Uzmimo za primer Korču, pokrajina jugoistočne Albanije. Ona je u većem broju nastanjena Vlasima, a ima puno i Srbo-Makedonaca, Grka, Turaka, Cigana, Roma. I samo Vlasi predstavljaju većinu stanovništva, kamoli kad se njihovom broju pridaju i oni nacionalnih manjina. Albanci su u manjini, iako su albanske vlasti učinile nemoguće da promene demografsku strukturu te pokrajine. Vlasi su tu od pamtiveka, od pre nove ere. Kao pleme Tračana, oni su najstariji stanovnici te oblasti. Albanci su tu došli jedno 30-40 vekova kasnije. Iako pod turskom okupacijom, Vlasi su tu otvorili i svoje škole, pa i Akademiju, moguće prva i jedinstvena na Balkanu tog vremena. Kad su Vlasi imali Akademiju, Albanci, ne samo tu, već nigde na teritoriji gde su živeli, nisu imali ni osnovnu školu, niti bilo kakvog bukvara, pa ni azbuku. Turci tog vremena duhovito su govorili da su Albancu pojele knjigu koze. Vlasi nisu se nikada pomirili sa okupatorima njihove pokrajine. Posebno ne sa Turcima, za što ih je mnogo pomagala i njihova pravoslavna vera, crkva i sveštenstvo. Oni Vlasi, koji su se islamizovali, kao i svi drugi islamizovani stanovnici Albanije, podvrgnuti su albanizaciji i, u većini slučajeva, već su i albanizirani. Ali pravoslavni se još uvek odupiru tome, čuvajući ne samo veru svojih pradedova, već i jezik, običaje i - što je najvažnije - i naconalnu svest, pa i gordost. Oni su se stalno borili za svoje nacionalno oslobođenje, lili krv i istakli se svojim heroizmom, svojim samopožrtvovanjem i samopregorom. Njihovu borbu za slobodu, na jednoj su strani iskorišćavali Grci, a na drugoj - Albanci.
Poslije Prvog Balkanskog rata, kada se određivala granica između Albanije i Grčke, pošto nije imalo ni izgleda da se Vlasima da sloboda i nezavisnost njihovih teritorija u tom delu Balkana, iz Rumunije se javi kralj te zemlje, koji pozva Vlahe da se opredele za Albaniju, a ne za Grčku. Prvi razlog ovome bila je pravoslavna vera Grka. Kralj Rumunije je mislio da će Grci, preko pravoslavlja, brzo asimilovati Vlahe, dok Albancima, budući da su muslimani, biće to teže. S druge strane, pošto su Albanci bili jako zaostali (ni njihovi intelektualci i vrhovni državnici tada nisu znali ni da govore albanski, kamoli i da pišu, svi su govorili i pisali turski!), kralj Rumunije i sami Vlasi nadali su se da će oni, Vlasi, u novostvorenoj albanskoj državi igrati prvorazrednu ulogu. Na dan proglašenja nezavisnosti Albanije, jedan je Vlah te prve albanske državne tvorevine predložio da službeni jezik Albanije bude vlaški. Sve nam ovo jasno govori zašto su Vlasi dali svoj glas i pristanak da se njihova pokrajina priključi Albaniji. I upravo su Vlasi ti koji priključiše pokrajinu Korče Albaniji. Da su se oni opredelili za Grčku, danas bi ta pokrajina bila sastavni deo Grčke.
Iako je ta albanska država bila kratkovečna, svega dve-tri godine, Vlasi odmah shvatiše svoju fatalnu grešku. Čim je priznata nezavisnost Albanije i određene joj granice, Albanci su se zahvalili Vlasima nepriznavanjem njih ni za nacionalnu manjinu, kamoli kao državnotvrorni elemenat. Svi su oni arbitražno registrovani kao Albanci, a ko se usudio da zucne, proganjan je nemilosrdno, gore negol za vreme turske okuacije.Zato Vlasi, za vreme Prvog Svetskog Rata, nastavljaju svoju borbu za nacionalno oslobođenje, naoružavaju se, stvaraju vojsku i policiju, pa poglašavaju tu oblast i za nezavisnu državu, zvanu Republika Korča.
Francuske snage, koje su odmah stigle tu, priznale su Republiku Korča i iskoristile njihovog vlaškog vođu Temistoklija Grmenjija, njegove policijske i vojne snage, da bi preko njih držale tu oblast u miru, pokornu i u službi francuskih okupacionih vojnih snaga. Svojim vojno-policijskim snagama Temistokli Grmenji je čuvao ne samo red u pokrajini, već i granicu prema austro-ugarskom okupatoru Albanije.
Pred sam kraj rata Francuzi su izdali Vlahe: posle jednog insceniranog sudskog procesa streljali su Temistokli Grmenjika, kao i mnoge njegove saradnike, a oblast predali novostvorenim albanskim vlastima.
Za Vlahe je Korča sveta zemlja, njihov Jeruzalem, jer tu su se po prvi put afirmisali pred svetom kao zasebna nacija, tu imaju svoje crkve i svoju Akademiju, dok je za Albance jedna najobična pokrajima, kojom ih ama ništa ne veze.
Ovo je istorijska istina o toj oblasti, koja je danas u sastavu Albanije. Upoređivanje Kosova sa tom oblašću je neispravno. Pre svega, Albanci nisu na Kosovu i Meothiji ni autohtoni (kako pretenduju!), niti došljaci tu pre Srba. Kako se zna, godine 548. naše ere pradedovi Srba su ušli u Durrhachium (kako se tada zvao Drač, koji Albanci danas nazivaju Durres!). Na Kosovu su se nastanili mnogo godina pre. Gde su tada bili Albanci?
I najveći albanski naučnik svih vremena, akademik, prof. dr Ekrem Čabej, prinuđen je da prizna da su njegovi Albanci tada bili u Rumuniji i da su u Albaniju stigli u X veku n.e. Na Kosovo i Metohiju su stigli posle turske okupacije, zauzimajući ognjišta od Turaka pobijenih Srba. Pa i sami Albanci, nemilosrdno i krvnički su proganjali i ubijali preostale Srbe, ili su učinili sve da se isele, da napuste Kosovo i Metohiju.
Dok su Vlasi pokrajine Korča takoreći čistokrvni, jer nisu asimilirali nikoga, ponajmanje Albance; Albanci Albanije, posebno Kosova, nisu čistokrvni. U njihov sastav, albanizirani preko muslimanske vere (pa i preko katoličke!), ušli su mnogi Srbijanci, Crnogorci, Makedonci, Bosanci, Hercegovci, Hrvati, pa i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, kao što su Turci, Armeni, Kurdi, Čerkezi, Tatari, Vlasi, Grci, Cigani, Romi i drugi. Postotak pravih Albanaca na Kosovu, u odnosu na njihov reklamirani broj, moguće nije ni 50%. S druge strane, Srbi Kosova su čistokrvni, jer ni muslimanski Albanci, pa ni katolički Albanci, nisu konvertirani u pravoslavne Srbe.
Kako rekosmo, dok su Vlasi duševno svačim povezani sa Korčom od pamtiveka, Albanci nisu ni sa čim povezani sa Kosovom. Njihova istorija na Kosovu počinje od 1880. godine, potstaknuta od muslimanskog fundamentalizma, koji je aktuelan dan-danas. Ona je za njih jedna obična oblast, na koju pretenduju patološkom aspiracijom da stvore Veliku Albaniju.
.
. Koliko vidim Stanišić Vanja se zalaže za pelašku teoriju, odnosno albanski jezik dovodi u vezu sa starom dardanskom i frigijsko-mizijskom grupom koji su stariji sloj od Ilira i Tračana. Ovakve teorije su ranije odbacivane, čini se da je malo nategnuta :
