Šta mislite da li ateista ili agnostik imaju neku etiku,i ako je imaju kakva je to etika?
Пре свега, етику не би требало мешати са моралом. Етика је позитивна (охрабрује), морал је негативан (забрањује).
Дакле, атеистичка етика би могла да се заснива на Кантовом императиву, сама по себи. Размишљање "ако би сви тако (баш би било лепо)... па ћу и ја тако да радим". Или "ако хоћу нешто, нешто треба и да дам...". Ако се
верује да се добро добрим враћа.
Морал је ту сличан, само гледати катастрофичан сценарио
Међутим, да ли је то увек довољно? Погледајмо закон карме. Строго узевши он говори да акција има реакцију, што је такође закон Природе, који потврђује наука (Први Њутнов ако се не варам). То је тако, и многи то искусе за живота. На колективном нивоу је тако, у принципу на нивоу нација или цивилизације, и на нивоу човечанства - ако изузмемо удар метеора или промену осунчаности, човечанство углавном живи онако како је радило (заслужило). Међутим, шта ако злочинац умре као детенце у сну, а праведник није награђен за живота?! У том случају је потребна
вера у загробни живот, реинкарнацију, рај, пакао, шта год... Иначе следи навала цинизма, мада није сигурно да ће јој сваки атеиста подлећи.
Оно што је проблем са религијом је тај што често небитне ствари истиче као морални императив. Скупљање гранчица суботом, вера у "идоле" (друга религија), секс пре брака... је ли то стварно злочин? Видесмо овде да неко тврди како је "прељубница" због тога монструм
У крајњем, то опет тера човека на избор између цинизма и фанатизма.
И требало би истаћи да има атеиста који добронамерно кажу да живе према 10 Божијих заповести. Они очигледно исте не знају (не све), или кад тако говоре о томе не размишљају. Прве четири заповести имају смисла искључиво у контексту монотеизма, при чему је једна од њих дискутабилна са становишта православља...
Pa pitao si da li nevernici imaju etiku i ako je imaju, kakva je. Time si automatski povezao etiku sa verovanjem u božanstva.
