Obojica ste jedni sebicnjaci koji gledaju samo svoje dupe,a ne marite za druge.
Zar ti nisi napisao u svojoj najnovijoj listi tinejdžerskih mudrosti, a na prošloj strani, da treba gledati samo svoj interes? Ako uzmemo da je nečiji interes da živi kao Direkt, i ako je neko u suprotnosti sa takvom njegovom željom, zašto bi se on obazirao na to? Roditelje treba poštovati i pomagati im, ali treba postaviti jasnu granicu izmedju pomaganja i zloupotrebljavanja. Znam jednu osobu kojoj su roditelji iscedili život svojim kompleksima i problemima, od malena je natovarili odgovornošću i lišili bilo kakve spontanosti. Ta osoba sad radi kao šef marketinga u jednoj firmi i nema nikakav osećaj samopoštovanja, nego se samo podmeće drugima kao otirač. Žena ga ne poštuje, deca tretiraju kao mašinu za novac. A on svo vreme misli kako je odgovoran, zreo, i kako je suština odrastanja u prihvatanju ogromne količine sranja na svoja pleća. Jer eto, roditelji mu se nisu pomučili u detinjstvu da završe faks, rade i olakšaju decu, pa su njega projektovali kao nekoga ko samo radi i stiče i ugadja porodici. Marko Vidojković je za tu osobu apsolutni pobednik.
Bukovski je radio kao postar, znam da je imalo nesto u vezi njega i pisama pa je posle postao pisac. Covek je ma koliko to tebi bilo cudno, radio i pre nego sto je postao pisac i radio je i kada je postao pisac. Marko Vidojkovic je pre svega jedan prostak i lik koji je u glavi ostao klinac. Hoces da kazes da je normalno imati 40 godina i baviti se klinackim stvarima?
Grešiš. Bukovski nikada nije voleo rad i posao kako ga ti shvataš, otvoreno ga je prezirao i podsmevao se svom ocu koji je u vreme Velike depresije u Americi iz kompleksa izlazio ujutru iz kuće i odlazio u nepoznatom pravcu na deset ili dvanaest sati, čisto kako bi komšije pomislile da ima posao i da nije neradnik. Napisao je knjigu Factotum u kom je na posprdan način tretirao čitavu koncepciju posla, rada i ljudi koji se time opterećuju, opisujući kako je sam mrtav pijan obavljao fizičke poslove po deset dana, pa ih napuštao i odlazio dalje i tako čitavog života. Do trideset i sedme,osme godine je život proveo u hotelima i barovima, kockajući se i u tučama iza barova, lutajući, spavajući sa ženama i pišući. Čak je u jednom dokumentarcu izjavio da je za njega jedina vrednost alkoholizma u tome što čoveka koji je prinudjen da radi oslobadja bilo kakvog ozbiljnog shvatanja posla, jer kad si pijan ništa ne uzimaš za ozbiljno. I rekao je da bi se odavno ubio da nije tako menjao poslove i usput se opijao. Znači, nije on postao to što je postao zbog posla. Zapravo, da je bio odgovoran i zreo lik koji radi i privredjuje nikad ne bi ni postao to što je postao. A taj rad u pošti je tek sprdnja, on je dolazio mrtav pijan u poštu i pakovao pisma, i jedino pijanstvo i dobronamerne kolege koje su skrivale njegove gluposti su ga održavale na površini. Ali ni to nije dugo trajalo, pa je doživeo nervni slom, i u pedesetoj na prvu ponudu izdavača da za 100 dolara mesečno piše, napustio je poštu i bilo kakve poslove i posle godina pisanja napisao Post Office (sprdačku knjigu o njegovom radu u pošti) koja ga je proslavila u Evropi. Evo ti i jedna njegova izjava koja najbolje opisuje njegov odnos prema radu i ložanama koje to shvataju ozbiljno i misle da su zreli i odgovorni jer rade i privredjuju (odnosno jer su tovarni magarci):
"Kako dođavola neko može da voli kad ga alarm probudi u 6:30, iskoči iz kreveta, obuče se, jede na silu, sere, piša, opere zube i kosu, da bi se zatim gužvao u saobraćaju da bi stigao na radno mesto gde u praksi pravi novac za nekog drugog i gde se od njega očekuje da bude zahvalan što je za to dobio šansu?" - Čarls Bukovski
Šta fali Marku Vidojkoviću što je klinac u glavi i što ima mladalački duh i ne zamlaćuje se robovsko-malogradjanskim filozofijama o privredjivanju i zrelosti? Lik je uspešan književnik, dok se drugi nešto lože on uživa. A taj prostakluk je samo deo njegovog lika i dela, kompleksniji je on mnogo od toga. Dovoljno je da pogledaš neki njegov intervju pa da vidiš da je veoma rečit i informisan o svemu i svačemu. Lik piše realistične knjige, što je sad to loše.
To samo pokazuje da je zakazao u svom razvoju.
Nije on zakazao u razvoju, nego to tripuješ da zaista postoji nešto što se zove 'univerzalni vid razvoja' i što je linerano, obavezno i univerzalno za svakog čoveka. Drugim rečima, za tebe je razvoj: roditi se, završiti školu, naći posao, napredovati u poslu, stvoriti porodicu, izdržati porodicu i podići decu, dobiti unuke, otići u penziju, umreti. To jeste jedan vid odvijanja života koji je i najlakši pa ga najviše ljudi primeni na sebe jer su duhovno lenji i lišeni hraborsti i avanturizma, ali to ne mora biti jedini vid življenja. Pritom drugačiji tip življenja ne isključuje ljubav i decu, to je takodje bitno.
Ako vi mislite da ce vas roditelji izdrzavati i davati vam istu kolicinu para kad zavrsite skolu vi ste onda u teskoj zabludi. Nije to put lenjivca, to je put vrednog coveka.
Niko to nije rekao. Direkt je rekao da njega ne zanima na čijoj će grbači biti, on prosto ne želi da privredjuje zarad stana i kola, da se loži oko toga. A čak i ako mu zafali, ima momentalne resurse da uzme novac i obezbedi se na mesec dana. On je opisao takav život, ja recimo nisam takav ali priznajem da je to što on želi moguće uraditi i da je realno. Pritom malogradjanska mišljenja i 'šta će reći svet' ovde nisu tema.
Put lenjivca je zavrsio sam fakultet, sad cu da kenjam citav zivot o smislu zivota, kako su drugi glupi a ja prepametan i to je to.
Put duhovnog lenjivca je: završio sam fakultet, daj da radim, stvaram familiju, da mi se neko divi jer sam kupio kola. To je prihvatanje linije manjeg otpora. Čak je ludački tvrditi da tako svako živi. Ima milijarde ljudi na zemlji, postoje itekako izuzeci, prosto nemoguće je na nivou statistike da je svima to cilj i stil života.
I u tom slučaju, "An Albanian mail order bride will be happily focused on you for her entire life." 
