Етимологија

Igore, ima li nekakva "glasovna promena" ili fenomen gde može u zev između dva vokala da uleti konsonant?

Odavde je previše jasno i previše logički uputno da se radi o značenjskom pa- :

пасербка i пасерб na beloruskom, kao što si rekla,
pasierbica i pasierb na poljskom
пасербиця i пасерб na ukrajinskom
pastorka i pastorekna slovenačkom
падчерица i пасынок na ruskom
поќерка i посинок na makedonskom
podukra i posūnis na litavskom

(I šta je zajedničko svima - formant "pa". To isključuje "pastire".)

... vanredno jakoj logičkoj vezi sa imenicom otrok (dete). Možebiti metateza pa-otrok > pa-torok > pa-torak i tu je sve jasno do uleta S-a u reč *patorak.
 
Да ли ЛИВАДА може да се етимолошки изведе из истог корена као и реч ЛИВ, ЛИВЕЊЕ, ОДЛИВ, ОДЛИВАК , ПРИЛИВ, ЛИВКОСТ ?
СИВИ ЛИВ је напр ЛИВАЧКА легура.


ЧЕЛНИК?
У античко време.. забележена је титула "челник", у време Филипа, оца Александра Македонског, у значењу челника- главног пастирског вође. У овој књизи на енглеском записано је као "тшелник", на стр 37

10398023_342229609284573_8859932836515736505_n.jpg
http://books.google.rs/books?id=0Av...l, Phillip Greater Alexander tshelnik&f=false
 
Да ли ЛИВАДА може да се етимолошки изведе из истог корена као и реч ЛИВ, ЛИВЕЊЕ, ОДЛИВ, ОДЛИВАК , ПРИЛИВ, ЛИВКОСТ ?
СИВИ ЛИВ је напр ЛИВАЧКА легура.


ЧЕЛНИК?
У античко време.. забележена је титула "челник", у време Филипа, оца Александра Македонског, у значењу челника- главног пастирског вође. У овој књизи на енглеском записано је као "тшелник", на стр 37

10398023_342229609284573_8859932836515736505_n.jpg
http://books.google.rs/books?id=0Av...l, Phillip Greater Alexander tshelnik&f=false

To ti je dokaz da su Srbi bili ti čelnici. Ostalo je politika - hoćemo li ili nećemo to satviti u udžbenike.

Ko je autor knjige i koje su reference (17 i 18)?
 
Meni se sinoć nije prikazala ni 36. ni 37.strana po linku koji sam citirala (mora da si se negde drugde snašao), tako da sada ne mogu da pronađem reference iz napomena 17 i 18 tog poglavlja

Reference su pri kraju knjige (preko 300-te str.) Ja sam uboo u prvoj polovini knjige, pa nisam dobio reference. Treba isključiti-uključiti modem i obrisati kuki Gugl buiksa u brauzeru. Ondaš možeš da čitaš dodatne delove knjige. Ima o čelniku i na 45-47. strani.

dyX68v5.png

hFeFygc.png

0x77A12.png

hjvj8Mk.png

u81N8LU.png
 
Kod Hammonda:


books


books

books


The Macedonian State: origins, institutions, and history
books

Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond
Clarendon Press, 1989 - History - 413 pages
0 Reviews


In 338 BC Philip II of Macedon established Macedonian rule over Greece; he was succeeded in 336 by his son Alexander the Great, whose conquests in the twelve years that followed reached as far as the Russian steppes, Afghanistan, and the Punjab, and created the Hellenistic world. The study ofMacedonia has just been completed in three volumes by N. G. L. Hammond, helped by G. T. Griffith and F. W. Walbank. On the basis of that work, (Volume III of which won the Runicman Award, 1989), Professor Hammond now provides in one volume a history of the Macedonian State in action from early timesto 167 BC. The most important concern is the nature of the Macedonian State and its institutions both in Europe and in the Hellenistic kingdoms in Asia and Egypt, on which much new light has been shed by epigraphic and archaeological discoveries. Those institutions have had a profound influence uponsubsequent history. Full references are given to the ancient sources of information and to archaeological, numismatic, and epigraphic articles.
 
U drugoj knjizi, isti britanski istoričar vezuje "tshelniku"-a za Vlahe, dok je "tselingas" karakačanski.

books

http://books.google.rs/books?id=eW0...a=X&ei=b0s8VOmHEcS7ygPFgIK4AQ&ved=0CCMQ6AEwAg

Isti autor, treći naslov(Migrations and invasions in Greece and adjacent areas,Noyes Press, 1976)

" The leader of such a group, called the tselingas and comparable to the Vlach tshelniku, is the head of a leading family which, like a magnet, attracts other families to itself."

Još bolje tumačenje, čelnik je glava porodice..jedino što sama reč svakako nije vlaška.
 
Poslednja izmena:
U drugoj knjizi, isti britanski istoričar vezuje "tshelniku"-a za Vlahe, dok je "tselingas" karakačanski.

books

http://books.google.rs/books?id=eW0...a=X&ei=b0s8VOmHEcS7ygPFgIK4AQ&ved=0CCMQ6AEwAg

Isti autor, treći naslov(Migrations and invasions in Greece and adjacent areas,Noyes Press, 1976)

" The leader of such a group, called the tselingas and comparable to the Vlach tshelniku, is the head of a leading family which, like a magnet, attracts other families to itself."

Još bolje tumačenje, čelnik je glava porodice..jedino što sama reč svakako nije vlaška.

Ovde imamo potvrdu da je završno u u čelniku zapravo poluglas šva, da ga je trebalo zapisati tvrdim, debelim jerom. Ovo celingas ima grčki postpozitivni član -as, a preostalo celing je metatezirano od celnig. Koliko je presudno zamlaćivati se objašnjavanjem glasovnih promena u grčkim zapisima još je Vitezović obhjasnio na slikovit način:

yCQQsRf.jpg

Paul Ritter: Serbia illustrata - libri octo

Oni su drljali kako su znali, a mi se ubismo poštujući pravila...
 
Нешто мало, повеља кнегиње Милице
http://books.google.rs/books?ei=-H0....+Васиљевић,&focus=searchwithinvolume&q=Забел

Повеља Стефана Дечанског (забел је забран у Метохији)
http://books.google.rs/books?id=O9s...a=X&ei=A4I9VLDuBIvXygO_-YKgDg&ved=0CC4Q6AEwAw

Забел као родовску својну помиње Ј. Х. Васиљевић, Скопље и његова околина, Бeoгрaд ... ( а шта је родовска својна !?)
https://www.google.rs/search?q=забе...у+у+сколним+областима+помиње+Ј.+Х.+Васиљевић,

.... овако како си описао " seoska hrastova suma koja se ne sece i gde se skupljaju zirovi za hranu.", синоним је са речју ЗАБРАН.
http://books.google.rs/books?id=gZh...a=X&ei=doA9VLL2BefIyAP3xoGYCA&ved=0CCgQ6AEwAg

Код Ј.Цвијића : брањевина, забран, забел
Код. М.Петровића:брањевина, забран, забел, гај
У Лесковачком зборнику: гора, корија, шума, забран, забел, браниште
Источна Србија:Дубарак (неповађени храстови пањеви), Забел, забран, браниште: ...
А.Исаковић (о Косову) : "а потес Забели, са густом шумом, представла сеоски забран"
На Косову забе (без л) http://books.google.rs/books?id=OjY...a=X&ei=A4I9VLDuBIvXygO_-YKgDg&ved=0CDkQ6AEwBQ
Копаоник: забео (са о) http://books.google.rs/books?id=QmU...X&ei=tIM9VO-yKKeaygPF-IGICA&ved=0CEUQ6AEwBzgK
Милојевић, путопис кроз Стару Србију:„Забел“ или забран, са преко 600 огромних и прастарих дубова.
Јиречек :Забел, ограђена шума


А ево могућег порекла речи:

zabran, šuma obilježena zabjeljivanjem stabala ..(вероватно само на границама, на стаблима која су међа од не-забела ))
 
Poslednja izmena:
ЧЕЛНИК?
У античко време.. забележена је титула "челник", у време Филипа, оца Александра Македонског, у значењу челника- главног пастирског вође.
The group is lead by a leader known as "čelnic," name of Slavic origin which dates back to the Middle Ages when the term referred to a high ranking civil servant in the court of the Serbian king (Capidan, 1942, p. 71). The čelnic is hereditary and is passed on to the same lineage, either to the eldest son, or to the leader's brother, according to wealth, prestige, and/or the candidates' knowledge of a similar office.

http://books.google.rs/books?id=Yt5mMtE-am0C&q

KMAiV8f.png


Paul H. Stahl: Household Village and Village Confederation in Southeastern Europe, 1986, 162

rK53LTO.png


N. G. L. Hammond: The coina of Epirus and Macedonia, Illinois classical studies, XVI 1 & 2, spring/fall 1991, 186
 
Poslednja izmena:
Ако није можда било већ негде дискутовано... може ли неко да појасни прекло речи Здрав, Здравље -
да ли је изведено из корена речи Дрво, Древо ?
Здрв ?

Древни (дрвени) Срби су наизглед били велики поштоваоци и познаваоци дрвећа, као и лечења њиме.

Речи које се гранају у "рв, рб" су вероватно изникле из истог корена - срб, дрв, крв.
 
Ако није можда било већ негде дискутовано... може ли неко да појасни прекло речи Здрав, Здравље -
да ли је изведено из корена речи Дрво, Древо ?
Здрв ?

Древни (дрвени) Срби су наизглед били велики поштоваоци и познаваоци дрвећа, као и лечења њиме.

Речи које се гранају у "рв, рб" су вероватно изникле из истог корена - срб, дрв, крв.

Jeste.

prasl. *sъdorvъ (stsl. sъdravъ, rus. zdoróvyj, polj. zdrowy) ≃ ie. *h[SUB]1[/SUB]su-: dobar (grč. eu-, skr. su-) + *doru-: drvo, stablo (grč. dóry: koplje, skr. dāru: drvo)
 
Ако није можда било већ негде дискутовано... може ли неко да појасни прекло речи Здрав, Здравље -
да ли је изведено из корена речи Дрво, Древо ?
Здрв ?

Древни (дрвени) Срби су наизглед били велики поштоваоци и познаваоци дрвећа, као и лечења њиме.

Речи које се гранају у "рв, рб" су вероватно изникле из истог корена - срб, дрв, крв.
Dren?;)
 
:D
Слушај, Пилипенда, ословешћиван Крком, поводом ноћног сребренкастог одсаја воде, има једна песма, можда умеш да је пресловиш ;пева о Морави која ѕрни , јел има везе ѕрњење са одсјајем или не? Има и термин ѕмнити ,али мислим да је то различито од овог што ѕрни.(ѕ=дз)
Pazi kad sam tek sad saznao da u istočnoj Srbiji postoji reka Zamna.

Makar ne moramo da se pitamo kako je dobila ime.
 
Da li neko zna poreklo reci zabel, zabela koje znaci seoska hrastova suma koja se ne sece i gde se skupljaju zirovi za hranu. Rec je iz juzno srbskog i severno makedonskog, nadjena u etnografskim radovima.

Hvala

Нешто мало, повеља кнегиње Милице
http://books.google.rs/books?ei=-H0....+Васиљевић,&focus=searchwithinvolume&q=Забел

Повеља Стефана Дечанског (забел је забран у Метохији)
http://books.google.rs/books?id=O9s...a=X&ei=A4I9VLDuBIvXygO_-YKgDg&ved=0CC4Q6AEwAw

Забел као родовску својну помиње Ј. Х. Васиљевић, Скопље и његова околина, Бeoгрaд ... ( а шта је родовска својна !?)
https://www.google.rs/search?q=забе...у+у+сколним+областима+помиње+Ј.+Х.+Васиљевић,

.... овако како си описао " seoska hrastova suma koja se ne sece i gde se skupljaju zirovi za hranu.", синоним је са речју ЗАБРАН.
http://books.google.rs/books?id=gZh...a=X&ei=doA9VLL2BefIyAP3xoGYCA&ved=0CCgQ6AEwAg

Код Ј.Цвијића : брањевина, забран, забел
Код. М.Петровића:брањевина, забран, забел, гај
У Лесковачком зборнику: гора, корија, шума, забран, забел, браниште
Источна Србија:Дубарак (неповађени храстови пањеви), Забел, забран, браниште: ...
А.Исаковић (о Косову) : "а потес Забели, са густом шумом, представла сеоски забран"
На Косову забе (без л) http://books.google.rs/books?id=OjY...a=X&ei=A4I9VLDuBIvXygO_-YKgDg&ved=0CDkQ6AEwBQ
Копаоник: забео (са о) http://books.google.rs/books?id=QmU...X&ei=tIM9VO-yKKeaygPF-IGICA&ved=0CEUQ6AEwBzgK
Милојевић, путопис кроз Стару Србију:„Забел“ или забран, са преко 600 огромних и прастарих дубова.
Јиречек :Забел, ограђена шума


А ево могућег порекла речи:

zabran, šuma obilježena zabjeljivanjem stabala ..(вероватно само на границама, на стаблима која су међа од не-забела ))

Друга могућност је забележена стабла, стабла на које је ударен белег., који може али не мора да буде беле боје.
У влашком говору је белег=бељитура, они би разумели забел и као забељена стабла и као забележена стабла.
 
Poslednja izmena:
Pazi kad sam tek sad saznao da u istočnoj Srbiji postoji reka Zamna.

Makar ne moramo da se pitamo kako je dobila ime.

Verovatno neka tanka paralela može se da se povuče sa imenom rekе u Poljskoj, koju zapisuju Dziwna, iako je danas čitaju Djivnov.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/680609-Западнословенски-језици

.. i to opet povlači pitanje da li je originalni glagol "дзмни" ili "дзвни". Kako ste me ubedjivali je da v=m uobičajena zamena, ispada da su poljska i srpska reka imenakinje.
 
Poslednja izmena:
Verovatno neka tanka paralela može se da se povuče sa imenom rekе u Poljskoj, koju zapisuju Dziwna, iako je danas čitaju Djivnov.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/680609-Западнословенски-језици

.. i to opet povlači pitanje da li je originalni glagol "дзмни" ili "дзвни". Kako ste me ubedjivali je da v=m uobičajena zamena, ispada da su poljska i srpska reka imenakinje.
Па да, када су ти уснени и зубно-уснени сугласници у питању, ту је свакакав промискуитет могућ.

Много (млого :) ) сам зарђао када су гласовне промене у питању, али ако су Игор или Мркаљ орни могу да ти поткрепе ову ствар. Ја се само сећам школског примера по коме су Венеција и Млечани уствари иста реч која је еволуирала. :)

Едит: Ево пуким случајем сад погледах тему на Историји "Храст и жир" и видим да неко рече како се ж(д)рвањ у Црној Гори говорило ждрмањ. Што ја додуше никад нисам наишао на реч ждрмањ, ал' верујем да је тако.
 
Poslednja izmena:
Na jednom dijelu središnje teriorije u našem jeziku disimilaciji su često
podložni nazalni glasovi mn, u težnji da se dobije izgovor sa nazalnom strujom
samo za jedan glas.

a) Ako je ova kombinacija na početku riječi, onda se mijenja drugi od ovih
glasova n u sonant l:
mnogo > mlogo (u govorima) i sl., mniti > mliti, mlim (dijalekatski iz-
govor), (vidi gore Mleci < Mneci...);

b) ako je mn u sredini riječi, onda se obično mijenja prvi od ovih dvaju gla-
sova, m u v:
tamnica > (dijalekatski) tavnica, obramnica > (dijal.) obravnica i sl.

Sg9n9UW.jpg


Jovan Vuković: Istorija srpskohrvatskog jezika - I dio uvod i fonetika, Beograd 1974, 214-215
 
Poslednja izmena:
Едит: Ево пуким случајем сад погледах тему на Историји "Храст и жир" и видим да неко рече како се ж(д)рвањ у Црној Гори говорило ждрмањ. Што ја додуше никад нисам наишао на реч ждрмањ, ал' верујем да је тако.

И ја због исте теме хтедох да поставим овде реч ЖРЕЦ и у каквој би вези могла бити са плодовима храстова и разних дубова (жирец, жировец) , који су служили жрецима као место богослужења.

А такође сам уочила један термин везан за химне које је спевао Заратустра -ГАТА (Zarathustra used Gatha to protect Parsi from the evil forces) значи са истим значењем као у српском ГАТАТИ, ГАТАЊЕ, ГАТАРА или ГАТКА , кад се уз помоћ "чаробних стихова" штити појединац или већа група од злих сила.
http://www.pyracantha.com/Z/zorofaq.html
http://www.zoroaster.com/gatha.htm
http://www.amazon.com/The-Gathas-Primitive-Zoroastrian-Faith/dp/1425328792
Најстарије што знам о записаној речи "гатаху " налази се у спису црноризца (( црторезца)) Храбра и односи се на прехришћанске жреце.


Поводом в=м (док сам писала овај пост Игор је поставио фино објашњење), то сам поверовала, без доказа)), и раније..зато што ме напр. нервира обратни смер мењања кад пивнице (место за складиштење аловине=пива , вина и сличних текућина) назову пимницама (као да се складишти пимно и мнино).;)
 
Poslednja izmena:

Back
Top