Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Mnogo hvala.
-
- Popularno:
- Autokefalnost srpske Crkve 1219.
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- SF filmovi
- Posle sklapanja vojnog saveza Srbija i...
- Da li smo vece dno od Albanije?
- Просечни мушкарци и њихове шансе код...
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Veštaci utvrdili koja su 4 RAZLOGA PADA...
- Totalna propast dolara: Indija odbacila...
Etničko porijeklo Albanaca
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Mnogo hvala.
Kako želi da se predstavi da jeste, kad nosi Albanca na avataru?
(P.S. Nadam se da na ovom forumu ne predstavlja zločin biti Albanac i da neko, ako to jeste, treba to da krije da ga ostali sagovornici ne bi šikanirali po nacionalnoj osnovi?)
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Mislio sam da mu je na avataru nealbanski pravoslavni sveštenik, pa sam mislio da Theofan ovde izigrava Srbina. Moja greška i hvala na upozorenju.
robert v.
Aktivan član
- Poruka
- 1.294
Theofan
Primećen član
- Poruka
- 654
WTF ???!!! 
outside of topic and subject ====> IGNORE
samo jedno "kurce" objasnjenje vama
nisam JA tema, ni ko sam ni sta sam. Nisam ja ovdje nesto ili nekoga da izigravam, i na najmanju ruku "Srbina" (
),
i nemam ama bas nikakvog cilja i nije meni ni palo niti pada na pamet, nit imam zelju da se predstavim ono sto u stvari nisam. Ili da se predstavim kako je vama cejf. Ja nisam dosad nikome u ovome forumu tvrdio da sam pripadnik necije nacionalnosti, nit da sam srbin, nit albanac, nit hrvat, nit ciganin, . . . Pa ni ja ne znam ko su moji sagovornici, pa sta ? Al ajde, i je predpostavljam da neki od vas su ciganske nacionalnosti, pa znaju ljudi srpski, skolovali u srpske institucije, i siguran sam da se oni osecaju srbi, a mozda i veci srbi od svih onih "originalnih" (hahahaha)
Nisam ja vama kriv sto VI "gospodo", pogresno, namerno ili sto ste glupi, tumacite cinjenice kako vam je volja.
Ja Vas ne pitam sta Vi ovde izigravate, koji je vama cilj ili . . . , meni bas boli kita. Ako je to slucaj za vas, VAS problem. Nisam ja odgojen niti ucen za ovakvo prljavo ponasanje.
Pa sta ako sam Albanac ? cemu zurba ? zbog cega bi trebalo ili moralo kriti ? Vi imate krajnje pogresno misljenje i pristup sto se tice Albanaca, da : kao da ONI stide, ili ti zataskaju, samoga sebi a kamoli drugima sto su albanci (???!!!). O Tempora o Mores. Pa Ja ne znam ni jednoga drugog pripadnika druge-strane nacionalnosti da je toliko ponosan na svoju naciju, kako je svaki pojedini albanac ponosan tome, i to ne samo sto ne kriju, nego to sa ponosom izrazavaju. A oni "sagovornici" koji zamisljaju da doticnog albanca sikaniraju, oni ustvari sikaniraju samoga sebe, iskazuju svoju maleckost i divljastvo nasuprot jednoga kulturnoga albanca.
aj recite Vi meni, cemu je svrha bila kacenje onog dnevnopolitickog pamfleta, tj. huskackog teksta.
a taj tekst jeste-bio huskanje ne samo na Albance negoli i na Crnogorce, Hrvate, Bosnjake, . . .
sta je onaj pamflet doprineo ili ce doprineti ovoj temi (ili nekoj drugoj) ?
aj sad iz pocetka : jesu li "albanci" poarbanaseni srbi (ili sto rece "crnogorac" Moracanin) ili crnogorci ?
(nasuprot tome, ima dosta evidentnih dokaza da sami ti : dosta "srba", "crnogoraca", "makedonaca" su ustvari posrbljeni, idr., "starosedeoci" Albanci (naravno i Vlasi)). ili su AL-IENI ?
outside of topic and subject ====> IGNORE
samo jedno "kurce" objasnjenje vama
nisam JA tema, ni ko sam ni sta sam. Nisam ja ovdje nesto ili nekoga da izigravam, i na najmanju ruku "Srbina" (
), i nemam ama bas nikakvog cilja i nije meni ni palo niti pada na pamet, nit imam zelju da se predstavim ono sto u stvari nisam. Ili da se predstavim kako je vama cejf. Ja nisam dosad nikome u ovome forumu tvrdio da sam pripadnik necije nacionalnosti, nit da sam srbin, nit albanac, nit hrvat, nit ciganin, . . . Pa ni ja ne znam ko su moji sagovornici, pa sta ? Al ajde, i je predpostavljam da neki od vas su ciganske nacionalnosti, pa znaju ljudi srpski, skolovali u srpske institucije, i siguran sam da se oni osecaju srbi, a mozda i veci srbi od svih onih "originalnih" (hahahaha)
Nisam ja vama kriv sto VI "gospodo", pogresno, namerno ili sto ste glupi, tumacite cinjenice kako vam je volja.
Ja Vas ne pitam sta Vi ovde izigravate, koji je vama cilj ili . . . , meni bas boli kita. Ako je to slucaj za vas, VAS problem. Nisam ja odgojen niti ucen za ovakvo prljavo ponasanje.
Pa sta ako sam Albanac ? cemu zurba ? zbog cega bi trebalo ili moralo kriti ? Vi imate krajnje pogresno misljenje i pristup sto se tice Albanaca, da : kao da ONI stide, ili ti zataskaju, samoga sebi a kamoli drugima sto su albanci (???!!!). O Tempora o Mores. Pa Ja ne znam ni jednoga drugog pripadnika druge-strane nacionalnosti da je toliko ponosan na svoju naciju, kako je svaki pojedini albanac ponosan tome, i to ne samo sto ne kriju, nego to sa ponosom izrazavaju. A oni "sagovornici" koji zamisljaju da doticnog albanca sikaniraju, oni ustvari sikaniraju samoga sebe, iskazuju svoju maleckost i divljastvo nasuprot jednoga kulturnoga albanca.
aj recite Vi meni, cemu je svrha bila kacenje onog dnevnopolitickog pamfleta, tj. huskackog teksta.
a taj tekst jeste-bio huskanje ne samo na Albance negoli i na Crnogorce, Hrvate, Bosnjake, . . .
sta je onaj pamflet doprineo ili ce doprineti ovoj temi (ili nekoj drugoj) ?
aj sad iz pocetka : jesu li "albanci" poarbanaseni srbi (ili sto rece "crnogorac" Moracanin) ili crnogorci ?
(nasuprot tome, ima dosta evidentnih dokaza da sami ti : dosta "srba", "crnogoraca", "makedonaca" su ustvari posrbljeni, idr., "starosedeoci" Albanci (naravno i Vlasi)). ili su AL-IENI ?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
WTF ???!!!
outside of topic and subject ====> IGNORE
Good point.
Ima ih makar 15%.
Moje je mišljenje da Albanci nisu starosedeoci i da su došli tu gde su sada u 10. veku. Dakako, ima Srba koji imaju albansko poreklo, koji imaju tursko, romsko poreklo, ali ni jedan od tih procenata, gledajući celokupnost srpskog naroda, ne prelazi 10%. Vlasi su Srbi starosedeoci i čine srpsko etničko (jezičko) jezgro od preko 66% Srba vlaškog=srpskog porekla. Praktično, nekakvo ekstra-srpsko poreklo izvan vlaško-srpskog i ne postoji.
Poslednja izmena od moderatora:
nisam JA tema, ni ko sam ni sta sam. Nisam ja ovdje nesto ili nekoga da izigravam, i na najmanju ruku "Srbina" (
i nemam ama bas nikakvog cilja i nije meni ni palo niti pada na pamet, nit imam zelju da se predstavim ono sto u stvari nisam. Ili da se predstavim kako je vama cejf. Ja nisam dosad nikome u ovome forumu tvrdio da sam pripadnik necije nacionalnosti, nit da sam srbin, nit albanac, nit hrvat, nit ciganin, . . . Pa ni ja ne znam ko su moji sagovornici, pa sta ?
Ovo apsolutno podržavam. Forum je anonimni medij i služi da se na njemu suoče ideje, argumenti, informacije, mišljenja. Ko je ko u privatnom životu, da li je Srbin, Albanac, Rom, Vlah, kog je etničkog ili rasnog porekla, kakva su mu formalna priznanja i obrazovanje - za to se stiču poeni pod imenom, prezimenom i uz podneseni CV i imovinsku kartu, a ne pod avatarima i pseudonimima. Postoji razlog zbog čega se ovakve rasprave vode na privatnom forumu, a ne u kolumnama Politike ili po autorskim blogovima.
Da li se slažemo da Albanci kao nacija (analogno kao i Srbi) ne predstavljaju samo te Albance "u užem smislu" o kojima govorimo kao o potencijalnim doseljenicima u 10. veku, već da u sebi sadrže i slovensku, vlašku i druge etničke komponente, od kojih bi ta "starosedelačka" bila dominantna u kulturnom i antropološkom smislu? I na šta konkretno misliš pod došljacima u 10. veku, tezu o doseljavanju pod Đorđem Manijakosom koja je već objavljivana ili nešto drugo?
Poslednja izmena od moderatora:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Po meni, antropološki i kulturno dominantno Arapi (Arabanasi).
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.984
A na čemu se temelji ta hipoteza?
Uf! Antropološki, najdinarskija nacija u Evropi i antropološki nerazaznatljivi od naših Crnogoraca, Hercegovaca, Ličana, Dalmatinaca...
Odakle došljaci? Manijakos i Kavkaska Albanija?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.248
Kazao sam svoje mišljenje odnosno hipotezu. Nisam ni izbliza siguran odakle su došli niti koje je geografsko poreklo njihovog jezika, da bih se priklonio nekoj od postojećih teza. A, za "antropološki tip" ćemo sačekati genotipska istraživanja. Vredeće, čini mi se.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Враћам тему на језик, рачунам да ће ово бити занимљиво, посебно Игору и Мркаљу.
Једна реч из албанског "шигун" кованица је за кишни гуњ (ши=киШИ), вероватно стигла преко влашког гуња који је стигао од српског гуња
Иначе је реч о раду који се односи "на кркаче" - Каракач.ене
цео текст
http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-0100-1928
Што се тиче поменуте речи "Фустан" коју срећемо у Сервији(Македонији) и Србији, и у Грчкој, тј. по целом Балкану
Једна реч из албанског "шигун" кованица је за кишни гуњ (ши=киШИ), вероватно стигла преко влашког гуња који је стигао од српског гуња
Иначе је реч о раду који се односи "на кркаче" - Каракач.ене
http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/P-0100-1928
Што се тиче поменуте речи "Фустан" коју срећемо у Сервији(Македонији) и Србији, и у Грчкој, тј. по целом Балкану
Poslednja izmena:
O takvim stvarima je vrlo nezahvalno govoriti ako se ne poznaje albanski jezik u potpunosti.
A i ako se poznaje, opet je potrebna stručnost. Postoje Srbi koji govore srpski, pa tvrde da je to jezik iz kog su istekli svi evropski jezici, pronalazeći veze između nem. leben i našeg 'leb, nem. Brot i našeg brate!, sklavina i bezglavih i sl.
A i ako se poznaje, opet je potrebna stručnost. Postoje Srbi koji govore srpski, pa tvrde da je to jezik iz kog su istekli svi evropski jezici, pronalazeći veze između nem. leben i našeg 'leb, nem. Brot i našeg brate!, sklavina i bezglavih i sl.
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
vrlo dobor da si primetio/la da ove reci na siptarskom ne znace bas nista posto sad imamo i potvrdu od strane siptara da mnostvo TOPNIMA u Albaniji ne znace bas nista na siptarskom ali i te kako znace na srpskom 
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
vrlo dobor da si primetio/la da ove reci na siptarskom ne znace bas nista posto sad imamo i potvrdu od strane siptara da mnostvo TOPNIMA u Albaniji ne znace bas nista na siptarskom ali i te kako znace na srpskom
što bi se reklo Ptica po poju a čovek po govoru se poznaju.....
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Тек примěтих ове наводне посуђенице. Албанско emër, emën јест порěклом блиско
прасловěнскоме *jьmę, исто тако и pjek прасловěнскоме *pekti, али нису словěнске
посуђенице у албанском већ наслěдни облици истих индоевропских корěна.
Када бих погледао подробно, вěроватно би се нашло још оваквих кривих примěра, албански
заиста има мноштво страних рěчи, али туђима не трěба проглашавати оне које то нису.
Poslednja izmena:
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Poslednja izmena:
"U drugoj polovini prošlog veka i početkom ovoga albanološka pitanja razmatrana su pretežno u okviru indoevropeistike, koju pre svega zanimaju mesto albanskog u krugu indoevropskih jezika i njegove rodstvene veze sa reliktnim jezicima jugoistočne Evrope. Kada je početkom ovog veka mišljenje komparativnih lingvista počelo da preteže od ilirskog u korist tračkog porekla Albanaca, i shodno tome se početno ubedenje u njihovu autohtonost suočilo sa alternativom u vidu teze o njihovom relativno poznom dolasku u istorijska staništa iz jedne istočnije antičke postojbine, etnolog i balkanolog Gustav Vajgand pokušao je da novoj tezi nade potvrdu na tlu same Albanije u jednom dužem članku, čiji udarni deo čine upravo toponomastička zapažanja (Weigand 1927). Sa jedne strane, on procenjuje da u toponimiji Albanije nad albanskim imenima uveliko preovladuju slovenska (241-243) i takva romanska imena, čiji glasovni razvoj ne odgovara onome koji su prošle latinske pozajmljenice u albanskom, već pokazuje
karakteristike dalmatoromanskih govora (231-233); sa druge strane, Vajgand ukazuje 238-241 na to da bi albanski oblici toponima sačuvanih iz antike na tlu Albanije kao Shkodër < Scodra, Durrës < Durrachium, Lesh < Lissus, Vlorë < Αύλων morali glasiti sasvim drukčije da su se ta imena razvijala od antike neprekinuto u albanskim ustima; ovakvi kakvi su, oni pretpostavljaju slovensko ili italijansko posredstvo, što bi značilo da su Albanci došavši u svoju sadašnju postojbinu u njoj zatekli već doseljene Slovene koji su im tamošnje antičke toponime prosledili u poslovenjenom obliku. [3]
Temeljno istraživanje slovenskog elementa u Albaniji koje je ubrzo potom, 1931, objavio ruski slavist Seliščev činilo se da na ubedljiv način potvrđuje Vajgandov sud o prvenstvu i nekadašnjoj pretežnosti tamošnjeg slovenskog življa u odnosu na Albance: dovoljno je pogledati kartu priloženu Seliščevljevoj knjizi, na kojoj je cela Albanija gusto prekrivena toponimima slovenskog porekla.
Koncentracija slovenskih i romanskih imena na tlu Albanije nije ipak svuda jednaka. Prihvatajući u načelu Vajgandov nalaz, ali ostajući pri ilirskom poreklu Albanaca, Georg Štatmiler se pred Drugi svetski rat poduhvatio da eliminatornim metodom odredi ishodište albanskog jezika i etnosa (Stadtmüller 1941). Računao je da su se Iliri mogli odupreti romanizaciji samo na jednom ograničenom i zabačenom području, daleko od obale mora i po strani od važnijih komunikacija, gde su postojale pogodnosti za visokoplaninsko stočarenje, osnovni oblik privređivanja istorijskih Albanaca; na tom području trebalo bi da budu slabiji nego igde tragovi stranih uticaja, izraženi pre svega kroz romanska i slovenska geografska imena. Kraj sa takvim karakteristikama, planinski i teško prohodan, relativno čist od romanskih i slovenskih toponima, Štatmiler nalazi u srednjoj Albaniji, oko gornjeg toka reke Mat. Štatmilerova teza, zasnovana na zdravim metodološkim osnovama, ima i danas svoje pristalice (up. npr. Zeitler 1978)."
"Naša toponomastička sondaža na relativno ograničenom prostoru i u vremenskom preseku od pozne antike do punog srednjeg veka suočila nas je sa većom slojevitošću imenskih naslaga nego što smo to na početku mogli pretpostaviti. Ispod superstrata različitih
slovenskih dijalekata i njihovog ranog albanskog adstrata napipali smo najmanje dva autohtona poznoantička idioma tog dela Dardanije, jedan starobalkanski, možda ilirski govor i jednu lokalnu varijantu balkanskog vulgarnog latiniteta, i naslutili još jedan drugi romanski dijalekat prenet u seobi iz južne Panonije."!
http://www.kroraina.com/slav/loma/
karakteristike dalmatoromanskih govora (231-233); sa druge strane, Vajgand ukazuje 238-241 na to da bi albanski oblici toponima sačuvanih iz antike na tlu Albanije kao Shkodër < Scodra, Durrës < Durrachium, Lesh < Lissus, Vlorë < Αύλων morali glasiti sasvim drukčije da su se ta imena razvijala od antike neprekinuto u albanskim ustima; ovakvi kakvi su, oni pretpostavljaju slovensko ili italijansko posredstvo, što bi značilo da su Albanci došavši u svoju sadašnju postojbinu u njoj zatekli već doseljene Slovene koji su im tamošnje antičke toponime prosledili u poslovenjenom obliku. [3]
Temeljno istraživanje slovenskog elementa u Albaniji koje je ubrzo potom, 1931, objavio ruski slavist Seliščev činilo se da na ubedljiv način potvrđuje Vajgandov sud o prvenstvu i nekadašnjoj pretežnosti tamošnjeg slovenskog življa u odnosu na Albance: dovoljno je pogledati kartu priloženu Seliščevljevoj knjizi, na kojoj je cela Albanija gusto prekrivena toponimima slovenskog porekla.
Koncentracija slovenskih i romanskih imena na tlu Albanije nije ipak svuda jednaka. Prihvatajući u načelu Vajgandov nalaz, ali ostajući pri ilirskom poreklu Albanaca, Georg Štatmiler se pred Drugi svetski rat poduhvatio da eliminatornim metodom odredi ishodište albanskog jezika i etnosa (Stadtmüller 1941). Računao je da su se Iliri mogli odupreti romanizaciji samo na jednom ograničenom i zabačenom području, daleko od obale mora i po strani od važnijih komunikacija, gde su postojale pogodnosti za visokoplaninsko stočarenje, osnovni oblik privređivanja istorijskih Albanaca; na tom području trebalo bi da budu slabiji nego igde tragovi stranih uticaja, izraženi pre svega kroz romanska i slovenska geografska imena. Kraj sa takvim karakteristikama, planinski i teško prohodan, relativno čist od romanskih i slovenskih toponima, Štatmiler nalazi u srednjoj Albaniji, oko gornjeg toka reke Mat. Štatmilerova teza, zasnovana na zdravim metodološkim osnovama, ima i danas svoje pristalice (up. npr. Zeitler 1978)."
"Naša toponomastička sondaža na relativno ograničenom prostoru i u vremenskom preseku od pozne antike do punog srednjeg veka suočila nas je sa većom slojevitošću imenskih naslaga nego što smo to na početku mogli pretpostaviti. Ispod superstrata različitih
slovenskih dijalekata i njihovog ranog albanskog adstrata napipali smo najmanje dva autohtona poznoantička idioma tog dela Dardanije, jedan starobalkanski, možda ilirski govor i jednu lokalnu varijantu balkanskog vulgarnog latiniteta, i naslutili još jedan drugi romanski dijalekat prenet u seobi iz južne Panonije."!
http://www.kroraina.com/slav/loma/
Poslednja izmena:
Kula, čardak, bunar i kutija su turcizmi, livada je grcizam, barka je italijanizam itd.
Stvarno, do kakvih zaključaka se dolazi, da smo imali iste gospodare kao i Albanci i da smo bili izloženi istim kulturnim uticajima?
vrlo dobor da si primetio/la da ove reci na siptarskom ne znace bas nista posto sad imamo i potvrdu od strane siptara da mnostvo TOPNIMA u Albaniji ne znace bas nista na siptarskom ali i te kako znace na srpskom
I onda neko naš, ko ne zna ni albanski, niti ijedan drugi jezik osim savremenog srpskog (eventualno natuca engleski) vidi stranu reč koja liči na našu i otkrije Ameriku. A naročito ako je ta reč poreklom grčka, turska, latinska, arapska ili opšta indoevropska. Tako možemo i za reku Temza, čije ime ne znači ništa na engleskom, pošto se piše Thames, da provalimo da je naš Tamiš.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Istini za volju, reč kula je arapskog porekla; čardak persijskog ; za kutiju možemo da se preganjamo s obzirom na sve "turcizme"
vezane za reči koje označavaju ugao i uglove (kut, trokut, kutja. kuća, kućica isl.) i da ih nadjemo za sekundu pretrage u istovetnom obliku u sanskritu; bunar je osvedočena reč od 17.veka u srpskim rukopisima i pre će biti vlaška nego turska; dok o livadama i tim čuvenim grcizma baš i ne bih jer bi bilo previše, previše opširno.S obzirom na ovako žestoku kritiku, pretpostavljam da ćeš znati i koju reč (jednu?) iz škipskog ili škipijskog da nam kažeš, koje jeste originalno škipska ili škipijska i bila bi putokaz za poreklo Škipnijaca i Škipetara na Balkanu?
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Istini za volju, reč kula je arapskog porekla; čardak persijskog ; za kutiju možemo da se preganjamo s obzirom na sve "turcizme"
Turcizmi = reči koje su u srpski ušle iz turskog jezika, a ne reči koje su turskog porekla. "Ofis" za kancelariju je u srpski ušlo iz engleskog (office), iako je reč daljeg latinskog porekla.
Bunar jeste srpska reč, ali srpska reč u kontekstu savremenog jezika i koja nije nastala u našem jeziku već je usvojena spolja. U rečniku piše da je turcizam, ako ti kažeš da je vlaška, nebitno, u albanski je mogla isto tako da uđe i iz turskog i iz vlaškog. Šta ćemo sad, da se rugamo Albancima ako kažu "industrija" ili "kompjuter" kao i mi umesto da imaju svoje reči? Za grcizme u srpskom pretpostavljam da bi bilo previše opširno jer i grčki jezik ne postoji, već su to sve srpske reči i tamo?
Čekaj. Ja govorim da je besmisleno da o albanskom jeziku raspravlja međusobno grupa ljudi koja ne samo što ne zna albanski, nego ni svoj jezik ne poznaje valjano u istorijskom smislu, a pored njega zna eventualno još samo engleski na nekom srednjem nivou. Ako govorim da je to besmisleno, naravno da ne mogu u toj raspravi da učestvujem. Ne moram da budem likovni kritičar da bih rekao da je rasprava o Pikasu između osoba koje ne poznaju umetnost, besmislena. Ne može se, kao što su neki ovde radili, uzeti neka albanska reč, pročitati po našim latiničnim pravilima, i izvoditi zaključak "aha, mir-dite - pa to je naše iskvareno 'mir ti'", kad se pomoću jednog običnog Googlea vidi da su u pitanju dve reči od kojih jedna znači "dobar" a druga "dan". Za takve stvari je bolje uplatiti neki kurs, pa naučiti albanski za godinu-dve, nego mlatiti slamu o tome kako albanski ne postoji, ili, još gore, da nije indoevropski jezik.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Ту никад не можеш да будеш сигуран да ли је то тачно. Обично све речи које садрже слово џ стрпају у "турцизме" а никад не повежу и гомилу енглеских речи које садржа слово џ као турцизам.
Није немогуће ни да се ради о србизмима у турском за поједине речи, јер неке које су код нас "турцизми", Турци и не користе. Осим тога, није занемарљива количина српских гена која је током османлијског владања на Балкану принудно пресељена у Турску (да поменем само цела сеоска насеља из Сврљига и цео 16овековни Београд, што могу да докажем списима, и цела сеоска насеља из околине Крагујевца што знам само по причи потомка тих истих, данашњег Турчина), да не рачунам колики је број мушке чељади отишао у јаничаре и правио децу и унуке, и колико је број робињица певао успаванке својим бебама на матерњем, а не турском језику.
Не кажем да турских речи нема у у потреби у српском језику, посебно у старије доба, али сваку уврстити у "турцизам" , то је претеривање.
Један од примера како реч стиже у језик ( и да ли је из турског или персијског, конкретно) нека буде запис француског путописца Никола де Николе у Једрену 1551.године који је срео Србина пореклом из Персије, па да размишљамо да ли је неку реч свог матерњег тај "делија" - српски витез 16.века запамтио директно од наврндеде из Персије, преко чукундеде, деде и оца, или је морао да чека да је етнички Турци изговоре да би почео да је користи. И још да размишљамо ко је од њега директно научио неки израз српски и словенски, мислећи да је у питању Турчин. (Потурице да не спомињемо )...
ДА је тај турски био толико раширен језик у средњем веку, не би сами турски султани водили коресподенцију дипломатске војне природе на срспком језику, ко једном од 4 важећа званична језика Отоманског царства.
Turci ih nazivaju delijama, sto znaci ludi i smeli. Medjutim, izmedju sebe, oni se zovu zatocnici, sto na njihovom jeziku znaci: oni koji izazivaju ljude. Jer kako je svaki od njih obavezan da se ogleda s desetoricom, (ako zeli da stekne ime i obelezja delije ili zatocnika), oni docekuju svoje neprijatelje prkosnom borbom prsa u prsa, koristeci pri tome izvesna lukavstva i podvale koje su nasledili od svojih predaka, i to s toliko vestine i smelosti da najcesce ostaju pobednici.
Prvog deliju sam video u Jedrenu, kad sam sa Gospodinom d Aramonom bio u saraju Rustem-pase, velikog vezira, kome je taj delija pripadao. On nas je ispratio do naseg stana ne toliko zbog mojih molbi koliko u nadi da ce dobiti baksis, sto se i dogodilo. Tu sam, dok smo se gostili, skicirao njegov izgled i izgled njegovog cudnog odela. On je izgledao ovako. Donji deo njegove haljine i njegove duge siroke gace, koje Turci nazivaju salvarama, bili su od koze mladog medveda sa dlakom napolju. Ispod salvara imao je cipele ili kratke cizme od zutog safijana, spreda siljate, a pozadi veoma visoke, odozdo potkovane, okruzene dugim i sirokim mamuzama. Na glavi je imao kapu, nacinjenu kao kod poljskih konjanika ili Djurdjijanaca, koja mu je padala ka jednom ramenu. Ona je bila od pegave leopardove koze. Delija je na nju, na celu, prikacio jedno siroko orlovo krilo kako bi izgledao sto strasnije. Dva druga krila bila su pricvrscena velikim pozlacenim klincima na njegovom stitu koji je nosio sa strane, obesivsi ga o pojas. Njegovo oruzje bila je corda i jatagan, dok je u desnoj ruci drzao buzdovan, tj. topuz, sa zlatnim perima.
Medjutim, nekoliko dana posle toga ovaj delija je krenuo iz Jedrena s vojskom koju je Ahmet pasa (onaj koji je posle toga, po sultanovom naredjenju, zadavljen u svom krevetu) vodio, umesto sultana, na Erdelj. Tada sam ga video na konju pokrivenom, umesto pokrovcem, citavom kozom jednog velikog lava, koja je prednjim sapama bila pricvrscena na grudima konja dok su druge dve visile pozadi. Buzdovan mu je visio o zadnjem unkasu sedla. U desnoj ruci drzao je koplje duge i suplje drske, a vrha dobro zaostrenog. Imao je, u svemu, neceg osobenog, sto mozete videti, verno pretstavljeno, na sledecem crtezu.
Bio sam, usto, radoznao da ga upitam preko dragomana kome narodu pripada i koju veru ispoveda. On mi, na to, na mudar nacin dade nа znanje da je po narodnosti Srbin, ali da je njegov ded poticao od Parcana, naroda koji je u staro doba uzivao veliki glas i postovanje kao najratoborniji na citavom Istoku. A sto se tice njegove vere, on se, rece, samo pretvara kad zivi s Turcima po njihovom zakonu, jer on je hriscanin i rodjenjem, i srcem i svojom voljom. I da bi me u to bolje uverio, on izgovori na narodnom grckom i na slovenskom jeziku Oce nas, Bogorodice djevo i Simbol vere.
Nicolas de Nicolay, Discours et histoire vаritable des navigations, pаrаgrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
The Library of Congress - The Rare Book and Special Collection Division
Prevod:Radovan Samardzic, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika, 1961.
Poslednja izmena:
Možeš, pročitaš šta o tome kažu ljudi koji su čitav život posvetili uporednoj lingvistici. Ne trpaju se reči sa slovom dž u turcizme, već reči koje su u govorni srpski jezik ušle iz turskog jezika ili posredstvom turskog jezika.
Ne uvrštava se sve, uvrštavaju se turcizmi. Navedi 10 reči koje su uvrštene u turcizme, a da to nisu?
Poslednja izmena:
