Етимологија

Па јесте "рицање" од "реци" односно "речи" (и слово Р се назива у старословенској азбуци р+ци), само су у рицању речи испрекидане плачом, , као што су у срицању (кад сричеш слова) испрекидана паузама због неукости, или у нарицању (што је врста песме а не говора) испрекидане лелецима и уздасима итд.

А рика (урликање, урлик) је слично ркању (хркању), глас неартикулисан и неконтролисан који опет, као и све речи, излазе напоље из људског бића
Постоји народни дувачки инструметн рикало, производи тонове налик сирени пароброда, баш као нека крупна животиња кад риче.
Мислим да су у нарикача (она која нариче, а помало и риче) сједињене те две ствари. нарицање и рика.
 
Poslednja izmena:
Golum biblijski?
Neprirodno biće, stvoreno i nezavršeno.Kao što glumac stvara lik - nepostojeći, neprirodni.Stvara likove (iz predstave u predstavu, iz filma u film) kao da je on sam neoblikovana masa koja se oblikuje prema zadatom liku.

Biblija,Psalm 139:16, u reči (heb. גלמי) označava bezformnu materiju, ljudsko biće koje koje nije u potpunosti završeno.
"Kao i Adam i svi golemi su napravljeni od gline i blata, i oživljeni putem Jevrejske magije, čudesnim imenima Boga. Golem je biće ...i napravljeno tako da razume naredbe. Golem je dobijao naredbe koje su bile ispisane na list papira i stavljane mu u usta. "
http://sh.wikipedia.org/wiki/Golem
http://en.wikipedia.org/wiki/Gollum
 
Poslednja izmena:
Овде можете видети наследне облике псл. *glumъ, *gluma у словенским језицима, покоји индоевропски когнат и њихова значења:

Arvczl4.png


Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
 
Poslednja izmena:
Pade mi NAUM rec pastorka pa se pitam od kuda u kod nas taj izraz i kakve veze ima ( a nema ocigledno nikakve) sa svestenikom kod protestanata
( Pastor)? Pastorius potice iz latinskog , ali od kid kod nas rec pastorka? Sa pastirima nema nikakve veze.
 
pa ne znam, pretpostavljam da možda ima neke poveznice sa pastirom

iz wikipedie:

"Назив „пастир“ је у самим зачецима хришћанства коришћен за Исуса Христа који је виђен као „добри пастир“

'dobri pastir' koji se brine, stara o svojim 'jaganjcima božijim'(ljudima), u ovom slučaju o deci gde staratelj nije biološki roditelj,
pa je možda nešto na tome zasnovana reč - pastorak/ka
 
Етимологија наведена на ХЈП-у ипак је одбачена, но овде се може прочитати с којима инојезичним речима се псл. *pastorъkъ доводи у везу:
UD7gWTz.png


Frederik Kortlandt; IE *pt in Slavic
 
Poslednja izmena:
Bastiani:
Није исто. Усвојеник и посвојче је неко кога си усвојио, а пасторак је женин/мужевљев син из претходног брака.
Kliknite za proširenje...

Najpravilnije naški bi bilo POSINAK ili POĆERKA:
Činiš ga "svojim"kad brineš o njemu svaki dan u svojoj kući, iako nemaš papir Centra za socijalni rad ili nekog Doma ili nekog Suda. i neko drugi mu je biološki otac/majka..a tvoja deca(sa njegovom majkom) s u mu polubraća i polusestre...dat je tebi na staranje, skrbnju.


Na beloruskom pastorak je paserb.
Na češkom i slovačkom nevlastní syn
 
Poslednja izmena:
Игорь:
Етимологија наведена на ХЈП-у ипак је одбачена, но овде се може прочитати с којима инојезичним речима се псл. *pastorъkъ доводи у везу:
UD7gWTz.png


Frederik Kortlandt; IE *pt in Slavic
Kliknite za proširenje...

Nešto mi u kostima miriše na pьsъvьtorъkъ.

Onda ide druga ideja -
Rayela:
Pade mi NAUM rec pastorka pa se pitam od kuda u kod nas taj izraz i kakve veze ima ( a nema ocigledno nikakve) sa svestenikom kod protestanata
( Pastor)? Pastorius potice iz latinskog , ali od kid kod nas rec pastorka? Sa pastirima nema nikakve veze.
Kliknite za proširenje...

ako decu donose rode tj. strkovi (makedonski štrkot, bugarski štrkalj), onda su deca storci, pastorci polu-deca. :D
 
Poslednja izmena:
Sad malo da dodam soli. (Nemojte čitati.)

Srebrena:
Na beloruskom pastorak je paserb.
Kliknite za proširenje...
Tu bih dodao
пасербка i пасерб na beloruskom, kao što si rekla,
pasierbica i pasierb na poljskom
пасербиця i пасерб na ukrajinskom
pastorka i pastorekna slovenačkom
падчерица i пасынок na ruskom
поќерка i посинок na makedonskom
podukra i posūnis na litavskom

I šta je zajedničko svima - formant "pa". To isključuje "pastire".

Sve slovenske nazive za pakćerku i pasinka možemo podeliti u tri grupe:

1. grupa koja čuva stari naziv za sina(?) - serb
2. grupa koja staru reč serb (zbog postojećeg etnonimskog značenja) menja starom rečju za rodu "stork"
3. grupa koja staru reč pastork (zbog postojećeg značenja rode) menja u sintagmu "dovedena ćerka i dovedeni sin"
4. Čehoslovaci :)


I, na kraju, ovo:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]pàštroć[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]pàštroć m[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]reg. ono što se dobije kad se paštroća, loš proizvod (vino, jelo); bućkuriš[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]✧ mlet. parechiar, tal. apparecchiare[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Pri čemu ne vidim da je njihovo objašnjenje etimologije izgledno.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Sad malo da dodam soli. (Nemojte čitati.)


Tu bih dodao
пасербка i пасерб na beloruskom, kao što si rekla,
pasierbica i pasierb na poljskom
пасербиця i пасерб na ukrajinskom
pastorka i pastorekna slovenačkom
падчерица i пасынок na ruskom
поќерка i посинок na makedonskom
podukra i posūnis na litavskom

I šta je zajedničko svima - formant "pa". To isključuje "pastire".

Sve slovenske nazive za pakćerku i pasinka možemo podeliti u tri grupe:

1. grupa koja čuva stari naziv za sina(?) - serb
2. grupa koja staru reč serb (zbog postojećeg etnonimskog značenja) menja starom rečju za rodu "stork"
3. grupa koja staru reč pastork (zbog postojećeg značenja rode) menja u sintagmu "dovedena ćerka i dovedeni sin"
4. Čehoslovaci :)
Kliknite za proširenje...

Evo, ima i kod batko, али сс друго значење:

па̀строк — съществително име, мъжки род (тип 14a)

Значение

мн. па̀строци, м. Разг. Неистински баща; нов съпруг на майката.

пастрокът

втора майка

http://rechnik.chitanka.info/w/пастрок

пас(ербв)торак > пасторак?
 
Poslednja izmena:
Rayela:
E, njih dibiduZ ne razumem jer to uopste nije TO

nevlastní dcera ( kcer, ne mesati sa kerom))
Kliknite za proširenje...

То је ћерка која нија "у власништву", није властита него је туђа.
Они и "моја домовина" кажу "ма власт", па су ови пасторчићи (не-власт-ни) из туђег дома (од оног мужа) пристигли.

Mrkalj:
па, па, па , па...I šta je zajedničko svima - formant "pa". To isključuje "pastire".
Kliknite za proširenje...

Srebrena:
"формант" ---Отрок?
Kliknite za proširenje...

Mrkalj:
Lepo ja kažem da su tvoje knedle sa šljivama neprevaziđene. Genijalno! :cmok:
Kliknite za proširenje...
Искрено, не знам да их правим:confused: Први и једини покушај био ми је катастрофалан-биле су велике малтене као бејзбол лопта, од целе мере испало ми 9 комада :lol:
Моје џиновске "кнедле"захтевале су четири руке као испомоћ при конзумирању:drugari:

Али, кад си изводио "пасторока" од роде- строке, логичније је да је тај део кованице "отрок", нешто као пасотрок, знали су ти стари да децу не доносе роде:mrgreen:
Сад ред је на језикозналце да виде како је то могло и да ли је могло, по језичким правилима, да "пасторче" постане од "пасотроче","пасторак од пасотрок, пас(о)торак ..као што ти рече "Nešto mi u kostima miriše na pьsъvьtorъkъ."....pьsъоьtorъkъ....како група - отр постане -тор.
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
То је ћерка која нија "у власништву", није властита него је туђа.
Они и "моја домовина" кажу "ма власт", па су ови пасторчићи (не-власт-ни) из туђег дома (од оног мужа) пристигли.






Искрено, не знам да их правим:confused: Први и једини покушај био ми је катастрофалан-биле су велике малтене као бејзбол лопта, од целе мере испало ми 9 комада :lol:
Моје џиновске "кнедле"захтевале су четири руке као испомоћ при конзумирању:drugari:

Али, кад си изводио "пасторока" од роде- строке, логичније је да је тај део кованице "отрок", нешто као пасотрок, знали су ти стари да децу не доносе роде:mrgreen:
Сад ред је на језикозналце да виде како је то могло и да ли је могло, по језичким правилима, да "пасторче" постане од "пасотроче","пасторак од пасотрок, пас(о)торак ..као што ти рече "Nešto mi u kostima miriše na pьsъvьtorъkъ."....pьsъоьtorъkъ....како група - отр постане -тор.
Kliknite za proširenje...

Sad vidim da ne znam šta s onim s-om. Dok to ne smisliš ostaje etimologija od "pastor". :p

otrok = dijete, onaj koji ne govori, (Skok 1973: 120-121, 616-617)

Dakle, koren kao u reči srok.

rus. отрок (mladić)

i bug. отрок:

serf - крепостен селянин, роб, крепостник, отрок
infant - бебе, пеленаче, отрок, отроче, малолетен, непълнолетен
babe - бебе, бозайниче, отрок, отроче

Mada, priznajem da bi logika legla kao ključ u bravu: pa-otrok (gde je slovensko pa- u značenju latonskog quasi-).
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Sad vidim da ne znam šta s onim s-om. Dok to ne smisliš ostaje etimologija od "pastor". :p
Mada, priznajem da bi logika legla kao ključ u bravu: pa-otrok (gde je slovensko pa- u značenju latonskog quasi-).
Kliknite za proširenje...

Nemam ideju u ovom trenutku: ne znam slične primere da se umeće S izmedju dva vokala- pa+otrok..
Kažemo pOOčim (ne smeta nam duplo o) , pomajka..to jeste u značenju "quasi" (kobajagi))..i posinak i poćerka...

U narodu bi možda kazali zbrzano, kad se više komada nečega otvori > pootvara se, ali ne može da bude postvara se.
"Formant" se upotrebljava u svojstvu "usvajanja", tudje dete postaje moje..ali ne može da se primeni na predmete
Ako "usvojim" olovku , treba da postane "paslovka", ako "usvojim" oblak " da postane "pasblak","ako prisvojim ogrlicu "pasgrlica"..ne ide:(

A ko kaže STORK za rodu?
Rusi,Makedonci, Litvanci....

books
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top