Etničko porijeklo Albanaca

Mrkalj:
Informacija o poreklu Albanaca često izaziva interesovanje, ali treba imati u vidu da su legende i tradicije o postanku naroda često zasnovane na mitologiji, a ne na istorijskim činjenicama. Evo nekoliko ključnih tačaka koje mogu pomoći da se ova tema bolje razjasni:

1. Albanski toponimi u Italiji​

  • Albanske planine (lat. Montes Albanus), kao i grad Alba Longa, pomenuti u legendama rimskog porekla, zaista su povezani s rimskom mitologijom. Prema tradiciji, Askanije (poznat i kao Jul), sin Eneje Trojanca, osnovao je Alba Longu, što je kasnije postalo ključno mesto u priči o osnivanju Rima.
  • Ovo nema veze sa modernim Albancima (narodom koji živi na Balkanu), već se radi o sličnosti u toponimima koja je često pogrešno tumačena u kasnijim vekovima.

2. Kavkaska Albanija​

  • Kavkaska Albanija je antička regija smeštena na teritoriji današnjeg Azerbejdžana. Njeni stanovnici nisu u vezi sa modernim Albancima sa Balkana. Sličnost u imenu je rezultat slučajnosti i različitih etimoloških izvora.
  • Ideja da su Kavkaski Albanci preci Balkanskih Albanaca potiče iz srednjovekovnih spekulacija, ali genetski, lingvistički i istorijski dokazi ne podržavaju ovu tezu.

3. Mitovi o albanskom poreklu poznatih ličnosti​

  • Pojavljivanje tvrdnji da je, na primer, Julije Cezar bio albanskog porekla je deo romantičnih nacionalističkih mitova koji su bili popularni tokom 19. i 20. veka.
  • Ove tvrdnje obično nemaju istorijsku osnovu i rezultat su pokušaja da se veliča značaj nekog naroda putem povezivanja s važnim ličnostima iz istorije.

4. Etimologija imena Albanaca​

  • Moderni Albanci nazivaju sebe Shqiptarë, što se prevodi kao "govornici albanskog" ili "sinovi orla".
  • Naziv "Albanci" dolazi od latinskog Albani, što je verovatno povezano sa drevnim balkanskim plemenima poput Albanoja, koji su pomenuti u istorijskim izvorima.
Da sumiramo, iako je zanimljivo istraživati mitove i legende, bitno je razlikovati istorijske činjenice od mitoloških priča. Balkanski Albanci i Kavkaski Albanci nemaju direktnu vezu, a tvrdnje o poreklu poznatih ličnosti često su rezultat nacionalnih interpretacija istorije. Ako te interesuje detaljnije, mogu da pronađem relevantne izvore za ovu temu.
Kliknite za proširenje...

Loše te je razumeo, ili si ti loše formulisao svoje pitanje.

ChatGPT te je shvatio kao da pitaš o Cezarovom poreklu od Albanaca, a ne od antičkog albanskog roda u Italiji.

Tvrdnje jesu bile tu da bi se podao veći značaj, ali ne nekom narodu, već porodu Julijevaca. Kajsar bi tom linijom lično bio potomak Eneje Trojanca, odnosno tojanskih kraljeva. To nije nikakva naknadna interpretacija, već stara rimska porodična tradicija.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Loše te je razumeo, ili si ti loše formulisao svoje pitanje.

ChatGPT te je shvatio kao da pitaš o Cezarovom poreklu od Albanaca, a ne od antičkog albanskog roda u Italiji.

Tvrdnje jesu bile tu da bi se podao veći značaj, ali ne nekom narodu, već porodu Julijevaca. Kajsar bi tom linijom lično bio potomak Eneje Trojanca, odnosno tojanskih kraljeva. To nije nikakva naknadna interpretacija, već stara rimska porodična tradicija.
Kliknite za proširenje...
Razumem sada bolje šta ste hteli da istaknete. Niste mislili na savremene Albance sa Balkana, već na legendarnu povezanost Julijevaca s antičkim porodima i mitološkim korenima, koji uključuju Eneju Trojanca i toponime poput Albanije u Italiji.

1. Porodična tradicija Julijevaca​

  • Julijevci (gens Julia) tvrdili su da potiču od Askanija (takođe poznatog kao Jul), sina Eneje Trojanca. Eneja je, prema Vergilijevom "Eneidi" i drugim rimskim izvorima, bio sin Afroditin, što je dodatno uzdizalo status porodice.
  • Rimska tradicija često je koristila mitološka porekla kako bi legitimisala moćne porodice. U ovom slučaju, Julije Cezar je na ovaj način simbolično povezan s Trojom i njenim herojskim kraljevima, čime je njegovo poreklo uzdignuto na polubožanski nivo.

2. Albansko poreklo u rimskom kontekstu​

  • "Albanski" u ovom kontekstu odnosi se na Alba Longa, legendarnu koloniju koju je Askanije osnovao nakon što je Eneja pristigao u Italiju. Planine Alba i sam grad simbol su rimskih korena, a ne povezanosti sa savremenim Albancima ili Kavkaskim Albancima.
  • Ova tradicija nije kasnija "nacionalistička interpretacija", već integralni deo rimskog mitološkog korpusa.

3. Šira mitološka perspektiva​

  • Kroz rimske mitove, povezivanje sa Enejom i Albanijom u Italiji služilo je kao način za stvaranje kontinuiteta između herojskih prošlih epoha i Rimljana kao naslednika te slave.
  • Važno je napomenuti da je Rimljanima mitološko poreklo bilo ključni deo identiteta, ali su takve tvrdnje više imale simboličku i političku funkciju nego što su se oslanjale na istorijske činjenice.
Ako su Vam potrebni dodatni izvori ili interpretacije konkretnih tekstova Dionisija Halikarnašanina ili Vergilija, mogu detaljnije da razložim ili citiram relevantne delove. 😊
 
Q. in perpetuum hibernum:
A šta je sa pojavom levirata i sorarata kod Srba?
Kliknite za proširenje...
Daleko stolećima unazad. Kod Albanaca dan današnji. Kod Srba, levirat i sororat su se mogli pojaviti u seoskim zajednicama u ranijim istorijskim periodima, kada su patrijarhalne norme bile dominantne. Ovi običaji nisu bili strogo formalizovani kao pravilo, već su više zavisili od konkretnih okolnosti, potreba porodice i društvenih očekivanja.

U praksi, levirat je bio češći, jer je tradicionalni patrijarhalni sistem favorizovao očuvanje muškog nasledstva unutar porodice. Sororat je bio ređi, ali se i on mogao sresti, naročito u zajednicama gde su žene bile vezane za specifične funkcije u domaćinstvu ili gde su se pokušavale izbeći komplikacije s ponovnim sklapanjem braka izvan zajednice.

Sa procesima modernizacije, urbanizacije i reformama prava, poput ukidanja patrijarhalnog zadrugarstva i uvođenja građanskih zakona, ovi običaji su uglavnom nestali ili postali retki. Danas se levirat i sororat smatraju arhaičnim praksama, iako mogu opstajati u formi narodnih priča, legendi ili specifičnih ruralnih zajednica koje su izolovane od savremenih društvenih tokova.

Savremeni levirat među Albancima je fenomen koji se, iako retko, još uvek može naći u određenim ruralnim i tradicionalnijim zajednicama, naročito na severu Albanije i u područjima gde su običajni zakoni, poput Kanona Leke Dukađinija, zadržali jak uticaj. Prema Kanonu Leke Dukađinija, tradicionalnom zbiru običajnih zakona, očuvanje porodice i imovine imalo je primat nad individualnim izborima. Ako bi muškarac preminuo, očekivalo se da njegov brat (ili blizak muški rođak) preuzme brigu o udovici i njenoj deci, uključujući i mogućnost sklapanja braka s njom. Ovo je bilo posebno važno u društvima gde je imovina bila kolektivna, a porodična zadruga osnovna jedinica društva.
 
Mrkalj:
Daleko stolećima unazad. Kod Albanaca dan današnji. Kod Srba, levirat i sororat su se mogli pojaviti u seoskim zajednicama u ranijim istorijskim periodima, kada su patrijarhalne norme bile dominantne. Ovi običaji nisu bili strogo formalizovani kao pravilo, već su više zavisili od konkretnih okolnosti, potreba porodice i društvenih očekivanja.

U praksi, levirat je bio češći, jer je tradicionalni patrijarhalni sistem favorizovao očuvanje muškog nasledstva unutar porodice. Sororat je bio ređi, ali se i on mogao sresti, naročito u zajednicama gde su žene bile vezane za specifične funkcije u domaćinstvu ili gde su se pokušavale izbeći komplikacije s ponovnim sklapanjem braka izvan zajednice.

Sa procesima modernizacije, urbanizacije i reformama prava, poput ukidanja patrijarhalnog zadrugarstva i uvođenja građanskih zakona, ovi običaji su uglavnom nestali ili postali retki. Danas se levirat i sororat smatraju arhaičnim praksama, iako mogu opstajati u formi narodnih priča, legendi ili specifičnih ruralnih zajednica koje su izolovane od savremenih društvenih tokova.

Savremeni levirat među Albancima je fenomen koji se, iako retko, još uvek može naći u određenim ruralnim i tradicionalnijim zajednicama, naročito na severu Albanije i u područjima gde su običajni zakoni, poput Kanona Leke Dukađinija, zadržali jak uticaj. Prema Kanonu Leke Dukađinija, tradicionalnom zbiru običajnih zakona, očuvanje porodice i imovine imalo je primat nad individualnim izborima. Ako bi muškarac preminuo, očekivalo se da njegov brat (ili blizak muški rođak) preuzme brigu o udovici i njenoj deci, uključujući i mogućnost sklapanja braka s njom. Ovo je bilo posebno važno u društvima gde je imovina bila kolektivna, a porodična zadruga osnovna jedinica društva.
Kliknite za proširenje...
Има ли ту која "из твоје главе" или је само ChatGPT.
 
Khal Drogo:
Има ли ту која "из твоје главе" или је само ChatGPT.
Kliknite za proširenje...
То је тајна. :cistinaocare:

Имаш апликацију за детекцију вештачке телегеницје па провуци кроза њу. ;)

ПС.

1733931147985.png

Секонд опињон:
1733931401026.png



Након Гугл превода на енглески:
1733931290510.png

Закључак: српски језик је шест гради хуманији од енглеског.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
То је тајна. :cistinaocare:

Имаш апликацију за детекцију вештачке телегеницје па провуци кроза њу. ;)

ПС.

Pogledajte prilog 1655805
Kliknite za proširenje...

Loš pokušaj, Mrkalj.

Ti detektori funkcionišu samo sa jezicima na kojima su programirani.

Zatraži od ChatGPT-ja da ti identičan sadržaj generiše na engleskom i na srpskom. Ovaj drugi će ti biti 0%.
 
Meliot:
Ja se slažem sa tim ali se Albanci ne slažu. Oni to ime koriste kako bi pokazali navodnu povezanost za antičkim Ilirima (Albanoi).

"Национални етноним Албанац потиче од Албанои , [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] илирског племена које помиње Птоломеј са центром у граду Албанополису , [ 3 ] [ 12 ] који се налази у данашњој централној Албанији, у близини града Крује . [ 17 ] [ 18 ]"

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Names_of_the_Albanians_and_Albania
Kliknite za proširenje...
То је полис Албанополис и сама епископија Круја ће се звати Арбан међутим од помена Албанополиса до Арбанаса је 1000 година.
Имамо од истог географа који помиње Сербиниум вероватно Градишка има помена Сербоа истог географа имамо Вибујус Секвестара 5-6 век до Срба у 7. веку на тим просторима па га не можемо повезати директно с нама иако су неки каснији средњовековни византијски писци покушавали да повежу Србе са Сербинијумом.
На страну што не постоји илирско племе Албанои вероватно Келти Хераклиди из Италије који су са Хераклом се населили ту и основали Албанију на Кавказу.
То је Егзоним као што се Шкотска звала Албанијом.
Они зову себе Шћипетари и државу Шћипетарију званични назив не Албанијом као што Хрвати зову Низоземска Холандију.
 
Poslednja izmena:
CreamPythagoras:
Хрвати зову Низоземска Холандију.
Kliknite za proširenje...

Nizozemska i Holandija su, zapravo, dva različita pojma.

Драгољуб Живојиновић, Успон Европе

Uspon Evrope.png


Nema Nizozemska kao naziv nikakve veze sa Hrvatima. Nekada se samo neki pojmovi kroz decenije počnu koristiti češće i uđu upotrebu, makar to bilo činjenično pogrešno, pošto je Holandija samo jedan deo Nizozemske.

Isto bi bilo da sad neko krene zbog ovog ili onog razloga da Bugarsku po Vidinu zove Vidinskom i da se taj izraz raširi i poprimi, pa da se onda od Bugarske pravi nekakva tobož' hrvatska reč (kao što se, zapravo, od celog brda srpskih reči tvrdi da su, zapravo, specifično hrvatske).

Nizozemska se sastoji iz: Holandije, Zelanda, Frislanda, Brabanta, Utrehta i celog niza drugih geoistorijskih oblasti i pokrajina.

Ja baš zbog toga se trudim (iako mi verujem nekada promakne) da celu nazivam Nizozemskom, radi preciznosti, jer mislim da bih svakog čoveka totalno zbunio ako bih mu opisivao da se Holandija sastoj iz Holandije i još nečeg. Čak bi se i razni Nizozemci zapravo i uvredili ako bi bili nazvani Holanđanima (npr. stanovnici Utrehta), jer im je to kao kada neko Novaka Đokovića predstavi Hrvatom.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Nizozemska i Holandija su, zapravo, dva različita pojma.

Драгољуб Живојиновић, Успон Европе

Pogledajte prilog 1655917

Nema Nizozemska kao naziv nikakve veze sa Hrvatima. Nekada se samo neki pojmovi kroz decenije počnu koristiti češće i uđu upotrebu, makar to bilo činjenično pogrešno, pošto je Holandija samo jedan deo Nizozemske.

Isto bi bilo da sad neko krene zbog ovog ili onog razloga da Bugarsku po Vidinu zove Vidinskom i da se taj izraz raširi i poprimi, pa da se onda od Bugarske pravi nekakva tobož' hrvatska reč (kao što se, zapravo, od celog brda srpskih reči tvrdi da su, zapravo, specifično hrvatske).

Nizozemska se sastoji iz: Holandije, Zelanda, Frislanda, Brabanta, Utrehta i celog niza drugih geoistorijskih oblasti i pokrajina.

Ja baš zbog toga se trudim (iako mi verujem nekada promakne) da celu nazivam Nizozemskom, radi preciznosti, jer mislim da bih svakog čoveka totalno zbunio ako bih mu opisivao da se Holandija sastoj iz Holandije i još nečeg. Čak bi se i razni Nizozemci zapravo i uvredili ako bi bili nazvani Holanđanima (npr. stanovnici Utrehta), jer im je to kao kada neko Novaka Đokovića predstavi Hrvatom.
Kliknite za proširenje...
Није се Новак Ђоковић љутио кад су га претставили Хрватом.
Поента приче није да ли то хрватска , енглеска или било чија реч већ да је Албанија егзоним неименована тако од самих становника те земље који себе зову Шћипетарима а земљу Шћипетарију.
 
CreamPythagoras:
Није се Новак Ђоковић љутио кад су га претставили Хрватом.
Поента приче није да ли то хрватска , енглеска или било чија реч већ да је Албанија егзоним неименована тако од самих становника те земље који себе зову Шћипетарима а земљу Шћипетарију.
Kliknite za proširenje...

Da je svejedno, ne bi ustao da interveniše zato što je čovek pogrešio.

Znam šta je poenta, vrlo dobro, nego je ovde već bilo nekih jako čudnih durenja zbog reči Nizozemska, a to je samo nadomak one neznalice sa ptf Politika koji tvrdi sused hrvatska reč i da bi je stoga trebalo izbegavati i još šta sve ne, zato što je ideja nekih da bi pročistili rečnik od 95% reči i izraza i sve to proglasili za hrvatsko da se napravi neki novi srpski jezik od 5% nekakvih zamišljenih srbističkih purizama (a ovde se radi čak i o jednom ekstremnijem primeru, zato što „Nizozemska“ i „Holandija“ uopšte ni nisu sinonimi, suštinski).

Zato sam reagovao i to napisao.
 
Q. in perpetuum hibernum:
...a ovde se radi čak i o jednom ekstremnijem primeru, zato što „Nizozemska“ i „Holandija“ uopšte ni nisu sinonimi, suštinski
Kliknite za proširenje...
У колоквијалној употреби и говору, не само у српском језику, заправо јесу. Смутњу су унијели Енглези, а како је енглески данас лингва франка на већем дијелу планете и посебно у комуникацији на интернету удомаћили су се термини који нису увијек усклађени са званичним називима.
За Низоземску се удомаћило име Холандија (Holland) иако то заиста јесте само једна регија у Низоземској. На нету у 80+ % сајтова се користи име Holland, посебно спортских које доста пратим (рецимо овдје).
Није спорно, Холандија је само једна регија у Низоземској и свакако је исправно назвати ту земљу Низоземском
 
Khal Drogo:
У колоквијалној употреби и говору, не само у српском језику, заправо јесу. Смутњу су унијели Енглези, а како је енглески данас лингва франка на већем дијелу планете и посебно у комуникацији на интернету удомаћили су се термини који нису увијек усклађени са званичним називима.
За Низоземску се удомаћило име Холандија (Holland) иако то заиста јесте само једна регија у Низоземској. На нету у 80+ % сајтова се користи име Holland, посебно спортских које доста пратим (рецимо овдје).
Није спорно, Холандија је само једна регија у Низоземској и свакако је исправно назвати ту земљу Низоземском
Kliknite za proširenje...
Holandija je, ustvari, nešto kao Šumadija, jer je po drvetu i dobila ime. Kao i u engleskom jeziku i u srpskom je naziv Holandija protegnut sa pokrajine na celu zemlju. Holandija je, ustvari, naziv za dve južne pokrajine, dok je naziv Nederland istorijski naziv za ceo Beneluks. Pa ti sad budi tu pametan...

Inače, holandsko "Holland" znači "šumska zemlja" ili "zemlja drveta". Ime "Nederland" (što znači "Niska zemlja") koristi se na holandskom jeziku za označavanje Holandije već vekovima. To ime datira još iz srednjeg veka, kada su oblasti današnje Holandije bile poznate kao deo Niskih Zemalja (ili Nizozemske), što uključuje i Belgiju i Luksemburg. Termin potiče od geografskih karakteristika regiona, jer se značajan deo zemlje nalazi ispod nivoa mora ili na veoma malim nadmorskim visinama.

Naziv Nederland postaje zvaničan u 16. veku, kada se formirala Republika Sedam Ujedinjenih Provincija (1588), koja je obuhvatala teritorije današnje severne Holandije. Ovaj naziv se zadržao kao osnovno ime države, dok se "Holandija" odnosi samo na dve provincije (Severna i Južna Holandija), koje su bile ekonomski i politički najznačajnije tokom zlatnog doba Holandije.

Dakle, naziv Nederland je standardan na holandskom jeziku još od formiranja nacionalnog identiteta u ranom modernom periodu. Međutim, u svakodnevnom govoru se često koristi i "Holland", posebno u kontekstu sporta, turizma ili međunarodnih odnosa.

Nizozemska - to je, ustvari, veoma ćoškasti, Šulekov (a čiji drugo?) izraz preuzet iz češkog "Nizozemsko", što predstavlja češki prevod nemačkog naziva - die Niederlande ("niske zemlje"). E sad, zašto "ćoškasti" - zato što mi nemamo drugi primer prefiksa nizo- već niz- ili nisko-. Dalje, pridev "zemski" nigde se ne koristi, osim u prezmenu ubice kralja Aleksandra, bugarskog ustaše Černozemskog. Dakle, reč nije odomaćena u srpskom jezik-sistemu. Varijanta na -ski silovanje je kovanice da se slaže sa drugim zemljama tipa Bugarska, Mađarska, Grčska. Otud "zemska". Dakle, rekav "niskozemna" svima bi bilo jasno o čemu se radi. Ovako, bezveze. Jedan stilem više - ništa više.

Holland "the Netherlands," early 14c., from Dutch Holland, probably Old Dutch holt lant "wood land," describing the district around Dordrecht, the nucleus of Holland. Technically, just one province of the Netherlands, but in English use extended to the whole nation. Related: Hollandish.

Nazivi za Holandiju u različitim slovenskim jezicima su sledeći:

  1. Češki: Nizozemsko
    • Ovo ime, slično kao i na drugim slovenskim jezicima, naglašava koncept "Niskih Zemalja".
  2. Poljski: Holandia
    • U poljskom jeziku koristi se ime koje je izvedeno iz "Holandija", iako tehnički označava samo dve provincije (Severnu i Južnu Holandiju).
  3. Slovački: Holandsko
    • Slično poljskom, koristi se varijanta imena Holandija, prilagođena slovačkom jeziku.
  4. Ruski: Нидерланды (Niderlandy)
    • Na ruskom se koristi naziv koji direktno odgovara zvaničnom imenu zemlje (Nederland). Ponekad se koristi i Голландия (Gollandija), ali to nije potpuno precizno.
  5. Beloruski: Нідэрланды (Niderlandy)
    • I ovde se koristi ime koje odgovara zvaničnom nazivu države, slično kao u ruskom jeziku.
  6. Kašubski: Holandia
    • U kašupskom jeziku koristi se ime "Holandia", slično poljskom.
Razlike u nazivima često zavise od istorijskih uticaja i dominantnih kontakata sa Holandijom u različitim periodima. Na primer, ruski i beloruski preferiraju zvanični naziv, dok zapadni Sloveni češće koriste tradicionalni naziv "Holandija".
 
Kole11:
Zašto barem 1% od kritike srpske istorije ne primenis na hrvatsku i albansku?
To je zapravo razlog zašto ne mogu sa tobom normalno da razgovaram. Ta frapantna neujednacenost u pristupu nacionalnim istorijama sprečava ozbiljnu debatu
Kliknite za proširenje...

Kole11, na šta si mislio kada si napisao da barem 1% ne primenjujem na albansku istoriju?
 
Kole11:
Evo setio sam se anonima koji je rekao da su Albanci po pravilu katolici i da se mogu iskoristiti u borbi protiv sizmatickog srpskog kralja.
E a ti kažeš da su Kastriotici Albanci a sahranjeni su u Hilandaru, nosili srpska imena i pisali srpskim jezikom.

Kako da te shvatim ozbiljno, pomozi mi?
Kliknite za proširenje...

Albanci su bili i pravoslavni i katolici prije dolaska Turaka.
 
Kole11:
Evo setio sam se anonima koji je rekao da su Albanci po pravilu katolici i da se mogu iskoristiti u borbi protiv sizmatickog srpskog kralja.
E a ti kažeš da su Kastriotici Albanci a sahranjeni su u Hilandaru, nosili srpska imena i pisali srpskim jezikom.

Kako da te shvatim ozbiljno, pomozi mi?
Kliknite za proširenje...

Da li na osnovu pečata kralja Konstantina Bodina ti zaključuješ da su Dalmati bili Grci?

Ili na osnovu dva pečata arhonta Duklje Petra? Ili pečata arhonta Zahumlja Nikole? Ili Strojimirovog pečata?

Jesu li to znači da je Bodin Grk? Duklja, Zahumlje, Srbija,.. sve su to bile grčke zemlje, nastanjene samo (ili gotovo isključivo) etničkim Grcima?

Zašto isto ne primeniš (kako bi ti sam rekao, ni 1%) što primenjuješ u slučaju albanske — na srpsku istoriju?
 
Q. in perpetuum hibernum:
Da li na osnovu pečata kralja Konstantina Bodina ti zaključuješ da su Dalmati bili Grci?

Ili na osnovu dva pečata arhonta Duklje Petra? Ili pečata arhonta Zahumlja Nikole? Ili Strojimirovog pečata?

Jesu li sve to bili Grci?
Kliknite za proširenje...
Ne lupaj. O Bodinu ima izvora koliko hoces, bio je romejski cinovnik, raspravili smo o tim pečatima.

O ovim tvojim prijateljima izvora na prstu jedne ruke i ti od toga praviš istoriju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
Odgovora
7
Pregleda
308
hm337
H
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.618
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top