Etničko porijeklo Albanaca

[Kole11]

Po vašoj crnobarsko-valjevskoj školi, pretpostavljam da zaista tako ispada. Ili kad se jednostavno ne razmišlja.

Kada bi ti zaista znao šta je metodologija ne bi ovako lupetao. Ta vaša metodologija će ući u anale, izučavaće se u školama kao primer zloupotrebe nauke.....

 

[4thman]

239 strana rasprave...Verovatno se ni njihovi akademici nisu toliko...

Suština je da postoje. Podeljeni su na hriščane, muslimane i ateiste&agnostike.
Nacija im ne može biti osporena. Poreklo i da može nije bitno.

Zanimljivo je da ne pripadaju nijednoj većoj grupi naroda.

Kosmet su privremeno oteli, a šta je oteto to je prokleto...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada bi ti zaista znao šta je metodologija ne bi ovako lupetao. Ta vaša metodologija će ući u anale, izučavaće se u školama kao primer zloupotrebe nauke.....

Izvan tvoje mašte, možda jedino u situaciji Trećeg svetskog rata, nekog apokaliptičnog scenarija ili sl. da moramo da se vratimo u pećine i tako i nauka nazaduje vekovima.

Nego, ako je tvoja metodologija superiornija, da čujem...još jedan odgovor koji si ti izbegao dati može možemo da stavimo na spisak...ko su Srbi i Rašani kod Barletija?

 

[Kole11]

Nego, ako je tvoja metodologija superiornija, da čujem...još jedan odgovor koji si ti izbegao dati može možemo da stavimo na spisak...ko su Srbi i Rašani kod Barletija?

Da nisu možda Srbi i Srbi, odnosno jednostavno Srbi, šta misliš?

 

[Kole11]

Još malo Barleti o nacijama

; that he should attentively bear in mind how the Infidel, when secure of not being troubled by the arms of the Albanians, had im mediately directed his forces against the Rascians and Tri bullians ; and, after subduing them , against the Thracians and Illyrians, and when the empire of the Greeks was sub verted , had likewise added the territory of Trebisond to his dominions;

Kada su osigurali Albance, Turci su zatim pokorili Rašane i Tribale, pa nakon njih Tračane i Ilire.
Ni Barleti iz Skadra nije znao da su Albanci Iliri. I on je bio neinformisan, slično Halkokondilu i Pikolominiju. Doduše možda ih je sve neko prevario, kao Marnavić Alemanija....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Isto kao kod Muslimana, doduše malo sporije, ali posle Turčenja su postali nešto drugo, al' nikome nije bilo sporno da su poreklom Srbi.

Sve drugo je propaganda.

Pa gledaj ovako, sve treba vrlo detaljno proučiti. Ništa u istoriji nije večno, ništa nije oduvek, niti je doveka. Sve ima svoje oročeno trajanje, kao što ima i ljudski život.

Kada se kaže da su bosanski muslimani poreklom Srbi, to znači da treba proučiti. Kad je to nastalo, od kada, itd...u prevodu, treba analizirati. Ja sam pregledao izvore i ono što ti mogu kazati jeste da ih Srbi nisu svojataju za Srbe, sve do prodora sekularnih ideja, pod nadahnućem francuskih i dr. prosvetitelja, te pod nemačkim obrazovnim centrima. To, dakle, kreće u drugoj polovini XVIII stoleća.

Dve će tu dimenzije biti ključne:
* 1611. godine objavljivanje prvog izdanja Porfirogenitovog Spisa o narodima. Ovaj će izvor, a posebno posle Bandurijevog izdanja u sledećem veku, poslužiti kao osnov, jerbo je prikazao Bosnu u ranom srednjem veku da je u sastavu srpske države; da se u Bosni graniče Srbi sa Hrvatima i drže severnežu Bosnu. Odnosno, da još od najranijih početaka to pripada Srbima. DAI će postati dosta kasnije temelj tvrdnji da je Bosna etnički srpska, zbog čega biti i toliko trn u oku mnogima.
* Jezični segment. Prve identifikacije štokavskog dijalekta, te razlikovanje u odnosu na čakavicu i kajkavicu, koje poprimaju neke ograničene (aj da kažemo primitivne) podele moderne dijalektologije. U njima u dakle prvim etnografskim studijama da kažemo, Bosna se etnički identifikuje kao srpska teritorija; jezički prvo kao jedan etnos, a na temelju Porfirogenitovog Spisa o narodima pod specifično srpskim etnonimom. Tako će i domaći Turci u vizuri pojedinih postati poturice srpskog porekla.

Ono što je izuzetno interesantno jeste, dakle, to što to ne potiče čak od samih Srba, već od stranih intelektualaca, pa čak i od Hrvata (Josipa Keresturija citirah već).

Učeni Srbi pravoslavci poprimaju ove ideje u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX st. i pod idejom moderne nacionalne države koja prosvećuje srpski narod, podučavaju s uverenjem da su bosanski muslimani etnički Srbi. U tome će biti problem kod struja bliskih Pravoslavnoj crkvi, koje su to odbacivale i vrlo decidno (isključivog formata) poistovećivale Srpstvo sa samo i jedino pravoslavljem. Borba između uticaja Crkve kod Srba i hajde da kažemo građanskog sektora imaće svoje razne peripetije, ali definitivna pobeda crkvene struje će doći 1918. godine, kada SPC dobija, u jugoslovenskoj državi, značajno veći uticaj (i kada generalno pravoslavnu vaseljenu generalno zahvata prilično ozbiljni talas etnofiletizma). S druge strane, građanska ideja o Srbima kao naciji tri vere će propasti i zapravo utopiti se tj. evoluirati u konceptima jugoslovenske nacije, odnosno troimenog (srpsko-hrvatsko-slovenačkog) naroda. To će, u suštini, rezultovati definitivnom porazom srpske ideje ne samo kod muslimana, već i kod svih rimokatolika našeg jezika.

I to je, negde, istorijat kako smo došli do moderne etnografske percepcije; van konteksta bilo kakve propagande.

 

[Kole11]

Pa gledaj ovako, sve treba vrlo detaljno proučiti. Ništa u istoriji nije večno, ništa nije oduvek, niti je doveka. Sve ima svoje oročeno trajanje, kao što ima i ljudski život.

Kada se kaže da su bosanski muslimani poreklom Srbi, to znači da treba proučiti. Kad je to nastalo, od kada, itd...u prevodu, treba analizirati. Ja sam pregledao izvore i ono što ti mogu kazati jeste da ih Srbi nisu svojataju za Srbe, sve do prodora sekularnih ideja, pod nadahnućem francuskih i dr. prosvetigelja, te pod nemačkim obrazovnim centrima. To, dakle, kreće u drugoj polovini XVIII stoleća.

Dve će tu dimenzije biti ključne:
* 1611. godine Objavljivanje prvog izdanja Porfirogenitovog Spisa o narodima. Ovaj će izvor, a posebno posle Bandurijevog izdanja u sledećem veku, poslužiti kao osnov, jerbo je prikazao Bosnu u ranom srednjem veku da je u sastavu srpske države; da se u Bosni graniče Srbi sa Hrvatima i drže severnežu Bosnu. Odnosno, da još od najranijih početaka to pripada Srbima. DAI će postati dosta kasnije temelj tvrdnji da je Bosna etnički srpska, zbog čega biti i toliko trn u oku mnogima.
* Jezični segment. Prve identifikacije štokavskog dijalekta, te razlikovanje u odnosu na čakavicu i kajkavicu, koje poprimaju neke ograničene (aj da kažemo primitivne) podele moderne dijalektologije. U njima u dakle prvim etnografskim studijama da kažemo, Bosna se etnički identifikuje kao srpska teritorija; jezički, a na temelju Porfirogenitovog Spisa o narodima. Tako će i domaći Turci u vizuri pojedinih postati poturice srpskog porekla.

Ono što je izuzetno interesantno jeste, dakle, to što to ne potiče čak od samih Srba, već od stranih intelektualaca, pa čak i od Hrvata (Josipa Keresturija citirah već).

Učeni Srbi pravoslavci poprimaju ove ideje u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX st. i pod idejom moderne nacionalne države koja prosvećuje srpski narod i uči ga s uverenjem da su bosanski muslimani etnički Srbi. U tome će biti problem kod struja bliskih Pravoslavnoj crkvi, koje su to odbacivale.

I to je, negde, istorijat kako smo došli do moderne etnografske percepcije.

Pa ti si se skroz pogubio....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa ti si se skroz pogubio....

Je li tebi cilj da ostaviš utisak kao da ne znaš ništa sem da kukumačeš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da nisu možda Srbi i Srbi, odnosno jednostavno Srbi, šta misliš?

I šta to znači? Barleti bio pijan, malo se šalio..?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Još malo Barleti o nacijama

; that he should attentively bear in mind how the Infidel, when secure of not being troubled by the arms of the Albanians, had im mediately directed his forces against the Rascians and Tri bullians ; and, after subduing them , against the Thracians and Illyrians, and when the empire of the Greeks was sub verted , had likewise added the territory of Trebisond to his dominions;

Kada su osigurali Albance, Turci su zatim pokorili Rašane i Tribale, pa nakon njih Tračane i Ilire.
Ni Barleti iz Skadra nije znao da su Albanci Iliri. I on je bio neinformisan, slično Halkokondilu i Pikolominiju. Doduše možda ih je sve neko prevario, kao Marnavić Alemanija....

Izvoli dokazati na temi o Upravdi svoje viđenje. Ništa tamo nisi pružio, niti jedan jedini argument; samo si se obrukao onolikim vređanjem i prozivkama. Gotovo celi tvoj doprinos toj temi je bio samo argumentum ad hominem.

Ako misliš da postoje neki dokazi, izvoli ih slobodno sam predočiti. A ne da iskazuješ svoje slabosti po drugim temama tako što se sprdaš...tako samo iskazuješ da želiš da pokriješ to što bukvalno nemaš nikakvih stvarnih argumenata...

 

[Kole11]

Je li tebi cilj da ostaviš utisak kao da ne znaš ništa sem da kukumačeš?

Svaka cast, prethodnim postom si izneo teoriju u koju stvarno verujes. Jednom i ti da budes iskren

 

[Pumpaj Dinstanović]

Svaka cast, prethodnim postom si izneo teoriju u koju stvarno verujes. Jednom i ti da budes iskren

U dotičnoj objavi se ne nalazi nikakva teorija. Samo sam preneo hronološki prikaz kako je išlo; šta je kad bilo objavljeno. Ako sam možda pogrešio negde, da sam naveo neko ime, godinu, ili stoleće omanuo, i me ispravi, ali nemoj etiketirati to nekakvom teorijom. Da sam apsolutno ikakvu teoriju imao, naglasio bih šta teoretišem.

A drugo, nisam napisao ništa novo niti drugačije i u kakvom formatu. Problem je isključivo sa tvoje strane. Ti ignorišeš u potpunosti šta drugi pišu, ne čitaš objave i onda se posle iznenađuješ (tipa, kao kad si me zezao da ništa isam na temi o Upravdi dokazao - mrtav ladan, ti si to zaista učinio, svojom voljom verujem), a ne možeš kriviti nikog drugog sem samog sebe.

I treće, opet koristiš situaciju za taj svoj privatni pohod protiv mene, jer si ubacio jednom da i ti budeš iskren, a vrlo je jasno da bilo kakvi nesporazumi dolaze zbog tvoje nepažnje. Ja nekad i 3 puta nešto napišem i ti iz 3. tek ti primetiš uopšte nešto. Da ni ne pominjemo koliko sve samo ignorišeš...u prevodu, umesto da na ikakav konstruktivan način doprineseš temi, ti koristiš ovo kao izgovor da bi opet bio bezobrazan..

 

[gost 428502]

Pa gledaj ovako, sve treba vrlo detaljno proučiti. Ništa u istoriji nije večno, ništa nije oduvek, niti je doveka. Sve ima svoje oročeno trajanje, kao što ima i ljudski život.

Kada se kaže da su bosanski muslimani poreklom Srbi, to znači da treba proučiti. Kad je to nastalo, od kada, itd...u prevodu, treba analizirati. Ja sam pregledao izvore i ono što ti mogu kazati jeste da ih Srbi nisu svojataju za Srbe, sve do prodora sekularnih ideja, pod nadahnućem francuskih i dr. prosvetitelja, te pod nemačkim obrazovnim centrima. To, dakle, kreće u drugoj polovini XVIII stoleća.

Dve će tu dimenzije biti ključne:
* 1611. godine objavljivanje prvog izdanja Porfirogenitovog Spisa o narodima. Ovaj će izvor, a posebno posle Bandurijevog izdanja u sledećem veku, poslužiti kao osnov, jerbo je prikazao Bosnu u ranom srednjem veku da je u sastavu srpske države; da se u Bosni graniče Srbi sa Hrvatima i drže severnežu Bosnu. Odnosno, da još od najranijih početaka to pripada Srbima. DAI će postati dosta kasnije temelj tvrdnji da je Bosna etnički srpska, zbog čega biti i toliko trn u oku mnogima.
* Jezični segment. Prve identifikacije štokavskog dijalekta, te razlikovanje u odnosu na čakavicu i kajkavicu, koje poprimaju neke ograničene (aj da kažemo primitivne) podele moderne dijalektologije. U njima u dakle prvim etnografskim studijama da kažemo, Bosna se etnički identifikuje kao srpska teritorija; jezički prvo kao jedan etnos, a na temelju Porfirogenitovog Spisa o narodima pod specifično srpskim etnonimom. Tako će i domaći Turci u vizuri pojedinih postati poturice srpskog porekla.

Ono što je izuzetno interesantno jeste, dakle, to što to ne potiče čak od samih Srba, već od stranih intelektualaca, pa čak i od Hrvata (Josipa Keresturija citirah već).

Učeni Srbi pravoslavci poprimaju ove ideje u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX st. i pod idejom moderne nacionalne države koja prosvećuje srpski narod, podučavaju s uverenjem da su bosanski muslimani etnički Srbi. U tome će biti problem kod struja bliskih Pravoslavnoj crkvi, koje su to odbacivale i vrlo decidno (isključivog formata) poistovećivale Srpstvo sa samo i jedino pravoslavljem. Borba između uticaja Crkve kod Srba i hajde da kažemo građanskog sektora imaće svoje razne peripetije, ali definitivna pobeda crkvene struje će doći 1918. godine, kada SPC dobija, u jugoslovenskoj državi, značajno veći uticaj (i kada generalno pravoslavnu vaseljenu generalno zahvata prilično ozbiljni talas etnofiletizma). S druge strane, građanska ideja o Srbima kao naciji tri vere će propasti i zapravo utopiti se tj. evoluirati u konceptima jugoslovenske nacije, odnosno troimenog (srpsko-hrvatsko-slovenačkog) naroda. To će, u suštini, rezultovati definitivnom porazom srpske ideje ne samo kod muslimana, već i kod svih rimokatolika našeg jezika.

I to je, negde, istorijat kako smo došli do moderne etnografske percepcije; van konteksta bilo kakve propagande.

I pre osmanlija je bilo sasvim jasno da su Srbi, što si i sam ovde delimično naveo, ta nit nikada skroz nije prekinuta, jeste da je bilo ozbiljnih sunovrata i perioda u tom odnosu, ali je uvek postojalo ako ništa barem narodno predanje da su nekada bili Srbi, kod nekih manje, kod nekih se izgubilo, a kod nekih sasvim očuvalo.
Danas se može reći da je to potvrđeno istorijski,lingvistički i genetski. Stvarno treba biti ,,junak" pa to sve negirati, msm kako zadržati kredibilitet, a negirati takve stvari.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I pre osmanlija je bilo sasvim jasno da su Srbi, što si i sam ovde delimično naveo, ta nit nikada skroz nije prekinuta, jeste da je bilo ozbiljnih sunovrata i perioda u tom odnosu, ali je uvek postojalo ako ništa barem narodno predanje da su nekada bili Srbi, kod nekih manje, kod nekih se izgubilo, a kod nekih sasvim očuvalo.
Danas se može reći da je to potvrđeno istorijski,lingvistički i genetski. Stvarno treba biti ,,junak" pa to sve negirati, msm kako zadržati kredibilitet, a negirati takve stvari.

Ne znam na kakvu nit misliš? Nit između čega tj. koje tačno dve stvari?

Na koje narodno predanje misliš? Kod samih muslimana?

 

[Kole11]

U Vizantijskim Izvorima za Istoriju naroda Jugoslavije Albanci se pominju tačno 6 puta. Uvek je tu reč o nomadima koji se bave stočarstvom i žive u planinskim oblastima Epira i Tesalije. Doduše iz srpskih i latinskih dokumenata saznajemo da su bili prisutni i u planinskim oblastima današnje severne Albanije.


1078, Skiličin nastavljač
„Пошто je скупио велику војску од Франака, Бугара, Ромеја и Албанаца, пошавши одавде пожури према Солуку. Стигавши у Охрид, ту хтеде да се прогласи за цара, али настојањем тамошњег архиепископа би спречен."

1328, Kantakuzin
Када je цар осам дана проборавио у Охриду, дођоше му пастири Албанци (Αλβανοί νομάδες),94 настањени око Девола (Δεαβόλεις)9 5 и Колонеје (τάς Κολωνείας)9 6 као и у близини Охрида, поклонише се (προσεκύνησαν) и обећаше да ће одано служити. Онима, пак, који су били настањени далеко, на крајњим границама ромејске власти, 97 упућена су царева писма да дођу у Солун да би се тамо поклонили (ως προσκυνήσοντας εκεί)

1330, Kantakuzin
Пошто je цар отишао из Галате, јер je претраживање било узалудно, Сиргијан се укрцао у брод који je пловио за Евбеју. Тамо се прво склонио. Затим се преко Локриђана и Акарнанаца141 склонио код Албанаца (εις Αλβανούς), самосталних номада (αυτόνομοι νομάδες) насељених по Тесалији, и би спасен захваљујући старом пријатељству које je c њима имао док je заповедао на Западу.

1333, Kantakuzin
Ради тога намислише да предају Сфранцесу управу над градићима (πολιχνίων) што леже близу Костура. Пошто стигне тамо Сиргијан сигурно неће оклевати да му одмах упути посланство и да га убеђује да напусти цара и приђе њему. Овај ће то здушно прихватити и успоставити са њим [Сиргијаном] пријатељство и савезништво. Α када буду без страха саобраћали и узајамно се посећивали, указаће се повољан тренутак да га ухвати кад Сиргијан не буде окружен многима (а таквих прилика ће више наћи) и везаног га доведе у неку од тврђава и тамо га сигурно чува док га не преда цару кад дође. Његово хватање je изгледало утолико лакше што војска која га прати није домаћа него савезничка (συμμαχίδος) састављена од Албанаца и Трибала,145 који неће хтети да се изложе опасности ради Сиргијана да опседају тврђаву, него ће отићи кући радосни што су поштеђени ратних зала

1357, Kantakuzin
Затим, пошто су неки око њега [деспота], због пакости и глупости смислили зла и неправде и деспота су убедили да Трибалима преда супругу a да се сам ожени сестром Краљице Јелене, да би тако чврсто владао Тесалијом и Акарнанијом, пошто Трибали због брака неће нападати и да би осујетио и Албанце који се буне против власти и веома су опасни.

1355, Nićifor Grigora
A c почетком пролећа упокојио се владар Трибала, Краљ Србије (ο των Τριβαλλών αρχηγός έτεθνήκει Κράλης Σερβίας)191 и стога тамо наста велика пометња по државу младог наследника власти, не само од намесника (επιτρόπων) његове земље и градова, 192 него je и Нићифор, син Грофа (Κοντού) Кефалоније — ο коме je [сину] негде раније изнето да je постао зет по кћери и присталица цара Кантакузина пре него што се [овај] домогао царства!93 — одмах кренуо ка Акарнанцима и Етсшцима;194 и њих узевши за помоћнике, као и Симеона, тадашњег владара (άρχηγόν) тамошњих крајева и градова, зета по сестри, a сина покојног Краља Србије,195 напао je на дотада Краљу Србије потчињене градове Тесалије, који су [га] одавно позивали a сада су му добровољно прилазили. Пошто je на тај начин стекао не малу власт, истовремено je придобио и њихове суседе Албанце и Илире.


U datom periodu Iliri se pominju mnogo više puta. Iz pera Halkokondila, Pikolominija i Bartolija znamo da su ti Iliri iz vizantijskih izvora bili stanovnici primorskih oblasti severno od Drača. Međutim u komentarima VINJ prevladava stav da su i ti Iliri takođe Albanci, stav koji nema nikakvog uporišta u stvarnosti i stav koji može biti shvaćen jedino kao politički motivisan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U Vizantijskim Izvorima za Istoriju naroda Jugoslavije Albanci se pominju tačno 6 puta. Uvek je tu reč o nomadima koji se bave stočarstvom i žive u planinskim oblastima Epira i Tesalije. Doduše iz srpskih i latinskih dokumenata saznajemo da su bili prisutni i u planinskim oblastima današnje severne Albanije.


1078, Skiličin nastavljač
„Пошто je скупио велику војску од Франака, Бугара, Ромеја и Албанаца, пошавши одавде пожури према Солуку. Стигавши у Охрид, ту хтеде да се прогласи за цара, али настојањем тамошњег архиепископа би спречен."

1328, Kantakuzin
Када je цар осам дана проборавио у Охриду, дођоше му пастири Албанци (Αλβανοί νομάδες),94 настањени око Девола (Δεαβόλεις)9 5 и Колонеје (τάς Κολωνείας)9 6 као и у близини Охрида, поклонише се (προσεκύνησαν) и обећаше да ће одано служити. Онима, пак, који су били настањени далеко, на крајњим границама ромејске власти, 97 упућена су царева писма да дођу у Солун да би се тамо поклонили (ως προσκυνήσοντας εκεί)

1330, Kantakuzin
Пошто je цар отишао из Галате, јер je претраживање било узалудно, Сиргијан се укрцао у брод који je пловио за Евбеју. Тамо се прво склонио. Затим се преко Локриђана и Акарнанаца141 склонио код Албанаца (εις Αλβανούς), самосталних номада (αυτόνομοι νομάδες) насељених по Тесалији, и би спасен захваљујући старом пријатељству које je c њима имао док je заповедао на Западу.

1333, Kantakuzin
Ради тога намислише да предају Сфранцесу управу над градићима (πολιχνίων) што леже близу Костура. Пошто стигне тамо Сиргијан сигурно неће оклевати да му одмах упути посланство и да га убеђује да напусти цара и приђе њему. Овај ће то здушно прихватити и успоставити са њим [Сиргијаном] пријатељство и савезништво. Α када буду без страха саобраћали и узајамно се посећивали, указаће се повољан тренутак да га ухвати кад Сиргијан не буде окружен многима (а таквих прилика ће више наћи) и везаног га доведе у неку од тврђава и тамо га сигурно чува док га не преда цару кад дође. Његово хватање je изгледало утолико лакше што војска која га прати није домаћа него савезничка (συμμαχίδος) састављена од Албанаца и Трибала,145 који неће хтети да се изложе опасности ради Сиргијана да опседају тврђаву, него ће отићи кући радосни што су поштеђени ратних зала

1357, Kantakuzin
Затим, пошто су неки око њега [деспота], због пакости и глупости смислили зла и неправде и деспота су убедили да Трибалима преда супругу a да се сам ожени сестром Краљице Јелене, да би тако чврсто владао Тесалијом и Акарнанијом, пошто Трибали због брака неће нападати и да би осујетио и Албанце који се буне против власти и веома су опасни.

1355, Nićifor Grigora
A c почетком пролећа упокојио се владар Трибала, Краљ Србије (ο των Τριβαλλών αρχηγός έτεθνήκει Κράλης Σερβίας)191 и стога тамо наста велика пометња по државу младог наследника власти, не само од намесника (επιτρόπων) његове земље и градова, 192 него je и Нићифор, син Грофа (Κοντού) Кефалоније — ο коме je [сину] негде раније изнето да je постао зет по кћери и присталица цара Кантакузина пре него што се [овај] домогао царства!93 — одмах кренуо ка Акарнанцима и Етсшцима;194 и њих узевши за помоћнике, као и Симеона, тадашњег владара (άρχηγόν) тамошњих крајева и градова, зета по сестри, a сина покојног Краља Србије,195 напао je на дотада Краљу Србије потчињене градове Тесалије, који су [га] одавно позивали a сада су му добровољно прилазили. Пошто je на тај начин стекао не малу власт, истовремено je придобио и њихове суседе Албанце и Илире.


U datom periodu Iliri se pominju mnogo više puta. Iz pera Halkokondila, Pikolominija i Bartolija znamo da su ti Iliri iz vizantijskih izvora bili stanovnici primorskih oblasti severno od Drača. Međutim u komentarima VINJ prevladava stav da su i ti Iliri takođe Albanci, stav koji nema nikakvog uporišta u stvarnosti i stav koji može biti shvaćen jedino kao politički motivisan.

Da, zato još u XV stoleću Halkokondil izbacuje svoje izdvojeno mišljenje i kaže da se ne slaže sa tim da su Albanci Iliri.

Opet se vraćamo na to da se sve oko tvojih tvrdnji vrti oko pronalaska i upotrebe vremeplova.

 

[Kole11]

Da, zato još u XV stoleću Halkokondil izbacuje svoje izdvojeno mišljenje i kaže da se ne slaže sa tim da su Albanci Iliri.

Opet se vraćamo na to da se sve oko tvojih tvrdnji vrti oko pronalaska i upotrebe vremeplova.

Halkokondil, Pije 2 i Barleti imaju izdvojena misljenja, vazi

A ko je u tom periodu zastupao mein strim misljenje da su Albanci Iliri, da cujemo ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Halkokondil, Pije 2 i Barleti imaju izdvojena misljenja, vazi

A ko je u tom periodu zastupao mein strim misljenje da su Albanci Iliri, da cujemo ?

Ne razumem kakve veze ima Barleti sa ovim? U kakvom kontekstu on iskazuje neko novo mišljenje?

Nisu mi poznati izvori koji Albance dovode u vezu sa Ilirima između XV i XIX stoleća, tako sa ne razumem uopšte kontekst pominjanja Barletija. Za Barletija, Albanci su poreklom od drevnih Epiraca.

Od XV st. ilirski se etnonim u percepciji učenih ljudi prebacuje na Slovene, preko Bosne i tih zapadnih krajeva tj. teritorija zapadnog Ilirika (kao što je u ranijem periodu vezivanje za Albance bilo utemeljeno u povlačenju ilirskog pojma u Drač tj. u njegovo zaleđe u vizantijskoj terminologiji).

 

[Kole11]

Ne razumem kakve veze ima Barleti sa ovim? U kakvom kontekstu on iskazuje neko novo mišljenje?

Nisu mi poznati izvori koji Albance dovode u vezu sa Ilirima između XV i XIX stoleća, tako sa ne razumem uopšte kontekst pominjanja Barletija. Za Barletija, Albanci su poreklom od drevnih Epiraca.

Od XV st. ilirski se etnonim u percepciji učenih ljudi prebacuje na Slovene, preko Bosne i tih zapadnih krajeva tj. teritorija zapadnog Ilirika (kao što je u ranijem periodu vezivanje za Albance bilo utemeljeno u povlačenju ilirskog pojma u Drač tj. u njegovo zaleđe u vizantijskoj terminologiji).

Pitao sam te za autore koji su Albance smatrali Ilirima pre Halkokodila. Dakle koji su to autori?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitao sam te za autore koji su Albance smatrali Ilirima pre Halkokodila. Dakle koji su to autori?

Pitao si to gomilu puta i gomilu puta dobio odgovor, da. On ne može biti drugačiji ponavljanjem pitanja.

 

[ves.bole]

Da li Halkokondil ili papa Pije II igde pominju Srbe i Albance u Italiji?

Da li papa Franja igde pominje srpske gastarbajtere u Italiji? Ne?
Znači, nema ih tamo?
Ili ih ipak ima, ali su samo gastarbajteri?

To je jedno veliko centralno poluostrvo, u sredini Sredozemnog mora. Zovemo ga i Apeninsko. Danas tu postoji jedna nezavisna država sa tim imenom.

Danas tu postoje 3 države.
Toliko o tvom znanju, bar geografije...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li papa Franja igde pominje srpske gastarbajtere u Italiji? Ne?
Znači, nema ih tamo?
Ili ih ipak ima, ali su samo gastarbajteri?


Danas tu postoje 3 države.
Toliko o tvom znanju, bar geografije...

Nisi u toku. Pročitaj ponovo šta to pišeš. To što ti govoris je ujedno i bila moja poenta, upravo.

Dobro, postoje Vatikan i San Marino tu. Baš mnogo menja stvari nešto u odnosu na ovo što sam rekao.

 

[Kole11]

Pitao si to gomilu puta i gomilu puta dobio odgovor, da. On ne može biti drugačiji ponavljanjem pitanja.

Jovan Kinam 1164. godina je u pitanju:

Чувши то, иако je тада царица била тешко болесна, подстакнут, као обично, неким демоном, цар je кренуо у рат. Стигавши, дакле, у Сардику, метрополу Илира, тамо je сакупљао војску.209 Дигавши се одатле пред крај јуна, крену на Истар

Da li bilo ko priseban može da tvrdi da je Sofija bila metropola Albanaca 1164.godine?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pre nekoliko nedelja štampa univerziteta Kembridž objavila je rad Džona Kvanruda, u kojem se vraća pitanju Albanaca kod Atalijata.

The Albanoi in Michael Attaleiates’ History: revisiting the Vranoussi-Ducellier debate

U ovom radu, Kvanrud analizira debatu i suprotstavlja danas prihvaćenom tumačenju da su Albani Normani, te pojašnjava svoju hipotezu da se oba etnonimom koja se javljaju kod Mihaila Atalijata, dakle i alvanski i arvanitski, odnose na ove naše etničke Albance: https://www.cambridge.org/core/jour...llier-debate/E134AA6C7CB77580151F6CFB6BB1C5E7

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jedna tabelica iz rada: