Etimolomija

Dušek

Nego, bio me, ovde, na forumu gostujući, Loma nabedio da poreklo reči dušek nema veze sa srpskim jezikom. Međutim, izgleda da se radi o srpskoj reči u turskom jeziku. Setimo se reči dunja (duhnja) i ruske poduška

WORD: поду́шка
GENERAL: укр. по́душка, по́духа, др.-русск. подушька, др.-чеш. роduсhа (Ягич, Ksl.-böhm. Glossen 29), чеш., слвц. роduškа, польск. poduszka.
ORIGIN: Слав. *ро-dušьkа связано с сербохорв. духња "перина", чеш. duchna, польск. duchna, далее -- с дух, т. е. "надутое", по мнению Бернекера (1, 235), Брюкнера (426), Голуба--Копечного (283), Ильинского (ИОРЯС 20, 3, 81). Другие пытаются произвести от под и у́хо (Махек, LF 55, 147), против чего Брандт (РФВ 25, 33). Неудачна гипотеза о тюрк. происхождении (ср. тюфя́к) у Когена [SUP]1[/SUP], ИОРЯС 23, 1, 31.

EDITORIAL: [SUP]1[/SUP] У Когена (см. там же) сказано: "Можно ... видеть заимствование из турецкого или татарского, ср. сербск. ду̀шек "матрац". -- Прим. ред.

PAGES: 3,301
 
Samo da se izvinim za nepaznju glede Marienbada:D
Ali i da kazem da ta cuvena "dunja" verovatno ima veze sa nekakvim nemackim, jer je dushek jedna prica,
a dunja savrseno druga.
Naime , dushek je uvek dole, a dunja gore ( neka misionarska poza).;)
Dunja dolazi ( mislim na pokrivac od perja) iz nemackog Daune ( perje).
 
Rayela:
Samo da se izvinim za nepaznju glede Marienbada:D
Ali i da kazem da ta cuvena "dunja" verovatno ima veze sa nekakvim nemackim, jer je dushek jedna prica,
a dunja savrseno druga.
Naime , dushek je uvek dole, a dunja gore ( neka misionarska poza).;)
Dunja dolazi ( mislim na pokrivac od perja) iz nemackog Daune ( perje).
Kliknite za proširenje...

Nemoj da se izvinjavaš. :hvala:

Imaš češko poduha, rusko, slovačko, poljsko poduška. Dunja u starijem obliku - duhnja. Dakle, dušek (*dušъk?) srpska-slovenska reč u turskom jeziku.



http://etymology_de.deacademic.com/1895/Daune

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fF5nXBI=&keyword=dunja

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...any=&method_any=substring&sort=word&ic_any=on
 
PS. Slovačko duchna [duhna].

Tako da, sve u svemu, reč neće biti mađarskog porekla kako se predlaže ovde:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]dȕnja[SUP]2[/SUP] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
dȕnja[SUP]2[/SUP] (dȕhnja) ž 〈G mn dẉnjā〉 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
reg. pokrivač ispunjen perjem; perina, jorgan, tuhica [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
✧ mađ. dunyha [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


nego slovenskog. Zapazi metatezu u mađarskom.
 
Mrkalj:
Imaš češko poduha, rusko, slovačko, poljsko poduška. Dunja u starijem obliku - duhnja. Dakle, dušek (*dušъk?) srpska-slovenska reč u turskom jeziku.
Kliknite za proširenje...


- полуглас у српском нигде није одражен као е, нити је ту било полугласа (да је било, номинатив би гласио **душак а коси падежи **душка, **душком)
- глас 'ш' свакако није могао настати испред тврдога полугласа
- на крају твоје тобожње реконструкције недостаје номинативни наставак -ъ

У бугарском та реч гласи дюшек. Отуда је такође јасно како нема говора о словенском пореклу речи, не бисмо могли објаснити глас ю и "суфикс" **-ек уместо -ък (упоредити: четвъртък, петък).

Реч душек је балкански турцизам.
 
Poslednja izmena od moderatora:
ИгарЈ:
- полуглас у српском нигде није одражен као е, нити је ту било полугласа (да је било, номинатив би гласио **душак а коси падежи **душка, **душком)
- глас 'ш' свакако није могао настати испред тврдога полугласа
- на крају твоје тобожње реконструкције недостаје номинативни наставак -ъ

У бугарском та реч гласи дюшек. Отуда је такође јасно како нема говора о словенском пореклу речи, не бисмо могли објаснити глас ю и "суфикс" **-ек уместо -ък (упоредити: четвъртък, петък).

Реч душек је балкански турцизам.
Kliknite za proširenje...

Nije poluglas odražen kao e u srpskom ali je odražen u bugarskom, a kako vidimo, i u turskom.
 
Poslednja izmena od moderatora:
ИгарЈ:
Боље проучи историју бугарскога језика. У њем је меки полугас одражен као е, дочим се тврди и данас чува те и бележи као ъ (ден, сън).
Глас е настао од мекога полугласа се понаша истоветно штокавскоме непостојаноме а, нестаје тамо где је некадашњи полугалс био у слабом положају ( упоредити момък - момци).
Множине именице дюшек је дюшеци, када би то била словенска реч, и да у њој икада беше полугласа, множина би гласила **душци.

Уједно, очито ти треба напоменути ккао у бугарском нема прелаза у > ю.

Загреј мало столицу.
Kliknite za proširenje...

Pokušaj da doprinoseš raspravi tako što ćeš prvo razumeti sagovornika, a onda izneti svoje mišljenje. Ono što ti promiče, verovatno zbog ugašene logike u procesu razmišljanja, jeste činjenica da ne postoje pravila po kojem se reči preuzimaju u druge jezike. Jedino pravilo je pravilo gluvih telefona. Ako pokažeš da turska reč döşek potiče od nekog neslovenskog korena, onda si doprineo diskusiji, jer ja o turkologiji nemam blage veze. Ovo što bez prevelike upotrebe mozga prepisuješ ih kojekakvih udžbenika me ne interesuje jer poznajem problematiku.
 
Боље проучи историју бугарскога језика. У њем је меки полугас ь одражен као е, дочим се тврди полуглас и данас чува те и бележи као ъ (ден, сън). Глас е настао од мекога полугласа понаша се попут штокавскога непостојанога а, нестаје тамо где је некадашњи полуглас био у слабом положају (старец - старци).

Но, најважније, наставак **-ьk, о кога би постало некакво **-ек, није постојао.

Да је и постојао, опет би наилазио на препреке. Множина именице дюшек је дюшеци, када би то била словенска реч, те да у њој икада беше полугласа, множина би гласила **душци (уједно, очито ти се мора напоменути како у бугарском нема прелаза у > ю).

Загреј мало столицу.
 
Poslednja izmena:
Turski etimološki rečnik:

http://www.nisanyansozluk.com/

Potrebna registracija.

- - - - - - - - - -

ИгарЈ:
Но, најважније, наставак **-ьk није постојао.
Kliknite za proširenje...

Naravno da nije postojao. Dušek je turska reč, ali je originalno slovenska. Pretpostavku refleksa e si izlupetao ti jer ne koristiš svoju glavu, nago prepisuješ kao slepac. Ja sam pod znakom pitanja stavio hipotezu da je srpska reč mogla biti dušak, ali tebi je važnije da mene hvataš u nepreciznostima nego da otkrijemo čija je ustvari reč dušek. Zato te ne cenim ni kao čoveka, ni kao sagovornika.
 
http://www.nisanyansozluk.com/?k=döşek&x=15&y=9

döşe|mek


  • Kompakt görünüm
  • İzahlı görünüm

dönüm
< TTü dön- +Im




dönüş|mek
< TTü dön- +Iş-




döpiyes
~ Fr deux pièces 1. iki parça, 2. iki parçalı kadın giysisi § Fr deux iki (<< Lat duo ) + Lat pièce parça




dört
<< ETü tört 4




döş
<< ETü töş göğüs




döşe|mek
<< ETü töşe- yatak veya sedir yaymak < ETü töş göğüs, sedir +A-




döteryum
~ YLat deuterium atom ağırlığı 2 olan hidrojen izotopu ☼ 1933 Harold C. Urey, Amer. kimyacı. < EYun déuteros δεύτερος ikinci < EYun dúo, di- δύο iki




döv|mek
<< ETü tȫg- havanda dövmek, ezmek




döviz
~ Fr devise 1. hanedan arması, 2. üzerinde kraliyet arması bulunan menkul değer, banknot << OLat divisa [pp. fem.] hanedan arması < Lat dividere, divīs- ikiye bölmek < Lat di+2*videre << HAvr *weidh- bölmek, ayırmak




dövme
≈ ETü tögün dağlama < ETü tȫg- dövmek +mA




dragoman
~ Fr/İng dragoman (resmi görüşmelerde taraflara eşlik eden) tercüman ~ İt dragomano a.a. ~ OYun dragómanos δραγόμανος a.a. ~ Ar tarcumān ترجمان a.a.
 
Јован Кнежевић је у 18. столећу, на предлистовима рукописне црквене књиге Правила свјатим или Собраније (1798–1800), исписао 606 речи и за њих каже: "Здѣ назначаются тѹрске рѣчи кое ми уpотребляемъ и без нихъ говори не умѣемъ.” На врху полеђине истог листа стоји: турске рѣчи с коимъ говоримъ, а за другу скупину речи при врху полеђине другог предлиста: турске рiечи с нашима помѣшане.

У првој скупини налазимо следеће:

дѹшекъ ће/пе (!)

XcLSbrN.png
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
Јован Кнежевић је у 18. столећу, на предлистовима рукописне црквене књиге Правила свјатим или Собраније (1798–1800), исписао 606 речи и за њих каже: "Здѣ назначаются тѹрске рѣчи кое ми уpотребляемъ и без нихъ говори не умѣемъ.” На врху полеђине истог листа: турске рѣчи с коимъ говоримъ, а за другу скупину речи Кнежевић при врху полеђине другог предлиста: турске рiечи с нашима помѣшане.

У првој скупини налазимо следеће:

дѹшекъ ће/пе (!)

XcLSbrN.png
Kliknite za proširenje...
Alo, Požega...
Već sam ti prožvakao, jer nisi isprva svatio:
Mrkalj:
Dušek je turska reč, ali je originalno slovenska.
Kliknite za proširenje...

Kao što su sargarepa i asztal originalno slovenske reči, ali ipak mađarske. Shvataš li?

Drugo, kako je stol dalo astal? Po kojem pravilu? Kako je žarka (repa) dalo šarga (repa), po kojem pravilu?
 
ИгарЈ:
Боље проучи историју бугарскога језика. У њем је меки полугас одражен као е, дочим се тврди и данас чува те и бележи као ъ (ден, сън).
Глас е настао од мекога полугласа се понаша истоветно штокавскоме непостојаноме а, нестаје тамо где је некадашњи полугалс био у слабом положају ( упоредити момък - момци).
Множине именице дюшек је дюшеци, када би то била словенска реч, и да у њој икада беше полугласа, множина би гласила **душци.

Уједно, очито ти треба напоменути ккао у бугарском нема прелаза у > ю.

Загреј мало столицу.
Kliknite za proširenje...

ИгарЈ:
Боље проучи историју бугарскога језика. У њем је меки полугас ь одражен као е, дочим се тврди полуглас и данас чува те и бележи као ъ (ден, сън). Глас е настао од мекога полугласа понаша се попут токавскога непостојанога а, нестаје тамо где је некадашњи полуглас био у слабом положају (старец - старци).

Но, најважније, наставак **-ьk није постојао.

Да је и постојао, опет би наилазио на препреке. Множина именице дюшек је дюшеци, када би то била словенска реч, те да у њој икада беше полугласа, множина би гласила **душци (уједно, очито ти се мора напоменути како у бугарском нема прелаза у > ю).

Загреј мало столицу.
Kliknite za proširenje...


ИгарЈ:
Боље проучи историју бугарскога језика. У њем је меки полугас ь одражен као е, дочим се тврди полуглас и данас чува те и бележи као ъ (ден, сън). Глас е настао од мекога полугласа понаша се попут токавскога непостојанога а, нестаје тамо где је некадашњи полуглас био у слабом положају (старец - старци).

Но, најважније, наставак **-ьk, о кога би постало некакво **-ек, није постојао.

Да је и постојао, опет би наилазио на препреке. Множина именице дюшек је дюшеци, када би то била словенска реч, те да у њој икада беше полугласа, множина би гласила **душци (уједно, очито ти се мора напоменути како у бугарском нема прелаза у > ю).

Загреј мало столицу.
Kliknite za proširenje...

Ko bi s tobom.

Koliko mi se čini ek, uk, ik su produktivni turski sufiksi. Od ovih na d- - ek pada mi na pamet denrnek i direk.
- - - - - - - - - -

Krevet - *krivet od kriti (se)?

crib (v.) "steal," 17c. from crib (n.) in a secondary sense "a basket;" this probably also is the source of student slang meaning "plagiarize" (1778). Related: Cribbed; cribbing.
crib (n.) Old English cribbe "manger, fodder bin in cowsheds and fields," from a West Germanic root (cognates: Old Saxon kribbia "manger;" Old Frisian and Middle Dutch kribbe; Old High German krippa, German Krippe "crib, manger") probably related to German krebe "basket." Meaning "child's bed with barred sides" is 1640s; probably from frequent use in reference to the manger where infant Jesus was laid. Thieves' slang for "dwelling house" dates to at least 1812, but late 20c. use probably is independent. The Old High German version passed to French and became creche.

bed (v.)
Old English beddian "to provide with a bed or lodgings," from bed (n.). From c. 1300 as "to go to bed," also "to copulate with, to go to bed with;" 1440 as "to lay out (land) in plots or beds." Related: Bedded; bedding.bed (n.) Old English bedd "bed, couch, resting place, garden plot," from Proto-Germanic *badjam "sleeping place dug in the ground" (cognates: Old Frisian, Old Saxon bed, Middle Dutch bedde, Old Norse beðr, Old High German betti, German Bett, Gothic badi "bed"), from PIE root *bhedh- "to dig, pierce" (cognates: Hittite beda- "to pierce, prick," Greek bothyros "pit," Latin fossa "ditch," Lithuanian bedre "to dig," Breton bez "grave"). Both "sleeping" and "gardening" senses are in Old English. Meaning "bottom of a lake, sea, watercourse" is from 1580s.

✧ tur. kerevet ← grč. krábbatos

Džast a noušn. :whistling:
 
Prema turskom etimološkom rečniku: "döş, grudi, razvilo se od reči töş, grudi", pa ako nisam pogrešio, i reč duš(a) je slovenizam u turkijskim jezicima.
 
Реч töşek посведочена је још у старотурском језику. У њем речи нису почињале гласовима b, d, g, ɢ, l, p, ɾ, tʃ, z.

Такође треба обратити пажњу нпр. на азерско döşək, киргиско төшөк. Налазимо је и у кинеских Татара као töşek.

Реч душек дошла је с Турцима.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Nemoj da se izvinjavaš. :hvala:

Imaš češko poduha, rusko, slovačko, poljsko poduška. Dunja u starijem obliku - duhnja. Dakle, dušek (*dušъk?) srpska-slovenska reč u turskom jeziku.



http://etymology_de.deacademic.com/1895/Daune

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fF5nXBI=&keyword=dunja

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/re...any=&method_any=substring&sort=word&ic_any=on
Kliknite za proširenje...
Ja samo zelim da kazem da dushek i dunja nisu jedno te isto. I da ponovim da je dusek dole,
jel, a dunja posto je zenskog roda, gore:D
Pa i na engleskom je perje neka dunja, ali oni ne poznaju te perine , barem ne za pokrivanje.
I na svedskom je dun
Najverovatnije je da dushek potice od reci dusha, na turskom postoji izraz za dusek i somya ( podseca na somun
koji je takodje mekan kao dusha). Ako je iz Soluna;)

- - - - - - - - - -

Pokrivac punjen perjem ( perjani jorgan takoreci ili dunja) postoji samo u nekim ravnicama u kojima je bilo
i pernate zivine ( guske) pa tako imamo da je i na madjarskom ta dunja dunyha.
U ruskom ne postoji, a ni mi iz Srbije nismo imali cast da spavamo pod dunjama, sa dunjama na sifonjeru, vec da.
 
ИгарЈ:
Реч töşek посведочена је још у старотурском језику. У њем речи нису почињале гласовима b, d, g, ɢ, l, p, ɾ, tʃ, z.

Такође треба обратити пажњу нпр. на азерско döşək, киргиско төшөк. Налазимо је и у кинеских Татара као töşek.

Реч душек дошла је с Турцима.
Kliknite za proširenje...

1. U tem staroturskem je dušek i počinjao na t- jer je bilo najbliže originalnom srpskom d-.

2. Azersko, kirgisko, tatarsko - sve preuzeto iz osmanli-turskog, a ovo dobilo od srpskog.

3. Izem ti turski etimološki rečnik koji ne može da objasni poreklo reči dušek, nego kaže od starije reči tušek (jer ranije reči nisu počinjale na d).
 
Имаш ли доказе за своје суманутости?

Шта уопште знаш о турском језику и н основу чега тврдиш да töşek није туркијска реч?

Где су то, тобоже, турци срели Србе и преузели реч која нигде у словенском свету тога времена није посведочена?
Одакле знаш да је у других туркијских народа реч преузета а не наслеђена?

Умеш ли понудити ишта друго оим наклапања?

Old Turkic (also East Old Turkic, Orkhon Turkic, Old Uyghur) is the earliest attested form of Turkic, found in Göktürk and Uyghur inscriptions dating from about the 7th century to the 13th century. It is the oldest attested member of the Orkhon branch of Turkic, which is extant in the modern Western Yugur language.

Sources of Old Turkic are divided into three corpora:
the 7th to 10th century Orkhon inscriptions in Mongolia and the Yenisey basin (Orkhon Turkic, or Old Turkic proper) and the 650 Elegest inscription about Alp Urungu named a Kyrgyz khan at around Elegest River.
9th to 13th century Uyghur manuscripts from Xinjiang (Old Uyghur), in various scripts including Brahmi, the Manichaean, Syriac and Uyghur alphabets, treating religious (Buddhist, Manichaean and Nestorian), legal, literary, folkloric and astrologic material as well as personal correspondence.

https://en.wikipedia.org/wiki/Old_Turkic_language
 
Poslednja izmena:
Dushek definitivno nije dosao iz Turske ( ni kao rec ni kao izum), mozda iz Persije
( Turci su i tako svoj jezik kreirali od persijskih i arapskih reci)
Dushek na persijskom je tošak.
U samom turskom jeziku ima silnih drugih izraza za ovu skalameriju, dösek se tu najmanje koristi.
 
ИгарЈ:
Имаш ли доказе за своје суманутости?
Kliknite za proširenje...

A ti lekarsko uverenje za svoje?

- - - - - - - - - -

Rayela:
Dushek definitivno nije dosao iz Turske ( ni kao rec ni kao izum), mozda iz Persije
( Turci su i tako svoj jezik kreirali od persijskih i arapskih reci)
Dushek na persijskom je tošak.
U samom turskom jeziku ima silnih drugih izraza za ovu skalameriju, dösek se tu najmanje koristi.
Kliknite za proširenje...

Vidiš, prema turskoj "etimologiji", dušek dolazi od reči za grudi, dakle - za dušu, isto kao u srpskom, što je interesantno s obzirom da je persijski indoevropski a turkijski nisu. Dakle, možda iz Persije, ali možda iz Srbije.
 
Rayela:
Dushek definitivno nije dosao iz Turske ( ni kao rec ni kao izum), mozda iz Persije
( Turci su i tako svoj jezik kreirali od persijskih i arapskih reci)
Dushek na persijskom je tošak.
U samom turskom jeziku ima silnih drugih izraza za ovu skalameriju, dösek se tu najmanje koristi.
Kliknite za proširenje...
Турци су под Ататурком спровели језички инжењеринг - требили су речи персијског порекла. Па тако данас у српском имамо турцизме (персијског порекла) који Турцима одавно ништа не значе.
 
Mrkalj:
Vidiš, prema turskoj "etimologiji", dušek dolazi od reči za grudi, dakle - za dušu, isto kao u srpskom, što je interesantno s obzirom da je persijski indoevropski a turkijski nisu. Dakle, možda iz Persije, ali možda iz Srbije.
Kliknite za proširenje...
Па да, очигледно душек долази од душе или од дисати. Топао и мекан, па фино за душу, јел тако, професоре? Или лак па изпод њега можеш лако да дишеш. :hahaha:
 
Pravi Vlah:
Па да, очигледно душек долази од душе или од дисати. Топао и мекан, па фино за душу, јел тако, професоре? Или лак па изпод њега можеш лако да дишеш. :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Pa i ja mislim da su dusha i dushek u nekoj simbiozi, samo ne znam kakvoj, a ti ne umes da nam objasnish da smo svi od reda u krivu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top