Грк, и писао је на грчком. На грчком не постоји никаква реч или варијација Alba, Alban или нешто слично. Из тога следи да је тако само племе себе називало и свој град. Додуше, ми не знамо да ли је град назван по племену, или то племе по том граду јер су живелу у њему или око њега. Али проблем је што ни у албанском тако нешто суштински не постоји, нити они имају речи које могу тај назив објаснити. Најближе тој речи је једина реч (која није усвојени савремени термин) албанска реч на alb, alba представља alburë која значи "јарбол":
https://fsi-languages.yojik.eu/languages/DLI/Albanian/Albanian-English Dictionary.pdf

А наша реч "јарбол" је изведена од далматске речи jarbul која значи "дрво", опет из латинске речи за дрво arbor. А на латинском је реч за јарбол био mallum. Дакле, видимо да је албанска реч дословно изведена из истог извора, као и српско-хрватска. Иначе, Цинцари за јарбол кажу catargu, а то опет подсећа на нашу реч "катарка", па се види одакле смо је преузели. Цинцарска реч за дрво је arburi, па се види одакле су је преузели Албанци.
Дакле, ни на албанском не може да се објасни етимологија имена тих Albanoia нити назив Albanopolis-а. Али на латинском реч albus значи "бео", док је на шкотском келтском Alba зазив за Шкотску, а један од назива за Британију је Albion. А савремени Албанци себе уопште не називају Албанцима, као што је познато, већ их таквим другим називају (то име је егзоним не ендоним). А овде видимо да је јасно да је то илирско племе, или група саме себе тако називало. Тај спомен је код Птоломеја споменут само узгредно, а највеће племе на територији Албаније су били Тауланти (Ταυλάντιοι):

И што је смешно, имамо горе неки народ Serda, који је ту где сада живе Срби. А то је апропо оваквих лингвистичких играрија. Значи, већ ту имамо проблем. Иначе, енглеска Википедија хоће да и име Тауланата веже за албански:
https://en.wikipedia.org/wiki/Taulantii

The term taulantii is connected with the Albanian word dallëndyshe, or tallandushe, meaning 'swallow'.[5] The ethnonym Chelidonioi also reported by Hecateus as the name of a tribe neighboring the Taulantii is the translation of the name Taulantii as khelīdṓn (χελιδών) means "swallow" in Ancient Greek.[6][7][8]

Иначе, ластавица на албанском је само dallëndyshe, ово "т" су убацили вероватно да што више подсећа на име Тауланата. А асоцијација је што је племе близу Тауланата имало грчки назив Хелидонаца што је изведено из имена за ласту (тј. хелидонци су тако називани од Грка, не од себе), а реч Тауланти издалека подсећа на албанску реч за ласту:
https://fsi-languages.yojik.eu/languages/DLI/Albanian/Albanian-English Dictionary.pdf

А на Цинцарском је ластавица alãndurã:
https://en.wiktionary.org/wiki/alãndurã

From a derivative of Latin hirundō (possibly a Vulgar Latin *hirundula or *hirundinella). Compare Romanian rândunea, rândunică.

Албанска реч је колико видимо највероватније преузета од јако сличне цинцарске речи за исту птицу, а она опет има корен у латинском, а не у илирском. А иначе независно од тога, цинцарска реч за јаребицу је tâlăndzâ. Значи, можемо да видимо како се овде ствари наводе у скалду са агендом.


А Албанци се по први пут као такви спомињу као такви не као Ἀλβανοί, већ као Αρβανιτοι, што опет не би требало да значи ништа на грчком. Па онда енглеска Википедија опет хоће и то име да веже за Илире:
https://en.wikipedia.org/wiki/Albanoi

The Albanoi may have likely first appeared under the name Abroi in ancient literature.[4] The Abroi may have been a constituent tribe of the larger group of the Taulantii.[5] They are first mentioned by Hecataeus of Miletus (550-476 BCE) in fragment 69 of Periodos Ges. Hecataeus places them near the Taulanti who lived along the Adriatic and the Enchelei. In 19th century and 20th century cartographies, they are variously placed in the upper Devoll or the coastal area between Mat and Shkumbin rivers. Their name may have actually been Arboi as Abroi may have been produced via a metathesis, another linguistic process or a common misassociation by Hecataeus of their name with the ancient Greek term abros to better adapt it to Greek. The name Arboi directly connects them to the later Albanoi who lived in the same region.

Значи, покушавају се Abroi да се повежу са Albanoi, иако Αβρος (Abros) има значење на старогрчком, и значи "богат", "раскошан", "слаб".
Додуше, постоји и албанска реч abrash која би требало да значи "сед", "бледокос", и abrashka "црноглави". Али, на цинцарском је abrashu "светложут, плав", а abrashcu је "безобразан". На албанском је "бело" bardhë. Значи можда је име Аброи уствари настало обртањем Арбоиа, јер онда то звучи као Арванитои што је био прва доказана реч за Албанце. То је у стилу Сирија-Сумерија-Сибирија-Сарматија-Србија, српских деретићжеваца.

А онда се у Викепдији отворено лаже, да би се повезало име Арванита (првог стварног имена за Албанце) са тим илирским племенима:

Stephanus of Byzantium who copied much of the work of Hecataeus in the 6th century CE added another entry about a city named Arbon in Illyria per Polybius and identified its demonyms as Arbonios and Arbonitis.[6]

То апсолутно не пише код Стефана Византијског, и не смпомиње се никакав град у Илирији под тим називом, већ град на Понту (Црном Мору), линк, страна 110:

https://books.google.ca/books?id=sZs-AAAAcAAJ&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false

Αρβανιον, πολις προς τω Ποντω. το εθνικον Αλβανιος, και το θηλικοω εν κοινο γενει, Αρβαωιος ακτη.
Arbanion, polis pros to Ponto. to ethniko Albanios, kao to Thelikou en koino genei, Arbanios akte.

Арбанион, град на Понту (Црном Мору). Народа Албанског, и који лепо и у целини чини Арбанијску обалу.

Иначе, у другим верзијама истог текста се каже да се ради о народу Арбанијском, не Албанском.
Сада неко кад чита Викпедију, може да остане затечен аргументима и да оде потпуно убеђен да је све што ту пише тачно, а видимо извори пишу нешто друго.

А када се Албанци спомињу као Αρβανιτοι, занимљиво је такође, да реч аrb на албанском значи "зора", као и да arbën значи "равница", "поље". Такође, постоји албанска реч arbër која значи подједнако "дечак" и "албанац", а име за дечака вероватно изведено као и наше за "српче". Дакле, овде може донекле да се објасни име за Албанце из албанског у облику Арбанитои, иако сами Албанци не извлаче такве етимологије, нити чак тврде да знају шта то име значи, већ тврде да је то настало од илирских Албаноја чије име пак нема значења на албанском. Иначе, на цинцарском је Албанац Arbines, а иста реч arbines значи "јако лош":
https://aromanii.ro/aromanii/dictionar.php

Иначе, такође острво Раб се некада звало Arba, што пи етимолошки требало да има везе са латинском речи за дрвo - arbor. Као што видимо, ипак први назив за Албанце - Αρβανιτοι, пре има везе са градом и наордом који Стефан Алексансдријски спомиње на Црном Мору, а који енглеска Википедија фалсификује да тврди да је град у Илирији.

Најзад, али неко може да каже да како то да људи по имену Албанци живе у некадашњој Илирији на месту где су живели стари Албаноји? Немогуће да је то случајност. Као контрапример показујем римску провинцију Доњу Панонију и град Serbinum у њој:

Дакле, имамо стари град Serbinum на подручју старе Илирије, он се налази тамо где сада живе Србе и зове се скоро исто као и народ Срба, а Срби су увек себе звали Србима. Са друге стране, Албанци себе нису никад звали Албанцима, већ Shqiptaret или Arbereshe, како себе зову Албанци из Италији. Онда би овде могли да ускаче наши деретићевци и њихов аргумет би онда испао чак јачи од албанског. Такође, имамо случај да су се Готи, Германи населили у северну Тракију, где су некада живели трачански Гети. Али то не значи да су Готи Трачани. Дакле, видимо какав је тај албански аргумент не само климав, већ да се неки на Википедији служе чак отвореним фалсификатима и лагањима да би направили такву везу.

Наставиће се.

 

[Luctor]

Наставак

Иначе, морам да се исправим , направио сам велику грешку и оптужбу горе (моје извињење онима који читају), наиме код Стефана Византијског се стварно спомиње град Арбон и тамошњи народ Арбона у Илирији, додуше не каже се тачно где у "Илирији". Јер видели смо шта се све мислило под Илиријом раније. Вероватно да се мисли на острво Раб (Arba). Али као што видимо, сличност између имена за Албанце Αρβανιται (Arbanitai) и града Αρβανιον (Arbanion) и истименог народа са Понта је већа, него између оних имена горе. Иначе, област Понта је у Малој Азији. Ово је његово дело:
https://ia601604.us.archive.org/24/items/bub_gb_sZs-AAAAcAAJ/bub_gb_sZs-AAAAcAAJ.pdf

Као што смо видели у мом претходном примеру, поводом илирских Албаноја, могли смо да приметимо пар ствари. Како енглеска Википедија се труди да по сваку цену покушава да направи везу између како тих Albanoia тако и између (доказано албанских) Arbanitoi-a. Видели смо да у неким случајевима покушава да се направи веза између Albanoia и Abroi-a, јер звуче исто, а албанци су се звали Arbanitai. Иако нема индиција да су ти Птоломејеви Albanoi исто што и Abroi, ипак се та веза прави, па се чак премеће име тих Abroi у Аrboi да звуче слично старом албанском имену. То све подсећа на менталне акробације које раде нађи Деретићевци и аутохтонисти, да би чињенице прилагођавали убеђењима. Такође смо видели, да покушаји енглеске Википедије (коју углавном уређују албански активисти по питањима Илира, што ћу касније боље показати) да објасне илирске називе албанским речима, баш нису успешни, јер исте или сличне речи са истим или сличним значењем постоје и код Цинцара, који живе у Албанији. Стога ми уопште не можемо знати да ли су те "албанске" речи уопште њихове или преузете од Цинцара, а камоли да ли се слажу са тим илирским речима. А чак и када би знали да се слажу, да ли је то стога што албански води порекло из илирског или зато што су оба индоевропска?

И најзад, чак и да узмемо све у обзир што је написано 8а што сам критиковао) као исправно, показао сам пример Serbinum-а из доње Паноније као контраргумент томе да Албанци живе на подручју илирских Албаноиа, па су стога конттинуитет истих, јер Срби живе ту где је био тај Serbinum у Илирику, а такође живе на области где су некада живели трачански Serdi. Дакле иста логика коју користе албански аутохтонисти, могу да користе и српски деретићевци и аутохтоинисти у прилог својим сулудим тезама, и да чак делују убедљивије, јер су Срби увек сами себе звали Србима, Албанци себе нису никада звали Албанцима. Сад ако су српски деретићевци ненаучни и националистички мотивисани, што би онда албански били бољи? Што нас води ка даљим стварима:

Далмација и Далмати су албанске речи

https://en.wikipedia.org/wiki/Dalmatae

Енглеска Википедија каже:

The original form of the name of the tribe is Delmatae, and shares the same root with the regional name Dalmatia and the toponym Delminium.[1][2][3] It is considered to be connected to the Albanian dele and its variants which include the Gheg form delmë, meaning "sheep", and to the Albanian term delmer, "shepherd".[4][5][6][7][8][9]

Дакле, Делмати и њихово име би требало да буде повезано са албанском речи dele "овца" или delme на Гег дијалекту албанског. Али чак и Википедија мора да призна да ова варијанта изговора Гега је проблематична:

According to Orel, the Gheg form delme hardly has anything in common with the name of Dalmatia because it represents a variant of dele with *-mā, which is ultimately from proto-Albanian *dailā.[10]

Значи по некима, изговор Гега за овцу је проблематичан, јер по њима име Далмације има корен у "протоалбанском" где би овца требало да је daila са додатим-ма . Дакле савремена албанска реч за овцу (из једног дијалекта албанског) је ближа древној речи за Делмате, него "протоалбанска" која би требала да буде "илирска"?

Требамо овде узети у обзир да Делмати (Далмати) нису спадали у "илирију исправно тако названом" (чиме сам се бавио у првом делу). Такође треба узети у обзир да је Далмација названа по Далматима, не Далмати по Далмацији. Друго, ми не знамо шта је реч Delmati стварно значила, па стога што то име можда има неко звучење које подсећа неком албанском речи, не значи да ту уопште постоји нека веза, што можемо видети на примеру Скита и српске речи "скитница". А видећемо да значења неких назива илирских племена могу да се повежу са цинцарским речима, док их албанци не могу објаснити. А да буде иронија већа, узећу српске речи да "објасним" значење неких илирских племена и њихових вођа, чисто да видимо како то може да се ради. То иначе и раде наши деретићевци. Значи само је потребно имати бујну имагинацију и све се може објаснити, ако већ одлучимо да нешто докажемо по сваку цену.

Иначе, у Албанији већ постоје места названа по овцама, и то потврђује и Википедија:

In Albania, Delvinë represents a toponym linked to the root *dele.[7]

Али опет то није прозишло у нешто налик називу Далмације, а што је изведено од назива за реч "овца" у самој Албанији. Значи врло вероватно да назив Далмације нема везе са албанском речи за овцу.

Престоница Далмата је био Делминијум (Delminium), који су Римљани заузели и колонизовали:
https://en.wikipedia.org/wiki/Delminium

Опет, и овде се тврди да је назив албанског порекла. Значи Далмати би себе звали "овчари", а Делминијум би онда био шта? Овчара? Тор за овце? Значи овчари чија је престоница била овчара (или тор)?
Као што ћу показати на примеру Дарданаца, које Албанци масовно својатају показаћу колико иду далеко у својим лингвистичким акробацијама. Такође ћу показати да су албански илиристи у стању да објашњавају значење свега пар илирских племена, имена и назива преко албанског, док већину не могу, што већ противречи њиховим тезама, јер ако су у стању објаснити имена Далмата, Дарданаца и самих Илира преко албанског (пар термина), онда би морали већину или све.

Наставиће се

 

[Luctor]

Наставак: Дарданија и Дарданци

Овде долазимо до појма јако битног албанским илиристима, зато што су области Космета на територији старе Дарданије, па им је стога јако битно да објасне "илирско-албански" карактер тих области, и да представе себе као староседеоце тих области и као оне који полажу на њих "историјско право" где само враћају оно што је било њихово. Стога је политичко-идеолошка мотивација очигледна.

Као прво, када смо код Дарданаца и Дарданије, већ је познато да стари извори не могу да се договоре око тога да ли су Дарданци Илири, или су пак Трачани. Неки извори Дарданце чак називају једним од највећих илирских племена, док их други сматрају Трачанима (такође зна се трачанско место Dardapara у Дарданији, а то је доказани трачански топоним) . Јако је битно знати да су римски цареви са подручја Дарданије називани Трачанима, не Илирима, што сам већ споменуо у првом делу. Али да видимо како иде аргумент албанских илириста:

https://en.wikipedia.org/wiki/Dardani

The name Dardan- (ethnonym: Δάρδανοι/Dardani; toponym: Δαρδανική/Dardania) is traditionally connected to the same root as dardhë, the Albanian word for 'pear',[16][31] as well as Alb. dardhán, dardán, 'farmer'.[31]

Дакле, назив подсећа на албанске речи dardhë што значи "крушка", или на dardhan што значи сељак. Занимљиво да иако би ова друга реч била смисленија ако се хоће правити везе са Дарданцима, уместо прве за крушку, ипак се албански илиристи (и њихови подржаваоци) држе за прву па се види какве се менталне акробације овде праве:

The ethnonym Pirustae, which is attested since Roman times for a tribe close to the Dardani or living in Dardania, is considered to be the Latin translation of Dardani (cf. Latin pirus "pear"),[32] which would confirm the link with the Albanian dardhë.[33]

Упорно покушава да се направи веза са албанском речи за крушку. Дакле, узима се пример илирског племена Пируста, као су живели у данашњој Црној Гори (на месту "праве Илирије, где Дарданија не спада), и самим тим изван Дарданије, онда се тврди да је њихово име уствари латински превод имена Дардани, а то опет почива на циркуларној логици, јер се унапред претпоставља да је име Дарданаца повезано са албанском речи, па се онда име Пируста тумачи не кроз илирски или албански (на коме нема значења) већ из латинског, зато што онда може да се прави веза са албанским значењем за Дарданце. Значи мало су називи илирских племена илирски, мало нису како нечијој агенди одговара. Али онда можемо да кажемо да су Пирусти (Pirustae) назване по српској речи пировати, пир (прослављати, прослава), па пошто српска реч може да објасни Пирусте, значи да је њихово име изведено из српског? Наравно да не. Такође, цинцарска и македонска реч Pirustija означава троножац за ватру, мангал:
https://mk.wikipedia.org/wiki/Пирустија

Као што видимо, реч Пирустија је ближа имену Пируста, него латинска pirus, а изведена је од старогрчке речи за ватру - πυρ (pyr). Па би значење имена Пируста, тако тумачено значили "ватрени, огњени". Иначе, близу места где су живели Пирусти живи црногорско племе Пипера (љутих), чији назив одсликава значење те речи коју сам навео. Тако да можемо обрнути аргументе наглавачке, ако тако желимо, користећи исту логику. А Википедија у тврдњама,а противречи себи, јер Пирусти су живели овде по њој самој (видимо Албаноје ту убачене доле,иако их нема на другим картама):
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ancient_tribes_in_Illyria#Pirustae

Али да се вратимо на Дарданце. Албанска илиристичка теорија тврди је име Дарданаца повезано са именом крушке. Па би онда они били крушкари? А Дарданци нису названи по Дарданији, већ Дарданија по Дарданцима. Иначе, тако су радили увек. Скитија је називана по Скитима, Галија по Галима, Германија по Германија, Панонија по Панонима, Бохемија (данашња Чешка) по келтским Бојима и сл. Хајде да прихватимо да је Дарданија у корену албанска реч. Овде има велик проблем. Наиме поред Балкана, постоји још једна Дарданија у западној Малој Азији, по којој су названи Дарданели:

Имамо и град Дарданос близу Троје. Још мало о томе:
https://en.wikipedia.org/wiki/Dardanians_(Trojan)

The Dardanoi (Greek: Δάρδανοι; its anglicized modern terms being Dardanians or Dardans) were a legendary people of the Troad, located in northwestern Anatolia. The Dardanoi were the descendants of Dardanus, the mythical founder of Dardanus, an ancient city in the Troad.[1] A contingent of Dardanians figures among Troy's allies in the Trojan War.[1

Дакле, видимо да су древни Дарданци из Троје по грчком називу идентични са Дарданцима са Балкана. Њихов митски предак је Дарданос:
https://en.wikipedia.org/wiki/Dardanus_(son_of_Zeus)
По њима су названи и Дарданели. Илири нису живели на обалама Босфора и Дарданела. Нико од грчких аутора не повезује област Троје са Илирима, нити су Илири ту живели. Али пошто назив и тих Дарданаца подсећа на албанске речи, значи и да су они названи по албанским "илирским" речима, или можда видимо колико је та митоманија бесмислена?

А када смо код значења речи "Дарданци", "Дарданија", на мађарском darda значи "копље" или "сулица" (мало копље). По истом мађарском називу је названо место Дарда у Барањи:
https://en.wikipedia.org/wiki/Darda,_Croatia

Дакле, по мађарској етимологији, Дарданци би били "копљаници", а то чак делује логичније, него "крушкари". Дакле Дарданци на Балкану и у околини Троје су били угро-финско мађарско племе, по лингвистичкој "логици" албанских илириста.

Такође, на цинцарском је dardarâ "брбљање", dârdârescu, dârdâriri, dârdârit је "муцање", dârdârosu је "трућање", "звоцање". Тако да би Дарданци били "брбљивци", што има везе са говорењем апропо имена Словена од "словити", па стога више има смисла од албанског тумачења тог имена.
А такође, на цинцарском постоји реч durduru што значи "расејан", што опет више има смисла од албанског тумачења:

https://aromanii.ro/aromanii/dictionar.ph

И на крају, што се тиче имена Дарданаца, имамо још и латински:
https://ia801901.us.archive.org/35/items/aa.-vv.-oxford-latin-dictionary-1968/AA.VV. - Oxford Latin Dictionary [1968].pdf

Имамо dardanarius што значи "шпекулант" (стр.506 пдф фајла), што би чак били лингвистички најближе речи "Дарданци, Дарданија".

Као што видимо, постоје још неколико језика у којима постоје речи сличне оним имена Дарданаца, и могу то значење боље објаснити, него албански. Шта је стварно то име значило, остаје да се нагађа. Неки би да нагађају у складу са својим жељама. А када се све узме изложено , албанско својатање Дарданаца је не само слабо утемељено, него нелогично.

Наставиће се

 

[Luctor]

Албанска капа Qeleshe је древна илирска капа


Овде ће бити постављено доста слика, ради оповргавања албанских илиристичких тврдњи, па ћу опет изгледа морати да делим текст.

Једна од веза са старим Илирима које албански илиристи покушавају да направе је да је њихова национална и традиционална капа, која се зове Qeleshe, коју они још тврде да се зове Plis и Qylat у суштини директни наследник старе илирске капе:

https://en.wikipedia.org/wiki/Qeleshe

The Albanian qeleshe has been handed down from Illyrian times.[8][9][10]

In Albanian: def. sin. qeleshja or plisi, indef. pl. qeleshe or plisa, def. pl. qeleshet or plisat.

The word qeleshe comes from the Albanian word for wool (lesh).[2] According to Vladimir Orel, the word plis comes from Proto-Albanian *p(i)litja, related to Old High German filiz id., Latin pellis id. and Greek πῖλος pilos id., Proto-Slavic *pьlstь id.;[3] according to Michael Driesen, Orel's reconstruction of Proto-Albanian *p(i)litja is incorrect.[4]

Дакле, албанско Qeleshe, које ми у Србији зовемо "Кече" (изведено из турске речи за филц, пуст: keçe) би требало да је наследник древног Pileus-a, a албанска реч Plis, звучи скоро исто као Pileus и грчка Πιλος (Pilos):
https://en.wikipedia.org/wiki/Pileus_(hat)

The pileus (Ancient Greek: πῖλος, pîlos; also pilleus or pilleum in Latin) was a brimless felt cap worn in Ancient Greece, Etruria, Illyria (especially Pannonia),[1][2][3][4] later also introduced in Ancient Rome.[5] The pileus also appears on Apulian red-figure pottery.

Дакле, овде се тврди да се пилос или пилеус носио и код Илира и у Панонији. Ово је тачно, али се не каже да је реч Pileus или Πιλος постало синонимно у доба римске империје за сваку капу, не неку специфичну капу, која се наводи овде. У савременом грчком реч Πιλος је једна од речи за капу, поред καπέλο.Тачно да је панонска капа названа пилеусом, али то је капа Pileus Pannonicus, тј. дословно "панонска капа", која је пак скоро истоветна црногорској, македонској, личкој и цинцарској капи, што ћу показати. А тај пилос је изгледао отприлике овако (са линка):

Дакле, био је углавном коничног облика (не толико облог), а прва слика подсећа на албанску капу по боји, а на задњој слици баш подсећа на албанску капу, што на први поглед албанске аргументе чини убедљивим. Али под истим називом се подразумевао и шлем коничног облика (са истог линка):

А када смо код шлемова, ово је такође са истог линка:

Опис шлемова је овде симптоматичан. Наиме први шлем од горе се назива "илирским типом шлема", а онај у средини доле са венцем је пилос шлем. Дакле, већ овде видимо да везивање илира за термин Пилос није баш најбоље.

Дакле., шта је овде проблем? Као прво Pileus, Πιλος, je био пре свега оригинално грчка капа или шлем, који је пренет и у Рим, али збрку ствара то што је тај назив једноставно постао назив за "капу" код подједнако Грка и Римљана, тако да је логично да су и Илири носили "пилеус", тј. капу, али не нужно ову конкрентно капу наведену под овим именом. Википедија каже:

Similar caps were worn in later antiquity and the early medieval ages in various parts of Europe, as seen in Gallic and Frankish dress.[8] The Albanian traditional felt cap, the plis, worn today in Albania, Kosovo and adjacent areas, originated from a similar felt cap worn by the ancient Illyrians.

Овде се тврди да је таква капа коју носе Албанци иста она коју су носили Илири. Као што ће се видети, таква капа, налик албанској се највероватније није носила код Илира, а за то имамо доказе од самих Илира. Они су углавном носили другачије капе. Нигде у древним изворима, колико ми је познато се грчки Пилос нигде не наводи као илирска капа, специфична за њих. Везивање такве капе за Илире је у томе што албанска капа подсећа на тај Пилос, а Албанци се сматрају за потомке Илира, па стога Илири мора да су носили такву капу, која је симбол Албанаца. Али, неко ће приметити, Албанци зову такође то своју капу Plis, па је стога јасна веза са том старом капом. Та веза не стоји. Наиме, назив Πιλος је изведен од грчке речи за филц, или пуст оригинал словенска реч, или пулст што би било црквенословенска, исти линк од горе:

The word for the cap in antiquity was pil(l)eus or pilos, indicating a kind of felt.[10] Greek πῖλος pilos, Latin pellis, Albanian plis, as well as Old High German filiz and Proto-Slavic *pьlstь are considered to come from a common Proto-Indo-European root meaning "felt".[11]

Дакле, реч је изведена од грчке речи за филц. Овде се тврди да албанска реч plis значи исто филц, али то не би требало да буде. Наиме, plis на албанском значи "грудвица" или "грумуљица", не филц. Реч за филц на албанском би требала да буде ndjerë. Α капа на албанском је kapelë.

Дакле, албанска алтернативна реч Plis за њихову националну капу Qeleshe, нема баш никакве етимолошке везе са Пилосом, и чак мислим да је усиљено наметнута да се повеже са том капом. Али какве капе су носили стари Илири? Сада ћемо да видимо:

 

[Luctor]

Као што је већ речено, Илири, тј. нека њихова развијенија племена која су направила чак и краљевства су ковали новац. На тим новцима су приказивани или њихови владари, или грчка божанства (које су можда и они сами обожавали). Ово је Генције (или Гентије), илирски краљ који је ратовао са Римљанима (обратити пажњу на капу):

https://en.wikipedia.org/wiki/Gentius

Ово је све са илирског новца:

Значи код Илира је доминирала капа слична беретки. Иначе, таква капа је доминарала на Балкану, и носили су је стари Македонци (сами Грци је нису носили) и звала се Kausia:

https://en.wikipedia.org/wiki/Kausia

На слици је грчко-бактријски краљ Антиох I Теос, који носи на глави македонску Каусију. Та капа је изумрла на Балкану, али је преживела у Авганистану, где је национална капа Авганаца. Још о томе у следећем делу:

 

[Luctor]

Да наставимо о Каусији коју су носили Илири и Македонци:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kausia
Ово је оригинална македонска Каусија: А ово је авганистанска капа (Pakol):

Када су угледали Македонце, Персијанци су правили разлику између њих и већине осталих Грка, јер су Грци називани "Јонцима" или Yauna, само што су једни називани "Yauna поред мора" и Yauna "са капама које личе на штитове" (Yauna takabara), тј. Македонци. Дакле, Персијанцима је било јасно да Македонци не носи исте капе као остали Грци. Такође, видимо да су исте капе носили и Илири, и имамо их на илирском новцу. Али на илирском новцу не можемо видети примет Пилоса, који Албанци наводе као илирску капу. Нешто најближе томе на илирским новцима је ово:

Али као што видимо, ово на слици не мора да буде капа, него фризура, а чак иако јесте капа, личи или на капу од густе вуне, или плетену капу, што све нема везе ни са пилосом, нити са албанском капом која је глатка. Дакле, ово приказано јако личи на ово:

Што је опет скоро истоветно са Каусијом од горе.

 

[Luctor]

Још о Каусији.

Дакле, капа које је изумрла на Балкану, је преживала у авганистанским гудурама под називом Pakol. Дакле,иста капа је преживела, али је народ који ју је носи не назива њу по изворном имену. Можда је та капа преживела на Балкану код грчкојезичних Каракачана из гудура Македоније и Бугарске, као део женске моде (каракачанске жене):

Рекао сам већ да ови људи можда могу бити потомци древних Македонаца. Али са друге стране, већ је споменута Панонска капа, или Pilleus Pannonicus (дословно значи "Панонска капа"), која је из Паноније, а Панонија је била део провинције Илирикума, под римском управом, када је иста укинута и подељена на провинције Далмацију и Панонију. Ово је Pilleus Pannonicus:

Значи, поред изумрле Каусије, једна од ретких капа које можемо везати за Илире. Знамо да такву (скоро истоветну) капу носе јужни Словени, углавном са области старом Илирика, као и Цинцари из Албаније (који је носе у оригиналној вуненој верзији), па и у самој Грчкој (где иначе живе Цинцари). Та капа је била јако популарна у римској војсци и касније у самом царству у позноантичко доба. Император са кованице овде постављене је цар Константин, иначе са ових простора.

 

[Luctor]

И најзад, поводом капи, хајде да упоредимо доказане илирске капе (значи сигурно су постојале у Илирикуму у античко доба):

Са албанском капом Qeleshe:

И да све то упоредимо са традиционалном старом персијском капом Kolah namadi:

И живу верзију исте:

Дакле, када смо код капа, ко је културолошки више наследио од древних Илира и Македонаца, Јужни Словени, Цинцари и Авганистанци, или Албанци? И на шта Албанци вуку?
Толико о албанској "илирској" капи.

Наставиће се

 

[NickFreakyrgios]

Инааче Птолемејев(Египћанин хеленског језика) град је Арбанополис исти писац пише о Сербинону и докалвкаским Сербима на Кавказу.
Албанополис би требала бити данашња Круја. Међутим нешто пре појаве Арванита помињу се Нормани као Албани или Арбани најамници у војсци Георгија Манијакоса да којома је био у лошим односима који су у његово време заузели Сиракузу и део Сицилије. Тамо се Манијакос прогласио западним царем и Грци су га скинули са положаја и поставили касније у Драч одакле је извршио офанзиву на царство умало није освојио Цариград да није погинуо. Извори ћуте одакле та војска која је могла да победи царство. Сигурно да је било Нормана и становништва из Италије Сицилије сви који ду му били одани укључујући и Грке.
Иако се ово историјски прећуткује последице су биле судбоносне за наредних неколико векова Нормани освајају Драч.
Верујем да је име норманско Албанија типично је келтско.
Рецимо име реке Албе касније већ Елбе или Српски Лаба.
Слично је да Рабан у северној Албанији који постаје Арбан то је слично као са Рабом.
Иначе прво краљевство у Шкотској се звало Албанија.
Старо име Скадра је Сердика као и Софије и читавог лиђанског краљевства у Азији је Сердика са престоницом Сердика.
Верујем да је Албанија норманско анжујско име.
Ана Комнина их зове Келтима док Франке Францима Срби и једне и друге Фрузима.
Она такође помиње Арваните као посебан етнос од Латина , Келта ,Скита , Кумана ,Турака , Далмата али о њима не пише ништа осим да су у савезу са царством против Келта.(Нормана)

Пво само кратко кад завршиш документоваћу све о Мардаитима и словенској архонтији на албснском тлу која претходи и Мардаитима и Албанцима.

Међутим уз сво знање које имамо чак и код Порфирогенита постојање архонтије Албаније у 10. веку на Кавказу за ову на Епиру не зна , зна за словенску архонтију.

Поента научне приче је да су Илири побегли у планине подивљали задржали најосновније црте праисторијског језика нестали су 700. година из извора и онда полако силазе и присвајају туђице у свој језик.
То би била научна теза заснована на лингвистици међутим лингвистика ништа не значи без извора и археологије осим ових историјских или геополитичких преседана.

 

[Mrkalj]

Neka me neko ispravi ako sam pogrešio, ali zar pidžin nije naziv za izuzetno pojednostavljeni jezik kojim se populacija uopšte služi osnovno stanovništvo.

Kao npr. nigerijski pidžin engleski?

**Tok Pisin** je poseban slučaj koji se razvio iz pidžina u kreol tokom vremena. Da pojasnim:

---

### **Tok Pisin: Od pidžina do kreola**
1. **Početak kao pidžin**:
- Tok Pisin je nastao u 19. veku kao **pidžin**, to jest kao pojednostavljeni jezik za komunikaciju između evropskih trgovaca, kolonizatora (naročito Britanaca i Nemaca) i lokalnog stanovništva u Papui Novoj Gvineji.
- U to vreme, Tok Pisin je imao ograničen vokabular i pojednostavljenu gramatiku, tipično za pidžine.

2. **Razvoj u kreol**:
- Tokom vremena, Tok Pisin je postao **kreol**. To se dogodilo jer su ga ljudi počeli koristiti kao maternji jezik, posebno u urbanim sredinama i među mešovitim porodicama.
- Kao kreol, Tok Pisin je razvio bogatiji vokabular, kompleksniju gramatiku i postao je potpuno funkcionalan jezik za svakodnevnu upotrebu.

---

### **Zašto se Tok Pisin navodi i kao pidžin i kao kreol?**
- **Kao pidžin**: Tok Pisin se često navodi kao primer pidžina jer je tako nastao i jer se i danas koristi u nekim kontekstima kao sekundarni jezik (npr. za komunikaciju između ljudi različitih jezičkih zajednica).
- **Kao kreol**: Tok Pisin se takođe smatra kreolom jer ima maternje govornike i razvijenu strukturu, što ga čini punopravnim jezikom.

---

### **Ključna razlika**:
- Ako se koristi kao **pidžin**, Tok Pisin je sekundarni jezik bez maternje govorne zajednice.
- Ako se koristi kao **kreol**, Tok Pisin je maternji jezik sa stabilnom gramatikom i bogatim vokabularom.

---

### **Zaključak**:
Tok Pisin je primer jezika koji je **evoluirao iz pidžina u kreol**. Danas se uglavnom smatra kreolom, jer ima maternje govornike i kompleksnu strukturu.

 

[Pravi Vlah]

Хајде да видимо шта о овом питању мисли Deepseek:

Is the Albanian language a pidgin?

Deepseek:

Okay, so the question is asking if Albanian is a pidgin language. Let me start by recalling what a pidgin actually is. From what I remember, a pidgin is a simplified language that develops as a means of communication between groups that don't share a common language. It usually arises in situations like trade, colonization, or other contact scenarios. Pidgins aren't anyone's native language; they're more like auxiliary languages. Over time, if a pidgin becomes stable and is passed on to the next generation as a first language, it evolves into a creole.

Now, Albanian. I know it's an Indo-European language, but it forms its own branch within that family, meaning it's not closely related to other languages like the Romance or Germanic branches. That's interesting. So, if it's a separate branch, does that suggest it has a long history of development without significant mixing? Or maybe the opposite, that it has mixed elements leading to its unique classification?

Wait, pidgins are typically mixtures of two or more languages. They have simplified grammar and vocabulary. But Albanian has a complex grammar system, with cases, verb conjugations, etc. For example, I think Albanian nouns have cases like nominative, accusative, genitive, dative, ablative, and maybe more. That's quite complex, which pidgins usually don't have. Pidgins tend to have a more reduced grammatical structure.

Also, Albanian has a long written tradition. I believe there are texts dating back to the 15th century, like the Meshari by Gjon Buzuku in 1555. Pidgins usually don't have a written form until they maybe develop into creoles or gain official status. But Albanian has a standardized form and literature, which suggests it's a fully developed language, not a pidgin.

But maybe the user is thinking about the history of Albanian. The Albanian language has been influenced by Latin, Greek, Slavic languages, Turkish, and others due to the various empires and groups that have been in the Balkans. Could that influence be mistaken for a pidgin? However, influence from other languages doesn't make a language a pidgin. English, for example, has a lot of loanwords from French, Latin, etc., but it's not a pidgin. Similarly, Albanian has borrowed vocabulary but retains its own grammatical structure.

Another angle: some people might confuse pidgins with mixed languages. A mixed language, unlike a pidgin, arises from the combination of two languages where both contribute significantly to the grammar and vocabulary. But even mixed languages are different from pidgins. Albanian isn't a mixed language either; it's a distinct branch with its own evolution, even though it has borrowed words.

Also, Albanian has dialects, like Gheg and Tosk, which are part of its natural linguistic variation. Pidgins usually don't have dialects because they are not native languages and are used in specific contexts. The presence of dialects in Albanian supports that it's a natural language with a long history.

Additionally, the sociolinguistic context. Albania has a long-standing community of speakers. Pidgins arise in situations where there's a need for a lingua franca among people with different native languages. But Albanian has been spoken natively by the Albanian people for centuries without such an interruption that would necessitate a pidgin. Even during the Ottoman Empire, while Turkish influence was present, Albanian continued to be spoken as a native language.

So putting this all together: Albanian has a complex grammar, a long written history, its own branch in Indo-European, and has developed naturally over time with influences but not as a simplified contact language. Therefore, it's not a pidgin.
Albanian is not a pidgin language. Here's a concise breakdown of why:

1. Linguistic Classification: Albanian is an Indo-European language with its own distinct branch (Albanian branch), indicating a long, independent evolution rather than a simplified fusion of languages.
2. Complex Grammar: It features a rich grammatical structure, including cases (nominative, accusative, etc.), verb conjugations, and other complexities atypical of pidgins, which prioritize simplicity for basic communication.
3. Historical Continuity: Albanian has a documented history dating back to at least the 15th century (e.g., the Meshari by Gjon Buzuku) and a standardized literary tradition, characteristics absent in pidgins.
4. Sociolinguistic Context: Pidgins arise as contact languages in trade or colonial settings, but Albanian has been spoken natively for centuries without interruption, even amidst influences from Latin, Greek, Slavic, and Turkish.
5. Dialectal Variation: The presence of dialects (Gheg and Tosk) reflects natural linguistic development, unlike pidgins, which lack such variation due to their transient, utilitarian origins.

In summary, Albanian is a fully developed, historically rooted language with its own unique evolution, not a pidgin.




New chat

 

[Mrkalj]

Хајде да видимо шта о овом питању мисли Deepseek:
Historical Continuity: Albanian has a documented history dating back to at least the 15th century (e.g., the Meshari by Gjon Buzuku) and a standardized literary tradition, characteristics absent in pidgins.

Kako ovo može biti iole relevantno, po tvom mišljenju?

PS. Ja nisam rekao da je albanski jezik pidžin. To je @Q. in perpetuum hibernum krenuo da pravi strawmana.

 

[Pravi Vlah]

Kako ovo može biti iole relevantno, po tvom mišljenju?

PS. Ja nisam rekao da je albanski jezik pidžin. To je @Q. in perpetuum hibernum krenuo da pravi strawmana.

Ако ти ниси сугерировао да је албански језик пиђин, зашто говоримо о пиђину на теми о Албанцима?

 

[Mrkalj]

Ti i Q., ne i ja.

Ако ти ниси сугерировао да је албански језик пиђин, зашто говоримо о пиђину на теми о Албанцима?

Ti i Q., ne i ja.

 

[NickFreakyrgios]

Комани Кроја
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2034.0

 

[Pravi Vlah]

Ti i Q., ne i ja.

Ti i Q., ne i ja.

А ко је ово написао?

Pogledajte prilog 1679187

Nemaju Šiptari parsto svojih reči. To je kreol-pidžin jezik. Kad romanske i slovenske reči slete na pretvrdo uvo, dobiješ šiptarske reči.

 

[Mrkalj]

А ко је ово написао?

Prvo sam ja tebe pitao nešto, pa si ti meni na to umesto odgovora postavio pitanje, pa sam ti ja odgovorio, pa mi sad opet postavlješ pitanje u kom ti i piše odgovor.

Ukratko, Albanci su indoevropski narod kao što su Jamajčani i Haićani indoevropski narodi. Razlika je u vremenu nastanka pidžina i kreola, sa 6 vekova prednosti u korist Albanaca.

 

[NickFreakyrgios]

Ту је и топиним Елбасан који је био Албасан сигурно.
Мени звучи прихватљиво симболична легендрарна теза римског хроничара о сеоби Хераклида из Италије у Албанополис и на Кавказ где би у Албанополису оставили нека братства то би био само кохензиони фактор будућих Албанаца и на Кавказу који су били хришћани па муслимани па хришћани па јудејцу Азери Езри па хришћани па данас муслимани Азербеџанци.
Исто као код данашњих Албанаца вера не игра улогу колико братственички обичаји и конзервативна култура и начин живота који се јако слабо мења и слабо ишта туђе прихвата.

Наиме римски хроничар износи легенду ехо протеривања Келта из Рима Италије и њихове сеобе.

Где би ова забележена личила на сеобу Скордиска за које наука не зна да ли су још били прави Келти али су домицијалном становништву наметнули уређење и братственичке обичаје и племенсји хијерахију то би био онај део Скордијска који су прешли преко Балкана опљачкали Делфе и населили се на Кавказу као Албанци и у малој Азији познатији као Галати.

 

[Luctor]

Наставак

Албанци сви и свуда

Овде ћу показати да се албански аутохтонизам и његови подржаваоци не зауставља само на Илирима, него својата све и свашта што нема везе са Илирима, а што спада у древну прошлост Балкана и Европе. Највише ћу користити чувену енглеску Википедију, управо зато што желим да покажем њену пристрасност, и која подстрекава читаоце исте да подилазе албанској митоманији и да поверују у исту. Овде ће се такође показати да се аргументација албанског аутохтонизма не разликује по ненаучности од оних српских аутохтониста и деретићеваца, али за разлику од ових других, ови први имају страну подршку и покровитељство , а српски углавном постоје на интернету и на окупљањима истомишљеника и немају подршку званичних српских институција. Док албанско деретићество има подршку како албанског друштва и институција, тако и страних чинилаца.

Трачани су Албанци

https://en.wikipedia.org/wiki/Moesi

In Roman literature of the early 1st century CE, the Moesi (/ˈmiːsaɪ/ or /ˈmiːzaɪ/; Ancient Greek: Μοισοί, Moisoí or Μυσοί, Mysoí; Latin: Moesi or Moesae) appear as a Paleo-Balkan people who lived in the region around the Timok River to the south of the Danube.

Овде у Википедији пише да су Мези (по којима је названа Мезија) "палеобалкански народ", ништа се специфично каже ко су били. Зашто? Јер сама Википедија, у чланку о Мезији (названој по Мезима) јасно каже:

https://en.wikipedia.org/wiki/Moesia

The region of Moesia was inhabited chiefly by Thracian, Illyrian, and Thraco-Illyrian peoples. The name of the region comes from Moesi, the Latin name of a Thracian tribe who lived there before the Roman conquest.

Значи и сама Википедија у другом чланку јасно каже да су оригинални Мези били трачански народ. Вратимо се на први линк, он каже:

The ethnic name of the Balkan Μοισοί Moesi, as well as of the Anatolian Μυσοί Mysoi, seems to be based on the root Masa, from the Paleo-Balkan word for 'horse', *me(n)za-; also the ethnic name Muška seems to be a suffixal derivative holding some kind of semantic distinction from the original root. They have been connected with the Albanian word for 'mule' mushk(ë) (virtually identical to Muška/i), Romanian muşcoiu and Aromanian musca, as well as in almost all Slavic languages (cf. Old Church Slavonic мьзгъ or мьскъ, Serbo-Croatian mazak or maz(a)g, Old Czech mesh, mzha, mezek, mezk 'hinny', Old Russian москъ, мъскъ or мьскъ etc.). The root is generally considered to have originated in the Balkans and thereafter spreading into the Slavic zone.[2]

Овде је занимљиво да се напомиње чињеница да су и у Анатолији живели људи сличног имена као и ти Трачани (сетимо се већ примера са Дарданцима). Такође, имамо пример имена неколико народа под именом Венета, који су живели како у северној Италији, у француској Бретањи, као и да су преци Словена названи Венедима (вероватно од германске речи за Словене Wenden). Чланак јасно прави лингвистичке аналогије са многим индоевропским језицима, укључујући албански (за кога се на другом месту тврди да је потомак илирског, не трачанског). Чак се наводи и јужнословенска реч "мазга". Али ми не знамо шта назив "Мези" изворно значи, у чланку само пише "чини се" да та реч можда има основе у (ре)конструисаној "палеобалканској" речи за мазгу, а та реч је јако слична у свим балканским језицима.

Already in the 19th century German linguist Gustav Meyer suggested a link between Μυσοί and Albanian mushk. He perceived mushk as a suffixal formation *mus-k-o-, noting the phonetic similarity between the terms.[3]

Али овде се форсира веза тог трачанског имена са албанским језиком, исто као што се ради са Илирима, који су били одвојена група од Трачана. Али шта Трачани и Илири имају заједничко? Да су древни балкански народи. А овде се мора по сваку цену показати да су Албанци некакав староседелачки балкански народ по сваку цену:

The term has been further compared with Albanian mëz or mâz 'foal', which also finds a correlation with Romanian mînz.[5][note 1]

The province of Moesia was named after the Moesi.[6]

Дакле, овде се везује назив трачанских Меза опет за албанску реч mëz за ждребе и румунску реч сличног звучења. Цинцарска реч за ждребе је mandzu (стр.313, видети под "foal"):
https://farsharotu.org/wp-content/u...o-Romanian-Dictionary-©Society-Farsharotu.pdf

Дакле, овде се опет враћамо на проблеме од пре. Све те "палеобалканске речи" у албанском који исти дели са румунским, постоје и у цинцарском који је јако сличан румунском и који се говори у Албанији. Тако да не знамо да ли су те "палеобалканске речи" у албанском стварно албанске или позајмице из цинцарског. А пошто ми уопште не знамо шта је име Moesi значило, остаје отворено питање шта је стварно значило, и да ли су ти Moesi уопште себе тако називали. Ово све горе описано су спекулације.

Иначе, постоји старогрчка реч μεσος (mesos) тј. "средњи, у средишту, неутрални". А то може бити повезано са тим да су Меси живели у средини балканског полуострва. Такође, неки деретићевац може да каже да име Moesi је изведено од српске речи "месити, мешати се", јер су се Мези били помешани са другим народима због свог централног положаја.

Дакле, видели смо покушаје да се називи илирских племена покушавају извући из савременог албанског. Сада видимо исто и код трачанских. Па ако може да се нађе сличност са албанским и код Трачана, који нису Илири, од кога то онда воде порекло Албанци? А има још једно трачанско племе које је покушано да се повезује са Албанцима, додуше овде је википедијин чланак умеренији:

https://en.wikipedia.org/wiki/Bessi

The Bessi (/ˈbɛsaɪ/; Ancient Greek: Βῆσσοι, Bēssoi or Βέσσοι, Béssoi) or Bessae,[1] were a Thracian tribe that inhabited the upper valley of the Hebros and the lands between the Haemus and Rhodope mountain ranges in historical Thrace.[2]

German historian Gottfried Schramm speculated that the Albanians derived from the Christianized Bessi, after their remnants were allegedly pushed by Slavs and Bulgars during the 9th century westwards into today Albania,[30] while mainstream historians support Illyrian-Albanian relation.[31][32][33][34][35] Archaeologically, there is absolutely no evidence of a 9th-century migration of any population, such as the Bessi, from western Bulgaria to Albania.[36]

Дакле, покушавано је да се представи да су Албанци потомци трачанских Беса, али је то углавном одбачено. Али виде се овде опет тежња да се Албанци по сваку цену убаце у палеобалканске народе и староседеоце. Иначе, опет можемо попут албанских аутохтониста да користимо исту логику, и да тврдимо да су трачански Беси названи по српској речи "бес", па би Беси били "бесни", па стога старо српско племе, по истој лингвистичкој "логици" коју користе албански аутохтонисти и њихови истомишљеници.

Наставак следи

 

[GasMaska]

Meni su najjači ovi albanski tastatura ratnici u komentarima po internetu. Po njima, sve istorijske ličnosti su Albanci, poput Aleksandra Makedonskog, Napoleona itd... Isto tako koriste te debilne rezone, ako neka lokacija iole zvuči na neku albansku reč, onda je to 100% da je nekad u istoriji bila njihova teritorija
Svojataju čitav balkan, jer eto, nekada su tu živeli Iliri, a oni su 100% potomci Ilira, dakle potpuna psihijatrija

 

[Luctor]

Наставак: Албанци сви и свуда

Келти су Албанци

Википедијин чланак о келтским Скордисцима каже:

https://en.wikipedia.org/wiki/Scordisci

The Scordisci were a Celtic group formed after the Gallic invasion of the Balkans,[3] or rather a "Celtic political creation"[4] having mixed with the local Thracians and Illyrians.[5]

The root of the tribal name Scordisci has been compared to the root of Albanian: hardh-je, hardh-ël, etc., meaning 'lizard', from IE *skord-ula 'lizard', 'triton' or a similar animal, and in particular the Albanian variants hardhushkë and hardhjeshkë are regarded as derived from IE *skordiskā. Therefore the tribal name Scordisci would have been a totem name for 'lizard people'.[1] The root of the name Scordisci has also been compared to the oronym Scardus, which features Illyrian vocalism.[2]

Дакле, име келтских Скордиска може опет да издалека подсећа на неку албанску реч, из чега следи да јесте па је стога чувено келтско племе са Балкана имало "илирско" тј. "албанско" име. Иначе ако се име племена Scordisci покушава извући по сваку цену из албанског, ево на цинцарксом постоје речи које су ближе тој рећи од понуђене албанске попут:

shcurtâ Тј. "кецеља"

Карпати су Албански

Понекад на расправама на интернету се може видети да албански националисти поручују Србима да су дошли преко Карпата и да треба да се врате на Карпате одакле су дошли. Али као што видимо и Карпати су албански, користећи исту логику као и за илирске, трачанске и келтске називе:

https://en.wikipedia.org/wiki/Carpathian_Mountains

The name "Carpates" is highly associated with the old Dacian tribes called "Carpes" or "Carpi" who lived in an area to the east of the Carpathians, from the east, northeast of the Black Sea to the Transylvanian Plain in the present day Romania and Moldova. Karpates is considered a Paleo-Balkan name, with evidence provided by the Albanian kárpë / kárpa, pl. kárpa / kárpat ('rock, stiff'), and the Messapic karpa 'tuff (rock), limestone' (preserved as càrpë 'tuff' in Bitonto dialect and càrparu 'limestone' in Salentino).[17][18][19][20][21][16] This connection is further supported by the fact that also the oronym Beskydy, a series of mountain ranges in the Carpathians, has a meaning in Albanian: bjeshkë / bjeshkët 'high mountains, mountain pastures' (cf. also the Albanian oronym Bjeshkët e Namuna, the Accursed Mountains / Albanian Alps).[20][21]

Дакле, и "Карпати" све са називима околних планина су албанског порекла јер подсећају на неке албанске речи, иако колико ми је познато ти исти су прилично одвојени од Илирије, коју Албанци својатају.

Део карпатских планина у Чешкој и Пољској је такође назван по албанском:

https://en.wikipedia.org/wiki/Beskids

The origin of the name beskydy has not been conclusively established. A Thracian or Illyrian origin has been suggested;[citation needed] however, as yet, no theory has majority support among linguists. The word appears in numerous mountain names throughout the Carpathians and the adjacent Balkan regions, like in Albanian bjeshkë. According to linguists Çabej and Orel, it is possibly derived from Proto-Albanian *beškāi tāi (meaning 'the mountain pastures').[2][

Дакле и Чешка и Пољска припадају древним албанским "илирским земљама", као и Трачани, као и Келти, и све је то повезано са Албанцима. А истовремено су велик број топонима у Албанији словенског порекла, па испада да су "протоалбанци" успели да именује све и свакога, осим у областима где тврде да су староседеоци. А сада видимо да су староседеоци свуда, чак и у областима које се сматрају чак по званичним историчарима словенском прапостојбином.

Наставак следи