Enciklopedija tinejdžerskih mudrosti

[Direkt]

Najjaca motivacija ce ti ipak biti kad budes video svoje vrsnjake koji voze kola, koji guraju decu, vode ******, a ti si dekontiran, vise nisi ni toliko popularan i zanimljiv kao pre jer nemas perspektive. Onda ces i ti da se promenis i da pocnes da sljakas. I rezon ce da ti se promeni, osim ako nisi totalni bilmez koji u 30 se ponasa kao da mu je 15.

Da, moji vršnjaci, pa mislim da ti zaista nisi svestan šta rade ljudi sa kojima sam ja išao u srednju i osnovnu npr. Možda tek dvoje-troje ima neku perspektivu i teži ka nečemu zaista. Meni nije problem da radim, ali težim ka tome da radim nešto u čemu uživam.
Lako ja mogu da odem u inostranstvo, rođena sestra mi je u Beču, baba mi je u turističkom mestu kod Inzbruka, ali to nije moja želja. Najlakše je razmišljati kako je bolje negde drugde.
Ako svi gledamo samo da preživljavamo, onda se ni počemu ne razlikujemo od životinja. A opet imamo tu svest koja još više unižava biće ako se degradiramo na njihov nivo.

 

[User Friendly]

Da, moji vršnjaci, pa mislim da ti zaista nisi svestan šta rade ljudi sa kojima sam ja išao u srednju i osnovnu npr. Možda tek dvoje-troje ima neku perspektivu i teži ka nečemu zaista. Meni nije problem da radim, ali težim ka tome da radim nešto u čemu uživam.
Lako ja mogu da odem u inostranstvo, rođena sestra mi je u Beču, baba mi je u turističkom mestu kod Inzbruka, ali to nije moja želja. Najlakše je razmišljati kako je bolje negde drugde.
Ako svi gledamo samo da preživljavamo, onda se ni počemu ne razlikujemo od životinja. A opet imamo tu svest koja još više unižava biće ako se degradiramo na njihov nivo.

Josi si ti batice mlad, zelen i naivan.

 

[1DaL]

Al kako ne kapiraš da je život obična iluzija? Znaš šta je stvarnost? Ono u šta si ti sebe ubedio da je stvarno, ništa drugo. Jer čim svako ima svoju viziju stvarnosti, onda postoji stvarnosti koliko postoji ljudi, i nema tu nekog preseka, neke norme ili granice koja tačno određuje šta je stvarno, šta iluzija. Ljudi koji nisu napustili jedno mesto su ograničili sebe na određeni prostor, što je sasvim legitimno. Što više znaš, to više sumnjaš i to se gore osećaš. Ignorance is bliss, zaista. Problem je što smo toliko okupirani sopstvenim egom da ne shvatamo koliko smo NEBITNI, a pogotovo u poređenju sa mnogo većim stvarima. Kad pogledaš zvezdano nebo ti gledaš u jedan EBENI PONOR koji se širi u nedogled, i čak i kad dođeš do određenih shvatanja veličine stvari iznad nas, tvoj ego ti ne dozvoljava da to shvatiš u potpunosti jer ego razmišlja racionalno, a beskonačnost je iracionalna. I opet na kraju se svi vratimo svojim malim problemima. Samosvest ti je nusprodukt jedne mutacije u ljudskom mozgu, ništa drugo.

Dekadentu jedan.

 

[Direkt]

Josi si ti batice mlad, zelen i naivan.

Da Juzeru, a ti si dostigao punu zrelost, svest o sebi i svetu oko sebe. Reci mi, šta je to ka čemu ti težiš, šta su tvoje velike aspiracije, šta je tvoja svrha bivstvovanja na ovoj planeti i u tvome gradu?
Pun mi ****** ljudi koji misle da su iznad drugih, da su pametniji, zreliji. A treba obratiti pažnju na decu i videti da ona imaju mudrost koju posle izgube kada ih upregnu u okvire društva i socijalnih okolnosti, pa se posle čitav život muče da se vrate tom stanju.

- - - - - - - - - -

a kao da je bitno, ebite se, previše je vruće za bilo kakve rasprave, a komp mi greje sobu, a mora se učiti o Hegelu i Šelingu

 

[Transcendental]

Kakav ***** Hegel, Šeling, to su najgori dekadenti alo

 

[Direkt]

To specijalno za Želimira

 

[Sukhoi t-50]

Milojko, to su ti klasicni klinci iz kraja, blejaci, koji se nisu potrudili da se nesto promeni niti planiraju da se menjaju. Nemaju inicijativu, nemaju plan, jednostavno su takve licnosti.
To je stvar karaktera koja ne moze da se promeni.

Direk, ti mozes tako da se zezas dok studiras, onog trenutka kad budes zavrsio faks moze ti se desiti da dobijes ultimatum, ili da pocnes da sljakas ili da napustis objekat. Najjaca motivacija ce ti ipak biti kad budes video svoje vrsnjake koji voze kola, koji guraju decu, vode ******, a ti si dekontiran, vise nisi ni toliko popularan i zanimljiv kao pre jer nemas perspektive. Onda ces i ti da se promenis i da pocnes da sljakas. I rezon ce da ti se promeni, osim ako nisi totalni bilmez koji u 30 se ponasa kao da mu je 15.

Zašto bi mu takvo nešto bila motivacija? Zašto imati kola, imati dete ili šetati ribu znači bilo kakav napredak ili trijumf u životu? Ja poznajem dosta ljudi koji su pod udarom kompleksa odabrali neko zajebano zanimanje i školu u skladu sa tim, ceo život se trovali napornim radom da bi postali direktori neke firme ili upravnici ili nešto slično i da bi imali para. Bukvalno su jedan jedini život koji imaju istrošili mučeći se da drugima dokažu da su sposobni. To nije nikakav trijumf, to je otrovna filozofija, koja ima validaciju samo ako je cilj ekstremno visok i značajan (biti najbolji umetnik, ekstremno bogat i uticajan advokat, sportista, biti javna ličnost i prvi u nečemu), s tim što je uvek bolje da cilj bude izazov, da samom sebi dokažeš ko si i šta si i testiraš svoje granice, a ne da se dokazuješ drugima. To je životno zadovoljstvo, sebe testirati i razvijati kao ličnost ako si ambiciozan tip , kroz velike testove i ciljeve koje postavljaš pred sebe. To je ono što se zove samoostvarenje, samoaktuelizacija. Gorčina i gnev su kontraproduktivni. Imati kola i dete pritom nisu ciljevi, to svako može. Stavljati to na nivo neke motivacije i značaja je materijalni kompleks onoga ko nema ništa, pa bi kroz sticanje da vrati onima koji ga ponižavaju. Umesto da im vrati na licu mesta i bori se za sebe zbog izazova, i duhovno se razvija. Ljudi koji procenjuju druge kroz decu i kola su malogradjani, dokazivati se takvima znači živeti za takve, a to je najgora filozofija. Neko ko je samo živeo život i snalazio se je u toj komparaciji onda stoput bolji od tog što se mučio ceo život da pokaže drugima koliko je zaradio i šta ima, a te druge ionako briga jer žive svoje živote i zaborave kroz dan šta im se dešavalo i ko šta ima.

 

[Sukhoi t-50]

Pritom sam došao do zaključka da zavist i gnev samo usporavaju i koče čoveka u postizanju uspeha. Naravno, teško je to reći nekome ko je doživeo ko zna kakve nepravde pa bi kroz dokazivanje da se revanšira, ali ako je to pogonsko gorivo kad-tad dolazi do velikog trovanja osobe i uništenja ličnosti. Bukvalno, ako svakog dana s besom i trovačkom zavišću ustajete iz kreveta i borite se da dokažete kako vredite nešto, to se vrlo lako može obiti o glavu. Fazon su oni ljudi koji su prešli preko toga, ostavili za sobom nepravdu koju im je bilo ko naneo, ali zadržali ambiciju i onda krenuli da se bore. Takvi zbog rasterećenosti mnogo bolje prodju, suprotno popularnom mišljenju.

To vam je kao sa psihičkim bolesnikom koji vuče neke negativne stvari iz detinjstva. Umesto što se zatvara u ljušturu i to tumači kao neku njegovu prednost, i predaje se osećanjima nemoći i gneva - on treba da naprotiv pronadje koren toga, da taj koren pogleda u oči i da ga istrebi kako bi očistio sebe i kako bi se smirio i mogao da nastavi sa borbom bez ogromnog duševnog bola i opterećenja.

 

[User Friendly]

Da Juzeru, a ti si dostigao punu zrelost, svest o sebi i svetu oko sebe. Reci mi, šta je to ka čemu ti težiš, šta su tvoje velike aspiracije, šta je tvoja svrha bivstvovanja na ovoj planeti i u tvome gradu?
Pun mi ****** ljudi koji misle da su iznad drugih, da su pametniji, zreliji. A treba obratiti pažnju na decu i videti da ona imaju mudrost koju posle izgube kada ih upregnu u okvire društva i socijalnih okolnosti, pa se posle čitav život muče da se vrate tom stanju.

- - - - - - - - - -

a kao da je bitno, ebite se, previše je vruće za bilo kakve rasprave, a komp mi greje sobu, a mora se učiti o Hegelu i Šelingu

Vidis, takve boldovane price i rezoni su odraz necije nezrelosti. Mnogo teorije, mnogo price a malo prakse, zivotnog i radnog iskustva.
Iz takve filozofije ne moze nista pametno da se izvede i takva "filozofija" deluje mnogo smesno.
Jos si mlad i pun ideala. Nisam ni ja sad neki mudrac, niti sam nesto specijalno pametniji sto sam 3 godine stariji od tebe, ali videces i sam kako ti se rezoni menjaju kako staris.

Zašto bi mu takvo nešto bila motivacija? Zašto imati kola, imati dete ili šetati ribu znači bilo kakav napredak ili trijumf u životu? Ja poznajem dosta ljudi koji su pod udarom kompleksa odabrali neko zajebano zanimanje i školu u skladu sa tim, ceo život se trovali napornim radom da bi postali direktori neke firme ili upravnici ili nešto slično i da bi imali para. Bukvalno su jedan jedini život koji imaju istrošili mučeći se da drugima dokažu da su sposobni. To nije nikakav trijumf, to je otrovna filozofija, koja ima validaciju samo ako je cilj ekstremno visok i značajan (biti najbolji umetnik, ekstremno bogat i uticajan advokat, sportista, biti javna ličnost i prvi u nečemu), s tim što je uvek bolje da cilj bude izazov, da samom sebi dokažeš ko si i šta si i testiraš svoje granice, a ne da se dokazuješ drugima. To je životno zadovoljstvo, sebe testirati i razvijati kao ličnost ako si ambiciozan tip , kroz velike testove i ciljeve koje postavljaš pred sebe. To je ono što se zove samoostvarenje, samoaktuelizacija. Gorčina i gnev su kontraproduktivni. Imati kola i dete pritom nisu ciljevi, to svako može. Stavljati to na nivo neke motivacije i značaja je materijalni kompleks onoga ko nema ništa, pa bi kroz sticanje da vrati onima koji ga ponižavaju. Umesto da im vrati na licu mesta i bori se za sebe zbog izazova, i duhovno se razvija. Ljudi koji procenjuju druge kroz decu i kola su malogradjani, dokazivati se takvima znači živeti za takve, a to je najgora filozofija. Neko ko je samo živeo život i snalazio se je u toj komparaciji onda stoput bolji od tog što se mučio ceo život da pokaže drugima koliko je zaradio i šta ima, a te druge ionako briga jer žive svoje živote i zaborave kroz dan šta im se dešavalo i ko šta ima.

Ne zelim ni da trosim vreme da komentarisem ovu glupost. To je jednostavno tako, pre ili kasnije to postaje bitno.
Nije bitno u 18,ali je bitno zato u 30 ili 45. Gde je beda tu nema srece niti ce je ikada biti.

Pritom sam došao do zaključka da zavist i gnev samo usporavaju i koče čoveka u postizanju uspeha. Naravno, teško je to reći nekome ko je doživeo ko zna kakve nepravde pa bi kroz dokazivanje da se revanšira, ali ako je to pogonsko gorivo kad-tad dolazi do velikog trovanja osobe i uništenja ličnosti. Bukvalno, ako svakog dana s besom i trovačkom zavišću ustajete iz kreveta i borite se da dokažete kako vredite nešto, to se vrlo lako može obiti o glavu. Fazon su oni ljudi koji su prešli preko toga, ostavili za sobom nepravdu koju im je bilo ko naneo, ali zadržali ambiciju i onda krenuli da se bore. Takvi zbog rasterećenosti mnogo bolje prodju, suprotno popularnom mišljenju.

To vam je kao sa psihičkim bolesnikom koji vuče neke negativne stvari iz detinjstva. Umesto što se zatvara u ljušturu i to tumači kao neku njegovu prednost, i predaje se osećanjima nemoći i gneva - on treba da naprotiv pronadje koren toga, da taj koren pogleda u oči i da ga istrebi kako bi očistio sebe i kako bi se smirio i mogao da nastavi sa borbom bez ogromnog duševnog bola i opterećenja.

Ja verujem da svaki covek ima neki kompleks/nedostatak/traumu i da svaki covek tezi na neki nacin da kompenzuje taj svoj nedostatak.

 

[1DaL]

Slušajte ljudi usera, možda vas i usere.

 

[Sukhoi t-50]

Ne zelim ni da trosim vreme da komentarisem ovu glupost. To je jednostavno tako, pre ili kasnije to postaje bitno.
Nije bitno u 18,ali je bitno zato u 30 ili 45. Gde je beda tu nema srece niti ce je ikada biti.

Postaje bitno izdancima srednje, niže srednje i radničke glase i sirotinji, odnosno onima medju njima koji su to preozbiljno shvatili zato što su odrasli u uskim sredinama gde se samo to vrednuje, a koji sami to nemaju. Oni koji imaju navedene stvari ne razmišljaju o njima. Oni koji su šireg uma ni u tridesetoj ne razmišljaju o tome na taj način, kao o nečemu životno bitnom. A to što neko ima kola, ili naročito dete, ne znači da nije bedan. I niko ovde nije govorio o bedi kao o nečemu pozitivnom, niti je Direkt implicirao kako bi on voleo da je bedan. I kako je dete simbol finansijskog statusa?

Ja verujem da svaki covek ima neki kompleks/nedostatak/traumu i da svaki covek tezi na neki nacin da kompenzuje taj svoj nedostatak

Kakav komleks, nedostatak, traumu ima neko ko je potekao iz stabilne, finansijski obezbedjene porodice sa oba roditelja, ko je pritom normalnog, privlačnog izgleda, dobar u školi i perspektivan, socijalno ispunjen sa društvom, i lako mu ide sa devojkama? Kakve on komplekse može imati ako je takav, a takva ti je masa mladih ljudi u Srbiji i bilo gde. Da ne govorim tek o deci bogataša koja i ne razmišljaju o nekom radu i ostvarivanju, nego uživaju u mladosti do maksimuma, pa kasnije sve dobiju na tacni, a čak i da se unište proživeli su ono što ti i ja nećemo da se još triput rodimo u tom nekom ranom dobu? Lenjost je izraz kojim se po glavi udaraju ona deca koja nemaju ništa, kojoj su roditelji prosti ili neostvareni, pa ih onda biju tim pojmom u glavu kako bi se mučili i dokazivali drugima, i time uništavali sebe, umesto da se dokazuju samo sebi. Deca koja imaju sve u nekoj normalnoj ravni, nemaju nikakve komplekse i nedostatke koji im definišu život, i psihički su stabilna sasvim. Ono što sam ja rekao nije to da neko ko je siromašniji ne treba da ima ambiciju, nego da ta ambicija ne treba da se gradi na osećaju inferiornosti i zakinutosti u odnosu na nekog drugog i potrebi da se tom nekom dokaže svoja sposobnost, nego na razvitku sebe, i samoostvarenju, kako bi taj čovek bio najbolji što može i osvojio neke vrhove u životu i slično. Ovo prvo usporava, gadi, truje, uništava, ovo drugo oslobadja i podstiče - jer imaš istu količinu ambicije, a nisi vezan za prošlost i otrovan osećajem nevrednosti, gorčinom i samosažaljenjem, kao i mržnjom.

 

[User Friendly]

Postaje bitno izdancima srednje, niže srednje i radničke glase i sirotinji, odnosno onima medju njima koji su to preozbiljno shvatili zato što su odrasli u uskim sredinama gde se samo to vrednuje, a koji sami to nemaju. Oni koji imaju navedene stvari ne razmišljaju o njima. Oni koji su šireg uma ni u tridesetoj ne razmišljaju o tome na taj način, kao o nečemu životno bitnom. A to što neko ima kola, ili naročito dete, ne znači da nije bedan. I niko ovde nije govorio o bedi kao o nečemu pozitivnom, niti je Direkt implicirao kako bi on voleo da je bedan. I kako je dete simbol finansijskog statusa?

Batice, u kojoj ti Srbiji zivis? Takvo ti je 80% naseg stanovnistva, jedva krpi kraj sa krajem.
Bice ti jasno kad malko porastes.

Kakav komleks, nedostatak, traumu ima neko ko je potekao iz stabilne, finansijski obezbedjene porodice sa oba roditelja, ko je pritom normalnog, privlačnog izgleda, dobar u školi i perspektivan, socijalno ispunjen sa društvom, i lako mu ide sa devojkama? Kakve on komplekse može imati ako je takav, a takva ti je masa mladih ljudi u Srbiji i bilo gde. Da ne govorim tek o deci bogataša koja i ne razmišljaju o nekom radu i ostvarivanju, nego uživaju u mladosti do maksimuma, pa kasnije sve dobiju na tacni, a čak i da se unište proživeli su ono što ti i ja nećemo da se još triput rodimo u tom nekom ranom dobu? Lenjost je izraz kojim se po glavi udaraju ona deca koja nemaju ništa, kojoj su roditelji prosti ili neostvareni, pa ih onda biju tim pojmom u glavu kako bi se mučili i dokazivali drugima, i time uništavali sebe, umesto da se dokazuju samo sebi. Deca koja imaju sve u nekoj normalnoj ravni, nemaju nikakve komplekse i nedostatke koji im definišu život, i psihički su stabilna sasvim. Ono što sam ja rekao nije to da neko ko je siromašniji ne treba da ima ambiciju, nego da ta ambicija ne treba da se gradi na osećaju inferiornosti i zakinutosti u odnosu na nekog drugog i potrebi da se tom nekom dokaže svoja sposobnost, nego na razvitku sebe, i samoostvarenju, kako bi taj čovek bio najbolji što može i osvojio neke vrhove u životu i slično. Ovo prvo usporava, gadi, truje, uništava, ovo drugo oslobadja i podstiče - jer imaš istu količinu ambicije, a nisi vezan za prošlost i otrovan osećajem nevrednosti, gorčinom i samosažaljenjem, kao i mržnjom

Takvih ljudi je u Srbiji 5%, tako da dalje diskutovanje u tom smeru je debilno.
Cak i takve osobe imaju komplekse i probleme koje neces moci iz prve da vidis. Mozda imaju tumor, imaju mali ****, nesrecno su zaljubljeni u nekog, clan porodice im je poginuo, mozda su sterilni.
Svako je dobio nesto sto je dobro i dobio je nesto sto ce toliko da ga jebbbe da mu je dzabe sve to sto je dobio.

 

[User Friendly]

Lako je kenjati pare nisu bitne kad ne radis i kada zivis na tudji racun.

Kad pocnes da radis, pa primas neki minimalac ili neke smesne pare, a vidis nekog ko je gluplji od tebe, kome je tata namestio neku sljaku kao mladji Krkobabic koji je direktor u svojih 25-6.
I sad takav lik kome faca kaze debil sam, vozi nekog dzipa, prima 200 000 platu, izlazi, **** qrve, nosi armani od 300-400 evra, smrce koks,a ti jedva krpis kraj sa krajem.
Ti kazes pare nisu bitne. Prica fura 21,22,23,27 godinu i onda tvoje drugarice se udaju,drugari se ozene ili odu u pm, a ja ti garantujem da nijednoj ne trebas ako nemas posao,kola i kucu gde cete ziveti. Baba i deda ti umru, matorci ti ustupe gajbu u gradu, a oni odu u selo.
Ozenis se, imas dete, dete hoce na ekskurziju, hoce na more, hoce igracke, bolji komp, hoce fakultet, odelo, a tebe nema ker za sta da te ujede. Onda zena pocne da ti sere koji sam se udala za takvog slepca kao ti, vidi kako se moja drugarica Maja udala za Krkobabica mladjeg, zivi kao kraljica, letovanja, ovo, ono, a ja berem maline sa tobom u Pambukovici.
Onda krece svadja, krece da te zena vara i na kraju se i rastanete, a ti se propijes.

Tako ti izgleda put prosecnog coveka u Srbiji.

@bonus

Da ne racunam to sto zubare i lekare boli **** za tobom ako odes u drzavnu ustanovu. Da odes kod istih na privatnu kliniku znas kako bi te ti gledali.
Isto je tako i sa policijom i obrazovanjem. Ako si faktor onda ti policija nadje ukradenu biciklu, kola, pare,a ako nisi, onda ti kazu to su vec rastavili u delove, oprosti se od toga.
Citav zivot gledam kako deca onih koji imaju pare i ciji su roditelji neko moodo imaju privilegije i svasta im se tolerise, a ona deca koja nemaju lovu su predmet sprdacine i izivljavanja profesora.
Da ne idem dalje, pare su bitne. Ako ovo nisi shvatio do sada, shvatices ubrzo kad budes poceo da brines sam o sebi.

 

[Sukhoi t-50]

Takvih ljudi je u Srbiji 5%, tako da dalje diskutovanje u tom smeru je debilno.

Ne slažem se. Takvih ljudi je mnogo više, svaka druga ili treća osoba koju ja poznajem je takva. A čak i da ih je pet posto, kako kažeš - mi smo zemlja od više miliona ljudi, tako da je pet posto od tih nekoliko miliona i dalje masa ljudi, merena u stotinak hiljada. Poenta uostalom nije u njihovom broju, nego u tome što njihovo postojanje pokazuje da itekako postoje ljudi lišeni kompleksa koji im odredjuju čitav život. Druga je stvar što je tebi potrebno da veruješ kako je svako na svetu kompleksaš, da bi opravdao to što sebe nazivaš kompleksašem.

Cak i takve osobe imaju komplekse i probleme koje neces moci iz prve da vidis. Mozda imaju tumor, imaju mali ****, nesrecno su zaljubljeni u nekog, clan porodice im je poginuo, mozda su sterilni.
Svako je dobio nesto sto je dobro i dobio je nesto sto ce toliko da ga jebbbe da mu je dzabe sve to sto je dobio.

To nisu kompleksi. Imati tumor ne znači imati kompleks, nego imati zdravstveni problem, iz kog ne mora da se izrodi kompleks. Biti nesrećno zaljubljen u nekog takodje, pogibija člana porodice takodje, sterilnost takodje. To su problemi koji mogu da obeleže život, odnosno samo neki od njih, biti nesrećno zaljubljen recimo i ne mora. Ti mešaš probleme sa kompleksima, koji su rezultat potlačenosti i zakinutosti. Recimo, od svega što si pobrojao, jedino bi se nedostatak obdarenosti mogao opisati kao mogući uzrok za radjanje kompleksa.

Komplekse ne dobijaš jer imaš tumor. Kompleksi pre svega nastaju i pogadjaju one ljude koji su siromašni, potlačeni od privilegovanijih od sebe, odbačeni, koji dolaze iz razvaljenih ili problematičnih porodica, prostijih sredina, od neke traume iz detinjstva, zlostavljanja, kod onih koji su zakinuti za nešto (neobdarenost, prevelika debljina, upadljivo ružan izgled itd). S tim što i tu postoje razlike, jer ima kompleksa koji odrede ceo život, a ima i onih često vezanih za fizički izgled koji nestanu kasnije. Zavisi i od osobe, što je osoba jača to manje kompleksa ima, a i ako ih ima, lakše ih nosi i ne dozvoljava da joj kvare egzistenciju i definišu svakodnevicu. A sama činjenica da si priznao da ipak postoje oni bez kompleksa, govori u prilog onome što sam ja tvrdio, a to je da itekako postoje ljudi lišeni istih.

 

[User Friendly]

Ne slažem se. Takvih ljudi je mnogo više, svaka druga ili treća osoba koju ja poznajem je takva. A čak i da ih je pet posto, kako kažeš - mi smo zemlja od više miliona ljudi, tako da je pet posto od tih nekoliko miliona i dalje masa ljudi, merena u stotinak hiljada. Poenta uostalom nije u njihovom broju, nego u tome što njihovo postojanje pokazuje da itekako postoje ljudi lišeni kompleksa koji im odredjuju čitav život. Druga je stvar što je tebi potrebno da veruješ kako je svako na svetu kompleksaš, da bi opravdao to što sebe nazivaš kompleksašem.


To nisu kompleksi. Imati tumor ne znači imati kompleks, nego imati zdravstveni problem, iz kog ne mora da se izrodi kompleks. Biti nesrećno zaljubljen u nekog takodje, pogibija člana porodice takodje, sterilnost takodje. To su problemi koji mogu da obeleže život, odnosno samo neki od njih, biti nesrećno zaljubljen recimo i ne mora. Ti mešaš probleme sa kompleksima, koji su rezultat potlačenosti i zakinutosti. Recimo, od svega što si pobrojao, jedino bi se nedostatak obdarenosti mogao opisati kao mogući uzrok za radjanje kompleksa.

Komplekse ne dobijaš jer imaš tumor. Kompleksi pre svega nastaju i pogadjaju one ljude koji su siromašni, potlačeni od privilegovanijih od sebe, odbačeni, koji dolaze iz razvaljenih ili problematičnih porodica, prostijih sredina, od neke traume iz detinjstva, zlostavljanja, kod onih koji su zakinuti za nešto (neobdarenost, prevelika debljina, upadljivo ružan izgled itd). S tim što i tu postoje razlike, jer ima kompleksa koji odrede ceo život, a ima i onih često vezanih za fizički izgled koji nestanu kasnije. Zavisi i od osobe, što je osoba jača to manje kompleksa ima, a i ako ih ima, lakše ih nosi i ne dozvoljava da joj kvare egzistenciju i definišu svakodnevicu. A sama činjenica da si priznao da ipak postoje oni bez kompleksa, govori u prilog onome što sam ja tvrdio, a to je da itekako postoje ljudi lišeni istih.

Nemoj mi vaditi reci iz konteksta kako bi mene diskreditovao. Lepo sam naveo u gorenjem postu pod brojem 109 sledece: kompleks/nedostatak/traumu.
Da li treba svugde da se ponavljam? To je hipoteticka situacija, ali uzecemo mogucnost da takve osobe zaista postoje.
To apsolutno ne menja cinjenicu da vecina ljudi ima neke fustracije/mane/probleme/deformitete... koji mozda nisu ocigledni a koji njih jedu.
Ogroman broj zena ima kompleks od malih sisa. Ljudi imaju komplekse oko trivijalnih stvari koje ne mozes tek tako ni da primetis.

 

[Sukhoi t-50]

Lako je kenjati pare nisu bitne kad ne radis i kada zivis na tudji racun.

Nisi ti razumeo šta sam ja tebi hteo da kažem. Pare jesu bitne, ali nisu presudne, niti su svima primarna motivacija za uspeh.

Kad pocnes da radis pa primas neki minimalac ili neke smesne pare, a vidis nekog ko je gluplji od tebe,a kome je tata namestio neku sljaku kao mladji Krkobabic koji je direktor u svojih 25-6.
I sad takav lik kome faca kaze debil sam, vozi nekog dzipa, prima 200 000 platu, izlazi, **** qrve, nosi armani od 300-400 evra, smrce koks,a ti jedva krpis kraj sa krajem.
Ti kazes pare nisu bitne. Prica fura 21,22,23,27 godinu i onda tvoje drugarice se udaju,drugari se ozene ili odu u pm,a ja ti garantujem nijednoj ne trebas ako nemas posao,kola i kucu gde cete ziveti. Baba i deda ti umru,a matorci ti ustupe gajbu u gradu a oni odu u selo.
Ozenis se, imas dete, dete hoce na ekskurziju, hocena more, hoce igracke, bolji komp, hoce fakultet, odelo,a tebe nema ker za sta da te ujede. Onda zena pocne da ti sere koji sam se udala za takvog slepca kao ti, vidi kako se moja drugarica Maja udala za krkobabica mladjeg, zivi kao kraljica, letovanja,ov, ono, a ja berem maline sa tobom u Pambukovici.
Onda krece svadja, krece da te zena vara i na kraju se i rastanete a ti se propijes.

Svi ti problemi, odnosno takav pogled na stvari, dolaze iz osećaja lične nemoći. Da imaš autoritet u kući, žena te ne bi prevarila niti ti zvocala u stanju nemaštine. A da imaš sve pare ovog sveta, a nemaš autoritet, džaba ti. Koliko samo bogataša ima kojima se ribe i žene fircaju sa strane, sa instruktorima fitnesa i sličnim sranjima. Dete hoće nešto, a nema se za to - opet nedostatak autoriteta. Dete ima probleme u školi zbog toga - nedostatak pravog vaspitanja koje kaže da dete ima pravo da prebije svakog ko ga dira i provocira.

Tako ti izgleda put prosecnog coveka u Srbiji.

Tako izgleda život prosečnog slabića koji misli da će parama kupiti vernost žene i unutarnju snagu dece.

@bonus

Da ne racunam to sto zubare i lekare boli **** za tobom ako odes u drzavnu ustanovu. Da odes kod istih na privatnu kliniku znas kako bi te ti gledali.
Isto je tako i sa policijom i obrazovanjem. Ako si faktor, onda ti policija nadje ukradenu biciklu,kola, pare,a ako nisi, onda ti kazu to su vec rastavili u delove, oprosti se od toga.
Citav zivot gledam kako deca onih koji imaju pare i ciji su roditelji neko moodo imaju privilegije i svasta im se tolerise,a ona deca koja nemaju lovu su predmet sprdacine i izivljavanja profesora.
Da ne idem dalje, pare su bitne. Ako ovo nisi shvatio do sada, shvatices ubrzo kad budes poceo da brines sam o sebi.

Iživljavanje profesora i slične stvari trpi onaj kog su naučili da trpi i ćuti. Ovo oko kola može, ali i ne mora da znači. I u državnim ustanovama ima dobrih lekara, bar ovde u Beogradu, ja ih znam nekoliko. Ima i onih koji ne bi trpeli nego bi se pobunili.
Pare jesu bitne, a ja brinem sam o sebi. Samo ti govorim da se parama kupuje privid nekih stvari i da su isključivo pare pogrešna i malogradjanska motivacija, i da postoje alternativne mogućnosti življenja.

 

[User Friendly]

Fotosinteza?

- - - - - - - - - -

Voleo bih da cujem tvoje resenje za navedene probleme, kako ti cenis i meris uspoeh drugih ljudi i kakve su to alternativne varijate zivljenja bez para.

 

[Sukhoi t-50]

Fotosinteza?

- - - - - - - - - -

Voleo bih da cujem tvoje resenje za navedene probleme, kako ti cenis i meris uspoeh drugih ljudi i kakve su to alternativne varijate zivljenja bez para.

Ima dosta ljudi koje ja cenim, neki od njih su i bogati, ali je to sekundarno u njihovom slučaju. Uspeh uglavnom procenjujem po smislu samog poduhvata, odnosno načinu na koji mu se pristupa. Ako osoba voli to što radi, uz to sebi postavlja uvek veće i veće ciljeve kako bi uvek živela za nešto, borila se i stavljala sebe pred izazov, ja je smatram uspešnom. Naravno, neko ko je uspeo da obeleži svoj poziv svojim delom se posebno ističe. Za mene je uspeh generalno borba za nešto veće od tebe, neprekidna borba, novi ciljevi i osvajanje istih. Ali ne zbog para, koje su tu sekundarne, u ovoj zemlji pogotovu. Takodje, mogu smatrati uspešnim i nekoga ko je sebi obezbedio drugačiji tip egzistencije od onog koji svi predvidjaju, i ko život posmatra kao avanturu.

Alternativne varijante života bez para? Vadiš opet reči iz konteksta, ja nisam rekao da pare nisu bitne, nego da nisu presudne. To sam ti i napisao gore. Kad sam napisao alternativne varijante života, mislio sam pre svega na drugačiji stil življenja, pa i privredjivanja. S tim što je naravno moguće živeti i od tudjih para, ima hiljadu mogućnosti, kao i za zaraditi novac na alternativan način. Alternativna varijanta življenja je i ona bez porodice itd. Ima hiljadu varijanti, nije u životu ništa neophodno.

 

[Mil00rad]

A ja sam mislio da imam problem sa curama.Vi dajete novu dimenziju.

 

[nsdd123]

bravo useru

 

[User Friendly]

Ima dosta ljudi koje ja cenim, neki od njih su i bogati, ali je to sekundarno u njihovom slučaju. Uspeh uglavnom procenjujem po smislu samog poduhvata, odnosno načinu na koji mu se pristupa. Ako osoba voli to što radi, uz to sebi postavlja uvek veće i veće ciljeve kako bi uvek živela za nešto, borila se i stavljala sebe pred izazov, ja je smatram uspešnom. Naravno, neko ko je uspeo da obeleži svoj poziv svojim delom se posebno ističe. Za mene je uspeh generalno borba za nešto veće od tebe, neprekidna borba, novi ciljevi i osvajanje istih. Ali ne zbog para, koje su tu sekundarne, u ovoj zemlji pogotovu. Takodje, mogu smatrati uspešnim i nekoga ko je sebi obezbedio drugačiji tip egzistencije od onog koji svi predvidjaju, i ko život posmatra kao avanturu.

Alternativne varijante života bez para? Vadiš opet reči iz konteksta, ja nisam rekao da pare nisu bitne, nego da nisu presudne. To sam ti i napisao gore. Kad sam napisao alternativne varijante života, mislio sam pre svega na drugačiji stil življenja, pa i privredjivanja. S tim što je naravno moguće živeti i od tudjih para, ima hiljadu mogućnosti, kao i za zaraditi novac na alternativan način. Alternativna varijanta življenja je i ona bez porodice itd. Ima hiljadu varijanti, nije u životu ništa neophodno.

Ima hiljadu varijanti zivljenja,ali je jedna univerzalna i prava. Zar nisi gledao one vesterne gde neki bandit kaze jos samo ova pljacka i onda cu da se smirim i da zivim kao paor u miru?
Ma koliko obican zivot bio dosadan i glup, pre ili kasnije ces pozeleti jedan takav. Posto imam u siroj familiji samce koji su u 50im nijedan ne preporucuje zivot u samoci.
Bukvalno mi je rodjak rekao znas, ja svako jutro kad ustanem moram sebi da kazem e, vidis, imam danas za sta da zivim. Njemu je zivot bukvalno borba svaki dan sa samim sobom da se ne okaci o gredu.
Cuces cesto da ljudi kazu, drustvo mi se razislo posle 25te, i ajd da se zenim i ja. Mozda bih ti hteo nekakav drugaciji zivot,ali te silom prilike nateraju da odes drugacijim putem. Pogotovu se devojke udaju na ovakav nacin.
U ostalom to znaci biti odrastao, raditi stvari koje ti se ne svidjaju u potpunosti i prihvatanje stvari onakve kakve su. Ja tebe apsolutno razumem sta kazes, biti profi u necemu je zaista super i to je jedini nacin da legalno zivis zivot lagodno i da budes cenjen i postovan svugde. Kad se podvuce crta mogu reci da smo nasli neki kompromis. Misljenja nam se razlikuju u nekim stvarima jer poticemo iz razlicitih sredina i sa razlicitih startnih pozicija.

A ja sam mislio da imam problem sa curama.Vi dajete novu dimenziju.

Ocekivao sam tvoju podrsku na ovu temu.

 

[Direkt]

Bukvalno mi je rodjak rekao znas, ja svako jutro kad ustanem moram sebi da kazem e, vidis, imam danas za sta da zivim. Njemu je zivot bukvalno borba svaki dan sa samim sobom da se ne okaci o gredu.

Mnogo sužavaš svoje viđenje i vidiš samo jedan izlaz u nalaženju svrhe, a neko može da nađe svrhu i bez želje da stvara porodicu. Koliko je samo disfunkcionalnih porodica u Srbiji pogotovo jer eto, ljudi su odlučili da ne znaju šta će sa sobom, pa hajd' da se razmnožavamo i na taj način da ostavimo nešto u amanet kad ovako ni za šta drugo nismo sposobni. Jer, najlakše je gurnuti ga u ženu, i eto stvora za devet meseci. Svako određuje svoju svrhu, to može da bude obrađivanje vrta, ako ništa, ili prodaja/skupljanje antikviteta, proučavanje astronomskih promena, štagod. Čovek može da oseti otuđenost od sebe i unutar porodice, i bez nje, a može da funkcioniše sasvim bez ičega, ako dođe u stanje no-selfa, kao budisti npr. Tako da to što ti pričaš jeste samo nusprodukt življenja u sredini koja funkcioniše na taj način, i ne verujem da kod tebe postoji mogućnost "mišljenja izvan kutije"

U ostalom to znaci biti odrastao, raditi stvari koje ti se ne svidjaju u potpunosti

Hoćeš reći, to su tebe naučili da znači biti odrastao, da bi na taj način mogao da se pomiriš sa svojim životom, ubediš sebe da si odrastao i počneš da radiš stvari koje ti se ne sviđaju u potpunosti?
Pa svaka čast Juzeru, zvanično te proglašavamo odraslom osobom... a onda, otkud ti na teensima?

 

[Mil00rad]

Ocekivao sam tvoju podrsku na ovu temu.

Moji prioriteti su drugačiji a problemi manji,sa druge strane prosečnos' me je povukla u depru iz koje sam se jedva izvukao ovog meseca...Na svoj način.

 

[User Friendly]

Mnogo sužavaš svoje viđenje i vidiš samo jedan izlaz u nalaženju svrhe, a neko može da nađe svrhu i bez želje da stvara porodicu. Koliko je samo disfunkcionalnih porodica u Srbiji pogotovo jer eto, ljudi su odlučili da ne znaju šta će sa sobom, pa hajd' da se razmnožavamo i na taj način da ostavimo nešto u amanet kad ovako ni za šta drugo nismo sposobni. Jer, najlakše je gurnuti ga u ženu, i eto stvora za devet meseci. Svako određuje svoju svrhu, to može da bude obrađivanje vrta, ako ništa, ili prodaja/skupljanje antikviteta, proučavanje astronomskih promena, štagod. Čovek može da oseti otuđenost od sebe i unutar porodice, i bez nje, a može da funkcioniše sasvim bez ičega, ako dođe u stanje no-selfa, kao budisti npr. Tako da to što ti pričaš jeste samo nusprodukt življenja u sredini koja funkcioniše na taj način, i ne verujem da kod tebe postoji mogućnost "mišljenja izvan kutije"




Hoćeš reći, to su tebe naučili da znači biti odrastao, da bi na taj način mogao da se pomiriš sa svojim životom, ubediš sebe da si odrastao i počneš da radiš stvari koje ti se ne sviđaju u potpunosti?
Pa svaka čast Juzeru, zvanično te proglašavamo odraslom osobom... a onda, otkud ti na teensima?

Nemoj srati. Ja verujem da tvoj cale ili keva obozavaju da svako jutro idu da rintaju da bi ti mogao da prodajes drogu i da se drogiras.
Prosto ljudi ne bi znali sta bi drugo radili. Jos vise bi se obradovali kada bi saznali tvoj plan da im se dozivotno nakacis na vrat umesto da im barem malo olaksas zivot.
To sto ti pricas je pronalazenje hobija, ne vredi da ti pricam nista jer neces razumeti i ne mozes da razumes. Ne zato sto si glup, vec zato sto si mlad.
Kao da si sad ti prvi koji mozga o simislu zivota, koji je rekao to sto ti pricas. Ne, skoro svako razlislja na taj nacin pa promeni misljenje na kraju.

 

[Sukhoi t-50]

Nemoj srati. Ja verujem da tvoj cale ili keva obozavaju da svako jutro idu da rintaju da bi ti mogao da prodajes drogu i da se drogiras.
Prosto ljudi ne bi znali sta bi drugo radili. Jos vise bi se obradovali kada bi saznali tvoj plan da im se dozivotno nakacis na vrat umesto da im barem malo olaksas zivot.
To sto ti pricas je pronalazenje hobija, ne vredi da ti pricam nista jer neces razumeti i ne mozes da razumes. Ne zato sto si glup, vec zato sto si mlad.
Kao da si sad ti prvi koji mozga o simislu zivota, koji je rekao to sto ti pricas. Ne, skoro svako razlislja na taj nacin pa promeni misljenje na kraju.

Pogrešno rezonuješ. Zašto bi njega trebalo da bude briga što oni svako jutro rintaju, i da li to obožavaju ili ne? Nije on birao da se rodi, niti gde će se roditi. Zapravo, da ga pitaš, i da može da bira, pitanje je da li bi izabrao to mesto i tu situaciju. Mnogi ljudi preozbiljno shvataju svoju porodične okolnosti. Upravo tim putem rezonuju i neostvareni roditelji, koji nisu uradili sve što su mogli u svoje vreme, da bi svojoj deci olakšali život i pripremili ih za mirnu i naprednu egzistenciju uz što manje muke. Kao: "vidiš sine/kćerko kako je život surov, moraš samo da učiš i radiš da bi imao para kad odrasteš i da možeš da izdržavaš porodicu" Nije život surov nego si ga ti učinio surovim svom detetu tako što se nisi trudio u svoje vreme, pa bi sad da se tvoje dete odere od muke i još to nazivaš logičnim sledom okolnosti. Pritom ovakvo razmišljanje ne znači da ti ne voliš svoje roditelje, ili ih ne poštuješ - nego samo da imaš kritičku distancu i misliš svojom glavom. To o čemu ti pričaš je malogradjansko razmišljanje, recimo Bukovski, koji je potekao upravo iz takve jedne situacije se čitav život sprdao sa tim i takvim ljudima (s razlogom i nepobedivim argumentima). Pritom ja nisam neki wannabe Bukovski (znam da kritikuješ takve), nego ti dajem primer čoveka koji je sasvim realno ocenio svog propalog oca i prostu majku koji su od njega pokušali da naprave tovarno magare bez mozga. Ista stvar i sa Vidojkovićem kog si ovde više puta napominjao da voliš da ga čitaš (dajem ti ove primere jer su ti bliski, ne jer sam ja kao oni). Lik u četrdesetoj živi u stanu, bleji sa društvom, gleda TV, igra video igre, tu i tamo napiše koju knjigu, muva tinejdžerke i uživa. Prošao hiljadu sranja, bio i urednik nekih časopisa, putovao na račun tudjih para, uvek lajao, zezao se i uživao. Nema pare nema ništa, ode na TV ispljuje Vučića, vrati se i uživa. Nema porodicu, deca ga ne zanimaju, ima neku ribu tamo. A pritom je uspeo. Svi drugi se cimaju oko posla, izdržavanja, letovanja, on uživa i živi život kako zna i ume. Sebe i u četrdesetoj naziva klincem. Pritom je tu nebitno što su oni poznati pisci, i ljudi koji nisu javne ličnosti mogu tako da žive. A to je upravo ovo što Direkt priželjkuje, život bez nekih napora i muka. Ja npr. ne bih tako živeo (objasnio sam zašto, ne zbog para i porodice nego drugih stvari), ali ne mogu da negiram Direktu pravo da je to itekako moguće i da je to čak veoma zanimljiv život. Plus što je on umetnik.

Nije to što ti pričaš univerzalni put i smisao života, nego najlakše moguće rešenje za lenje ljude. Zato masa ljudi to i radi, jer je to prosek i najlakši izbor. Radiš nešto što ti se možda i ne svidja, imaš porodicu jer misliš da tako treba, imaš decu jer misliš da tako treba... kao da nije moguće živeti bez dece sa nekim, pa ja znam nekoliko takvih ljudi. A ti samci koje pominješ su ljudi koji nisu uspeli da naprave porodicu, ne koji nisu želeli. To je poenta, zato oni pate. Ovo o čemu Direkt priča je druga stvar. A ja sam inače stariji od tebe, startne pozicije nam i nisu toliko različite koliko misliš. Pa opet ne svodim sebe na malogradjansko tovarno magare koje bira prosek jer eto 'to svi pre ili kasnije urade'. Ne urade to svi, nego mnogi. Razlika je ogromna i presudna.