Etničko porijeklo Albanaca

Nisam to imao na umu dok sam kucao; govorio sam isključivo o predmodernom vremenu.
Sufflay, Emilianus de. Auteur du texte. Acta et diplomata res
Albaniae mediae aetatis illustrantia. Vol. I, Annos 1311-1343,
tabulamque geographicam continens / collegerunt et
digesserunt Dr. Ludovicus de Thallóczy, Dr. Constantinus Jireek et
Dr. Emilianus de Sufflay. 1913-1918.
 
Sufflay, Emilianus de. Auteur du texte. Acta et diplomata res
Albaniae mediae aetatis illustrantia. Vol. I, Annos 1311-1343,
tabulamque geographicam continens / collegerunt et
digesserunt Dr. Ludovicus de Thallóczy, Dr. Constantinus Jireek et
Dr. Emilianus de Sufflay. 1913-1918.

Тако је. Ту збирку су приредили Лајош Талоци, Константин Јиречек и Милан Шуфлај. Не знам која је била сврха твог уноса?

Па то је варијанта грчког имена Јован, као што имаш од грчког имена Георгије имена Георг, Ђорђе, Ђурђе, Ђурађ, Јурај зависно од тога како где се примила варијанта тог имена.
Може да се сматра али без доказа тешко да може да се усвоји као тачно.

Прецизније би било рећи то је албанска варијанта тог имена. Оно се не јавља ван албанског етничког корпуса.

Ја још нисам од тебе видео неки пример извора у којем се Арбанаси као појам не односи само на (етничке) Арбанасе, већ и на све становнике те земље? Да поновим питање; где се то јавља?

Па већ си навео Милутинову титулу у латинској верзији где се назива краљем Албаније, очигледно се мисли на територију а не на народ.

То је појам Албанија, а не етноним Арбанас(и).

Па то је варијанта грчког имена Јован, као што имаш од грчког имена Георгије имена Георг, Ђорђе, Ђурђе, Ђурађ, Јурај зависно од тога како где се примила варијанта тог имена.
Може да се сматра али без доказа тешко да може да се усвоји као тачно.
Дуке су цела једна византијска лоза и цареви, да нису и они Албанци или Дукађини.

И овде морам да приупитам; ако за тебе ни Tanuschus нема доказано никакво везе са албанским Тануш; да ли би ми могао рећи како тачно треба да буде записано неко албанско име на страном језику да би ти поверовао? Како тачно треба облик да звучи да ти кажеш да то сад може да се усвоји као тачно? Да ли Ђин треба да пише као 'Ghinnes', са H? Наведи ми тачно, шта је оно што ти заправо тражиш, пошто ми није баш најјасније. :think:

Дуке су цела једна византијска лоза и цареви, да нису и они Албанци или Дукађини.

Претпостављам да је ово само шала и да не изискује потребу коментара? :lol:

Но, да ја тебе упитам...дозволи ми да мало одморим и да препустим изношење аргумената теби. До сада ти ниси ни покушао представити детаљно (па чак ни површно) на чему се заснива твоја радикална хипотеза. Упитао сам већ неколико пута, али још увек ниси своје становиште образложио. Зато и долазе неспоразуми, а и тешко је дискутовати када се уопште не зна на чему тачно стоји друга страна у разговору.

Замолио бих те да темељно образложиш своје становиште, са свим појединачним аргументима. Дакле, редом 1), 2), 3), итд...на чему се оно заснива, који су извори на које се ослања, којом методом си дошао до којих закључака. Па после да наставимо.
 
Poslednja izmena:
Тако је. Ту збирку су приредили Лајош Талоци, Константин Јиречек и Милан Шуфлај. Не знам која је била сврха твог уноса?
Па приређена у 20. веку збирка латинских текстова.Већ сам ти рекао да имаш данас и Теуте и Батоне па да ли то говори о илирском пореклу данашњих Албанаца.
Прецизније би било рећи то је албанска варијанта тог имена. Оно се не јавља ван албанског етничког корпуса.
Ја још нисам од тебе видео неки пример извора у којем се Арбанаси као појам не односи само на (етничке) Арбанасе, већ и на све становнике те земље? Да поновим питање; где се то јавља?
То је појам Албанија, а не етноним Арбанас(и).
И овде морам да приупитам; ако за тебе ни Tanuschus нема доказано никакво везе са албанским Тануш; да ли би ми могао рећи како тачно треба да буде записано неко албанско име на страном језику да би ти поверовао? Како тачно треба облик да звучи да ти кажеш да то сад може да се усвоји као тачно? Да ли Ђин треба да пише као 'Ghinnes', са H? Наведи ми тачно, шта је оно што ти заправо тражиш, пошто ми није баш најјасније. :think:
Или је та варијанта тог хришћанског имена постојала на том простору и пре самих Албанаца и задржала се у албанском језику.
Па ваљда су ти појмови настали на исти начин Арбан-Арбанаси-Арбанија-Албанија.
Већ сам ти поменуо Душанов законик и Арбанасе у њему па да ли се тамо наводе као етноним?
Па има везе настало је вероватно на основу тог латинског имена, односно од тог имена записаног на латинском пошто запис на албанског из тог доба немамо, тако је и ушло у данашњи албански језик.
Претпостављам да је ово само шала и да не изискује потребу коментара? :lol:
Но, да ја тебе упитам...дозволи ми да мало одморим и да препустим изношење аргумената теби. До сада ти ниси ни покушао представити детаљно (па чак ни површно) на чему се заснива твоја радикална хипотеза. Упитао сам већ неколико пута, али још увек ниси своје становиште образложио. Зато и долазе неспоразуми, а и тешко је дискутовати када се уопште не зна на чему тачно стоји друга страна у разговору.
Замолио бих те да темељно образложиш своје становиште, са свим појединачним аргументима. Дакле, редом 1), 2), 3), итд...на чему се оно заснива, који су извори на које се ослања, којом методом си дошао до којих закључака. Па после да наставимо.
Па чуо си за византијску династију Дука, лат. дух - вођа, која је владала између осталог и просторима данашње Албаније, а овамо си поменуо породицу Дука-ђин, односно име те породице које је по теби чисто албанско!
Хоћу када ми кажеш када су се Албанци доселили на Балкан?
 
Па приређена у 20. веку збирка латинских текстова.Већ сам ти рекао да имаш данас и Теуте и Батоне па да ли то говори о илирском пореклу данашњих Албанаца.

Није збирка само латинских текстова...има и на другим језицима (уз преводе на латински).

Но добро, а која је тачно сврха истицања у ком веку је објављена збирка? То су извори из XII и XIII столећа. Шта си покушао да кажеш; тачно? Инсинуираш ли да је можда реч о фалсификатима? :think:

Или је та варијанта тог хришћанског имена постојала на том простору и пре самих Албанаца и задржала се у албанском језику.

А да ли постоје нека нова имена; која се јављају тек од XV столећа?

Па ваљда су ти појмови настали на исти начин Арбан-Арбанаси-Арбанија-Албанија.

Удаљаваш се од питања. Да се вратимо натраг. Ти си изјавио:

Да поновим Арбанас је термин за све становнике Арбанона.

Дакле говоримо о етнониму Арбанаси. Нема смисла рећи 'Албанија се термин за све становније Албаније'; то је бесмислена реченица. Пошто си арбанашки етноним ограничио на форму географске јединице, повлачећи и извесне паралеле са случајем Македоније, волео бих да видим један пример у којем се Арбанас(ин) односи на све душе на подручју арбанске регије, без обзира на матерњи језик, вероисповест, итд...односно да чујем шта те је тачно навело на ту претпоставку.

Већ сам ти поменуо Душанов законик и Арбанасе у њему па да ли се тамо наводе као етноним?

У два члана Законика цара Стефана у којима се помињу, подразумева се контекст једне друштвене категорије, али која је, наравно, нераздвојива од етничког. Ради се о заједницама које живе у арбанашким катунима; они су и становништво у њима, именовани управо по по тој етнији, јер је живаљ тих катуна био и те етничке припадности. Цитираћу шта каже Ђорђе Бубало, који је приредио ДЗ, у коментару члана бр. 77 (стр. 176):

Ђорђе Бубало:
Арбанаси не представљају само етничку категорију (Албанци, Арнаути), већ и социјалну, по њиховом главном занимању, као и Власи. Због тога, када говори о сточарима, ДЗ обично наводи упоредо Влахе и Арбанасе.

Изван социјалне скупине Арбанаса, постоје и етнички Арбанаси који пе потпадају под тај сталеж. Дакле, простим језиком речено, Арбанаси који се не подразумевају под појом Арбанаси које пиње цар Душан на два места у свом законику. То се може видети у чувеном правном документу познатом као Закон Србљем. Арбанаси се помињу са својим селима у потпуно идентичном правном односу као и Србљи. То значи да се радило о Арбанасима који су живели у обичним селима, а не катунима. Дакле ти Арбанаси које цар Душан спомиње у Светоарханђеловској повељи када се ради о неколико села у Горњем Пилоту не спадају у «Арбанасе» који се тако наводе у поменута два члана Душановог законика, већ спадају у, тако да се изразим, «Србље». Дакле, нико не би могао да поједностави појам Арбанас на стриктно некакву социјалну категорију, односно да га покуша раздвојити од његове етничке природе, са чиме је реч нераскидиво повезана (преклопањем, тако да кажем).

Па има везе настало је вероватно на основу тог латинског имена, односно од тог имена записаног на латинском пошто запис на албанског из тог доба немамо, тако је и ушло у данашњи албански језик.

Дозволи ми онда да поновим своје питање: Како тачно треба да изгледа неко име записано на страном језику, а да би ти рекао да је то вероватно албанско име, а не стигло у албански језик?

Па чуо си за византијску династију Дука, лат. дух - вођа, која је владала између осталог и просторима данашње Албаније, а овамо си поменуо породицу Дука-ђин, односно име те породице које је по теби чисто албанско!

Да, албанско. Спој једног типичног албанског антропонима (Ђин) и вероватно латинске титуле. Баш зато многи мисле да је управо поменути Ђин Тануш предак Дукађина.

Није ми јасно шта си ти тачно покушао да кажеш. Ја уопште ни нисам тврдио да је прва реч из те сложенице албанског корена, већ друга.

Хоћу када ми кажеш када су се Албанци доселили на Балкан?

Не знам.
 
Јесте на латинском "lingua albanesca" у једном судскм процесу и може имати више значења као што се у самом Дубровнику и српски називао дубровачки, нашки, словински и др.

U Pijovićevoj doktorskoj disertaciji, u fusnoti pod rednim brojem 357 imaš (na stranama 127 i 128) nešto vše o tome: https://forum.krstarica.com/threads...vljeni-prijatelj-srpstva-i-slovenstva.895126/

et incontinenti iui ad inquirendum de hoc facto ad uidendum, si posset uidere aliquid. Et audiui unam uocem clamantem in lingua albanesca. Et tunc iui in vinea Benedicti de Gondula intus a maceria, et inueni unum Albanensem... et ego dixi dicto Albanensi: da mihi uvas quas accepisti mi

saved.png


Tokom poznijeg XIII stoleća jedna skupina Albanaca sa vlaškim statusom doselila se u zaleđe Dubrovnika. Vlasi su uglavnom govoriili našim jezikom, ili su pričali jednim dijalektom iskorumpiranog romanskog, zbog čega ovi Albanci odstupaju od pravila. Kako je to bilo vrlo neobično za vlaške skupine u Dubrovačkoj republici, posebno su u zapisniku bili navedeni da su se služili albanskim jezikom.

Obrati pažnju i da se jedan od tih Albanaca zove Jon. To ime, baš kao što je slučaj i sa Gonus, predstavlja tipični način da se na latinskom zapisuje albansko Đon.
 
Ste se tice XIII stoleća, izgleda da je najstarija referenca o prisustvu Albanaca u Epiru iz istog veka.

Giakoumis, Konstantinos (2003). "Fourteenth-century Albanian migration and the ‘relative autochthony’ of the Albanians in Epeiros. The case of Gjirokastër." Byzantine and Modern Greek Studies. 27. (1): 176. "The presence of Albanians in the Epeirote lands from the beginning of the thirteenth century is also attested by two documentary sources: the first is a Venetian document of 1210, which states that the continent facing the island of Corfu is inhabited by Albanians."
 
Могуће да су оп

Зашто се данас не зову Арбанасима?
Поставих још пре две године на овој теми :kafa: :

j0aZKxy.png


295eFO8.png


Xhevat Lloshi - Albanian, Handbuch der Südosteuropa-Linguistik. Herausgegeben von Uwe Hinrichs unter Mitarbeit von Uwe Büttner, 1999, Harrassowitz Verlag · Wiesbaden, 277-278
 
Поставих још пре две године на овој теми :kafa: :

j0aZKxy.png


295eFO8.png


Xhevat Lloshi - Albanian, Handbuch der Südosteuropa-Linguistik. Herausgegeben von Uwe Hinrichs unter Mitarbeit von Uwe Büttner, 1999, Harrassowitz Verlag · Wiesbaden, 277-278
O.K. И Славен ми је изнео сличну теорију о појави назива Шиптар за време Отомана.
Оно што се уочава из приложеног текста је чињеница да до мењања етнонима долази тек
у 18 веку, зашто тако касно? Такође на почетку пише да их странци зову Албанцима, сем
нас који их именујемо Арбанасима, онако како и они наводно себе називају.
Ово ми личи на проблем који имају Кинези са изговором гласова Р и Л и
преузимању назива од странаца. Албан-Арбан. Цитирам:
There is nothing scientific in explaining Shqiperi as 'the country of the eagle'
and shqiptare as 'the sons of the eagle'.
Испада да је то народ који не зна ништа о себи и свом пореклу па чак
ни своје народносно име које погрешно тумачи.
Све ово указује да је немогуће докучити њихово народносно име пре
доласка на Балкан.
 
O.K. И Славен ми је изнео сличну теорију о појави назива Шиптар за време Отомана.
Оно што се уочава из приложеног текста је чињеница да до мењања етнонима долази тек
у 18 веку, зашто тако касно? Такође на почетку пише да их странци зову Албанцима, сем
нас који их именујемо Арбанасима, онако како и они наводно себе називају.
Ово ми личи на проблем који имају Кинези са изговором гласова Р и Л и
преузимању назива од странаца. Албан-Арбан. Цитирам:
There is nothing scientific in explaining Shqiperi as 'the country of the eagle'
and shqiptare as 'the sons of the eagle'.
Испада да је то народ који не зна ништа о себи и свом пореклу па чак
ни своје народносно име које погрешно тумачи.
Све ово указује да је немогуће докучити њихово народносно име пре
доласка на Балкан.
Dobro uočeno. Imaju problem sa glasom r.
 
Оно што се уочава из приложеног текста је чињеница да до мењања етнонима долази тек
у 18 веку, зашто тако касно?

Islamizacija (masovna) Albanaca odvila se krajem XVII i početkom XVIII stoleća.

Kao što rekoh, mislim da je nemoguće da je poškiptarenje Arbanasa u XVIII stoleću, kada to imamo na umu, jedna potpuna slučajnost. ;)

Такође на почетку пише да их странци зову Албанцима, сем
нас који их именујемо Арбанасима, онако како и они наводно себе називају.

Pa nije navodno. Ovo je rečenica iz prve cele štampane knjige na albanskom jeziku (1555. godine):

gjithë popullinë e kërshtenë ëndë arbanīt ata ën mortajet largo tȳ të lusmë zot
 
Poslednja izmena:
E mbsuame e Krështerë brë për të urtënë Atë Ladesmë shoqerjet Jesusit. E prierrë lëtirjet mbë gluhë të arbëreshë

Гугл превод: Назвали смо га Створитељем ради Њега, другови Исуса. Секао је црва преко грмља
Енглески: We have called him Creator for the wisdom of Jesus in the company of Jesus. He cut the worms over the mulberry tree
Дудову му ракију! Где ти овде видиш народно име?
Мало сам се играо са преводиоцем и добио аr=злато, beres=произвођач, bëres=вршилац.
 
Није збирка само латинских текстова...има и на другим језицима (уз преводе на латински).
Но добро, а која је тачно сврха истицања у ком веку је објављена збирка? То су извори из XII и XIII столећа. Шта си покушао да кажеш; тачно? Инсинуираш ли да је можда реч о фалсификатима? :think:
Нисам имао на уму да истичем када је објављена већ да она сама по себи није доказ ничега.Тада и иначе почиње интезивније да се пише о Албанцима и од тада и Скендербега почињу да убрајају у тај народ.Тврдио си да Албанци носе иста имена и пре и после Турака и да је то доказ контитуитета тог народа тамо, а у тој збирци видимо нека имена, колико Албанских имена су настала тако, а колико су исламска, словенака, грчка, трачка или настала на неки други начин.Већ сам ти рекао да је доласком Албанаца дошло до мешања са староседеоцима или да не буде забуне са становницима који су ту већ живели тамо и отуда и нека имена касније код њих као она варијанта имена Јован или сличних.
А да ли постоје нека нова имена; која се јављају тек од XV столећа?
Удаљаваш се од питања. Да се вратимо натраг. Ти си изјавио:
Дакле говоримо о етнониму Арбанаси. Нема смисла рећи 'Албанија се термин за све становније Албаније'; то је бесмислена реченица. Пошто си арбанашки етноним ограничио на форму географске јединице, повлачећи и извесне паралеле са случајем Македоније, волео бих да видим један пример у којем се Арбанас(ин) односи на све душе на подручју арбанске регије, без обзира на матерњи језик, вероисповест, итд...односно да чујем шта те је тачно навело на ту претпоставку.
У два члана Законика цара Стефана у којима се помињу, подразумева се контекст једне друштвене категорије, али која је, наравно, нераздвојива од етничког. Ради се о заједницама које живе у арбанашким катунима; они су и становништво у њима, именовани управо по по тој етнији, јер је живаљ тих катуна био и те етничке припадности. Цитираћу шта каже Ђорђе Бубало, који је приредио ДЗ, у коментару члана бр. 77 (стр. 176):
Изван социјалне скупине Арбанаса, постоје и етнички Арбанаси који пе потпадају под тај сталеж. Дакле, простим језиком речено, Арбанаси који се не подразумевају под појом Арбанаси које пиње цар Душан на два места у свом законику. То се може видети у чувеном правном документу познатом као Закон Србљем. Арбанаси се помињу са својим селима у потпуно идентичном правном односу као и Србљи. То значи да се радило о Арбанасима који су живели у обичним селима, а не катунима. Дакле ти Арбанаси које цар Душан спомиње у Светоарханђеловској повељи када се ради о неколико села у Горњем Пилоту не спадају у «Арбанасе» који се тако наводе у поменута два члана Душановог законика, већ спадају у, тако да се изразим, «Србље». Дакле, нико не би могао да поједностави појам Арбанас на стриктно некакву социјалну категорију, односно да га покуша раздвојити од његове етничке природе, са чиме је реч нераскидиво повезана (преклопањем, тако да кажем).
Вероватно да постоје ето нисам чуо за Хашима или Рамуша пре тог времена.
Арбанашки етноним и јесте настао као географска одредница а не етничка, становништво града Арбана или Рабана и околине се тако називало то је ваљда јасно, као Нишлије или Ужичани.

12. столеће, Стефан Немања, Албанци и Пилот:
„вьздгвигохь погибьшȣю свою дѣдинȣ и приобрѣтохь: одь морьске земле Зетѹ и сь градовы, а одь Арьбанась Пилоть, а одь грьчьске земле Лабь”
[Franc Miklošič, Monumenta Serbica, 4]

Како може друштвена сталешка категорија да буде "спојива" са етничким, јел постоји још негде да се цела једна етнија бавила истом привредном граном или обратно једној привредној грани припадали сви припадници једног народа.Значи да Арбанаси а и Власи по теби нису имали ни земљорадника, ни трговаца, ни занатлија, само сточари су били.Или пак мислиш да Душан није био упућен па је етничким именом једног народа назвао све припаднике једног сталежа.Опет то не значи да се ради о данашњим Шиптарима.
Дозволи ми онда да поновим своје питање: Како тачно треба да изгледа неко име записано на страном језику, а да би ти рекао да је то вероватно албанско име, а не стигло у албански језик?
Да, албанско. Спој једног типичног албанског антропонима (Ђин) и вероватно латинске титуле. Баш зато многи мисле да је управо поменути Ђин Тануш предак Дукађина.
Није ми јасно шта си ти тачно покушао да кажеш. Ја уопште ни нисам тврдио да је прва реч из те сложенице албанског корена, већ друга.
Имена средњевековних Арбанаса, становника области Арбана, су записана прво на латинском језику, постоје и на словенском тј. српском или грчком вероватно, записи на шћипетарском не постоје, јављају се тек касније.У варијанти хришћанског имена Јован записаног на латинском не видим како можеш да знаш да ли је албанско име или није или су га данашњи Албанци прихватили када су стигли.
Латинска титула и надимак настао на грчком имену дају типично албанско презиме!
Али прва очигледно није албанског корена а упитно је и за другу.
Е па видиш не знам ни ја како је изгледала и како се десила та сеоба данашњих Албанаца у време османске експанзије као што ти не знаш за њихову сеобу раније, да ли да констатујемо да нису ни дошли.
 
Нисам имао на уму да истичем када је објављена већ да она сама по себи није доказ ничега.Тада и иначе почиње интезивније да се пише о Албанцима и од тада и Скендербега почињу да убрајају у тај народ.Тврдио си да Албанци носе иста имена и пре и после Турака и да је то доказ контитуитета тог народа тамо, а у тој збирци видимо нека имена, колико Албанских имена су настала тако, а колико су исламска, словенака, грчка, трачка или настала на неки други начин.Већ сам ти рекао да је доласком Албанаца дошло до мешања са староседеоцима или да не буде забуне са становницима који су ту већ живели тамо и отуда и нека имена касније код њих као она варијанта имена Јован или сличних.

Поставио сам ти те изворе из XII и XIII столећа са намером да ти укажем да, антропонимијским испитивањем, не постоји међу Албанцима никаква промена у XV столећу, нити у наредним. Не рачунајући наравно на мухамеданска имена, сва имена Албанаца, било да су народна или преузета из неког другог језика (албанизована) заступљена су вековима пре уопште појаве Турака Османлија. Знам да си инсинуирао да су Нови Арбанаси можда од Староарбанаса само преузели сва та имена, али на основу свега што нам је познато ако је то случај једино што можемо закључити јесте да је нова групација која се доселила безначајна у бројности и таквог формата да дословно ништа није оставила иза себе, па чак ни значајнијег трага у личним именима људи. Што нас све наводи на закључак да се никаква заједница уопште није ни доселила, изван наравно појединих нпр. јуручких заједница и сл. који су били подвргнути албанизацији (а не обратно) и чији су етнички остаци међу Албанцима граничног формата, без општијег значаја.

Вероватно да постоје ето нисам чуо за Хашима или Рамуша пре тог времена.

Па откуд муслимани у Албанији у та времена? Оставимо по страни фантазмагорије Бошњачке Академије Наука и Уметности из Новог Пазара (Зукорлићеве екипе), ако си на то мислио можда. :lol:

Арбанашки етноним и јесте настао као географска одредница а не етничка, становништво града Арбана или Рабана и околине се тако називало то је ваљда јасно, као Нишлије или Ужичани.

Па ми не причамо о пореклу арбанашког етнонима, већ његовој употреби. То су две различите ствари.

12. столеће, Стефан Немања, Албанци и Пилот:
„вьздгвигохь погибьшȣю свою дѣдинȣ и приобрѣтохь: одь морьске земле Зетѹ и сь градовы, а одь Арьбанась Пилоть, а одь грьчьске земле Лабь”
[Franc Miklošič, Monumenta Serbica, 4]

То је пример назива за земљу. Исто као када се рекло у Угре и у Србље. То није назив уопште за становнике, већ за територију. Истина, ради се о речи која звучи исто, али овде ван сваке сумње не означава народ, већ земљу, тако да ти то није добар пример.

Али, када смо већ код њега, индикативно је да је назив за земљу етничке природе. Иако је постојала реч Рабан, употребљен је етник који се користи само када се ради о земљама које настањују други народи. Тако да, иако је могуће сам етноним географског порекла, овде је врло очигледно транспонован натраг на географску одредницу кроз етничку. То је добар указатељ свести о природи етничке различитости између српске и арбанашке земље, која је очигледно постојала још дубоко у средњем веку, код наших предака.

Како може друштвена сталешка категорија да буде "спојива" са етничким, јел постоји још негде да се цела једна етнија бавила истом привредном граном или обратно једној привредној грани припадали сви припадници једног народа.Значи да Арбанаси а и Власи по теби нису имали ни земљорадника, ни трговаца, ни занатлија, само сточари су били.Или пак мислиш да Душан није био упућен па је етничким именом једног народа назвао све припаднике једног сталежа.Опет то не значи да се ради о данашњим Шиптарима.

Наравно да постоји. Јевреји. Но, ја о томе уопште нисам ни говорио, већ о пореклу назива за нешто. Нпр. у Старој Црној Гори реч циганин врло доследно је значила коњушар, па чак и кад се радило којим случајем о Србима. Моја поента је била да се то не може поједноставити, то је била суштина. Дакле, не можемо рећи да Цигани не постоје или да се ради само о коњушарима, већ да је порекло назива за ту професију несуњмњиво етничке природоде. Баш као што су појмови за категорије у становништву, Влах, Латин, Арбанас,...несумњиво етничке природе.

Управо не значи да нису имали. И сам сам навео пример Арбанаса који су били србаљског статуса, за разлику од својих сународника који су били влашког (тј. арбанашког). Члан у ДЗ односи се искључиво на сталешку скупину Арбанаса, баш као што је случај и са Власима, док се остали етнички Арбанаси подразумевају под Србима наведеним у Законику цара Стефана.

Имена средњевековних Арбанаса, становника области Арбана, су записана прво на латинском језику, постоје и на словенском тј. српском или грчком вероватно, записи на шћипетарском не постоје, јављају се тек касније.У варијанти хришћанског имена Јован записаног на латинском не видим како можеш да знаш да ли је албанско име или није или су га данашњи Албанци прихватили када су стигли.
Латинска титула и надимак настао на грчком имену дају типично албанско презиме!
Али прва очигледно није албанског корена а упитно је и за другу.

Ако не постоје дословно никаква нова имена, онда се апсолутно никаква група уопште није ни доселила. Враћамо се онда на почетак, а то је да причамо о ствари која је потпуна фикција.

Е па видиш не знам ни ја како је изгледала и како се десила та сеоба данашњих Албанаца у време османске експанзије као што ти не знаш за њихову сеобу раније, да ли да констатујемо да нису ни дошли.

Ја ништа уопште ни не тврдим. Зар немаш ти неку тврдњу ту, радикалну?
 
A kako su se zvali pre 11. veka, dok nisu došli u Albaniju? :think:
Араби

... s obzirom na jedinu njihovu sopstvenu legendu da im je Arabljanin praotac.

Турци су њих видели, на као своје, него као Арапе., да не кажем Арабљане, Арабанасе, Арбљанасе..
У 17,. веку , путописац Евлија Челебија у "“Seyahatname”-у (који је својим очима виђао и "Албанце" и Арапе и наравно Турке, па је мериторан да уочава разлику), гледајући их закључио је да потичу од предисламског северноарапског племена Курејши.

http://sr.wikipedia.org/sr/Predislamska_Arabija
Ево га племе, уписано баш поред Меке:
Tribes_english.png


Нагласих мериторан, због Казинове реакције кад сам поменула да је руски конзул Јастребов описивао Албанце као ситне растом, налик Феничанима или Циганима.
А ево га и Турчин који њихов изглед везује за постојбину битну за семитске народе.
Он чак и зна ко је отац балканских Албанаца- арапски шеик Jabal-i Alhama јер је у 17.веку била жива легенда о њему међу Албанцима.Направили су му и маузолеј.
Дотични Јабал је требало да буде кажњен у завичајној Меки, па је побегао далеко, заједно са 3000 суплеменика у Епир.

Travelling through southern Albania in 1670, Ottoman traveller Evliya Chelebi (1611-1684) recounts the apocryphal legend of the Arab sheikh Jabal-i Alhama, who fled to the mountains of Kurvelesh in Albania and died in Elbasan. According to Evliya, he is the father of the Albanian people. ..Jabal-i Alhama subsequently died as a Muslim in the city of Elbasan. In the Tuhfa history, there is extensive information on this tribe. This clan of Quraysh actually do look like Arabs, and in addition to all their other weapons, they do use bows and arrows.
http://www.albanianliterature.net/oral_lit3/OL3-11.html

Jabal-i Alhama himself was of the Quraysh tribe and a companion of the Holy Prophet. He took part in the Muslim expeditions of Tabuk, Uhud, Tabut (?), Khaybar, and Badr-i Hunayn. He also fought in other battles and was a courageous Arab chieftain and ghazi who offered the Holy Prophet the heads and tongues of many prisoners...Jabal-i Alhama was given the mountains ... in the Albanian regions of Vlora and Delvina to live in, which were under Spanish rule. These lands were previously uninhabited and, within a short period of time, he settled them and, mingling with the Franks, they created the Albanian language from a mixture of Frankish and Arabic

http://www.albanianhistory.net/en/texts1000-1799/AH1670_1.html
http://books.google.rs/books?id=QHdOAAAAYAAJ&q=Jabal-i+Alhama+пропхет&dq=Jabal-i+Alhama+пропхет&hl=en&sa=X&ei=0azeU-nPGNPa4QS73oCgAg&ved=0CCYQ6AEwAg
 
Poslednja izmena:
Човек мора бити прилично неоптерећен критичким размишљањем да мисли да има ишта што повезује Арапе и Албанце, изузев вере (и можда - праисторијске - генетике).

ЕДИТ: После едита поста који цитирам видим да се ауторка чуди што су Курејш - племе Мухамеда Расул-'лаха - код Меке: нема везе.
 
Poslednja izmena:
E mbsuame e Krështerë brë për të urtënë Atë Ladesmë shoqerjet Jesusit. E prierrë lëtirjet mbë gluhë të arbëreshë

Гугл превод: Назвали смо га Створитељем ради Њега, другови Исуса. Секао је црва преко грмља
Енглески: We have called him Creator for the wisdom of Jesus in the company of Jesus. He cut the worms over the mulberry tree
Дудову му ракију! Где ти овде видиш народно име?
Мало сам се играо са преводиоцем и добио аr=злато, beres=произвођач, bëres=вршилац.

Google translate :D

Vidim da mi je taj deo poruke obrisan nekom greškom (?). Ovo je prevod tog citata na nemački jezik:

Christliche Doktrin, gefertigt durch den gelehrten Pater Ledesma von der Societas Jesu. Aus der lateinischen in (die) albanische Sprache übersetzt

Dakle oni sebe smatraju, u zavisnosti od gega ili toska, Arberima ili Arbanasima. Poškipljenje počinje krajem XVII stoleća. Petar Bogdani upotrebiće tu reč u funkciji jezika, ali ne razumevanja, već kao etnik, suprotstavljen drugom jeziku (latinskom). A potom će se u XVIII stoleću javiti kao sinonim za baš Arbanase, prvo kao sekundarni izraz, paralelni u upotrebi, a od druge polovine XVIII stoleća pa na dalje i jedini.

Ja sudim da je prelazak na islamsku veru bio ključan za ovo, kao jedan od glavnih uzroka dearbanizacije, da se tako izrazim.
 
Poslednja izmena:
Google translate :D

Vidim da mi je taj deo poruke obrisan nekom greškom (?). Ovo je prevod tog citata na nemački jezik:



Dakle oni sebe smatraju, u zavisnosti od gega ili toska, Arberima ili Arbanasima. Poškipljenje počinje krajem XVII stoleća. Petar Bogdani upotrebiće tu reč u funkciji jezika, ali ne razumevanja, već kao etnik, suprotstavljen drugom jeziku (latinskom). A potom će se u XVIII stoleću javiti kao sinonim za baš Arbanase, prvo kao sekundarni izraz, paralelni u upotrebi, a od druge polovine XVIII stoleća pa na dalje i jedini.

Ja sudim da je prelazak na islamsku veru bio ključan za ovo, kao jedan od glavnih uzroka dearbanizacije, da se tako izrazim.
И мени је онај гуглов превод изгледао идиотски а и на немачки је било нешто слично.
Овај отац Ладесма је Исусовац тј. Језуита, ако грешим исправи ме. Дакле и превод
на Албански врше Језуити. Дакле на АЛБАНСКИ који у преводу гласи arbëreshë.
Ти Арбанаси су онда исто што и данашњи Хрвати, нација сумњивог порекла и генезе
која два пута на овим просторима прихвата туђи назив за себе(Албанци, Шиптари)
заборављајући своје народносно име а позајмљена погрешно тумачи.
У оба случаја имамо стварање вештачких нација којима се даје име изумрлог
етницитета који је некада егзистирао у историји дотичних простора.
Са македонцима исти случај а ни Бугари нису далеко.

Каква је ситуација са југом? Да ли они прихватају шћипетарски етноним?
 
Поставио сам ти те изворе из XII и XIII столећа са намером да ти укажем да, антропонимијским испитивањем, не постоји међу Албанцима никаква промена у XV столећу, нити у наредним. Не рачунајући наравно на мухамеданска имена, сва имена Албанаца, било да су народна или преузета из неког другог језика (албанизована) заступљена су вековима пре уопште појаве Турака Османлија. Знам да си инсинуирао да су Нови Арбанаси можда од Староарбанаса само преузели сва та имена, али на основу свега што нам је познато ако је то случај једино што можемо закључити јесте да је нова групација која се доселила безначајна у бројности и таквог формата да дословно ништа није оставила иза себе, па чак ни значајнијег трага у личним именима људи. Што нас све наводи на закључак да се никаква заједница уопште није ни доселила, изван наравно појединих нпр. јуручких заједница и сл. који су били подвргнути албанизацији (а не обратно) и чији су етнички остаци међу Албанцима граничног формата, без општијег значаја.
Па откуд муслимани у Албанији у та времена? Оставимо по страни фантазмагорије Бошњачке Академије Наука и Уметности из Новог Пазара (Зукорлићеве екипе), ако си на то мислио можда. :lol:
То сам видео и зато ти и кажем да то није доказ контитуитета народа, језика и културе на том подручју.Па долазак Османлија није баш довео до мале демографске и културне промена тамо, уосталом као и овде.Та би заједница донела свакако своје народно име шћипетари али и користила старо албанско, и на крају је и превагнуо шћипетарски језик, дакле свакако много више него што су оставили рецимо Протобугари када су долазили овде међу словенски живаљ, мада не гарантујем да и међу њима данас има понеког Крума или Аспаруха.Уосталом колико знам блискост румунског језика и албанског је многима очигледна, румунски овакав какав га знамо се и формирао такође негде у 17 столећу што наводи на коегзистенцију или блискост ова два народа неко бар време, исправи ме ако грешим.
Па питам колики је удео појединих имена различитог порекла код данашњих Албанаца како би имали неки увид у ту проблематику, не може да се каже ето га Ђин или Прогон у 13 столећу а ево и сада или пре 100 година имамо Албанце са истим именом, поготово што су многа страног порекла, па је то доказ истоветности народа.
Па ми не причамо о пореклу арбанашког етнонима, већ његовој употреби. То су две различите ствари.
То је пример назива за земљу. Исто као када се рекло у Угре и у Србље. То није назив уопште за становнике, већ за територију. Истина, ради се о речи која звучи исто, али овде ван сваке сумње не означава народ, већ земљу, тако да ти то није добар пример.
Али, када смо већ код њега, индикативно је да је назив за земљу етничке природе. Иако је постојала реч Рабан, употребљен је етник који се користи само када се ради о земљама које настањују други народи. Тако да, иако је могуће сам етноним географског порекла, овде је врло очигледно транспонован натраг на географску одредницу кроз етничку. То је добар указатељ свести о природи етничке различитости између српске и арбанашке земље, која је очигледно постојала још дубоко у средњем веку, код наших предака.
Па употребљавало се на различите начине чак и као социјална категорија као што смо видели из ДЗ, а настао је управо као име за становнике једног града које се проширило на целу ту регију, па како онда није коришђено за све становнике те територије као што кажеш.
Па назив за земљу си и тражио, ваљда се подразумевају сви становници те земље.Не знам сада шта ти тражиш баш тачно, Арбанас је становник а Арбанон или Арбанија територија.
Наравно да постоји. Јевреји. Но, ја о томе уопште нисам ни говорио, већ о пореклу назива за нешто. Нпр. у Старој Црној Гори реч циганин врло доследно је значила коњушар, па чак и кад се радило којим случајем о Србима. Моја поента је била да се то не може поједноставити, то је била суштина. Дакле, не можемо рећи да Цигани не постоје или да се ради само о коњушарима, већ да је порекло назива за ту професију несуњмњиво етничке природоде. Баш као што су појмови за категорије у становништву, Влах, Латин, Арбанас,...несумњиво етничке природе.
Управо не значи да нису имали. И сам сам навео пример Арбанаса који су били србаљског статуса, за разлику од својих сународника који су били влашког (тј. арбанашког). Члан у ДЗ односи се искључиво на сталешку скупину Арбанаса, баш као што је случај и са Власима, док се остали етнички Арбанаси подразумевају под Србима наведеним у Законику цара Стефана.
Ако не постоје дословно никаква нова имена, онда се апсолутно никаква група уопште није ни доселила. Враћамо се онда на почетак, а то је да причамо о ствари која је потпуна фикција.
Ја ништа уопште ни не тврдим. Зар немаш ти неку тврдњу ту, радикалну?
Јевреји су имали неки специјалан статус у западној Европи из других, верских, разлога, не видим како се могу упоредити са Арбанасима у средњевековној Србији.
Па да ли постоје та нова имена, мухамеданска свакако настају из других разога?
Не видим како је ово што пишем радикално, и није тврдња него претпоставка и то реална.
 
То сам видео и зато ти и кажем да то није доказ контитуитета народа, језика и културе на том подручју.Па долазак Османлија није баш довео до мале демографске и културне промена тамо, уосталом као и овде.Та би заједница донела свакако своје народно име шћипетари али и користила старо албанско, и на крају је и превагнуо шћипетарски језик, дакле свакако много више него што су оставили рецимо Протобугари када су долазили овде међу словенски живаљ, мада не гарантујем да и међу њима данас има понеког Крума или Аспаруха.

Пре би требало да се запиташ постоје ли икакви докази о дисконтинуитету код народа који познајемо под именом Арбанаса. Пошто, као што ваљда и сам видиш, не постоји ниједан. Или барем, ја не знам, а верујем да не знаш ни ти за неки пример је би до сада сигурно изнео на задњих неколико страница, колико траје ова дискусија. О томе се и ради; причамо о домену спекулација које су више у контексту садржаја за потфорум Алтернативне науке, него ли овде, зато што за у корист те претпоставке нема аргумената.

До данашњег дана, нико није никада открио неке указатеље који би посведочили појаву тог новог мистериозног етноса, нити да се то може довести у везу са Турцима Османлијама. Можда ће се једног дана пронаћи неки извор, нешто ископати и слично, али за сада о томе не може бити озбиљног говора.

Уосталом колико знам блискост румунског језика и албанског је многима очигледна, румунски овакав какав га знамо се и формирао такође негде у 17 столећу што наводи на коегзистенцију или блискост ова два народа неко бар време, исправи ме ако грешим.

Не ради се о блискости већ о томе да су у палеопериоду, дакле проторумунски и протоалбански, по свему судећи били суседи један другом. Језичке везе (архаичне) о којима је ту реч старије су од једног миленијума.

Па питам колики је удео појединих имена различитог порекла код данашњих Албанаца како би имали неки увид у ту проблематику, не може да се каже ето га Ђин или Прогон у 13 столећу а ево и сада или пре 100 година имамо Албанце са истим именом, поготово што су многа страног порекла, па је то доказ истоветности народа.

Имаш тога у литерати коју сам ти слао; прочитај и истражи.

За сада први корак би ти могао да пронађеш постоји ли уопште једно једино име које се јавља заједно са појавом Турака Османлија, а наравно да се не ради о исламским верским именима. То би био први корак у смеру тог твог размишљања, односно потражње за неким евентуалним потврдама је ли тако нешто уопште могуће.

Сва та силна имена која су бележена од XII до XIV столећа, морфолошки се објашњавају преко албанског језика. То је оно што је кључ. Не постоје никакве индиције да је постојало неко мистериозно индоевропско становништво, то како говоримо староарбанашко, а које би било лингвистички удаљено од Нових Арбанаса. Не постоје индиције о томе дословно ни у траговима, па тако ни да су Прогон, његов син Ђин, Ђин Тануш и многи други припадали некој другој култури, која није албанска (или врло, врло сродна њој).

Па употребљавало се на различите начине чак и као социјална категорија као што смо видели из ДЗ, а настао је управо као име за становнике једног града које се проширило на целу ту регију, па како онда није коришђено за све становнике те територије као што кажеш.
Па назив за земљу си и тражио, ваљда се подразумевају сви становници те земље.

Нисам тражио назив за земљу, већ за народ. Ти си тврдио, и то више пута, следеће:

Да поновим Арбанас је термин за све становнике Арбанона.

Замисли да замениш ту реч са Албанија. Каквог смисла има рећи Албанија је термин за све становнике Арбанона?

Не знам сада шта ти тражиш баш тачно, Арбанас је становник а Арбанон или Арбанија територија.

Питам постоје ли икакви докази о томе. Да ли је познат неки пример који би потврдио да се ради о томе, уместо о етничкој скупини Арбанаса?

Па да ли постоје та нова имена, мухамеданска свакако настају из других разога?

То ја тебе питам. Ја нисам наишао ни на једно.

Не видим како је ово што пишем радикално, и није тврдња него претпоставка и то реална.

Па види овако; можда ћеш опет рећи да користим аргументе типа шта сав свет тврди, али у историји албанологије и читавог човечанства то је први пут пало једном анонимном форумашу на једном српском форуму у 21. веку. Не ради се овде о дискусији о једном опскурном догађају или мањем сегменту историје, већ о једном огромном историјском процесу. Дакле, ради о, дословно, револуцији, без претеривања употребе те речи. Зар не мислиш да би, с обзиром да предлажеш нешто толико радикално (са аспекта друштвених наука, један прави земљотрес) не би требало да имаш и врло чврсте аргументе у корист тога, које би преживеле критику?

quote-i-believe-that-the-extraordinary-should-be-pursued-but-extraordinary-claims-require-carl-sagan-53-3-0327.jpg
 
Slaven@
А да ли постоје нека нова имена; која се јављају тек од XV столећа?

Mене интересује која су то Арбанашка имена која су забележена пре
доласка Отомана?
 
Mене интересује која су то Арбанашка имена која су забележена пре
доласка Отомана?

Ovako na prvi pogled među onim što sam video na resursima koje smo ovde postavljali, među najpoznatijima koje sam pohvatao trebalo bi da se nalaze: Bard, Barda, Bardanja, Bardli, Bardo, Bardoš, Biter, Bukur, Burmad, Busadosa, Bušat, Darda, Deda, Dminko, Duka, Đeč, Đerđ, Đin, Đino, Đon, Gal, Gega, Gego, Givedar, Gonoma, Jegrš, Kal, Kala, Kola, Kolo, Kolš, Kuč, Lage, Lek, Leka, Lješ, Lulo, Mark, Mazarak, Nik, Pal, Pepa, Pepe, Piserađ, Premt, Premta, Progon, Šin, Šišan, Tanuš, Teon, Tole, Tuz, Ukč, Ulk.
 
Poslednja izmena:
Ovako na prvi pogled među onim što sam video na resursima koje smo ovde postavljali, među najpoznatijima koje sam pohvatao trebalo bi da se nalaze: Bard, Barda, Bardanja, Bardli, Bardo, Bardoš, Biter, Bukur, Burmad, Busadosa, Bušat, Darda, Deda, Dminko, Duka, Đeč, Đerđ, Đin, Đino, Đon, Gal, Gega, Gego, Givedar, Gonoma, Jegrš, Kal, Kala, Kola, Kolo, Kolš, Kuč, Lage, Lek, Leka, Lješ, Lulo, Mark, Mazarak, Nik, Pal, Pepa, Pepe, Piserađ, Premt, Premta, Progon, Šin, Šišan, Tanuš, Teon, Tole, Tuz, Ukč, Ulk.
Из ког документа су ова имена? Овде има и имена која на турском имају значење,
рецимо Букур=левак. Битер је на немачком 'лупеж', интересантно да у албанском има исто значење,
док је на турском 'крајеви'.
 
Из ког документа су ова имена? Овде има и имена која на турском имају значење,
рецимо Букур=левак. Битер је на немачком 'лупеж', интересантно да у албанском има исто значење,
док је на турском 'крајеви'.

Разних...нпр. Дечанске хрисовуље.
 

Back
Top