Etimolomija

ИгарЈ · 22.01.2020. u 12:12

Реч хвала је непознате етимологије, али је свесловенска и посведочена још у старословенском.

Mrkalj · 23.01.2020. u 07:38

Holy1:
Upravo čuh u emisiji da je reč "HVALA" turcizam i dolazi od reči "vlah" koja na turskom znači "Pomaže Alah ili tako nešto" mi smo umesto reči Hvala koristili BLAGODARIM. Da li neko ima neku predstavu o tome?

Izgleda da su pomešali sa rečju halva.

Holy1 · 07.02.2020. u 18:24

Dobro veče.
Autroska tema.

Kćer (ćerka) – daughter

Izgovor reči daughter, dotәr (z) upućuje na sličnost sa srpskom kćer, ćer. To bi bilo, (k)ćer = (do)tәr (z).

Inače, prisutna je veza ght = ć, kao u night = noć, might = moć.

Kćer ili šćer je nekada bila дъштеръ, što je vrlo blisko sa engleskim daughter.

Duža varijanta doščer iz srednjovekovnih srpskih (i bugarskih) rukopisa je bliža engleskom daugther U bugarskom i makedonskom se još uvek koristi ta reč. Bliskost jezika se obično određuje preko naziva za rod i brojeve, bar tako smatraju filolozi i etimolozi... Ista bliskost su sin, brat, sestra, tata, deda, nana...

Zanima me da li postoji neki stari spis ili u jevanđelju ili žitiji i sl. gde je reč ćerka zapisana baš tako. Da li neko zna??

buudala · 07.02.2020. u 18:57

Probaj ruski rečnik da konsultuješ.

Барышников · 07.02.2020. u 19:11

Holy1:
Dobro veče.
Autroska tema.

Kćer (ćerka) – daughter

Izgovor reči daughter, dotәr (z) upućuje na sličnost sa srpskom kćer, ćer. To bi bilo, (k)ćer = (do)tәr (z).

Inače, prisutna je veza ght = ć, kao u night = noć, might = moć.

Kćer ili šćer je nekada bila дъштеръ, što je vrlo blisko sa engleskim daughter.

Duža varijanta doščer iz srednjovekovnih srpskih (i bugarskih) rukopisa je bliža engleskom daugther U bugarskom i makedonskom se još uvek koristi ta reč. Bliskost jezika se obično određuje preko naziva za rod i brojeve, bar tako smatraju filolozi i etimolozi... Ista bliskost su sin, brat, sestra, tata, deda, nana...

Zanima me da li postoji neki stari spis ili u jevanđelju ili žitiji i sl. gde je reč ćerka zapisana baš tako. Da li neko zna??

На источном екавском србском, тј данашњем Блгарском, каже се
дъщеря а изговара dŭshterya
што му дође истоветно енглској "daughter"

https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=sr&tl=bg&text=кћи

Добро си убо овај пример, свиђа ми се!

ИгарЈ · 07.02.2020. u 19:16

Holy1:
Dobro veče.
Autroska tema.

Kćer (ćerka) – daughter

Izgovor reči daughter, dotәr (z) upućuje na sličnost sa srpskom kćer, ćer. To bi bilo, (k)ćer = (do)tәr (z).

Inače, prisutna je veza ght = ć, kao u night = noć, might = moć.

Kćer ili šćer je nekada bila дъштеръ, što je vrlo blisko sa engleskim daughter.

Duža varijanta doščer iz srednjovekovnih srpskih (i bugarskih) rukopisa je bliža engleskom daugther U bugarskom i makedonskom se još uvek koristi ta reč. Bliskost jezika se obično određuje preko naziva za rod i brojeve, bar tako smatraju filolozi i etimolozi... Ista bliskost su sin, brat, sestra, tata, deda, nana...

Zanima me da li postoji neki stari spis ili u jevanđelju ili žitiji i sl. gde je reč ćerka zapisana baš tako. Da li neko zna??

И наша и енглеска реч су прасродне, наслеђене су из праиндоевропскога језика.
Што се наше речи тиче, изворни номинатив је кћи, а кћер је акузатив.
Слично беше и у старословенском, номинатив дъщи а акузатив дъщєрь. Облик **дъштеръ који си написао није постојао.
Наша реч не потиче од старословенске, већ обе потичу од прасловенске ном. *dъkti, ак. *dъkterь.
Облик **doščer који спомињеш није постојао ни у једном словенском језику. У бугарском је дъщеря, на македонском ќерка.

Савремени енглески облик daughter потиче од староенглескога dohtor, dohter.

ИгарЈ · 07.02.2020. u 19:35

Истога праиндоевропскога порекла су и:

литванско duktė
старопруско duckti
санскртско duhitṛ
авестанско dugədar
осканско futir
старонордијско dottir
старовисоконемачко tohter
готско dauhtar
галско duxtīr
јерменско dustr
старогрчко thugater
тохарско А tkacer
тохарско Б ckacar
лувијско duttariyatis

buudala · 07.02.2020. u 19:46

руско ....дочер

.......све од српског ћер- шћер
..од скрбити, бринути се старати се, реко бих.
Пуно занимљивија мени је реч слон
Срби кажу Слон а несрбски је елефант.

Сл је Сунце у слону
Хелиос је Сунце у хелефанту

Заједничко им је Сунце

Rayela · 08.02.2020. u 14:12

buudala:
руско ....дочер

.......све од српског ћер- шћер
..од скрбити, бринути се старати се, реко бих.
Пуно занимљивија мени је реч слон
Срби кажу Слон а несрбски је елефант.

Сл је Сунце у слону
Хелиос је Сунце у хелефанту

Заједничко им је Сунце

Srpski je kcer, kcera nikako shcer, pomislih da je shicer ( shecer)

Mrkalj · 09.02.2020. u 22:52

Барышников:
На источном екавском србском, тј данашњем Блгарском, каже се
дъщеря а изговара dŭshterya
што му дође истоветно енглској "daughter"

https://translate.google.com/#view=home&op=translate&sl=sr&tl=bg&text=кћи

Добро си убо овај пример, свиђа ми се!

Ustvari je reč sastavljena od korena duh ili duš, odnoseći se na onog ko ti je u duši ili ti je duša u kući. Sufiks -ter uobičajen je kao rodbinski (ma-ter, (o)pa-ter, bra-ter).

Mrkalj · 09.02.2020. u 22:54

Rayela:
Srpski je kcer, kcera nikako shcer, pomislih da je shicer ( shecer)

Postoji kao dijalektizam, analogijom palatalizacije, a verovatno i narodnom etimologijom prema hćeti > šćeti.

Барышников · 09.02.2020. u 22:55

Срби....народ најстарији......
...
Од чега је састављен САВ живи свет?
Па од угљеника! Угљеник је ОСНОВА живота! Јел тако? Јесте!
...
Да нема угљеника не би било ни.....СРБА! Тј амеба.
....
Како се каже угљеник на латинском? Па....CARBON? A како се чита? КАРБОН?
А јел може и САРБОН? Или СРБОН? Да не кажем и СРБИН!
...
Случај решен, Срби су ИПАК најстарији народ на свету, жао ми је, амебе, бичари, и остали...у ред...
И то после САРБОНА тј УГЉЕНИКА!

Барышников · 09.02.2020. u 22:57

Mrkalj:
Postoji kao dijalektizam, analogijom palatalizacije od hćeti > šćeti.

"Шћети" мислим да је настало од хтјети, тј од накарадне умируће икавице у Захумљу и Дукљи.
...Исто као и реч "појтај" за коју нико ван ЦГ и Западне Шумадије не зна шта значи, а изведена је заправо од "ПОХИТАЈ" (!!!).
...
Западна Шумадија, тј Рудник и гружанска села су право благо за старе речи, икавице и ијекавице.

Mrkalj · 10.02.2020. u 00:43

Барышников:
"Шћети" мислим да је настало од хтјети

Jeste.

Барышников:
од накарадне умируће икавице у Захумљу и Дукљи.

Gde ti je ikavica u htjeti?

Барышников:
Исто као и реч "појтај" за коју нико ван ЦГ и Западне Шумадије не зна шта значи, а изведена је заправо од "ПОХИТАЈ" (!!!).

Ne piše se **pojtaj nego poitaj i nije u pitanju nikakva nakarada nego srpski narodni jezik. Kažeš istorija, a ne historija zar ne? Samo zato što su Grci odbacili h, kao i celo sredozemlje, a sa njim i Srbi. E, ali... onda smo vraćali h da se upodobi sa starom srpskom književnošću Dubrovnika, a na nagovor zagrebačkih vukovaca.

Барышников · 10.02.2020. u 10:40

Mrkalj:
Ne piše se **pojtaj nego poitaj i nije u pitanju nikakva nakarada nego srpski narodni jezik. Kažeš istorija, a ne historija zar ne? Samo zato što su Grci odbacili h, kao i celo sredozemlje, a sa njim i Srbi. E, ali... onda smo vraćali h da se upodobi sa starom srpskom književnošću Dubrovnika, a na nagovor zagrebačkih vukovaca.

Пише се баш "појтај", јер се тако и говори, у народу. Цео живот сам то слушао као дете, тј дијете у том тренутку.
"Наракада", у смислу да није изворна, већ се измешала са екавицом.
...иначе ја би најрадије посио повест/повијест/повист уместо тих хисторија....

Mrkalj · 10.02.2020. u 13:44

Барышников:
Пише се баш "појтај", јер се тако и говори, у народу. Цео живот сам то слушао као дете, тј дијете у том тренутку.

Javi kad skeniraš u literaturi gde je tako i ko pisao.

Mrkalj · 10.02.2020. u 13:44

Барышников:
Пише се баш "појтај", јер се тако и говори, у народу. Цео живот сам то слушао као дете, тј дијете у том тренутку.
"Наракада", у смислу да није изворна, већ се измешала са екавицом.
...иначе ја би најрадије посио повест/повијест/повист уместо тих хисторија....

Prošlopis.

Ne treba biti isključiv. Eto, Grčka je Elada a ne Helada, Španija je Espanja a ne Hispanja, italijani kažu ipoteza, Ipokrat, ipopotamo i sl.

Барышников · 10.02.2020. u 14:49

Mrkalj:
Javi kad skeniraš u literaturi gde je tako i ko pisao.

XAXAXAX!!!!!!!!!!!
Pa ti si Mrkalju MEJK MAJ DEJ BRE!
...
PA MOJA BABA TAKO PRIČALA I CELO SELO ISPOD RUDNIKA!
POJTAJ DIJETE ŠTO TI JE!
A zamisli bili nepismeni pa niko nije to zapisao? Šta me bre briga za pisare kako će koji pisati, ja ti pričam kako ljudi GOVORE!
Jes Šipka i Klajn da mi kroje pravopis? Malo sutra!

Барышников · 10.02.2020. u 14:51

Mrkalj:
Prošlopis.

Ne treba biti isključiv. Eto, Grčka je Elada a ne Helada, Španija je Espanja a ne Hispanja, italijani kažu ipoteza, Ipokrat, ipopotamo i sl.

Da, ali povest je naša reć, a historija je nametnuta zajedno sa pasulasom i hilijadom.... kad je plan bio da se Srbi premetnu u Grke...

Mrkalj · 11.02.2020. u 22:37

Барышников:
XAXAXAX!!!!!!!!!!!
Pa ti si Mrkalju MEJK MAJ DEJ BRE!
...
PA MOJA BABA TAKO PRIČALA I CELO SELO ISPOD RUDNIKA!
POJTAJ DIJETE ŠTO TI JE!
A zamisli bili nepismeni pa niko nije to zapisao? Šta me bre briga za pisare kako će koji pisati, ja ti pričam kako ljudi GOVORE!
Jes Šipka i Klajn da mi kroje pravopis? Malo sutra!

Kako bi ti tvoja baba vikala da požuriš k njojzi da si na drugom brdu? (Zadatak: rastavi reč na slogove).

Mrkalj · 11.02.2020. u 22:38

Барышников:
Da, ali povest je naša reć, a historija je nametnuta zajedno sa pasulasom i hilijadom.... kad je plan bio da se Srbi premetnu u Grke...

Povest jeste srpska reč, ali u značenju istorije, koliko znam, koriste samo u Zagrebu. Povest je priča.

Барышников · 11.02.2020. u 23:02

Mrkalj:
Povest jeste srpska reč, ali u značenju istorije, koliko znam, koriste samo u Zagrebu. Povest je priča.

Pa HY-STORIA i jeste PRIČA, story, storia je priča....
....
Da, mnoge srbske reči se nažalost koriste u Zagrebu, a ne i u Beogradu, poput opšte slovenske tisuće ili graha.
Iz nekog meni neznanog razloga, ogromna većina Srba OBOŽAVA da govori strane reči.
Nekada grčke, a sada engleske....
....možda zato što iskonski u sebi i mrze te iste Srbe čiji su jezik na silu primili i mrze ga iz koštane srži?
DNK je čudo....

ИгарЈ · 12.02.2020. u 11:15

Mrkalj:
Ustvari je reč sastavljena od korena duh ili duš, odnoseći se na onog ko ti je u duši ili ti je duša u kući. Sufiks -ter uobičajen je kao rodbinski (ma-ter, (o)pa-ter, bra-ter).

Не обмањуј људе.

Лингвисти на основу посведочених словенских облика реконструишу општесловенско *dъt'i, *dъt'er-, а на основу других индоевропских језика и прасловенско *dukti, dukter-.
Прасловенска скупина *kt пред отвореним самогласницима изједначена је с *t у истом положају, те дају глас *t' (нпр. *pekti > *pet'i 'пећи'),
а у различитим дијалектима познога општесловенскога раздобља глас *t' се различито даље развио, а словенске речи за кћер показују управо тај развој.

Нигде ту нема душе, као ни у твом измишљању.

Mrkalj · 14.02.2020. u 18:20

ИгарЈ:
Не обмањуј људе.

Лингвисти на основу посведочених словенских облика реконструишу општесловенско *dъt'i, *dъt'er-, а на основу других индоевропских језика и прасловенско *dukti, dukter-.
Прасловенска скупина *kt пред отвореним самогласницима изједначена је с *t у истом положају, те дају глас *t' (нпр. *pekti > *pet'i 'пећи'),
а у различитим дијалектима познога општесловенскога раздобља глас *t' се различито даље развио, а словенске речи за кћер показују управо тај развој.

Нигде ту нема душе, као ни у твом измишљању.

Upravo rekoh, k je postalo od h. Nisi čitao pažljivo. Nekad bi to mogao da pokušaš, za promenu.

A ti svoju zovi kondukter, ako hoćeš, ja ću svoju duša.

ИгарЈ · 14.02.2020. u 18:36

Mrkalj:
Upravo rekoh, k je postalo od h. Nisi čitao pažljivo. Nekad bi to mogao da pokušaš, za promenu.

Ноуп, нема доказа за такву промену у прасловенском језику, а други индоевропски језици јасно показују да се радо о изворном *k.

Etimolomija

Ističe se

Buduća legenda

Ističe se

Stara legenda

Poznat

Ističe se

Ističe se

Stara legenda

Legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Ističe se

Buduća legenda

Ističe se