Нисам питао о сродности тих језика већ о времену и начину тих миграција, али не видим како можемо говорити о неком албанском језику пре 15. века када нам је оно пре непознато.
Jezik nije stvar pisma. Jezik se proučava, na temelju komparativne lingvistike i drugih stvari koje meni i nisu toliko poznate, i
milenijumima pre nego što je on zapisan. Pa ne misliš valjda da ljudi govore o slovenskim jezicima tek od IX stoleća?
Сада си проширио дискусију на нешто што није тема и што је поменуто само као пример.Хтео сам да кажем да је српски етноним посведочен још у време Мутимира док шћипетарски није, а што се тиче детаља које си поменуо, па многе ствари и у вези Срба из тог периода не знамо, можда се и неко српско племе померило по притиском Угара ко зна, али они Срби Мутимирови су Словени, ко нам гарантује да су ти Арванити 11. века Шћипетари.
Наравно да ниједан народ није исти увек имаш асимилације, претапања и померања али овде не говоримо о томе промашио си поенту.Срби су словенски народ који је дошао, е сад у 6,7 веку да не отварамо то питање непотребно на овој теми, формирао неку своју државу, асимиловао нека локална староседелачка племена, ширио своје српско име на оближња словенска племена и вероватно и на нека која нису била словенска и тако се око тог српског језгра развијао и допуњавао.Шћипетарски народ, па о њему не знамо ништа пре 15. века, од тада се јављају на тим просторима и они асимилују и шире се на сродна и несродна племена и народе.Знамо да су се населили у област која се звала Албанија, по неком топоним највероватније и по томе понели име, зато и кажем да је то егзоним, док су они сами задржали и своје народно име.Врло природан поступак и код једних и код других не видим разлог за драматургију и демагогију поготово што уствари и не знамо када су се тачно и једни и други населили овде.
Posvedočen jeste, ali nije posvedočen srpski jezik. O tome pričamo; nebitno je da li se pominju Albanci u IX stoleću, zato što ovde vodimo diskusiju o vezama između Albanaca 1300. i Albanaca 1400. godine, a za koje ako dobro razumem tvrdiš da su dva jezički dosta nesrodna naroda. Analogno tvojoj logici, ne možemo govoriti o etničkom srodstvu Srba u VIII stoleću sa onima u XII stoleću, jer ne postoje nikakvi pisani tragovi o lingvističkoj srodnosti ta dva (potencijalno različita?) srpska naroda.
To što nešto ne znamo ne može biti osnov za izvođenje zaključaka. Može biti samo naša sramota. Treba da zasednemo za stolice, proučimo i rešimo problem našeg neznanja. Dakle, da ponovim, problem nije ovde u samim izvorima, niti nauci, niti drugde; problem leži unutar mene i tebe tj. počinje od nas. Treba zasesti i proučiti čitavi korpus pisanih izvora za istoriju Arbanasa od XI do XV stoleća. Tvrditi da se
ništa ne zna netačno je; to bar i ja znam.
Мирдита је добар дан на српском, хвала фалендерим и др. знам неке речи то си питао.
Strašno slabo; tu i tamo koju reč.
Елем Албанаца по тим пописима скоро да нема.
Pa zar je iko očekivao ogromno arbanaško stanovništvo na Kosovu i Metohiji sredinom XV stoleća?
Нисам то рекао већ да тим просторима влада локална грчка династија а не албанска.
A šta znači onda
čista grčka kneževina?
Da li ja mogu da kažem da je Velika Britanija bila
čista nemačka kneževina, misleći na poreklo njene dinastije?
А ако је наведен као Јован шта ћемо онда, Албанци га данас свакако крсте као Ђин.
Nisam raspravljao o današnjici, već pitanju latinskog potpisa imena (
Ginius). Ne znam šta hoćeš da kažeš sa Jovan; ne razumem šta to menja.
Хоћеш да кажеш да су у Дечанској повељи баш Прогони наведени као етнички Шћипетари?
Tako ne; niko pre 1700. godine nije tako zapisan, mislim da to i sam znaš. Ali, to ime se nalazi među Arbanasima u hrisovulji (i brojnim drugim spomenicima).
Па Прогон од Progonos грчки Προγονος што би у преводу имало значење предак или тако нешто.
To je interpretacija jedne albanske reči, odnosno šta može biti njeno poreklo. To ime se ne javlja nigde van albanskog etničkog prostora; izričito je njemu svojstveno. Javlja se i davno pre i dosta posle zapisanosti albanskog jezika, odnosno 1400. godine, na potpuno istom prostoru. Ne može se reći da je
grčko ime zato što to insinuira da je čovek Grk ili da je preuzeto ime od Grka, a nema osnova za govor niti o jednom, niti drugome. To ti je kao da uzmeš sina Čedomira Jovanovića, koji se zove
Lajf i na osnovu toga proceniš da je Srbijom u jednom trenutku početkom 21. stoleća vladala engleska dinastija. Iako se nijedan Englez nikada nije zvao
Lajf. Banalizujem, ali to je poenta. Progon je tipično arbanaško ime; to ni za koga na zemaljskoj kugli nije sporno, ne znam iz kog razloga bi sad trebalo da bude tebi.
Већ сам ти објаснио на основу чега сам дошао до тог закључка, а то је да се Шћипетари пре тога не спомињу, тек са турском инвазијом излазе на политичку и историјску сцену, а да је у време турског напредовања дошло до промене структуре становништва у многим деловима Балкана то ваљда не треба објашњавати.
Pa ne znam zašto ne pričaš onda o XVIII stoleću, zato što nije tačno da ih nema pre 1400. godine; nema tog etnonima ni pre 1700. godine.
Davno, davno posle dolaska Turaka Osmanlija.
Пре ће бити да је асимилован него изумро од стране придошлих Шћипетара, нешто попут Бугара само обрнут случај.Мислим да ме ти ниси најбоље схватио, о каквом другом Албанском народу пишеш, пре доласка данашњих Албанаца у ту област тамо је живело различито становништво који су говорили различитим језицима, било је и Грка, Словена, Латина, локалних племена, чак се у оном извору помињу Гали, ваљда Нормани, све је то становништво те Албаније у том тренутку, у такав један етнички лонац долазе данашњи Шћипетари да се пластично изразим.
Pa za izvore nedvosmisleno postoji narod Arbanasa, koji govori jezikom koji je dosta drugačiji i od Latina i Slovena i Grka.
Mislim, šta; da se pravimo da ne postoje? Ne razumem šta treba; da se pravimo da su Arbanasi između XI i XV stoleća...šta tačno?
Dakle, potpuno je nesumnjivo da u srednjem veku postoji narod Arbanasa. Mislim da je krajnje urnebesno da je to uopšte predmet rasprave, jer se radi o najelementarnijim stvarima u domenu 2+2.
Све оно што моје врло скромно знање о томе има јесте да ми се чини да је теза о романско-старобалканској оази између западних и источних огранака Јужних Словена (на подручју југоистока данашње Србије и суседних окрајака) најуверљивија; е сад када то, мало је теже питање за дати одговор. Ја сам на теми о легенди из времена цара Самуила предложио једно решење, које наравно није доказано и нема неких чврстих аргумената, инспирисан тим историјским извором...повлачећи аналогије у којима су Албанци друштвено напредовали сваким новим освајачем; дакле, знамо како је било под Турцима Османлијама, знамо да је цар Душан значајно допринео и етничкој експанзији Албанаца и њиховом уздизању на друштвеној лествици (без Српског царства нема ни потоњих албанских државица при крају средњовековља) а по свему судећи врло вероватно је била иста прича у време византијских ратова (било да причамо о Норманима или можда још неким сукобима).
