NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Има потпуније он ј свом докторату тему Мардаита само то морам да нађем ово му је неки рад где се провлаче теме са доктората. @Slavan
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
И у друге крајеве. Стигли су и до Сицилије. Дакле, ради се о Мардаитима.И Епир.Међутим пре тога су се налазили на арапско-ромејској граници услед примирја са Арапима један од услова Aрапа је био да их раселе до Епира Ромеји стижу у 9. веку пре тога нису ни могли.
Најважнија поморска тема царства ("тема наутикон"), која је покривала јужну обалу Мале Азије. Ту су се снабдевали бродови и трупе византијске флоте. Средиште је била Аталеја (данашња Анталија)
Докторски рад му је: "Ниже јединице тематског уређења у Византији (9-11. век)", а има и рад са неког симпозијума: "Хронологија насељавања Мардаита и њихов војно-управни положај у Западним темама".Pogledajte prilog 1591502
Има потпуније он ј свом докторату тему Мардаита само то морам да нађем ово му је неки рад где се провлаче теме са доктората. @Slavan
Што је најгоре и Комани -Кроја има научника који је повезују баш са тим просторима.Иако их нема пуно ипак их има.И у друге крајеве. Стигли су и до Сицилије. Дакле, ради се о Мардаитима.
Најважнија поморска тема царства ("тема наутикон"), која је покривала јужну обалу Мале Азије. Ту су се снабдевали бродови и трупе византијске флоте. Средиште је била Аталеја (данашња Анталија)
Pogledajte prilog 1593593
Докторски рад му је: "Ниже јединице тематског уређења у Византији (9-11. век)", а има и рад са неког симпозијума: "Хронологија насељавања Мардаита и њихов војно-управни положај у Западним темама".
Ту се он бави питањем насељавања Мардаита на подручју Пелопонеза и Епира и износи претпоставку да се то није десило крајем VII/почетком VIII века, већ век касније и да су ту дошли из Аталеје, а не из Либана и Сирије.
Што је најгоре и Комани -Кроја има научника који је повезују баш са тим просторима.Иако их нема пуно ипак их има.
Komani-Kruja je ocito autohtonska proto-albanska etnogeneza (ilirska)
O tome smo već raspraviti, temeljno. Ne slaže se arheologija sa tom pretpostavkom.
Очито! Неко им'о очи па видео како је изгледала аутохтона илирска култура?Komani-Kruja je ocito autohtonska proto-albanska etnogeneza (ilirska)
Zasto? Jer ima uticaja Vizantije i Avara u nalazistima?
Jesi li pročitao Zagarčaninovu raspravu?
Zar nije to isti arheolog ko je tvrdio da je tvrdjava na Ribnici Nemanjin grad?
izgleda opetI opet .
На крају, сасвим је разумљиво зашто албанска албанологија одбацује “кавкаско” а говори само о “илирском” пореклу Албанаца – поред етничког жели се зацементирати тапија над КосМетом (чији су топоними скоро искључиво словенско-српски) и на основу старијег повесног права у односу на Србе пред међународном научном јавношћу.
Nisu ni u kakvoj vezi sa Ilirima - albanski je satemski a ilirski je dokazano pripadao kentumskoj podgrupi indoevropskih jezika. Sve što se misli da se o njima zna je konstruisalo austrougarsko ministarstvo spoljnih poslova preko politički podobnih “istoričara” kao što su bili Lajoš Taloci, Han i Jireček. Pre konstruisanja ilirske teorije jedno vreme su bili i “Pelazgi”, izdavan je i list na albanskom pod nazivom Pelazg, pa je posle zbog strateških potreba K und k sklepana ilirska teorija.Порекло Албанаца?
У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара: 1) Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан). 2) Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци).
Са квалитативно-методолошке тачке гледишта ова “кавкаска” теорија има више научних основа јер је заснована на бар неким историјским изворима за разлику од оне прве “илирске” (чији су иначе најватренији поборници управо Албанци из сасвим разумљивих политичких разлога). Наиме, засигурно се зна у историјској науци да је у античким временима (нпр. за време Александра Македонског) постојала земља Албанија на Кавказу чији је владар донео дарове Александру када је овај пролазио северним Ираном јурећи персијског краља Дарија III.
Кључни средњевековни извор који нам говори о доласку Албанаца на Балкан је византијски хроничар и државни службеник Михаило Аталиота који је описао византијску повест од године 1034. до 1078. Према његовом писању, византијски заповедник Сицилије, Ђорђе Манијак је у намери да силом заузме цариградски престо кренуо са својом војском 1043. г. у којој су били и сицилијански Албанци (насељени на Сицилији са Кавказа од стране Арапа) са женама и децом. Након војног пораза од стране легитимног царског заповедника код Дорјанској језера, сицилијански Албанци су замолили локалне Србе да им дозволе да се населе у оближњим планинама што су им ови и дозволили. Тако су се према овом византијском извору, кавкаско-сицилијански Албанци (на турском Арнаути – “они који се нису вратили”) населили у области североисточно од града Елбасана.
Албански језик се иначе у историјским изворима помиње по први пут касно: тек године 1285 као “lingua albanesesca” у једном дубровачком рукопису. Ипак, да се етноним Албанци не мора везивати само за данас нам познате Албанце/Шиптаре/Арбанасе говоре нам византијски извори из ИX века у којима се етнонимом “Албани” називају словенски становници из околине града Драча.
На крају, сасвим је разумљиво зашто албанска албанологија одбацује “кавкаско” а говори само о “илирском” пореклу Албанаца – поред етничког жели се зацементирати тапија над КосМетом (чији су топоними скоро искључиво словенско-српски) и на основу старијег повесног права у односу на Србе пред међународном научном јавношћу.
Ипак, “кавкаска” теорија о етногенези Албанаца има једну (али научно вредну) предност у односу на “илирску” теорију: заснована је на најмање два директна веродостојна историјска извора док се теорија о “илирском” пореклу Албанаца не заснива ни на једном.
Аутор: др Владислав Б. Сотировић
Јесте то све тако али мало је комплекснија ипак прича сама Албанија је била колонија где су се сударали Ромеји , Нормани , Млеци и створена је једна хибридна култура слична оној Крфовлашкој заправо латинизованих Хелена који су и под Атином имали неки посебан статус.Nisu ni u kakvoj vezi sa Ilirima - albanski je satemski a ilirski je dokazano pripadao kentumskoj podgrupi indoevropskih jezika. Sve što se misli da se o njima zna je konstruisalo austrougarsko ministarstvo spoljnih poslova preko politički podobnih “istoričara” kao što su bili Lajoš Taloci, Han i Jireček. Pre konstruisanja ilirske teorije jedno vreme su bili i “Pelazgi”, izdavan je i list na albanskom pod nazivom Pelazg, pa je posle zbog strateških potreba K und k sklepana ilirska teorija.
Pošto sami nisu bili u stanju ni da konstruišu sopstvenu nacionalnu mitologiju K und k se latila i toga:
Pogledajte prilog 1647504
Шиптари су огрезли у лажима и фалсификовању њихове "историје". Али највећи блам је у ствари што они стварно верују у те глупости. На крају, који им је увелико близу, схватиће да су нико и ништа, мртав ..рац од нације и да су неки хибрид настали од турског пробушеног куртона..Proto Albanski jezik.
Moguće je da su neki rodovi među današnjim Srbima u nekoj dalekoj istoriji bili govornici tog jezika, međutim to ih ne čini ni na koji način Albancima, jer tada taj narod, čak ni kao ideja nije postoja.
Veze između Srba i Albanaca se mogu ogledati u jednom manjem broju rodova koji dele srednjevekovne pretke, mada čak ni tu situacija nije čista, vrlo je teško razaznati lični osećaj tih ljudi, i pripadnost nekoj srednjevekovnoj grupi.
Prevođenjem nekih ranih turskih deftera možda dođemo do nekih konkretnih odgovora u pogledu identiteta pojedinih plemena koja dele srednjevekovne pretke sa albancima.
Ima nekih činjenica koje se tradicionalno preskaču u sagledavanju, a ja ih uočavam kao nezaobilazne:Što se Albanaca tiče, njihov najveći adut je komparativna lingvistika.
Stvar je u tome što nauka to tumači na način da je jezik sam po sebi dovoljan dokaz.
usudio bih se reći da je nekakav "proto albanski" jezik bio prisutan, međutim to za sada ne menja činjenicu da ta plemena nisu imala zajedničku svest, niti bilo kakve karakteristike naroda. Sva je prilika da Albanci dobijaju ime.po teritoriji koju naseljavaju, za vreme otomana doživljavaju procvat, i na kraju uz razne spoljne faktore praktično do 19 veka na razne načine formiraju modernu albansku naciju.
Na istočnom Balkanu je postojalo nešto što bi se ugrubo moglo nazvati proto alabnsk
То толико није битно сем заправо теорије"аутохтонисти" Неандерталци нису сигурно нити су Крапинци.Ima nekih činjenica koje se tradicionalno preskaču u sagledavanju, a ja ih uočavam kao nezaobilazne:
1. Kao što konstatuješ, Albanci su dobili ime po teritoriji (jedna u nizu toponimskih nacija u srpskom okruženju) ali ni dan danas nisu vezani samo za Albaniju - ništa kraće a možda i duže žive po celoj Grčkoj i Južnoj Italiji.
2. Gramatička struktura albanskog je indoevropska sa iskvarenim vulgarnolatinskim u osnovi koji se govorio na obali Albanije. Vokabular je popunjen romanskom, slovenskom i ponešto grčkom terminologijom. Ako se dobro sećam cifre, Orjol navodi da je broj zaista albanskih reči u celom albanskom jeziku oko 400 (slovima: četiristo). Prema tome, albanski jezik današnje Albanije je, ustvari, nekakav pseudo-kreol x psudo-pidžin u kome imamo adaptiranu vulgarnolatinsku gramatičku osnovu pri čemu se govorioci geškog ne razumeju sa arberskim, a sa arvanitskim jedva.
3. Ispitivanjem tih 400 reči ustanovljeno je da nemaju indoevropski koren, međutim to je zaključak koji se (politički tendenciozno) zaobilazi, nikad se ne ističe, a presudan je za nalaženje porekla šiptarskog naroda.
4. Albanci pokazuju običaje i mentalitet koji nije karakterističan ni za jedan indoevropski narod i time podsećaju na neke nomadske narode Severne Afrike kao i na potezu između Sirije i Afganistana.
Da li ce na lokaciju pre stici arheolozi ili slavenovi mineri