Etimolomija

[Mrkalj]

Evo i ove privatne poruke od 06.12.2012., 10:59

Oganj je sanskritska reč, oličena i u imenu hinduističkog (i još starijeg) božanstva vatre - Agni(j).

Za vatru ne znam.

Metateza od starijeg varta (var+ta). To bi se odnosilo na vatru na kojoj možeš da kuvaš / variš. Takođe ručak od vruć+ak.

Evo od juče mislim o vatri.

A vrućak je od varućak?

A slovenačka reč za bezbednost - varnost - po svemu sudeći je isto ovog porekla. Kome to ne izgleda uverljivo, neka pomisli kako mi danas kažemo za stražara koji pazi da nešto ne pođe naopako dok ostali spavaju - požarni.

Odlično. E sad, da je tu M. Rokvić, pretpostavljam da bi rekao kako potiče od nemačkog glagola warnen (isto kod Engleza warn) - upozoriti. Kada sam gledao za vatru, početkom godine, uzeo sam u obzir reku Vartu (po kojoj se zovu i baterije) u Poljskoj i verujem da je dobila ime po svom gornjem toku gde izgleda kao da ključa, vri.

Postoji i planina Varta Varta is a 3,006 ft / 916 m mountain peak near Vysoké Tatry, Prešovský, western Slovakia.

The Warta (German: Warthe; Latin: Varta) is a river in western-central Poland, a tributary of the Oder river. With a length of approximately 808 kilometres (502 mi)

Vartafluß Symphonie “Varta River Symphony” by Tobias Engelbert pseudonim "Nazwisko"
​

Rasprostiranje toponima varta po slovenskom svetu isključuje njegovu eventualnu germansku etimologiju.

požarni
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]1. [/TD]
[TD]vojn. dežurni u dnevnoj ili noćnoj smjeni, nadzire oružje, opremu i drugu imovinu koja nije zaključana [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]onaj koji pazi da ne izbije požar ili javlja da je izbio požar (ob. kao posebna dužnost) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Dakle, u davna vremena u selu se vatra održavala jer ju je teško bilo zapaliti, verovatno i na više ognjišta, ali je uvek postojao požarni(k) ili "vatreni(k)" ili (varta >) varni(k) - koji je upozoravao (warnovao :megreen: ) ili pazio na vatru.


Sve u svemu, postaje mi sve izglednije da je u pitanju *varta.

 

[Игорь]

На мрежи постоји само једна етимологија за глагол јурити која вели да долази из турскога *yürümek, но никада нисам чуо који су извори тому и слично.
Да ли неко можда зна за јоште неку етимологију тога глагола ?

Ја размишљах следеће :

У прасловенскоме беше прилог *juže у значећу "већ"
Енклитика *že је у српском дала различите одразе (њојзи,него,јер(е)...)
На руској википедији у етимологији њиховога прилога *уже (значења "већ" ) видех да тврде да у српскоме у дијелекталној употроби постоји реч *јур истога значења.
Наводи се и да у словеначкоме постоје *uže и *ure тога значења.

Да ли би стога било могућно претпоставити да је можда *juže у српскоме дало одраз *јуре (као у *ježe - *јере) које је временом постало реч коју данас знамо ?

Почетна тачка би било, на пример : "Он је јуре стигао" ?

 

[Bastiani]

На мрежи постоји само једна етимологија за глагол јурити која вели да долази из турскога *yürümek, но никада нисам чуо који су извори тому и слично.
Да ли неко можда зна за јоште неку етимологију тога глагола ?

Ја размишљах следеће :

У прасловенскоме беше прилог *juže у значећу "већ"
Енклитика *že је у српском дала различите одразе (њојзи,него,јер(е)...)
На руској википедији у етимологији њиховога прилога *уже (значења "већ" ) видех да тврде да у српскоме у дијелекталној употроби постоји реч *јур истога значења.
Наводи се и да у словеначкоме постоје *uže и *ure тога значења.

Да ли би стога било могућно претпоставити да је можда *juže у српскоме дало одраз *јуре (као у *ježe - *јере) које је временом постало реч коју данас знамо ?

Почетна тачка би било, на пример : "Он је јуре стигао" ?

Ima li to veze sa:

Jur ni jedna na svit vila
lipotom se već ne slavi,
jer je hvale sve skupila
vila, ka mi srce travi.

 

[Mrkalj]

Takođe, kad pogledaš vokabular Našeg primorja (maslina, rt ili rat, otok, prstac, zubatac...) No, trebalo bi pre pre ovakvih teza konsultovati najstarije botaničke i zoološke rečnike sa akcentom na autohtonim mediteranskim vrstama.

Možda:

Nicolo Rocabonella (iz Padove): "Liber de simplicibus", oko 1450.


(1) "Tako je oko 1450. Niccolo Roccabonella u Liber de simplicibuszapisao nazive biljaka na grčkome, arapskome, latinskome, hrvatskome i nešto na njemačkome i to se djelo može smatrati početkom terminoloških i slikovnih rječnika. Uz 1527. godinu vezujemo nastanak prvoga hrvatskoga tiskanoga rječnika." http://hrcak.srce.hr/file/55811


(2) Igor Gostl, "Liber de simplicibus. Il primo dizionario croato manoscritto, plurilingue, terminologico ed illustrato«

 

[Mrkalj]

На мрежи постоји само једна етимологија за глагол јурити која вели да долази из турскога *yürümek, но никада нисам чуо који су извори тому и слично.
Да ли неко можда зна за јоште неку етимологију тога глагола ?

Ја размишљах следеће :

У прасловенскоме беше прилог *juže у значећу "већ"
Енклитика *že је у српском дала различите одразе (њојзи,него,јер(е)...)
На руској википедији у етимологији њиховога прилога *уже (значења "већ" ) видех да тврде да у српскоме у дијелекталној употроби постоји реч *јур истога значења.
Наводи се и да у словеначкоме постоје *uže и *ure тога значења.

Да ли би стога било могућно претпоставити да је можда *juže у српскоме дало одраз *јуре (као у *ježe - *јере) које је временом постало реч коју данас знамо ?

Почетна тачка би било, на пример : "Он је јуре стигао" ?

Jako lepo povezano. Jesi ti povezao ili si čitao negde? Meni se "javlja" da je prilog već porekla glagolskog priloga jur(v)eć(i).

Junoša i junak unuk mi s trima junicama jurveć juri niz urvinu te se survaše, takoreći. Samo začuh: juraaaa! i jur(v)eć su na pojilu.

Ima li to veze sa:

Ima, a ima i za slušanje: http://db.nsk.hr/HeritageDetails.aspx?id=884

 

[Игорь]

Ima li to veze sa:

Много хвала на наведеним стиховима, изгледа да збиља има

Jako lepo povezano. Jesi ti povezao ili si čitao negde? Meni se "javlja" da je prilog već porekla glagolskog priloga jur(v)eć(i).

Junoša i junak unuk mi s trima junicama jurveć juri niz urvinu te se survaše, takoreći. Samo začuh: juraaaa! i jur(v)eć su na pojilu.

Већ неко време ме занима енклитика *же и њени одрази у српском и камо су све очувани данас.
Као и прилог *већ кому ја никако не успевам наћи порекло нити нешто о истоме на мрежи хД Размишљајући о тим двема стварима паде ми на ум оно што образложих =)
Сада када ти јоште дода на то да постајаше облик "јурвећ", све ми делује да сам можда и "утрефио" пучком етимологијом хД .

Можда су речи журити,журење,жури допринели свему тому неким обликом аналогије или слично ? (пада ми на ум јар,жар, јара, жара, јарко, жарко)

Но, наглашавам да само "размишам наглас", извињавам се ако лупим неку баснословну глупост. =)

 

[Rayela]

На мрежи постоји само једна етимологија за глагол јурити која вели да долази из турскога *yürümek, но никада нисам чуо који су извори тому и слично.
Да ли неко можда зна за јоште неку етимологију тога глагола ?

Ја размишљах следеће :

?

Znaci da od tog glagola potice im Jure

yürümek na turskom ne znaci bas juriti, trcati, vise hodati.

Moguce ja da ima neki koren u presijskom, mozda sanskritu, mnogo reci za koje mislimo da su turske poticu iz persijskog.

 

[Mrkalj]

Znaci da od tog glagola potice im Jure

Jure i Jura su odmilice od imena Juraj koji je "meki" oblik od Đurađ. Dakle, Jura, kad uzme vijagru, opet je Đura.

 

[Mrkalj]

Већ неко време ме занима енклитика *же и њени одрази у српском и камо су све очувани данас.
Као и прилог *већ кому ја никако не успевам наћи порекло нити нешто о истоме на мрежи хД Размишљајући о тим двема стварима паде ми на ум оно што образложих =)
Сада када ти јоште дода на то да постајаше облик "јурвећ", све ми делује да сам можда и "утрефио" пучком етимологијом хД .

Gubljenje završnog ć bilo bi analogno gubljenju završnog, mada ovde korenskog, suglasnika kod priloga posle(d) i napose(b).

Но, наглашавам да само "размишам наглас", извињавам се ако лупим неку баснословну глупост. =)

Opuštenost je dokaz svesti o sopstvenoj vrednosti. Isfolirani forumski tipovi (to su oni koji imaju hronični krejving da za sagovornika upotrebe atribut "glup") mogu samo da ti pljunu pod prozor, a drugi isfolirani tipovi da se na to prime. I šta te pa brige za toj?

 

[Rayela]

Jure i Jura su odmilice od imena Juraj koji je "meki" oblik od Đurađ. Dakle, Jura, kad uzme vijagru, opet je Đura.

I ova ladja morem sto jurca, do ...ca

 

[Bastiani]

Da ukažem na jedan kako mislim očigledni a neprepoznati romanizam. Glagol bušiti, probušiti i svi pridevi iz te porodice (bušan itd). Kako znam da je romanizam? Rupa - italijanski buco, francuski bouche, a u lokalnim govorima u Dalmaciji se za rupu još kaže i buža. Postoji TV drama sa tim naslovom snimljena 80-ih godina.

 

[Sojo]

Da ukažem na jedan kako mislim očigledni a neprepoznati romanizam. Glagol bušiti, probušiti i svi pridevi iz te porodice (bušan itd). Kako znam da je romanizam? Rupa - italijanski buco, francuski bouche, a u lokalnim govorima u Dalmaciji se za rupu još kaže i buža. Postoji TV drama sa tim naslovom snimljena 80-ih godina.

A, ha ha, "buco" podsjeti me na italijansku uzrečicu "aqua fresca, vino puro, figa stretta, cazzo duro"
Zaboravio si (burgiju), sigurno od "buco" ili (D) bohrer...

A čije je svrdlo, svrda, također burgija...?

 

[Mrkalj]

Da ukažem na jedan kako mislim očigledni a neprepoznati romanizam. Glagol bušiti, probušiti i svi pridevi iz te porodice (bušan itd). Kako znam da je romanizam? Rupa - italijanski buco, francuski bouche, a u lokalnim govorima u Dalmaciji se za rupu još kaže i buža. Postoji TV drama sa tim naslovom snimljena 80-ih godina.

Da, jer ovo na HJP-u, sudeći po značenjima u češkom i ruskom, ne uliva poverenje
prasl. *bušiti (rus. dijal. bušít': bučati, češ. bušiti: pucati) ≃ buknuti, v.

Oni koji računaju sa slovenskom starinom na Slovenskom Jugu, na stvar bi mogli gledati i di ader vej araund, odnosno da su Romani pozajmili reč od Slovena, mada su odrazi u drugim slovenskim jezicima prilično neubedljivi.

 

[Mrkalj]

A, ha ha, "buco" podsjeti me na italijansku uzrečicu "aqua fresca, vino puro, figa stretta, cazzo duro"
Zaboravio si (burgiju), sigurno od "buco" ili (D) bohrer...

A čije je svrdlo, svrda, također burgija...?

Svrdlo je najverovatnije svrtlo. Burgija i burgijati je od tur. burgu, a borer i bor-mašina od nemačkog bohren, Bohrer.

 

[Игорь]

Svrdlo je najverovatnije svrtlo. Burgija i burgijati je odtur. burgu, a borer i bor-mašina od nemačkog bohren, Bohrer.

Засигурно тако. Пољаци за бушилицу кажу wiertło, Чеси vrtačka а Словаци vrtak.
Словенци бушити кажу "vrtati", Словаци и Чеси то исто с крњим инфинитивом, Пољаци wiercenie.

 

[Rayela]

Da ukažem na jedan kako mislim očigledni a neprepoznati romanizam. Glagol bušiti, probušiti i svi pridevi iz te porodice (bušan itd). Kako znam da je romanizam? Rupa - italijanski buco, francuski bouche, a u lokalnim govorima u Dalmaciji se za rupu još kaže i buža. Postoji TV drama sa tim naslovom snimljena 80-ih godina.

Vi ako ovako nastavite od srpskog nam jezika nece ostati nista.
Dzabe Igor kreci
Bouchon je na francuskom ( a muci me taj bushon momentalno jer nemam Bosch ili Hilti da otvorim bocu , da ne kazem flashu) rujnog vina,
cep, pampur
Osso buco su Italiji one "shuplje" koske Zatvarac ( ili buochon) je od srzi.

Neko juce rece da rec brdo verovatno dolazi od nemackog Berg jer je u drugim slovenskim jezicima to gora, hora i slicno.

 

[Rayela]

Nije bilo brdo, nego breg.

 

[Rayela]

Svrdlo je najverovatnije svrtlo. Burgija i burgijati je od tur. burgu, a borer i bor-mašina od nemačkog bohren, Bohrer.

A znaci da od njih potice para bushi gde burgija nece

 

[Игорь]

Nije bilo brdo, nego breg.

Из прасловенскога ка данашњим језицима :

А брдо је заиста чудна реч.
У Словенца постоји у истом значењу као код нас.
У Бугара означава брдо и трску а код Словака и Чеха само трску.

 

[Rayela]

Veliko hvala Igore. Ubila sam se trazeci poreklo, ali nisam mogla da nadjem nista pametno.

 

[Игорь]

Veliko hvala Igore. Ubila sam se trazeci poreklo, ali nisam mogla da nadjem nista pametno.

Нема на чему =)
Еве један фин речник ако затребаш јоште нешто наћи http://ubuntuone.com/p/18oB/.

 

[Sojo]

A možda je složenica od; dolina, dol ili (do) i iznad, ovrh*, obr, (br) i eto brda...

Ili ćerali Muju iz dola na brdo

Mujo, ovo je dolina, do. E, sad se popni gore na ono uzvišenje.

-Mujo, br brr brrr br, e, neću baš! brrr br- do mi je draži, ba...

 

[Mrkalj]

A možda je složenica od; dolina, dol ili (do) i iznad, ovrh*, obr, (br) i eto brda...

vr(h)+do(l) → vrdo → brdo u značenju "dolinski vrh, (a ne planinski)"

Genijalno.

Izglednost 75%.

 

[Sojo]

vr(h)+do(l) → vrdo → brdo u značenju "dolinski vrh, (a ne planinski)"

Genijalno.

Izglednost 75%.

Hvala, Mrkalj !
Eto, bez goglanja naletimo kao ćorava koka zrno...

Evo još nešto iz sjećanja, davno, imao sam profu završio bogosloviju predavao historiju književnosti, prof. mag. Sansović...
Bilo je nešto o Danilu i Vuku Mandušiću...

"Mrki vuče podigni brkove, da ti viđu toke na prsima"

Polemisali smo, profa nam objašnjavao šta su (toke). Da su to okrugle ukrasne đinđuve itd.
Rekavši da (toka, toke) točiti, točak, tocilo, tokariti potiče od grčke riječi: krug, okruglo i slično.
Bilo oho-ho davno kad smo posuđivali pisaće mašine, eh, ta dobra vremena, a sada ...

 

[Mrkalj]

Hvala, Mrkalj !
Eto, bez goglanja naletimo kao ćorava koka zrno...

Ko ima u vugla ne treba mu Gugla!

Evo još nešto iz sjećanja, davno, imao sam profu završio bogosloviju predavao historiju književnosti, prof. mag. Sansović...
Bilo je nešto o Danilu i Vuku Mandušiću...

"Mrki vuče podigni brkove, da ti viđu toke na prsima"

Polemisali smo, profa nam objašnjavao šta su (toke). Da su to okrugle ukrasne đinđuve itd.
Rekavši da (toka, toke) točiti, točak, tocilo, tokariti potiče od grčke riječi: krug, okruglo i slično.
Bilo oho-ho davno kad smo posuđivali pisaće mašine, eh, ta dobra vremena, a sada ...

tõke f pl., gen. toka (Vuk, Kosmet) »kao oklop od srebra, pločica ná dolami, parte, kolut na ječermi (Hrvatska, Dalmacija)« = tok m (Vodice) »puce uopće«. Na -li tökalija m (Vuk) »koji nosi toke«. Balkanski turcizam (tur. toka »Schnalle, halka«, odatle tokalamak »kopçalamak, schnallen«) iz terminologije nošnje: bug., arb. toka. Rum. toacă »Klopfbrett, Schlagen des Klopfbrettes« ide zajedno sa arb. toke »eiserne oder hölzerne Platte, die die Stelle der Kirchenglocke vertritt« 5 ne ide ovamo, kako je Miklošič naveo u svom rječniku. Taj ide zajedno s tal. toccare, od onomatopeje tok <tal. tocco (v.). Lit.: ARj 18, 432. Mazuranić 1455. Elezović 2, 325. Ribarić, SDZb 9, 199. Miklošič 358. GM 431. Tiktin 1613. REW3 8767. Škaljić* 618.